Sa razvojem savremene naučne misli o načinima na koje organizmi komuniciraju sa svetom oko sebe, možda je vreme da kinologija, nauka o psima, napusti jednu od svojih najstarijih zabluda. Koncept rase pokazao se izuzetno uspešnim u opisivanju kako pas izgleda, ali daleko manje uspešnim u objašnjavanju kako se ponaša. Pretvarajući rase u psihološke kategorije, stvorili smo generacije vlasnika koji u psima vide etikete umesto živih sistema. Zapravo, kada su u pitanju ponašanje pasa i biologija, došlo je vreme da prestanemo da objašnjavamo postupke rodovnikom i počnemo da ih tumačimo čistom naukom o životu.
I upravo zato, pre nego zajedno krenemo u istraživanje načina na koje čula oblikuju odnos psa prema svetu koji ga okružuje, moramo postaviti jasne temelje. Plan je bio da započnemo od vida, a zatim da korak po korak prolazimo kroz sluh, miris, ukus, dodir i emocije, pokušavajući da razumemo kako pas doživljava stvarnost koja je često potpuno drugačija od naše.
Međutim, pre nego što krenemo tim putem, odlučio sam da se za trenutak zaustavimo na jednoj temi bez koje je gotovo nemoguće razumeti bilo koje čulo, bilo koji oblik komunikacije, pa čak i samo ponašanje pasa.
Tema ove kolumne nije vid. Nije sluh. Nije miris.
Tema ove kolumne je ponašanje.
Tačnije, pred nama je pitanje koje se nalazi u samom temelju savremene kinologije, veterinarske bihevioristike i nauke o životinjama.
Šta je zapravo ponašanje?
Šta je zapravo ponašanje pasa?
Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno. Međutim, što dublje ulazimo u ovu oblast, postaje jasno da je upravo nerazumevanje tog pojma izvor ogromnog broja zabluda koje danas postoje u svetu pasa. Već decenijama pokušavamo da ponašanje objasnimo kroz rasu, genetiku, trening ili temperament, a pritom često zanemarujemo mnogo važnije pitanje. Da li je ponašanje osobina psa ili je ono samo odraz načina na koji njegov nervni sistem pokušava da održi ravnotežu u svetu u kojem živi?
Upravo tim pitanjem bavićemo se danas jer su ponašanje pasa i biologija neraskidivo povezani u svakom segmentu psećeg života.
Kada većina ljudi govori o ponašanju pasa, oni zapravo govore o svojim očekivanjima. Pas koji dolazi na poziv ima dobro ponašanje. Sa druge strane, pas koji laje ima problem u ponašanju. Pas koji mirno sedi je poslušan, dok je pas koji vuče povodnik neposlušan. Tokom godina razvili smo čitav sistem etiketa kojima opisujemo pse, a da pri tome retko zastanemo i zapitamo se šta se zapravo dešava unutar organizma životinje koju posmatramo.
Biologija daje potpuno drugačiji odgovor.
Iz ugla nauke, ponašanje nije osobina. Ono nije karakter, nije moralna kategorija i nije dokaz da je pas dobar ili loš. Kada se spoje ponašanje pasa i biologija, vidimo da ono predstavlja skup aktivnosti kojima organizam reaguje na unutrašnje i spoljašnje promene sa ciljem povećanja verovatnoće opstanka i održavanja homeostaze. Drugim rečima, ponašanje je alat. To je način na koji nervni sistem pokušava da reši problem koji se nalazi ispred njega.
Kada pas zalaje na nepoznat zvuk, kada potrči prema vratima, kada izbegne kontakt sa drugim psom, kada traži blizinu svog vlasnika ili kada se sklupča na mestu na kojem se oseća sigurno, on ne izražava svoju rasu. On tada ne pokazuje svoj karakter. Njegov nervni sistem jednostavno pokušava da proceni situaciju i pronađe odgovor za koji veruje da će povećati verovatnoću opstanka i očuvanja unutrašnje ravnoteže.
Homeostaza kao večni pokretač živog organizma
U prethodnoj kolumni govorili smo o homeostazi kao osnovnom principu života. Homeostaza predstavlja sposobnost organizma da održava unutrašnju stabilnost uprkos neprestanim promenama koje se dešavaju u spoljašnjem svetu. Temperatura tela, krvni pritisak, hormoni, nivo energije, disanje i hiljade drugih procesa neprekidno se prilagođavaju kako bi organizam ostao u ravnoteži.
Međutim, homeostaza nije samo fiziološki proces. Ona predstavlja osnovni cilj rada čitavog nervnog sistema. Organizam ne pokušava samo da preživi. On pokušava da preživi uz što manje gubitke energije i uz što veću predvidivost sveta koji ga okružuje.
Upravo zbog toga ponašanje ne možemo odvojiti od homeostaze. Ponašanje je jedan od mehanizama pomoću kojih organizam pokušava da sačuva ravnotežu. Kada to razumemo, postaje mnogo lakše da uočimo i jednu od najvećih zabluda savremene kinologije.
Reč je o ideji da je ponašanje prvenstveno određeno rasom.
Razlike među rasama i biološka stvarnost
Naravno da među rasama postoje razlike. Bilo bi apsurdno tvrditi suprotno. Selektivni uzgoj tokom poslednjih nekoliko vekova uspeo je da stvori ogromne razlike u veličini tela, građi, dužini dlake, pokretima i određenim funkcionalnim predispozicijama. Neke rase pokazuju veću sklonost ka praćenju traga. Neke lakše okupljaju stoku. Neke pokazuju veću spremnost za aportiranje.
Međutim, ono što veoma često zaboravljamo jeste da nekoliko stotina godina selektivnog uzgoja predstavlja samo treptaj oka u poređenju sa hiljadama godina tokom kojih se razvijala biologija vrste.
Shodno tome, nijedna rasa nije promenila osnovne principe funkcionisanja nervnog sistema psa. Pored toga, nijedna rasa nije izmenila njegovu bazičnu potrebu za sigurnošću, niti je promenila potrebu za predvidivošću. Na kraju, nijedna rasa nije izmenila način na koji organizam pokušava da održava homeostazu.
Pas je i dalje pas.
To možda zvuči previše jednostavno, ali upravo u toj jednostavnosti leži jedan od najvažnijih odgovora. Bez obzira da li posmatramo čivavu, nemačku dogu, maltezera ili belgijskog ovčara, njihov nervni sistem i dalje pokušava da reši isti problem. Pokušava da razume svet koji ga okružuje i da pronađe način da u njemu održi ravnotežu.
Moć neuroplastičnosti: Kako okruženje i ponašanje pasa kroz biologiju menjaju sve
Posebno je zanimljivo to što je upravo odnos čoveka i psa verovatno oblikovao jednu od najvažnijih osobina moderne vrste psa.
Reč je o neuroplastičnosti.
Neuroplastičnost predstavlja sposobnost nervnog sistema da se menja pod uticajem iskustva. Što je neuroplastičnost veća, organizam je sposobniji da uči, prilagođava se i razvija nove obrasce ponašanja. Savremene naučne studije o neuroplastičnosti potvrđuju da se mozak sisara bukvalno preoblikuje kroz interakciju sa okruženjem. Tokom hiljada godina zajedničkog života sa ljudima, pas nije evoluirao samo da bi živeo pored čoveka. On je evoluirao da bi se prilagođavao čoveku.
Upravo zbog toga isti pas može izgledati kao potpuno druga životinja u različitim životnim okolnostima. Ista genetika. Ista rasa. Isti organizam. Potpuno drugačije ponašanje.
To nas dovodi do još jednog važnog pojma: Etiologija.
Etiologija i svet ljudskih uverenja
Etiologija predstavlja proučavanje uzroka nastanka određenog fenomena. Kada posmatramo kako se prepliću ponašanje pasa i biologija, etiologija pokušava da odgovori na pitanje zbog čega se određeno ponašanje pojavilo. Ne interesuje nas samo šta pas radi. Interesuje nas zašto to radi.
A odgovor na to pitanje gotovo nikada ne možemo pronaći posmatrajući samo psa.
Moramo posmatrati i okruženje.
Pas nikada ne bi ovo uradio – zašto ti radiš?
Zašto je smiren dolazak kući ključan za psa?
Pas ne živi u svetu naučnih činjenica, već u svetu ljudskih uverenja.
Svet ljudskih uverenja kao jedin pseća stvarnost
Ovde dolazimo do možda najzanimljivijeg dela čitave priče. Većina ljudi pretpostavlja da pas živi u objektivnom svetu. Međutim, pas ne živi u objektivnom svetu. Pas živi u svetu koji je oblikovao čovek. Još važnije, pas živi u svetu koji je oblikovan verovanjima čoveka.
Na primer, jedan vlasnik veruje da pas mora spavati u krevetu, dok drugi veruje da nikada ne sme ući u kuću. Takođe, jedan smatra da su svakodnevni susreti sa drugim psima neophodni, dok ih drugi potpuno izbegava. Pored toga, jedan koristi hranu kao osnovni alat komunikacije, dok drugi smatra da nagrade kvare psa. Na kraju, jedan veruje u strogu rutinu, dok drugi živi potpuno spontano.
Pas ne živi u svetu naučnih činjenica.
Pas živi u svetu ljudskih uverenja.
Njihovo okruženje nije određeno samo prostorom u kojem boravi, već i idejama koje njegov vlasnik smatra istinitim. Upravo zbog toga ponašanje pasa ne možemo proučavati kao univerzalan fenomen odvojen od čoveka. Posmatrati ponašanje psa bez razumevanja čoveka koji sa njim živi isto je kao pokušavati da razumemo ribu, a da ignorišemo vodu u kojoj pliva.
Možda upravo zato toliko često pogrešno tumačimo ponašanje pasa. Odgovore tražimo u rasi kada bi trebalo da ih tražimo u odnosima. Tražimo ih u genetici kada bi trebalo da ih tražimo u iskustvu. Tražimo ih u psu kada bi trebalo da ih tražimo u svetu koji smo za njega stvorili. Dokazano je da kada se dublje analiziraju ponašanje pasa i biologija, spoljašnji faktori uvek nadjačavaju puku rasnu pripadnost.
Jer ponašanje nije priča o tome ko je pas.
Ono je priča o tome kako njegov nervni sistem doživljava svet u kojem živi.
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Kvantna fizika u kinologiji: Pas kao odraz našeg sveta
Možda upravo zbog toga ponašanje pasa, više nego ponašanje gotovo bilo koje druge domaće životinje, možemo uporediti sa načinom na koji kvantna fizika posmatra elektron. U zavisnosti od eksperimentalnih uslova, elektron može pokazivati osobine koje na prvi pogled deluju potpuno kontradiktorno. U jednom kontekstu ponaša se kao čestica, u drugom kao talas. Nije se promenio elektron. Promenio se sistem u kojem ga posmatramo.
Na sličan način ni ponašanje psa nije fiksna osobina koju nosi u sebi poput boje dlake ili oblika uha. Isti pas koji u jednom okruženju deluje agresivno, nesigurno ili reaktivno može u drugom postati smiren, društven i stabilan. Nije se promenio pas. Promenio se svet sa kojim njegov nervni sistem stupa u interakciju.
Ono što je još zanimljivije jeste da se okruženje ne menja samo fizičkim promenama prostora, ljudi ili životnih okolnosti. Ponekad je dovoljno da se promeni čovek. Kada vlasnik promeni svoja uverenja, očekivanja, emocionalne reakcije ili način komunikacije sa psom, za nervni sistem psa to često predstavlja promenu čitavog sveta.
Pravila po kojima je do juče funkcionisao više ne važe. Obrasci interakcije koji su godinama bili predvidivi postaju drugačiji. Pas tada reaguje na novu stvarnost. Kao i svaki drugi živi sistem, pokušava da razume šta se promenilo i da pronađe novi način da u toj promenjenoj stvarnosti ponovo uspostavi ravnotežu.
Upravo zbog toga ponekad najveće promene u ponašanju psa ne nastaju onda kada menjamo psa, već onda kada menjamo sebe. Ovde je opet na delu evolutivna prednost pasa: njihova čuvena neuroplastičnost.
A da bismo razumeli kako čula kojima organizam komunicira sa svojim okruženjem rade svoj posao, u sledećoj kolumnu konačno ćemo otvoriti prvo poglavlje priče o čulima. Započećemo putovanje kroz možda najpotcenjeniji prozor u stvarnost psa.
Vid.
Čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku OVDE
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Sertifikovani Trening Centar Sasha Riess Akademije
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta formula.sashariess.rs bez izričitog navođenja izvora na samom početku članka ( u prvoj rečenici) i aktivnog linka na kraju teksta - ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.