od strane Saša Riess | 29.06.26. | Dobrobit
Pojava malignih oboljenja kod kućnih ljubimaca danas predstavlja jedan od najvećih strahova za svakog vlasnika. Da bi se uopšte pojavili opasni tumori kod pasa, u organizmu prethodno mora da se poklopi mnogo negativnih faktora.
Važno je razumeti da kancer nikada nije lokalni problem jednog organa. Naime, to je uvek teška sistemska bolest koja zahvata čitavo telo životinje. Svaki organizam, pa tako i pseći, zapravo ima svakodnevnu mogućnost i zadatak da pobedi veliki broj kancerogenih ćelija.
Kako greška u DNK kodu širi opasne dezinformacije kroz telo?
Maligne ćelije se u telu živih bića bukvalno stvaraju bez prestanka, u svakom sekundu. Kancerogena ćelija nastaje u specifičnom trenutku kada se potpuno izmeni unutrašnji DNK kod tokom procesa sekvenciranja. Nova ćelija koja je rođena iz te greške počinje nekontrolisano da se deli na određenom mestu. Ona, naime, svesno širi opasne genetske dezinformacije iz samog korena. To definitivno nisu informacije koje bi trebalo da se prenose na susedne, zdrave ćelije. Zbog toga se bolest podmuklo širi kroz tkiva.
Mehanizam je poznat, ali stvarni uzrok je i dalje misterija
Najveće pitanje u modernoj medicini jeste šta zapravo predstavlja glavni okidač za ovaj proces. Onaj naučnik koji to sa sigurnošću otkrije, sigurno će postati sledeći dobitnik Nobelove nagrade. Sam mehanizam rasta je lekarima i te kako poznat, ali stvarni primarni uzrok je i dalje zvanično nepoznat. U opticaju je uvek hroničan stres, zatim loša i biološki neadekvatna hrana, pa čak i samo mesto gde pas živi. Zbog toga postoji hiljadu različitih razloga za pad imuniteta, ali je unutrašnji sistem rušenja uvek isti.
Snažan imunitet i život bez stresa svakodnevno pobeđuju kancerogene ćelije u telu.
Holistički pristup zaštiti celokupnog organizma
Pošto su tumori kod pasa posledica pada opšteg odbrambenog sistema, lečenju se mora pristupiti svestrano. Ne smemo samo hirurški uklanjati posledice, dok uzrok u telu i dalje tinja. Moramo odmah promeniti kompletan način života, ishranu i nivo stresa u okruženju ljubimca. Tek kada ojačamo unutrašnje mehanizme za prepoznavanje i uništavanje izmenjenih ćelija, pobeđujemo bolest. Zato je svesna preventiva kroz prirodnu negu najbolji lek koji možete pružiti svom psu.
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
od strane Saša Riess | 28.06.26. | Emocije
Suočavanje sa završetkom života našeg vernog saputnika predstavlja najteži trenutak za svakog vlasnika. U tim momentima se često nameće pitanje eutanazije i bolnog izbora. Međutim, svestan i dostojanstven odlazak kućnog ljubimca nosi jednu potpuno drugačiju duhovnu težinu.
Moje lično mišljenje je da psa ne bi trebalo uspavati. Naime, bez obzira na to koliko nam je u tom trenutku teško, naša je dužnost da ostanemo čvrsto uz njih. Zato moramo pronaći unutrašnju snagu za ove poslednje zajedničke korake.
Moramo biti dovoljno jaki za konačni ispraćaj
Naši ljubimci zaslužuju da u poslednjim trenucima osete našu nepokolebljivu ljubav i prisustvo. Zbog toga treba da budemo dovoljno jaki da im pokažemo i objasnimo da je došlo vreme za odlazak. Oni, zapravo, moraju da krenu svojim sopstvenim putem.
To moramo učiniti čak i kada to za nas znači bolan i definitivan rastanak. Sa druge strane, samo ljudi koji su istinske pesme života sposobni su za ovakav čin svesnosti. Oni ne beže od tuge, već dostojanstveno dele poslednji dah sa svojim prijateljem.
Prihvatanje smrti kao najviši nivo razumevanja života
Suština svakog postojanja jeste da živimo život u njegovoj punoj formi i lepoti. Međutim, njegovo najdublje prepoznavanje i svest zapravo idu kroz svesno prihvatanje smrti. To se, naime, odnosi na kraj mog sopstvenog života, kao i na odlazak ljudi koje najviše volim. To važi za sve koji me okružuju i za svako živo biće koje me voli. Tek kada prihvatimo smrt kao prirodan deo kruga, svesni odlazak kućnog ljubimca prestaje da bude trauma i postaje čin najviše ljubavi.
Naša je dužnost da budemo jaki i ostanemo uz njih do samog kraja.
Poslednji dar koji možete pružiti svom vernom prijatelju
Bežanje od momenta umiranja kroz prerano uspavljivanje često je odraz naše sopstvene nespremnosti da se suočimo sa bolom. Ali, pas kroz celo svoje postojanje uči čoveka čistoj, bezuslovnoj ljubavi. Zato je naš miran ostanak uz njegovu postelju najveći dar koji mu na kraju možemo pružiti. Dakle, nemojte okretati glavu kada postane teško i bolno. Budite tu, držite mu šapu i dopustite mu da ode mirno, svestan da je ispunio svoju misiju na ovoj zemlji i da je beskrajno voljen.
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku ovde.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
od strane Saša Riess | 26.06.26. | Komunikacija i ponašanje
U prethodnim kolumnama govorili smo o homeostazi i ponašanju kao pokušaju organizma da održi unutrašnju ravnotežu u svetu koji ga okružuje. Zatim smo govorili o ponašanju kao proizvodu iskustva, okruženja i načina na koji nervni sistem obrađuje informacije koje prima iz spoljašnjeg sveta. Najavio sam da ćemo tokom narednih nekoliko nedelja govoriti o čulima i načinima na koje pas upoznaje svoju stvarnost.
Logično mesto za početak jeste vid. Međutim, što više proučavamo biologiju i nervni sistem pasa, sve više postaje jasno da čulo vida kod pasa nema mnogo veze sa samim očima. Zapravo, najveći deo onoga što nazivamo vidom događa se tek nakon što informacija napusti oko i stigne do mozga. Zbog toga je možda najvažnije pitanje ove kolumne sledeće: da li pas zaista vidi svet onakvim kakav on jeste ili vidi svet onakvim kakvim ga njegov nervni sistem tumači?
Međutim, većina ljudi veruje da je vid jednostavan proces. Otvorimo oči, pogledamo oko sebe i vidimo ono što se nalazi ispred nas. Takva pretpostavka deluje sasvim logično, ali biologija govori nešto sasvim drugo.
Tokom evolucije oko nije nastalo da bi organizmu pokazalo apsolutnu istinu. Njegova funkcija nikada nije bila da stvori savršenu sliku stvarnosti, već je ona bila mnogo praktičnija. Oko je nastalo da poveća šanse za preživljavanje. Zbog toga priroda nije stvarala najbolju moguću kameru, već je stvarala sistem koji dovoljno dobro funkcioniše da organizam ostane živ. Drugim rečima, pas ne vidi svet onakvim kakav svet jeste. On vidi svet onako kako njegovom nervnom sistemu treba da ga vidi da bi mogao nesmetano da funkcioniše.
Fiziologija oka i evolutivna uloga percepcije pokreta
Ova činjenica postaje još zanimljivija kada detaljnije pogledamo samu fiziologiju oka. Naime, psi poseduju znatno veći broj štapića nego ljudi. Štapići su ćelije specijalizovane za registrovanje pokreta i funkcionisanje pri slabom osvetljenju. Zahvaljujući njima pas mnogo bolje od čoveka primećuje promene u okruženju i mnogo se bolje snalazi u sumrak ili tokom noći.
Sa druge strane, čovek poseduje više čepića, ćelija odgovornih za razlikovanje boja i finih detalja. To znači da čovek vidi bogatiji spektar boja, dok pas mnogo uspešnije registruje ono što se kreće. Ukoliko biste na velikoj udaljenosti postavili potpuno nepomičan objekat, čovek bi ga verovatno primetio pre pasa. Međutim, ukoliko bi se taj objekat samo malo pomerio, situacija bi se vrlo brzo promenila. Pas je evoluirao u svetu u kojem je preživljavanje često zavisilo upravo od sposobnosti da se na vreme primeti pokret.
Zbog toga pitanje koje boje pas vidi možda nije ni približno toliko važno kao što u prvi mah mislimo. Da, danas pouzdano znamo da psi ne vide crno-belo. Njihov svet sadrži boje, ali u znatno užem spektru nego kod ljudi. Crvena i zelena boja ne izgledaju im onako kako izgledaju nama.
Međutim, kada pokušavamo da razumemo ponašanje pasa, mnogo je važnije razumeti da boja sama po sebi gotovo nikada nije ono što određuje reakciju organizma. Nervni sistem mnogo više zanima značenje određene informacije nego njen estetski kvalitet. Drugim rečima, pas neće reagovati zato što je nešto crveno ili zeleno. Reagovaće zato što je njegov nervni sistem procenio da određena pojava ima značaj za sigurnost, opstanak ili održavanje unutrašnje ravnoteže.
Pas uči i onda kada ga niko ničemu ne podučava – on neprekidno posmatra čoveka.
Zašto čulo vida kod pasa ruši mitove o rasama
Možda upravo ovde dolazimo do jednog od najvećih problema savremene kinologije. Decenijama smo pokušavali da objasnimo ponašanje pasa kroz rasu. Čim vidimo određenu rasu, skloni smo da pretpostavimo kako taj pas razmišlja, kako reaguje i kako doživljava svet.
Međutim, kada analiziramo kako funkcioniše čulo vida kod pasa, takav način razmišljanja veoma brzo dolazi u otvoren sukob sa biologijom. Bez obzira da li posmatramo maltezera, border kolija, nemačkog ovčara, rotvajlera ili nemačku dogu, osnovni principi funkcionisanja vida ostaju gotovo identični.
Evolucija nije stvarala posebno oko za svaku rasu posebno, već je stvarala univerzalno oko psa. Razlike koje danas vidimo uglavnom su spoljašnje prirode. Sa druge strane, unutrašnji mehanizmi kojima nervni sistem prikuplja i obrađuje vizuelne informacije ostali su gotovo potpuno isti.
Upravo zbog toga dva psa mogu gledati potpuno isti događaj i reagovati potpuno različito, dok dva psa različitih rasa mogu reagovati gotovo identično. Razlog za to se definitivno ne nalazi u samom oku. Razlog se nalazi u mozgu.
Oči predstavljaju samo ulazna vrata kroz koja informacije dolaze u organizam. Tek kada te informacije stignu do mozga počinje njihova prava interpretacija. Tu nastaje percepcija, tu nastaje značenje i tu organizam procenjuje da li je ono što vidi bezbedno, opasno, zanimljivo ili potpuno nevažno. Zbog toga bi možda bilo mnogo tačnije reći da psi ne vide očima. Oni vide svojim nervnim sistemom.
Latentno učenje i svedočanstvo zajedničke evolucije
Ova razlika između gledanja i percepcije predstavlja jedan od najvažnijih razloga zbog kojih ponašanje pasa ne možemo razumeti bez razumevanja njihovog iskustva. Tokom života nervni sistem neprekidno prikuplja informacije i na osnovu njih stvara unutrašnju mapu stvarnosti. Ta mapa pomaže organizmu da predvidi događaje i donosi odluke koje povećavaju šanse za opstanak.
Međutim, ona se ne gradi samo kroz direktno iskustvo. Jedan od najfascinantnijih procesa u biologiji učenja, o kojem pišu i vodeći naučni časopisi o kogniciji životinja, poznat je pod nazivom latentno učenje. Latentno učenje podrazumeva sposobnost organizma da uči posmatrajući, čak i onda kada trenutno nema potrebu da odmah primeni ono što je naučio. Drugim rečima, pas ne mora nešto lično da doživi da bi iz toga učio. Dovoljno je da to vidi.
Ova sposobnost verovatno predstavlja jednu od najvažnijih posledica hiljada godina zajedničke evolucije čoveka i psa. Tokom tog perioda psi nisu razvili samo sposobnost da razumeju ljudske signale. Razvili su izuzetnu sposobnost posmatranja ljudi. Njihov opstanak često nije zavisio od toga šta vide u prirodi, već prvenstveno od toga šta vide kod čoveka. Čovek je postao jedan od najvažnijih izvora informacija o svetu. Kroz ljudsko ponašanje pas je mogao da proceni opasnost, sigurnost, pripadanje grupi, dostupnost resursa i bezbroj drugih faktora važnih za preživljavanje.
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Stalni posmatrači naših skrivenih rituala
Možda upravo zato vlasnici toliko često potcenjuju koliko ih njihovi psi zapravo posmatraju. Većina ljudi misli da pas uči isključivo tokom treninga. Međutim, pas uči i onda kada ga niko aktivno ničemu ne podučava.
On, naime, pažljivo posmatra način na koji razgovaramo sa članovima porodice. Istovremeno, on posmatra naše međusobne sukobe, prati naše svakodnevne rituale i analizira način na koji reagujemo na stres. Pored toga, pas posmatra kako dočekujemo goste i kako se ponašamo prema drugim ljudima.
Za njegov nervni sistem sve su to dragocene informacije o tome kako funkcioniše svet oko njega. Svaka od tih informacija postaje integralni deo unutrašnje mape stvarnosti koju organizam koristi kada donosi ključne odluke.
Posebno je zanimljivo to što se svet psa ne menja samo onda kada promenimo fizičko okruženje. Veoma često se on menja onda kada se promeni sam čovek. Kada vlasnik promeni svoja uverenja, emocionalne reakcije ili način komunikacije, za nervni sistem psa to može predstavljati promenu čitavog sveta.
Pravila koja su još juče važila više ne važe. Obrasci ponašanja postaju drugačiji, a odnosi među članovima porodice se menjaju. Ono što je juče bilo predvidivo danas odjednom postaje potpuno novo iskustvo. Pas tada ne reaguje na novu tehniku ili novu komandu. On zapravo reaguje na novu stvarnost koju pokušava da razume.
Svet ne zapias u očima: Kako mozak kreira značenje
Možda upravo zato vid predstavlja mnogo više od jednog običnog čula. Vid uopšte nije prozor kroz koji pas samo pasivno posmatra svet. Vid je jedan od načina na koji organizam aktivno gradi svoju unutrašnju stvarnost. Svaka osoba koju vidi, svaki pokret koji registruje, svaki odnos koji posmatra i svaki događaj kojem prisustvuje postaju deo složenog sistema informacija na osnovu kojih nervni sistem procenjuje šta je bezbedno, šta opasno i kako treba reagovati. U tom smislu, pas ne reaguje na svet kakav jeste, već reaguje na svet kakvim ga njegovo lično čulo vida kod pasa i nervni sistem doživljavaju.
Možda je upravo zato najveća zabluda verovanje da razumevanje vida počinje u oku. U stvarnosti, kompletno razumevanje vida počinje isključivo u mozgu. A kada jednom počnemo da posmatramo pse iz te duboke perspektive, postaje mnogo lakše razumeti zbog čega dva psa mogu gledati potpuno isti svet, a živeti u dve potpuno različite stvarnosti.
Mala vežba za ljudsku percepciju
Pogledajte pažljivo sledeću rečenicu:
Ovo je zapisano klinastim pismom drevne Mesopotamije.
Sada zastanite na trenutak i pokušajte da odgovorite na nekoliko jednostavnih pitanja.
Šta piše?
- Da li je poruka prijateljska ili neprijateljska?
- Da li upozorava na opasnost?
- Da li predstavlja poziv, naredbu ili izjavu ljubavi?
Većina čitalaca neće znati odgovor ni na jedno od ovih pitanja. Međutim, razlog definitivno nije u tome što niste fizički videli simbole. Vaše oči su ih zapravo savršeno registrovale. Svetlost je nesmetano stigla do mrežnjače, a nervni impulsi su putovali direktno do mozga. Problem je nastao tek nakon toga.
Mozak jednostavno nije znao šta da uradi sa informacijom koju je primio.
Drugim rečima, videli ste poruku, ali niste mogli da joj dodelite nikakvo značenje.
A bez jasnog značenja nema ni odgovarajuće reakcije organizma.
Kada bih vam rekao da je prevod glasio:
“Neka bogovi čuvaju ovaj dom i sve koji u njemu žive.”
odjednom bi isti simboli dobili potpuno drugačiju vrednost za vas. Nije se promenio tekst i nije se promenila informacija. Promenilo se isključivo vaše razumevanje.
Upravo tako funkcioniše i kompletna percepcija i čulo vida kod pasa. To što pas nešto vidi ne znači da razume isto što i mi. A to što mi trenutno ne razumemo način na koji pas doživljava određeni prizor ne znači da u tom prizoru za njegov svet ne postoji presudno važno značenje. Nervni sistem ne reaguje na ono što same oči vide. Nervni sistem uvek reaguje na značenje koje uspeva da pronađe u onome što vidi.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku OVDE
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 25.06.26. | Komunikacija i ponašanje
Kada postavimo pitanje veterinarima da li smemo da damo čokoladu psu, odgovor je uvek jedno glasno ne. Međutim, da li zaista razumemo pravi razlog iza ovog strogog pravila?
Mnogi će reći da je razlog to što čokolada izaziva dijabetes.
Naime, pas neće istog trenutka dobiti šećernu bolest, ali se rizik dramatično povećava. Zato je važno da shvatimo da čokolada nije jedini krivac za ovaj problem u modernoj negi ljubimaca.
Pirinač i krompir imaju isti efekat na telo kao i slatkiši
Potpuno ista situacija kao sa čokoladom dešava se i sa nekim naizgled zdravim namirnicama. Zbog toga moramo pažljivo analizirati kako ugljeni hidrati u ishrani pasa utiču na celokupan metabolizam. Pirinač, krompir i bilo koji drugi ugljeni hidrati deluju na organizam na identičan način. Dakle, oni vrše direktan i veoma snažan uticaj na lučenje insulina u telu. Životinjski organizam prosto nije biološki prilagođen da konstantno prerađuje velike količine skroba i šećera.
Preporučeno za vas:
Zašto pas neće da jede, a ponaša se potpuno normalno?
Da li psi traže vođu čopora ili je istina potpuno drugačija?
Pirinač i krompir opterećuju insulinske žlezde psa na isti način kao i čokolada.
Gde se završava priča o zdravoj ishrani?
U tome se zapravo krije glavni problem naše svesne priče o holističkom zdravlju životinja. Konstantno bombardovanje organizma skrobom dovodi do hronično visokog nivoa insulina. Na taj način se pankreas polako iscrpljuje, što na kraju vodi do metaboličkih poremećaja. Osim toga, na ovom mestu se priča o klasičnoj ishrani završava. Ako želite da vaš ljubimac bude zdrav, ugljeni hidrati u ishrani pasa moraju biti svedeni na apsolutni minimum. Tek tada skidate teret sa njihovih unutrašnjih organa.
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku ovde.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
od strane Saša Riess | 24.06.26. | Dobrobit
Odluka o uklanjanju reproduktivnih organa kod ljubimaca često se posmatra isključivo kao rutinska hirurška procedura. Međutim, sterilizacija pasa ili kastracija čak i u zrelom ili starijem dobu sa sobom nosi ozbiljne zdravstvene rizike.
Poznata doktorka integrativne veterine Džudi Morgan upozorava na specifičan problem koji se javlja kod odraslih jedinki koji su sterilisani ili kastrirani. Naime, čak i ako se operacija izvrši u srednjem ili kasnijem životnom dobu, štitna žlezda kod skoro svih pasa dramatično izgubi svoju aktivnost. Ovaj problem se najčešće manifestuje u periodu od 6 do 12 meseci nakon samog zahvata i ne mora nužno odmah pokazati bilo kakve značajne simptome. Simptomi mogu da se pojave spontano i da se ispolje kroz promene u ponašanju, alergije i many druge reakcije.
Nažalost, tek u kasnijoj fazi oni često ukažu na fiziološke promene koje su do tih simptoma dovele. Međutim, ako se zaista udubimo u analizu stvarnog uzroka, suvrat fiziologije počinje nakon što se izvrši sterilizacija pasa ili kastracija.
Lančana reakcija i preopterećenje u endokrinom sistemu
Ceo endokrini sistem u telu funkcioniše kao jedna velika, savršeno povezana mreža različitih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Kada operacijom trajno uklonimo jedan set organa, ostale žlezde odmah moraju da rade neuporedivo više, da nadoknade izgubljeno. Na taj način žlezde koje su preuzele proizvodnju polnih hormona, moraju da rade mnogo više kako bi ispunile svoje nove obaveze ali i nastavile svoje primarne funkcije.
Zbog toga nadbubrežne žlezde preuzimaju na sebe ogroman i neprirodan teret. U situaciji kada u telu više nema jajnika ili testisa, one moraju same da proizvode ključne polne hormone. One, naime, počinju da luče progesteron, testosteron i estrogen kako nivoi u organizmu nikada ne bi pali na nulu, ali na taj način niti proizvode dovoljno hormona za nesmetano funkcionisanje organizma, nego samo fiziološki neophodni minimum, ali u isto vreme gube svoju primarnu funkciju koju ne mogu u potpunosti da obavljaju zbog preopterećenosti.
Zašto se javljaju Kušingova bolest i Adisonov sindrom?
Ovo ekstremno preopterećenje nadbubrežnih žlezda predstavlja samo jedan od glavnih faktora za nastanak teških oboljenja. Zbog toga se danas svake godine kod preko 100.000 pasa dijagnostikuje Kušingova bolest. Ona, zapravo, predstavlja stanje hiperaktivnosti i prevelikog lučenja hormona nadbubrežnih žlezda. Sa druge strane, veterinari sve češće uočavaju i potpuno suprotnu pojavu, odnosno Adisonovu bolest. Do ovog teškog stanja dolazi kada se nadbubrežne žlezde potpuno iscrpe i sagore, pa više ne mogu da proizvode skoro ništa.
Sterilizacija i kastracija pasa: Zašto više nisu rutinska preporuka
Sterilizacija i kastracija: Kontrola, trauma ili poštovanje života pasa?
Kada se uklone polne žlezde, nadbubrežne žlezde preuzimaju dupli rad i rizikuju sagorevanje.
Štitna žlezda i neophodnost doživotne hormonske terapije
Kada hirurškim putem oduzmemo jedan izvor hormona, organizam prosto mora da pronađe zamenu na nekom drugom mestu. Zato su sterilizacija pasa i kastracija čak i u zrelom dobu izuzetno rizičan korak za celokupan metabolizam. Štitna žlezda nakon ovog šoka često doživi potpuni kolaps i nagli pad funkcije. Dakle, psi na kraju završe na stalnim i doživotnim veštačkim suplementima za štitnu žlezdu. Osim toga, svestran i holistički pristup nezi zahteva da dobro izmerite sve rizike pre donošenja ove radikalne odluke.
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku ovde.
📘 Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
