od strane Saša Riess | 17.08.26. | Dobrobit
Uklanjanje reproduktivnih organa kod pasa godinama se promovisalo kao rutinski zahvat bez većih posledica. Međutim, sve veći broj vlasnika se nakon ove operacije suočava sa veoma teškim i neprijatnim problemom. Pas odjednom počinje nesvesno da ostavlja mokre mrlje na svom ležaju dok spava ili odmara.
Ova pojava unosi veliku zabrinutost i stres u svaki dom. Da bismo razumeli zašto nastaje nekontrolisano mokrenje posle kastracije, moramo sagledati dubok uticaj hormona na celokupnu fiziologiju i tonus organa.
Kako nedostatak estrogena i testosterona oslabljuje bešiku?
Estrogen i testosteron nisu važni samo za reprodukciju, već igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja celog organizma. Ovi vitalni hormoni directly utiču na čvrstinu tkiva, mišićni tonus i rad zidova mokraćne bešike.
Kada se hirurškim putem uklone žlezde koje ih proizvode, u telu nastaje nagli i trajni hormonalni deficit. Zidovi bešike i mišići sfinktera počinju ubrzano da slabe i gube svoju elastičnost. Zbog toga pas tokom sna gubi kontrolu nad pražnjenjem i mokri potpuno nesvesno.
Rizici konvencionalnih terapija i posledice po zdravlje
Kada se ovaj problem pojavi, klasična medicina često nudi terapije injekcijama sintetičkog estrogena. Cilj takvog lečenja jeste da se veštački nadoknadi ono što je operacijom zauvek oduzeto iz tela. Međutim, ponovno unošenje sintetičkih hormona nosi sopstvene rizike i nuspojave po organizam.
Pored problema sa mokrenjem, dugotrajni nedostatak primarnih hormona povećava rizik od nastanka raznih karcinoma i sistemskih oboljenja. Telo psa tako ostaje bez prirodne zaštite koju su ovi hormoni pružaoci tokom celog života.
Razumevanje i podrška vlasnika ključni su za psa koji se bori sa posledicama operacije.
Prihvatanje stanja i pružanje podrške operisanom psu
Za vlasnike je izuzetno važno da shvate da pas ne pravi nered iz hirivosti ili neposlušnosti. On je u tim trenucima potpuno nesvestan svoje fiziološke reakcije i ne može uticati na nju.
Grđenje ili kažnjavanje psa samo stvara dodatni stres i pogoršava njegovo emotivno stanje. Umesto toga, moramo pružiti potpunu podršku i prilagoditi uslove u domu pomoću zaštitnih prostirki.
Razumevanje dubokih fizioloških promena prvi je korak ka pružanju adekvatne nege i ljubavi našem ljubimcu.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 16.08.26. | Dobrobit, Komunikacija i ponašanje
Dolazak novog psa u dom donosi ogromnu radost, ali i izazove u uspostavljanju kućnog reda. Mnogi vlasnici se na samom početku suočavaju sa neredom po kući i neprijatnim iznenađenjima. Međutim, uspostavljanje higijenskih navika ne mora biti stresno niti komplikovano.
Ukoliko od prvog dana primenite prirodne instinkte koje pas nosi u sebi, vrlo brzo ćete uspostaviti red. Ako želite da izbegnete haos, naučite psa da piški gde treba uz jasne granice, kontrolu prostora i sopstvenu doslednost.
Iskoristite prirodni instinkt jazbine i kontrolu prostora
Kada dovedete psa u kuću, najvažnije je da mu u prvim danima ograničite prostor. Pas po svojoj prirodi nikada ne vrši nuždu tamo gde spava i odmora. Njegova jazbina je za njega sveto mesto koje uvek ostaje čisto.
Postavite ležaj na jednu stranu manjeg prostora, dok na drugu stranu stavljate pelenu ili mesto za nuždu. Pas će veoma brzo shvatiti razliku između mesta za spavanje i mesta za obavljanje potreba. Ovaj jednostavan proces obično traje svega dva do tri dana ako ste upotrebili pravu strukturu.
Prepoznajte obrazac i ritam nakon jela i vode
Svaki pas funkcioniše po veoma jasnom i predvidjivom obrascu tokom dana. Potreba za fiziološkim obavljanjem nužde javlja se neposredno nakon hranjenja ili pijenja vode. Zbog toga je izuzetno važno da pažljivo posmatrate svog ljubimca čim završi sa obrokom.
Čim pas pojede hranu ili popije vodu, odmah ga usmerite na mesto predviđeno za nuždu. Kada prepoznate njegov prirodni ritam, sprečićete greške i znatno ubrzati proces učenja.
Prepoznavanje ritma nakon jela i vode sprečava greške i gradi dobre navike.
Self-disciplina vlasnika kao ključ uspešnog vaspitanja
Da bi pas naučio pravila ponasanja, mi moramo prvi pokazati zrelost i odgovornost. Mnogi vlasnici greše jer se u radu sa psom ponašaju neodgovorno i poput dece. Bez sopstvene discipline i stalne kontrole ne možete očekivati od psa da sam shvati kućni red.
Morate biti dosledni, smireni i uvek prisutni u trenucima kada pas uči navike. Kada vi preuzmete kontrolu i uvedete stabilnu rutinu, naučite psa da piški gde treba bez stresa, nervoze i nepotrebnog haosa u domu.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 14.08.26. | Dobrobit
Ne možemo kontrolisati prirodu, ali možemo prestati da u ime velike ljubavi sabotiramo organizam naših pasa
Pojava do sada nepoznatog amdoparvovirusa kod pasa u Srbiji ne bi smela da ostane još jedna vest koju ćemo pročitati, podeliti na društvenim mrežama i zaboraviti čim se pojavi sledeća. Tako je bilo pre nekoliko godina sa tada nepoznatim virusom zaraznog kašlja pasa, tako je bilo i sa mnogim epidemijama gripa kod ljudi – od ptičijeg i svinjskog, sve dok se nije pojavio virus koji je zaustavio svet na gotovo dve godine i na površinu izvukao svo licemerje, slabosti i kontradikcije savremenog načina života. Ovakav iznenadni novi virus kod pasa jasno nam pokazuje koliko je imunitet osetljiv.
Ako se nalazi iz slučaja dobermana u okolini Novog Sada potvrde daljim istraživanjima, pred nama nije samo priča o jednom virusu koji možda prođe bez većih posledica. Pred nama je mnogo ozbiljnije upozorenje koliko brzo patogen za koji do juče nismo ni znali da može ugroziti domaće pse može postati deo njihove svakodnevice, i koliko malo vremena imamo za reakciju kada se granica između poznatog i nepoznatog iznenada pomeri.
Možda se ovog puta i provučemo kroz iglene uši. Ali bilo bi krajnje neodgovorno da iz toga zaključimo da smo bezbedni, ili još gore, da jednostavno prestanemo da mislimo o tome zato što je priču o virusu u međuvremenu zasenila javna rasprava o novom nacrtu Zakona o dobrobiti životinja. Javnost uvek brzo pronađe novu temu, ali priroda ne funkcioniše po ritmu naših naslovnih strana ili interesovanja. Ako se o nečemu više ne govori, to ne znači da je ono prestalo da postoji.
Slučaj iz okoline Novog Sada: Kada dijagnostika ostane bez odgovora
Tokom marta i aprila 2026. godine u odgajivačnici dobermana u okolini Novog Sada pojavilo se teško oboljenje koje rutinska dijagnostika u početku nije mogla da objasni. Psi su pokazivali respiratorne i očne simptome, gubitak telesne mase, promene dlake, poremećaje funkcije jetre, a u težim slučajevima i neurološke simptome. Testirani su na niz poznatih uzročnika. Odgovora nije bilo. Tek primenom metagenomskog sekvenciranja pronađen je genom raccoon dog and fox amdoparvovirusa, RFAV, sa približno 97 procenata sličnosti sa ranije poznatim sojevima ovog virusa.
To je deo priče koji bi trebalo ozbiljno da nas zabrine. Ne zato što treba stvarati paniku oko RFAV-a, jer jedan nalaz nije isto što i epidemija i nauka tek treba da utvrdi njegov puni značaj kod pasa. Treba da nas zabrine nešto mnogo jednostavnije: tražili smo poznate bolesti, a pred nama se pojavio patogen koji kod domaćeg psa nismo očekivali. Ovaj neočekivani novi virus kod pasa otkrio je sve pukotine u našem sistemu prevencije.
Tu počinje razgovor koji već godinama izbegavamo.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Saznajte više o knjizi
Ne može se unapred napraviti vakcina protiv nepoznatog patogena
Navikli smo da o zdravlju psa razmišljamo tek kada nešto pođe po zlu. Pas se razboli, odlazimo veterinaru, radimo testove, dobijamo dijagnozu i očekujemo terapiju. Taj sistem funkcioniše izuzetno dobro kada poznajemo uzročnika, kada postoji pouzdana dijagnostika i kada veterina ima efikasan način prevencije ili lečenja.
Problem počinje onda kada toga nema.
Ne postoji vakcina protiv svakog virusa sa kojim pas može doći u kontakt. Ne postoji antivirusni lek za svaki virus. Ne postoji ni laboratorijski test za svaku potencijalnu infekciju koji će veterinar prvog dana jednostavno izvaditi iz fioke. Razlog je jednostavan: stvarni svet mikroorganizama, način na koji mutiraju, prilagođavaju se i menjaju u uslovima savremenog života, i dalje je mnogo veća nepoznanica nego što hoćemo da priznamo. O prirodi još uvek više ne znamo nego što znamo. Naša potreba da sve klasifikujemo, predvidimo i držimo pod kontrolom ne znači da se priroda ponaša po našim pravilima. Ponekad veterina može da identifikuje uzročnika tek nakon ozbiljnog i složenog istraživanja, a kod određenih virusnih bolesti terapija se svodi prvenstveno na suportivno i simptomatsko lečenje dok se organizam sam bori sa infekcijom. Do trenutka kada nauka prepozna novi obrazac, imenuje uzročnika i razume mehanizam bolesti, životi velikog broja pasa mogu već biti izgubljeni ili trajno promenjeni. Za nauku će oni postati podaci, slučajevi i statistika na putu ka novom znanju. Za jednog psa i njegovu porodicu, taj jedan život nije statistika. On je ceo svet.
Pure Love & Harmony i Saša Riess Formula upravo zato već godinama upozoravaju da je najveća greška savremenog odnosa prema zdravlju pasa to što smo gotovo svu pažnju usmerili na bolesti i simptome, a premalo na celovitost organizma koji do tog trenutka nije stigao slučajno. Bolest se ne pojavljuje u praznom prostoru. Ona zatiče organizam koji je godinama oblikovan ishranom, stresom, mikrobiomom, kretanjem, okruženjem, genetikom, odnosima i svakodnevnim načinom života.
Ne možemo znati ime svakog mikroorganizma koji će se pojaviti za pet ili deset godina, niti možemo unapred predvideti svaki izazov koji će priroda staviti pred nas. Ali možemo mnogo bolje razumeti kakav organizam danas gradimo svom psu i da li mu stvaramo uslove da sutra ima što veću sposobnost prilagođavanja, odbrane i oporavka. To je odgovornost koju ne možemo prebaciti ni na veterinara, ni na farmaciju, ni na sledeću vakcinu. Zdravlje se ne gradi tek kada se pojavi bolest. Ono se gradi svakog dana, mnogo pre nego što znamo ime sledeće pretnje.
Virus ima samo jednu nameru: Da se umnoži po svaku cenu
Virus nije kompletna ćelija i nema sopstvenu mašineriju potrebnu da samostalno obavlja sve procese neophodne za razmnožavanje. Kada pronađe odgovarajuću ćeliju domaćina, koristi njene mehanizme kako bi umnožio svoj genetski materijal, proizveo virusne proteine i stvorio nove virusne čestice koje mogu nastaviti infekciju.
Amdoparvovirusi su mali jednolančani DNK virusi. Nije ispravno pojednostaviti njihov mehanizam tvrdnjom da se oni rutinski „ugrađuju u DNK psa“. Suština je drugačija i dovoljno ozbiljna bez senzacionalizma: virus ulazi u odgovarajuće ćelije i koristi biologiju domaćina za sopstvenu replikaciju.
Ali između ulaska virusa u organizam i razvoja teške bolesti postoji čitav odbrambeni sistem o kojem gotovo nikada ne razmišljamo dok funkcioniše.
Koža i sluzokože predstavljaju fizičke i hemijske barijere. Ćelije urođenog imunog sistema prepoznaju molekularne obrasce povezane sa infekcijom. Aktiviraju se interferonski putevi koji upozoravaju okolne ćelije na virusnu opasnost. Makrofagi, dendritske ćelije, NK ćelije i drugi elementi urođene odbrane pokušavaju da ograniče infekciju. Adaptivni imunitet zatim uključuje specifične T i B limfocite, proizvodnju antitela i stvaranje imunološke memorije.
To nije holistička teorija. To su osnove imunologije.
I upravo zbog toga moramo prestati da govorimo o imunom sistemu kao o nečemu što postoji samo na laboratorijskom nalazu. To je odbrambena infrastruktura živog organizma. Vakcina može taj sistem unapred upoznati sa određenim neprijateljem. Lek može pomoći kada postoji odgovarajuća terapija. Veterinarska medicina može spasiti život. Ali nijedno od toga ne menja činjenicu da na kraju najveći deo biološke bitke mora da vodi organizam psa.
Imuni sistem i mikrobiom ne žive u vakuumu – otpornost se gradi kroz ishranu, san, smanjenje stresa i kretanje u prirodi.
Šta smo zapravo uradili organizmu savremenog psa?
Tu razgovor postaje neprijatan.
Decenijama selektujemo pse prema izgledu, pedigreu i tržišnoj vrednosti, često unutar sve užih genetskih populacija. Hranimo ih visoko procesuiranom hranom i istovremeno se čudimo kada postanu metabolički i digestivno osetljivi. Antibiotike koristimo kada su potrebni, ali nedovoljno govorimo o tome šta se posle njihove upotrebe događa sa mikrobiomom. Normalizovali smo hronični stres, nedostatak kvalitetnog odmora, prekomernu stimulaciju i način života koji često više odgovara ljudskom rasporedu nego biologiji psa.
A onda očekujemo besprekoran imuni odgovor kada se pojavi novi virus kod pasa koji nikada ranije nismo videli.
Ne tvrdim da loša hrana stvara virus. Ne stvara ga. Stres ne proizvodi amdoparvovirus. Mikrobiom neće magično sprečiti svaku infekciju. Takve tvrdnje bile bi neozbiljne.
Ali jednako je neozbiljno ponašati se kao da nutritivni status, metaboličko zdravlje, integritet crevne barijere, mikrobiom, hronični stres, san i opšte fiziološko stanje nemaju nikakve veze sa sposobnošću organizma da odgovori na bolest.
Imuni sistem ne živi u vakuumu.
Creva nisu samo cev kroz koju prolazi hrana
Mikrobiom je jedan od najpotcenjenijih delova ove priče. Ogroman deo imunološke aktivnosti organizma povezan je sa mukoznim površinama, uključujući gastrointestinalni trakt. Crevni mikroorganizmi i njihovi metaboliti učestvuju u stalnoj komunikaciji sa imunim sistemom, utiču na integritet crevne barijere i pomažu oblikovanju imunoloških odgovora.
Zato hrana nije samo pitanje toga da li je pas sit. Ishrana obezbeđuje aminokiseline, masne kiseline, vitamine, minerale i druge supstrate bez kojih organizam ne može normalno da gradi tkiva, enzime, signalne molekule i komponente imunološkog odgovora.
Ako želimo otpornog psa, ne možemo godinama ignorisati biologiju, a onda tražiti čudo kada dođe infekcija.
Prevencija nije tableta koju dajemo jednom mesečno. Prevencija je način života.
Sledeći problem možda neće ostati u senci javne rasprave
Danas se psi kreću svetom brže nego ikada. Prodaju se preko granica, putuju na izložbe, parenja, takmičenja i seminare, menjaju države i kontinente. Pas danas može biti u jednoj zemlji, a za nekoliko sati u drugoj.
Patogen ne pokazuje pasoš na granici.
Ako se određeni virus može prenositi direktnim kontaktom, telesnim izlučevinama ili preko kontaminirane sredine, mesta na kojima se veliki broj pasa smenjuje postaju epidemiološki značajna. To uključuje odgajivačnice, pansione, izložbe, prihvatilišta, salone, veterinarske čekaonice i, da, parkove za pse.
Ovo poslednje mnogima se neće dopasti.
Park za pse nije prirodno stanište psa. To je mala površina na kojoj se svakodnevno smenjuje veliki broj životinja nepoznatog zdravstvenog statusa. One njuše ista mesta, mokre na iste površine, ponekad piju iz zajedničkih posuda, razmenjuju pljuvačku i dolaze u neposredan kontakt.
To nije argument za izolovanje pasa.
To je argument protiv glupog poistovećivanja socijalizacije sa nekontrolisanim kontaktom.
Psu je potreban svet. Potrebni su mu kretanje, istraživanje, mirisi, priroda, komunikacija i odgovarajući socijalni kontakti. Ali pas ne mora da dodirne pedeset nepoznatih pasa nedeljno da bi bio socijalizovan. Takva ideja nema nikakvo biološko opravdanje.
Holistički pristup zdravlju više nije luksuz nego potreba
Reč „holistički“ toliko je zloupotrebljavana da je gotovo izgubila značenje. Holistički pristup nije odbacivanje vakcina, veterinara i lekova. Nije zamena antibiotika eteričnim uljem. Nije verovanje da pozitivne misli leče infekciju.
Holistički znači nešto mnogo jednostavnije: „svaki pas je jedan jedinstveni organizam i njegovi sistemi i okruženje ne funkcionišu odvojeno.“
Imuni sistem komunicira sa nervnim sistemom. Nervni sistem komunicira sa endokrinim sistemom. Gastrointestinalni trakt i mikrobiom učestvuju u imunološkoj regulaciji. Hronični stres utiče na fiziologiju. Ishrana utiče na metabolizam. San i oporavak utiču na sposobnost organizma da održava homeostazu.
Čak ni odnos između psa i čoveka nije samo emocionalna priča za društvene mreže. Sigurna afektivna veza i predvidljivo okruženje mogu uticati na način na koji životinja reaguje na stres i koliko brzo se nakon njega vraća u stanje fiziološke ravnoteže. Ljubav neće ubiti virus. Ali život u hroničnoj nesigurnosti ima fiziološku cenu.
Zato vrsti primeren život nije trend. To je odgovornost.
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Možda smo ovog puta imali sreće – šta nas čeka sledeći put?
Najopasnija reakcija na slučaj iz okoline Novog Sada bila bi da zaključimo: problem je prošao.
Nije.
Možda je prošao ovaj događaj. Možda ovaj virus nikada neće postati veliki epidemiološki problem kod pasa. To trenutno ne znamo i bilo bi neodgovorno tvrditi drugačije.
Ali upozorenje ostaje.
Sledeći patogen možda neće biti RFAV. Možda će biti nešto što danas postoji u drugoj vrsti. Možda varijanta poznatog virusa. Možda nešto što će do nas doći sa psom iz drugog atara, divljom životinjom, biološkim materijalom ili putem koji danas uopšte ne razmatramo.
Priroda ne potpisuje ugovor sa nama da će koristiti samo bolesti za koje smo već napravili vakcine.
Zato odgovornost vlasnika psa ne može da se završi vakcinacionim kartonom i godišnjim pregledom.
Odgovornost znači da svakodnevno našim psima, svojim izborima, gradimo organizam koji ima najbolje moguće uslove da odgovori kada se nešto dogodi. To znači odgovarajuću ishranu, očuvan mikrobiom, adekvatno kretanje, kvalitetan san, smanjenje nepotrebnog hroničnog stresa, razumevanje komunikacije psa i odnos u kojem životinja ima sigurnost, predvidljivost i mogućnost regulacije.
I naravno, kada bolest dođe, odgovornost znači veterinarsku dijagnostiku, a ne internet nadrilekarstvo.
Ne možemo sterilisati svet. Ne možemo ukloniti viruse iz prirode. Ne možemo vakcinisati protiv nečega što još nismo otkrili. Ne možemo očekivati da će farmacija imati odgovor istog dana kada se pojavi novi patogen.
Ali možemo prestati da se ponašamo kao da zdravlje počinje tek kada se pas razboli.
Slučaj kod Novog Sada možda će jednog dana ostati samo fusnota u veterinarskoj literaturi. Voleo bih da bude tako.
Ali poruka koju nam je doneo ne sme postati fusnota.
Možda smo se ovog puta provukli kroz iglene uši. Sledeći put možda nećemo.
A kada sledeći novi virus kod pasa pokuca na vrata, možda najvažnije pitanje neće biti da li za njega već imamo lek. Najvažnije pitanje biće: šta smo svih prethodnih godina uradili da pripremimo sebe i naše pse za vreme koje dolazi, i koje nam neminovno kuca na vrata?
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Pročitajte i naš prethodni tekst o tome kako mozak prepoznaje pretnje i kako nastaju duboke emocije pasa i šesto čulo koje upravljaju njihovom fiziologijom. Kada razumemo kako stres utiče na organizam, lakše ćemo zaštititi psa ukoliko se pojavi novi virus kod pasa ili bilo koja druga nepredviđena infekcija.
od strane Saša Riess | 13.08.26. | Komunikacija i ponašanje
Razumevanje mesta koje pas zauzima u porodičnom sistemu ključno je za stabilnost doma i mir u odnosu. Mnogi vlasnici iz najbolje namere žele da pruže maksimalnu pomoć svom ljubimcu. Međutim, ukoliko prekršimo osnovne prirodne zakone i poredak, u sistem unosimo nemir i nestabilnost. Zbog toga se u radu sa životinjama često javljaju neobjašnjivi problemi i neadekvatno ponašanje pasa. Da bismo izgradili zdrav odnos, moramo prvo razumeti pravu hijerarhiju i sopstvene granice u pružanju pomoći.
Prirodna hijerarhija u porodičnom sistemu
Unutar svake zajednice postoji prirodni poredak koji obezbeđuje njeno funkcionisanje. Čovek i članovi njegove porodice nalaze se na prvom mestu, dok pas uvek zauzima mesto na dnu te lestvice.
Ovo pravilo ne znači da pas nije voljen ili poštovan. Naprotiv, pas se oseća najsigurnije kada je struktura jasna i kada ne mora da nosi teret vođstva.
Kada poremetimo ovaj poredak i stavimo psa ispred potreba porodice, stvaramo konfuziju koja direktno utiče na stabilnost i celokupno ponašanje pasa.
Granice u pružanju pomoći bez preuzimanja tuđe sudbine
Kada pružamo pomoć psu, moramo to raditi u skladu sa našim stvarnim mogućnostima i kapacitetima. Pružanje pomoći preko sopstvenih granica vodi ka iscrpljivanju i narušavanju unutrašnjeg mira. Ako pokušavamo da spasavamo psa na neadekvatan način, počinjemo da plaćamo danak njegovoj sudbini.
Umesto napretka i poboljšanja odnosa, mi u tom trenutku pravimo korak unazad. Važno je dati onoliko koliko možemo, ali nikada preko mere koja ugrožava našu sopstvenu stabilnost i mir u domu.
Kada se poštuje prirodni poredak, pas dobija stabilnost i potpun unutrašnji mir.
Svedočanstvo napretka kroz stabilnost i meru
Prava pomoć se ogleda u sposobnosti da ostanemo stabilni i prisutni za svog ljubimca. Kada poštujemo poredak pomoći, mi psu pružamo tačno ono što mu je potrebno za napredak. Čvrsta struktura i jasne granice pružaju psu osećaj sigurnosti koji se brzi odražava kroz smirenost.
Kada čovek zauzme svoje pravo mesto vodećeg u sistemu, pas konačno može da se opusti i prepusti vođstvu. Poštovanjem ovih pravila gradimo odnos zasnovan na dubokom poverenju, poštovanju i dugoročnoj harmoniji.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 12.08.26. | Emocije
Ljubav je naš unutrašnji osećaj koji ne zavisi od fizičkog prisustva nekoga u našem životu. Mi možemo voleti drvo, prijatelja ili partnera, jer ljubav izvire iz naše sopstvene duše. Međutim, kada nastupi gubitak psa, bol koji osetimo često prevazilazi sve naše fizičke i emotivne kapacitete.
Mnogi ljudi se tada pitaju zašto nas odlazak ljubimca slama do te mere. Odgovor leži u dubokoj emotivnoj vezi i ulozi koju pas nesvesno preuzima u našoj porodici.
Pas kao emotivni provodnik za potisnutu ljubav i tugu
Naši psi nisu samo životinje koje borave u našem domu. Kroz našeg psa mi se često nesvesno povezujemo sa roditeljima, braćom, sestrama i dragim ljudima koji više nisu sa nama. Kada zagrlimo ili pomazimo psa, mi kroz taj gest zapravo pružamo nežnost svim onim voljenim bićima koja su otišla.
Spontani poljubac ili dodir krzna postaju provodnik za ljubav koju nismo stigli da podelimo. Pas prihvata tu emociju bez ikakvog uslovljavanja i pruža nam utočište za našu unutrašnju tugu.
Zašto gubitak psa otvara stare i nezalečene rane?
Kada pas napusti ovaj svet, sa njim ne odlazi samo dragi ljubimac. Sa njim ponovo oživljavaju svi oni potisnuti gubici koje nosimo duboko u sebi. Svaki gubitak psa ponovo otvara staru tugu za preminulim članovima porodice i neizrečenim rečima.
Zbog toga je taj bol toliko intenzivan, tragičan i dugotrajan. Mi tada ne žalimo samo za jednim bićem, već proživljavamo sve porodične rane koje nosimo kroz život. To je duboka tuga koja ostaje u našem srcu zauvek.
Prihvatanje emocija i tuge pomaže nam da odamo počast ljubavi koju smo delili.
Razumevanje i prihvatanje duboke emotivne boli
Zaista je važno da ne potcenjujemo bol koji osećamo nakon odlaska ljubimca. Društvo često posmatra odlazak psa kao običan događaj, ali to je za dušu težak emotivni potres. Moramo dopustiti sebi da odžalujemo tu ljubav i da prihvatimo sve emocije koje izbijaju na površinu.
Prihvatanje te boli omogućava nam da zacelimo i odamo počast toj čarobnoj vezi. Naši psi dolaze u naš život sa razlogom, ostavljajući nam u amanet sposobnost da volimo još dublje i čistije.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
