od strane Saša Riess | 11.10.26. | Dobrobit, Komunikacija i ponašanje
Jedini način da trajno rešite problem sa neprihvatljivim ponašanjem psa jeste potpuno odsustvo reakcije na loše navike. Režim čiste ljubavi i harmonije ne poznaje reči poput „ne“, „nemoj“ ili kažnjavanje. Umesto toga, ignorisanje nepoželjnog ponašanja pruža psu jasnu poruku da njegova reakcija nema nikakav uticaj. Kada pas počne nekontrolisano da laje na zvuk interfona, vlasnik mora reagovati smireno i sa potpunom kontrolom.
Prvi korak: Reč zahvalnosti menja vibraciju
Kada pas laje na interfon, on veruje da ispunjava svoju dužnost obaveštavanja i zaštite porodice. Prva reakcija vlasnika ne sme biti vikanje, već izgovaranje reči: „Hvala.“ Ovaj jednostavan postupak unosi potpuno novu vibraciju u prostor.
Pas obično naglo prekine lajanje jer ne očekuje smirenu zahvalnost umesto nervoznog reagovanja. Izgovaranjem reči hvala dajete psu do znanja da ste primili njegovu poruku.
Drugi korak: Fizičko preuzimanje kontrole i postavljanje granice
Ukoliko pas nastavi da laje i nakon izrečene zahvalnosti, izostaje svaka verbalna rasprava. Sledeći korak zahteva da mirno ustanete i fizički stanete između psa i ulaznih vrata. Postavljanjem sopstvenog tela između psa i izvora uzbuđenja vi preuzimate vođstvo u situaciji. Time jasno pokazujete psu da ste preuzeli brigu o vratima i da nema potrebe za daljim reagovanjem.
Smirena reakcija i zahvalnost smanjuju napetost i prekidaju nepoželjno lajanje.
Zašto je ignorisanje nepoželjnog ponašanja delotvornije od kazne
Kažnjavanje i vikanje samo povećavaju nivo stresa i uzbuđenja u domu. Sa druge strane, ignorisanje nepoželjnog ponašanja eliminise potrebu psa da dominira ili uspostavlja red. Ponekad nije potrebno utišavati psa, već ga pažljivo saslušati i preuzeti ulogu vodje. Kada gradite odnos na smirenosti i poverenju, pas sa lakoćom prihvata vaša pravila i ostaje opušten.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 08.10.26. | Dobrobit, Komunikacija i ponašanje
Namerom da spasu životinju sa ulice, mnogi ljubitelji pasa obraćaju se ustanovama za zbrinjavanje. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, stvarna slika pokazuje da su azili za pse u Americi često pretvoreni u dobro razrađenu finansijsku prevaru.
Psi u takvim objektima borave u izuzetno lošim uslovima, dok se njihovo udomljavanje naplaćuje kroz visoke takse. Umesto stvarne brige o životinjama, sistem je usmeren na stalni obrt novca.
Kako funkcioniše mehanizam preprodaje i lažnih inspekcija
Gostovanje stručnjaka Tonija Nila u uživo uključenju otkrilo je šokantne detalje o tome kako azili za pse zapravo posluju. Nakon što kupac plati taksu za udomljavanje, proces se tu ne završava.
Novim vlasnicima se konstantno šalju inspekcije pod izgovorom provere uslova u kojima pas živi. Cilj ovih pritisaka često jeste da se pas oduzme i vrati u azil, kako bi ponovo bio prodat drugom usvojitelju.
Dobra namera vlasnika u mreži industrijske manipulacije
Ljudi koji udomljavaju pse deluju iz čiste ljubavi i želje da pomognu, nesvesni mehanizama koji deluju u pozadini. Čovek veruje da čini plemenito delo, dok u stvarnosti finansira sistem koji živi od stalnog kruženja nesrećnih životinja.
Psu je potrebna stvarna sloboda, mir i prirodno okruženje, a ne boravak u prividnim spasilačkim objektima. Razumevanje ove dinamike pomaže nam da prepoznamo gde se nalazi prava dobrobit za životinje.
Prava ljubav i briga pružaju psu stabilnost, mir i siguran dom bez stresa.
Razbijanje iluzija radi stvarne zaštite pasa
Razotkrivanje ovakvih pojava nema za cilj kritiku pojedinaca koji žele da pomognu, već podizanje svesti o celokupnom sistemu. Kada shvatite kako azili za pse funkcionišu na velikim tržištima, počinjete drugačije da posmatrate kompletnu industriju zaštite kućnih ljubimaca.
Prava briga o psu ne počinje uplatom takse, već pružanjem stabilnog doma, pravilne ishrane i razumevanjem njegovih bioloških potreba.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 05.10.26. | Dobrobit, Emocije, Komunikacija i ponašanje
Ljudska želja da spasi i zaštiti psa često nenamerno oduzima njegovu osnovnu prirodu i slobodu. Kada vlasnik stvori prostor i pusti psa da samostalno razmišlja, u njemu se budi koncept samokontrole.
Umesto prekomerne kontrole, zdravlje psa i ljudska ljubav zahtevaju razumevanje prirodnih potreba i instinkata. Psu je potreban balans između bezbednosti i prilike da ostane povezan sa svojom izvornom prirodom.
Oduzimanje slobode u ime spasavanja i zaštite
Psi u azilima ili zatvorenim prostorima često gube slobodu koju su imali na ulici ili u prirodi. Onemogućeno im je da trče za automobilima, biciklima ili mačkama, niti viđaju druge pse iz svog čopora.
Ljudi prave azile sa namerom da spasu životinje od opasnosti i nepogoda. Ipak, zatvaranjem u kavez psu se oduzima prilika za prirodno kretanje i istraživanje okruženja. Pored toga, ljudska intervencija prirodnu ishranu često zamenjuje industrijskom hranom, koja ne zadovoljava uvek sve vitalne potrebe psa.
Kako prekomerna kontrola utiče na samokontrolu psa
Kada vlasnik konstantno reaguje umesto psa, pas gubi priliku da samostalno proceni situaciju i razvije samokontrolu. Da bi pas sačuvao unutrašnji mir i zdravlje, ljudska ljubav mu mora pružiti prostor za oporavak i učenje, a ne konstantan pritisak.
Pas koji razvije samokontrolu postaje stabilan, smiren i sposoban da sačuva energiju u stresnim trenucima. Svoju ljubav prema psu pokazujemo kada mu dozvolimo da uspostavi ravnotežu i izrazi svoje unutrašnje instinkte.
Smirena šetnja sa dovoljno prostora omogućava psu da razvije samokontrolu i stabilnost.
Kako pružiti pravu ljubav i sačuvati prirodu psa
Prava ljubav prema psu ne znači držanje pod staklenim zvonom ili prekomerno zaštitnički stav. Kada razumemo da zdravlje psa i ljudska ljubav zavise od smirenog vođstva, menjamo način na koji se ophodimo prema njima.
Omogućite svom psu dovoljnu količinu kretanja, socijalizaciju i poštovanje njegovih prirodnih granica. Izgradite odnos koji oslobađa psa stresa i omogućava mu da živi u potpunoj harmoniji sa vama.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 04.10.26. | Dobrobit, Komunikacija i ponašanje
Kada se javi lajanje na vrata, cilj vlasnika nije da nadjača psa ili ulazi u sukob. Pas laje jer veruje da je njegova dužnost da obavesti čitav čopor o dešavanju. Umesto vikanja i kažnjavanja, potrebno je prići mirno i bez ijedne izgovorene reči.
Stanite direktno između psa i ulaza, pogledajte ka vratima, a zatim se okrenite psu i recite: „U redu je.“ Ova jednostavna reakcija potvrđuje psu da je uspešno obavio svoj zadatak.
Preuzimanje odgovornosti i postavljanje jasnih granica
Izgovaranjem reči potvrde šaljete psu poruku da ste razumeli njegovo upozorenje i preuzeli situaciju. Ukoliko nastavi sa reagovanjem, recite mu smireno: „U redu, hajde da vidimo ko je.“ Ponovnim stajanjem između psa i vrata jasno stavljate do znanja da od tog trenutka vi preuzimate brigu.
Pas mora shvatiti da ne mora rešavati sve što se dešava u njegovom okruženju. Kada preuzmete odgovornost, lajanje na vrata gubi svoju prvobitnu svrhu i potrebu.
Tajm-aut kao poslednji korak u izolaciji od čopora
Ako pas uprkos vašim reakcijama nastavi da reaguje, primenjuje se odvajanje iz prostorije. Mirno uzmite psa i smestite ga u drugu sobu na kratak tajm-aut. Za psa kao društveno biće, privremeno izbacivanje iz grupe predstavlja najstrožu kaznu i najjasniji signal.
Nema potrebe za pretnjama ili podizanjem tenzije tokom ovog postupka. Kada se ukloni iz izvora uzbuđenja, pas brzo shvata koje ponašanje nije prihvatljivo unutar čopora.
Miran pas nastaje kada ima potpuni osećaj sigurnosti i poverenja u svog vlasnika.
Zašto miran pas nastaje kroz građenje poverenja
Svrha ovog procesa nije zabrana reagovanja, već učenje psa da veruje svom vlasniku. Kada lajanje na vrata zamenite smirenim vođstvom, pas se oseća potpuno sigurno i zaštićeno.
Miran pas ne nastaje prisilom, već saznanjem da vođa čopora drži sve pod kontrolom. Izgradite odnos zasnovan na poverenju i omogućite vašem psu da živi bez stresa i napetosti.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 01.10.26. | Dobrobit, Nega krzna
Nedavno mi se javio vlasnik Dragan jer ga je mučila nega njegovog ljubimca. Pretražujući internet, našao je tvrdnje da se rasa lako održava, ali da je neophodno svakodnevno raščešljavanje. Rasa beli švajcarski ovčar ima gustu dlaku, pa vlasnike često zanima zašto je potrebno stalno četkanje i koja se oprema koristi. Naš pristup kućnom grumingu izaziva kontroverze jer preporučujemo da se pas uopšte ne četka na suvo. Četkanje je pravilno samo tokom kupanja i feniranja.
Zašto se beli švajcarski ovčar linja tokom cele godine?
Gusta poddlaka kod ove rase intenzivno otpada dva puta godišnje, u proleće i u jesen. Poddlaka je čvrsto vezana za folikul i teško sama otpada. Ukoliko se proces linjanja ne odradi pravilno, nova dlaka ne može da izbije i ostaje zarobljena. Zbog toga se javlja privid da se pas kontinuirano linja tokom cele godine.
Nekada se svakodnevno četkanje primenjivalo jer nisu postojali moderni fenovi za izduvavanje poddlake. Dovoljno je primeniti odgovarajuću temperaturu vode tokom kupanja i tako fizicki pomoći staroj dlaci da opadne.
Bol i anksioznost koje uzrokuje suvo četkanje
Češljanje zapetljane dlake na suvo izuzetno je bolno iskustvo za svakog psa. Ako vlasnik to ne radi stručno, pas stvara jaku averziju i počinje da beži. Prisiljavanje psa da trpi čupanje vodi ka razvoju anksioznosti i velikog stresa.
Psa ne treba češljati u kućnim uslovima izvan procesa kupanja.
Rešenje leži u pravljenju tačnog razmaka između dva kupanja kako se dlaka uopšte ne bi ućebala. Za većinu rasa idealan razmak između kupanja iznosi od sedam do deset dana.
Pravilno kupanje toplom vodom opušta folikul dlake i omogućava da stara poddlaka lakše opadne.
Četkanje je poželjno samo tokom feniranja
Savladavanje pravilne tehnike raščešljavanja i rukovanja psom predstavlja najteži deo gruminga.
Korišćenje četke ima smisla isključivo dok se pas suši toplim vazduhom nakon pranja. Prikladna jačina fena i adekvatna četka omogućavaju da se mrtva dlaka odstrani bez imalo bola. Kada se feniranje izvede pravilno, pas doživljava tretman kao prijatno maženje i u potpunosti uživa. Redovnim kupanjem čuvate zdravlje kože, dok suvo četkanje ostaje potpuno nepotrebno.
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
od strane Saša Riess | 29.09.26. | Dobrobit, Komunikacija i ponašanje
Pogledajte svog psa na trenutak. Možda spava pored vas, možda vas posmatra, možda već unapred zna da ćete uskoro ustati i otići do kuhinje. Dok vi gledate njega, zamislite da još troje ljudi, negde u drugim domovima, u ovom trenutku rade isto. Četiri čoveka gledaju četiri psa i svaki od njih vidi potpuno drugačije biće, jer svaki pas živi drugačiji život.
A onda između ta četiri psa stavimo jednu statistiku.
Prema Američkom veterinarskom medicinskom udruženju, približno jedan od četiri psa razviće kancer tokom svog života. Kod pasa koji dožive deset godina ili više, procenjeni rizik raste na približno jednog od dva.
Naravno, statistika nije lutrija, ali kada volite svog psa, broj više nije samo broj. Odjednom se nameće pitanje koje mene mnogo više zanima od same statistike.
Zašto?
Zašto u vremenu u kojem imamo bolje veterinare, sofisticiraniju dijagnostiku, specijaliste, napredne lekove, hiljade vrsta hrane, suplemente, preventivne preparate i čitavu industriju posvećenu zdravlju pasa i dalje govorimo o kanceru kod približno svakog četvrtog psa?
JEDAN UZROK NE POSTOJI
Najlakše bi bilo pronaći jednog krivca. Hranu. Genetiku. Pesticide. Zagađenje. Plastiku. Hormone. Vakcine. Stres. Internet je pun ljudi koji će sa apsolutnom sigurnošću objasniti šta izaziva kancer i, često u sledećoj rečenici, ponuditi proizvod koji bi trebalo da vas zaštiti.
Biologija nije tako jednostavna.
Kancer predstavlja čitavu grupu bolesti. U njegovom nastanku mogu učestvovati genetske promene, starost, okruženje, hormonski faktori, određena izlaganja i mnogo drugih procesa. Kod velikog broja pasa nikada nećemo moći da kažemo da je jedna određena stvar izazvala njihovu bolest.
Starost je deo odgovora. Psi danas zahvaljujući boljoj medicini, ishrani i nezi često žive duže, a sa dužim životom raste mogućnost pojave bolesti povezanih sa starenjem. Genetika je takođe deo priče. Neke rase imaju izraženiju predispoziciju za određene tumore. Veličina, reproduktivni status, životna sredina i individualna biologija dodatno komplikuju sliku.
Sve to znamo.
Ali ipak ostaje osećaj da nešto u toj priči nedostaje.
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
KANCER I CELINA
Savremena onkologija odavno više ne posmatra tumor samo kao grupu ćelija koja raste izolovana od ostatka organizma. Tumor postoji u sopstvenom mikrookruženju, komunicira sa krvnim sudovima, imunskim sistemom, metabolizmom i drugim tkivima. Kancer zato ne možemo razumeti potpuno ako posmatramo samo jednu ćeliju, a zanemarimo sistem u kojem se ona nalazi.
U potpuno drugačijem jeziku o sličnoj ideji pisali su Thorvald Dethlefsen i Rüdiger Dahlke u knjizi Bolest kao put. Oni bolest posmatraju simbolički. Kod kancera ih posebno zanima odnos dela i celine. Ćelija prestaje da služi funkciji organizma kojem pripada i počinje da postoji prvenstveno radi sopstvenog umnožavanja. U tome autori vide simbol odvajanja od celine, gubitka dubljeg smisla, pripadanja i životne povezanosti. Pitanje koje Dahlke otvara meni postaje veoma zanimljivo kada ga prenesemo na život savremenog psa.
„Koliko je današnji pas još u kontaktu sa prirodom bića koje jeste?”
PAS KOJI ŽIVI NAŠE ULOGE
Današnji pas može biti dete koje nismo imali, partner koji nas nikada neće napustiti, terapeut koji ćuti dok pričamo, uteha kada smo usamljeni, društvo, zaštitnik, sportski partner, statusni simbol ili emocionalna sigurnost. Ponekad od jednog psa očekujemo da bude sve to istovremeno.
Ne govorim to da bih omalovažio odnos čoveka i psa. Upravo suprotno. Verovatno nikada nismo bili emotivno vezani za pse kao danas. Ali možda baš zbog toga moramo da postavimo neprijatno pitanje: koliko uloga jedna životinja može da prihvati pre nego što prestanemo da je vidimo kao životinju kojoj te uloge pripisujemo?
Pas se tokom svoje evolucije izuzetno uspešno prilagodio čoveku. Naučio je da čita naše pokrete, izraze, rutine i emocije. Danas od njega očekujemo da razume stan, lift, automobil, saobraćaj, povodac, televizor, groomerski sto, veterinarsku ambulantu, naše radno vreme, našu decu, druge pse i naše promenljivo emocionalno stanje.
I on se ponovo prilagođava.
Možda čak previše dobro.
DA LI SE PAS PRILAGODIO ČOVEKU VIŠE NEGO ŠTO JE SMEO?
Ponekad se pitam da li će najveća evolutivna prednost psa jednog dana postati njegova najveća slabost. Ne govorim o tome da će pas kao vrsta nestati, već o nečemu mnogo suptilnijem. Da li je, u želji da što uspešnije živi sa čovekom, počeo da gubi kontakt sa onim što mu je potrebno da ostane pas?
Mi određujemo kada jede, koliko se kreće, sa kim se druži, gde obavlja fiziološke potrebe, kada ostaje sam, šta sme da njuši, koliko dugo sme da zastane, kada treba da bude uzbuđen i kada mora da bude miran. Biramo njegovu hranu, njegovu genetiku, način njegove nege, pa čak i način na koji ćemo tumačiti ono što pokušava da nam saopšti.
A čoveku je danas možda potrebniji nego ikada.
Imamo više načina komunikacije nego bilo koja prethodna generacija, ali istovremeno sve više govorimo o usamljenosti, anksioznosti i gubitku osećaja pripadanja. Pas ulazi u prostor koji tehnologija nije uspela da popuni. Ne pita koliko zarađujemo. Ne zna naš društveni status. Ne zanima ga koliko smo danas bili uspešni. Samo je tu.
Zato ponekad imam osećaj da je pas dobio možda najteži zadatak u istoriji svog odnosa sa nama. Pokušava da nas spase od nas samih.
Ali ko u toj priči čuva njega?
Pas ne živi u delovima – prava dobrobit zahteva sagledavanje celokupnog bića.
PAS NE ŽIVI U DELOVIMA
Možda upravo ovde počinje problem načina na koji danas govorimo o dobrobiti psa. Podelili smo ga na specijalnosti. Njegova koža pripada dermatologiji, digestivni trakt gastroenterologiji, ponašanje bihejviorizmu, ishrana nutricionizmu, dlaka groomingu, a tumor onkologiji.
Sve te discipline su potrebne. Problem je što pas ne živi u fiokama.
Njegova ishrana utiče na telo. Telo utiče na ponašanje. Emocionalno okruženje menja fiziologiju. Koža je deo organizma, a ne ambalaža oko njega. Način na koji čovek komunicira sa psom menja njegovu svakodnevicu, baš kao što je menja hrana koju mu stavlja u činiju.
Zbog toga sam razvio Pure Love & Harmony Formulu. Smatram je najcelovitijom formulom dobrobiti psa upravo zato što u isti sistem stavlja četiri elementa koje danas prečesto posmatramo odvojeno: ponašanje i komunikaciju, adekvatnu ishranu, negu tela, kože i dlake i emocionalno okruženje u kojem pas živi.
PLH Formula je pokušaj da psa ponovo sagledamo kao celinu.
ALI KO JE PAS KOJEG POKUŠAVAMO DA SAČUVAMO?
Tu dolazimo do problema od kojeg možda sve počinje.
Da bismo životinji pružili negu primerenu njenoj vrsti, moramo razumeti kakvo je to biće. Kod psa to pitanje postaje izuzetno komplikovano upravo zato što je čovek postao deo njegovog okruženja.
Ako želimo da proučavamo vuka, možemo pokušati da ga pronađemo u prirodi bez našeg uticaja. Ako želimo da pronađemo domaćeg psa, gotovo uvek ćemo pronaći i čoveka. Čovek je u njegovoj hrani, njegovom dnevnom ritmu, njegovom ponašanju, njegovom okruženju i u genetici koju selektujemo generacijama. Čak i naše uverenje o tome šta pas jeste menja način na koji taj pas živi.
Jedan čovek veruje da je pas dete. Drugi da je radna životinja. Treći da mora imati vođu čopora. Četvrti da mu je potreban neprekidan trening. Svako od njih će istom biću napraviti potpuno drugačiji svet.
I pas će se svakom od tih svetova prilagoditi. Možda je upravo to njegov najveći dar. I možda je upravo tu njegova najveća opasnost.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Poruči knjigu
PONOVO JEDAN OD ČETIRI
Zato se na kraju vraćam istom broju. Približno jedan od četiri psa tokom života razviće kancer.
Ne znam zašto će baš određeni pas postati taj jedan. Danas ne postoji jedan odgovor. Verovatno nikada neće ni postojati, jer kancer nije jedna bolest niti nastaje jednim putem.
Ali ne želim da taj podatak koristim da bih vlasniku psa dao još jedan razlog za strah.
Želim da nas natera da postavimo bolje pitanje.
Između ideje da možemo kontrolisati sve i predaje pred mišlju da je sve samo kocka nalazi se čitav život našeg psa. Tokom tog života možemo mu pružiti adekvatnu ishranu, odgovarajuću negu, kretanje, veterinarsku zaštitu, jasnu komunikaciju i emocionalno okruženje u kojem ne mora svakodnevno da nosi teret naših potreba.
Možda ne možemo da mu obećamo život bez bolesti.
Ali možemo da prestanemo da čekamo bolest da bismo počeli ozbiljno da razmišljamo o životu.
I možda pre pitanja šta da dodamo njegovoj hrani, koji suplement da kupimo ili kojim novim testom da ga pregledamo treba da postavimo jedno mnogo jednostavnije pitanje.
Ko je zapravo biće koje upravo leži pored mene?
Koliko života koji živi pripada njegovoj prirodi, a koliko ulogama koje sam mu ja dao?
Jer možda smo psa kroz hiljade godina toliko uspešno prilagodili sebi da smo prevideli mogućnost da prilagođenost čoveku i dobrobit psa nisu uvek ista stvar.
A možda će nas upravo onaj zastrašujući broj, jedan od četiri, konačno naterati da tu razliku počnemo ozbiljno da istražujemo.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Vesti Online
Pročitajte i kolumnu o tome kako razumevanje genetike i neuroplastičnosti može promeniti život radnih rasa u gradu. Saznajte zašto fizičko iscrpljivanje nije jedino rešenje i kako priča o haskiju sa 23. sprata u Majamiju pokazuje da je ključ u učenju mira, a ne u pretrčanim kilometrima.
