od strane Saša Riess | 11.09.26. | Dobrobit, Emocije
Kada mladi pas od jedanaest meseci odbija da napusti dvorište, vlasnici najčešće traže tehnička rešenja. Dovode trenere, bihevioriste i primenjuju razne metode, ali nesvesno preskaču ključni uzrok problema. Nasilno izvlačenje psa na ulicu ne daje nikakve rezultate i stvara dodatnu traumu.
Često je strah psa da izađe iz dvorišta samo verni odraz unutrašnjeg stanja samog vlasnika. Pas funkcioniše kao naše energetsko ogledalo i nepogrešivo oslikava naše nesvesne strahove od odrastanja i samostalnosti.
Ponašanje psa u domu i potisnuta anksioznost
Analiza ponašanja u zatvorenom prostoru otkriva gde se krije nagomilani stres. Pas koji je sam u studiju mirno provodi noći bez ikakvih problema. Međutim, kada neko dođe ili kada je vlasnik prisutan, pas počinje da glodati nameštaj, skače po ljudima i gubi kontrolu.
Ova prevelika energija i hiperaktivnost nisu samo odraz mladosti ili rase. To je potisnuta anksioznost koja izbija na površinu u prisustvu vlasnika. Pas preuzima emocije okruženja i manifestuje ih kroz nemir i destruktivno ponašanje.
Dvorište kao simvolična zaštita i roditeljski dom
Dolazak psa u život čoveka često predstavlja prekretnicu i poziv na duhovni razvoj. Vlasnik u ovom razgovoru prepoznaje da je dvorište zapravo simbolički prikaz roditeljskog doma i sigurnog utočišta. Strah od napuštanja dvorišta oslikava unutrašnji strah čoveka od ulaska u svet odraslih.
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Vraćanje pod okrilje roditelja deluje sigurno, ali nas ujedno sprečava da postanemo nezavisne i zrele osobe. Iluzija o svetu odraslih kao opasnom mestu blokira i vlasnika i psa da naprave korak napred.
Zašto ne treba prisiljavati psa na izlazak?
Pokušaj da silom nateramo psa da izađe van kapije donosi kontraefekat. Prvo moramo osvestiti tačku koja nas drži vezanima za to dvorište. Kada vlasnik preuzme potpunu odgovornost za sopstveni život i odraste u duhovnom smislu, energija se menja.
Prisiljavanje psa da izađe uvek propada jer problem nije u psu, već u poruci koju mu šaljemo. Tek kada vlasnik unutrašnje prevaziđe potrebu za zaštitnim dvorištem, pas će samovoljno napraviti prvi korak van kapije.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Pas se boji buke: Šta radiš pogrešno i kako to promeniti?
Nacrt Zakona o dobrobiti životinja: Nova prilika da „problem pasa“ ponovo ne rešimo
Pas kao totem modernog čoveka: Lekcija o buđenju, strahu i sopstvenoj esenciji
od strane Saša Riess | 09.09.26. | Dobrobit, Emocije, Komunikacija i ponašanje
Čitava suština priče o psima i našem buđenju zasniva se na važnoj paradigmi. Pas je danas mnogo više od običnog ljubimca. On predstavlja totem i simboličnog vodiča savremenog čoveka. Kroz odnos sa psom mi zapravo dobijamo dragocena spoznanja koja su nam neophodna za građenje zdravih odnosa sa drugim ljudima. Međutim, životinja u našem društvenom biću ne treba da bude krajnja destinacija. Ona je samo stanica na putu našeg ličnog razvoja.
Prirodni zakoni i posledice života bez svrhe
Ne možete živeti pasivno poput trule jabuke jer takav pristup jednostano ne funkcioniše. Priroda nosi jasnu kaznu za odbijanje da živimo sopstvenu svrhu. Taj mehanizam deluje poput sigurnosne igle koja se u trenutku otvori.
Priroda nas tada vraća na sam početak da ponovo pokušamo. U okvirima večnosti, vreme nema apsolutno nikakvo značenje. Bilo da neko živi pedeset, osamdeset ili sto godina, ti brojevi ne znače ništa u poređenju sa beskonačnošću.
Anksioznost, prolaznost i strah od gubitka
Za psa kao prirodno biće, promena i kraj mogu se dogoditi u svakoj sekundi. Iz te bezuslovne ljubavi prema psu često se rađa duboka ljudska anksioznost. Počinjemo da se pitamo šta ćemo raditi kada ostanemo bez tog bića.
Postavljamo pitanje kako nastaviti život bez nekoga ko nam pruža toliki mir. Tada čovek nesvesno osuđuje sebe na propast jer odbija da živi svoju pravu esenciju.
Psi žive u trenutku i uče nas kako da prihvatimo životne promene bez anksioznosti.
Pronalaženje sopstvene esencije kroz odnos sa životinjom
Kada shvatimo da je pas kao totem tu da nas probudi, naša perspektiva se u potpunosti menja. Pas nas uči prisutnosti u trenutku i pokazuje nam kako izgleda živi prirodni poredak.
Umesto da se prepustimo strahu od prolaznosti, moramo prihvatiti lekciju koju nam životinja pruža. Iskoristite tu ljubav kao podsticaj da spoznate sebe i izgradite dublju povezanost sa svetom oko sebe.
Tek tada ćemo prestati da živimo u anksioznosti i početi da živimo svoju punu istinu.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 23.08.26. | Emocije, Komunikacija i ponašanje
Mnogi vlasnici se pitaju zašto njihov pas ne može da se smiri i opusti uprkos svim dobrim uslovima i ljubavi koju dobija. Odgovor često ne leži u samom psu, već u onome što čovek nosi duboko u sebi.
Psi su savršena ogledala našeg emotivnog stanja i unutrašnjih procesa. Kada je u nama prisutna hronična unutrašnja napetost, pas to oseća u svakom trenutku. Bez obzira na to koliko se trudimo da sakrijemo nemir, pas upija naše odbrane i ostaje u stanju pripravnosti.
Zidovi odbrane i strah od gubitka voljenih bića
Svi mi gradimo tihe zidove i obrambene mehanizme da bismo se zaštitili od neprijatnih emocija i strahova. Međutim, taj strah često nije vezan za fizičku smrt ili sam bol. U svojoj suštini, to je dubok strah od gubitka onih koje najviše volimo.
Ponekad nesvesno nosimo misao da voljeni neće moći da nastave život bez nas ako nestanemo. Ta skrivena unutrašnja napetost i bežanje od suočavanja sa sopstvenim emocijama stvaraju nevidljiv pritisak u domu koji pas nepogrešivo detektuje.
Kako prihvatanje ranjivosti donosi smirenost psu?
Pas ne može da se opusti sve dok oseća da njegov čovek nosi nevidljivi teret i zidove odbrane. Tek kada naučimo da prihvatimo sopstvenu ranjivost, pravimo prvi stvarni korak ka isceljenju odnosa.
Suočavanje sa sopstvenim strahovima i potisnutim emocijama oslobađa nas dugotrajnog pritiska. Kada uspostavimo mir unutar sebe, naša unutrašnja energija postaje stabilna i čista. Pas u tom trenutku konačno oseća da je okruženje bezbedno i da više ne mora da bude na oprezu.
Prihvatanje sopstvenih emocija i strahova stvara prostor za čistu i bezuslovnu ljubav.
Bezuslovna ljubav koja ne traži ništa zauzvrat
Kada izbacimo odbrane i pronađemo stabilnost, stvaramo prostor za čistu i bezuslovnu ljubav. Naš mir postaje i mir našeg ljubimca, jer psi reaguju na potpunu prisutnost i istinu. Tada pas može slobodno da se opusti, spava mirno i uživa u svakom zajedničkom trenutku. Građenjem unutrašnjeg mira pomažemo sebi, ali istovremeno pružamo svom psu najlepši dar — osećaj potpune sigurnosti, spokoja i prihvaćenosti.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 21.08.26. | Emocije, Komunikacija i ponašanje
U svakodnevnoj žurbi često zaboravimo da stanemo i napravimo pauzu u večernjim časovima. Ponekad je dovoljno samo stati i zaista osetiti svog psa u njegovoj punoj snazi i lepoti. Potrebno je da ga sagledamo onakvog kakav jeste, bez ikakvih maski, očekivanja i projekcija.
Kada ga pogledamo u tišini, vidimo njegovu prirodu u celosti. U tom trenutku shvatamo koliko je duboka i neraskidiva naša povezanost sa psom. On nosi odraz naših emocija, odluka i načina života.
Naša delovanja i nedelovanja oblikuju fiziologiju psa
Sve što činimo u životu, kao i sve što propuštamo da uradimo iz straha, ostavlja trag. Naša delovanja i nedelovanja direktno oblikuju fiziologiju i ponašanje našeg ljubimca.
Za psa, mi smo čitav svet i jedina iskra ljubavi koju on vidi kao svoje božanstvo. Psi doživljavaju stvarnost kroz prizmu naših unutrašnjih stanja i energija koje nosimo. Zbog toga je njihovo ponašanje uvek direktna posledica onoga što mi jesmo u datom trenutku.
Prvi korak ka promeni ne počinje u psu, već u nama
Kada uočimo izazove u ponašanju psa, često prvo pokušavamo da promenimo njega. Međutim, pravi put ka napretku i harmoniji uvek počinje u nama samima. Prvi korak jeste da pronađemo unutrašnji mir, smirenost i stabilnost u sopstvenom životu.
Psi u nama vide svoj čitav svet i uvek su spremni da nas prate kroz promenu.
Priroda i fiziologija psa su neuređene i uvek otvorene za promenu, mnogo više nego što smo mi. Kada mi promenimo svoj pristup i energiju, pas će to odmah osetiti i prilagoditi se novom stanju.
Iskra ljubavi koja menja sve u našem odnosu
Duboka povezanost sa psom pruža nam priliku za lični razvoj i transformaciju. Psi poseduju neverovatnu sposobnost da zacele i prihvate promenu čim osete sigurnost u svom vođi. Kada nađemo mir u sebi, oni ga prihvataju i prenose dalje kroz svoje ponašanje. Na taj način gradimo odnos zasnovan na čistoj ljubavi, poverenju i međusobnom poštovanju. Budite stabilan oslonac svom psu i dozvolite da vas vaša veza vodi ka nečemu boljem.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 12.08.26. | Emocije
Ljubav je naš unutrašnji osećaj koji ne zavisi od fizičkog prisustva nekoga u našem životu. Mi možemo voleti drvo, prijatelja ili partnera, jer ljubav izvire iz naše sopstvene duše. Međutim, kada nastupi gubitak psa, bol koji osetimo često prevazilazi sve naše fizičke i emotivne kapacitete.
Mnogi ljudi se tada pitaju zašto nas odlazak ljubimca slama do te mere. Odgovor leži u dubokoj emotivnoj vezi i ulozi koju pas nesvesno preuzima u našoj porodici.
Pas kao emotivni provodnik za potisnutu ljubav i tugu
Naši psi nisu samo životinje koje borave u našem domu. Kroz našeg psa mi se često nesvesno povezujemo sa roditeljima, braćom, sestrama i dragim ljudima koji više nisu sa nama. Kada zagrlimo ili pomazimo psa, mi kroz taj gest zapravo pružamo nežnost svim onim voljenim bićima koja su otišla.
Spontani poljubac ili dodir krzna postaju provodnik za ljubav koju nismo stigli da podelimo. Pas prihvata tu emociju bez ikakvog uslovljavanja i pruža nam utočište za našu unutrašnju tugu.
Zašto gubitak psa otvara stare i nezalečene rane?
Kada pas napusti ovaj svet, sa njim ne odlazi samo dragi ljubimac. Sa njim ponovo oživljavaju svi oni potisnuti gubici koje nosimo duboko u sebi. Svaki gubitak psa ponovo otvara staru tugu za preminulim članovima porodice i neizrečenim rečima.
Zbog toga je taj bol toliko intenzivan, tragičan i dugotrajan. Mi tada ne žalimo samo za jednim bićem, već proživljavamo sve porodične rane koje nosimo kroz život. To je duboka tuga koja ostaje u našem srcu zauvek.
Prihvatanje emocija i tuge pomaže nam da odamo počast ljubavi koju smo delili.
Razumevanje i prihvatanje duboke emotivne boli
Zaista je važno da ne potcenjujemo bol koji osećamo nakon odlaska ljubimca. Društvo često posmatra odlazak psa kao običan događaj, ali to je za dušu težak emotivni potres. Moramo dopustiti sebi da odžalujemo tu ljubav i da prihvatimo sve emocije koje izbijaju na površinu.
Prihvatanje te boli omogućava nam da zacelimo i odamo počast toj čarobnoj vezi. Naši psi dolaze u naš život sa razlogom, ostavljajući nam u amanet sposobnost da volimo još dublje i čistije.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 11.08.26. | Emocije
U prirodi postoje duboki i surovi zakoni koji obezbeđuju opstanak zajednice. Mnogi ljudi posmatraju odnose među životinjama kroz čisto emotivnu prizmu. Međutim, prirodni poredek funkcioniše na temeljima duboke mudrosti i odgovornosti za celinu.
Kada posmatramo život divljih životinja, uočavamo fascinantan obrazac ponašanja u kriznim trenucima. Pitanje zašto se ranjeni vuk ne vraća odmah u svoj brlog nosi moćnu poruku o liderstvu, ličnoj odgovornosti i zaštiti sopstvenog čopora.
Odgovornost lidera i zaštita celog sistema
Pravi lider uvek mora posmatrati širu sliku i štititi stabilnost grupe. Ukoliko vođa dozvoli da slabosti i destruktivni uticaji naruše sistem, ceo čopor ulazi u veliku opasnost. U divljini, ranjena jedinka širi miris krvi i pokazuje jasne znake nemoći.
Ako bi se takav ranjeni vuk vratio u brlog, drugi rivalski čopori bi odmah osetili ranjivost. To bi privuklo neprijatelje i dovelo do napada u kom bi mogla stradati čitava zajednica.
Povlačenje u osamu kao čin ljubavi prema čoporu
Baš kao što slonovi u starosti ili bolesti odlaze daleko od svog krda, tako se i vukovi povlače u izolaciju. Ovo povlačenje nije znak odbacivanja niti predaje. To je, naime, duboko instinktivan čin kojim pojedinac štiti svoju porodicu od dodatnog tereta i rizika.
Odlaskom u osamu, ranjena jedinka preuzima potpunu odgovornost za sopstveno isceljenje. Ona štedi resurse svoje zajednice i pruža sebi mir bez izlaganja drugih opasnosti.
Kada zaceli svoje rane, vuk se vraća u zajednicu ponovo jak i dobrodošao.
Povratak u zajednicu nakon potpunog oporavka
Isceljenje zahteva vreme, tišinu i posvećenost sopstvenom oporavku. Ukoliko ranjeni vuk uspe da preživi, zaleči svoje rane i povrati snagu, njegov put nazad je otvoren. On se tada vraća u čopor pun snage i biva prihvaćen sa dobrodošlicom.
Ova prirodna metafora uči nas izuzetno važnoj životnoj lekciji. Pre nego što potražimo utočište u zajednici, moramo sami zaceliti svoje unutrašnje rane kako ne bismo ugrozili ljude koje volimo.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
