od strane Saša Riess | 13.08.26. | Komunikacija i ponašanje
Razumevanje mesta koje pas zauzima u porodičnom sistemu ključno je za stabilnost doma i mir u odnosu. Mnogi vlasnici iz najbolje namere žele da pruže maksimalnu pomoć svom ljubimcu. Međutim, ukoliko prekršimo osnovne prirodne zakone i poredak, u sistem unosimo nemir i nestabilnost. Zbog toga se u radu sa životinjama često javljaju neobjašnjivi problemi i neadekvatno ponašanje pasa. Da bismo izgradili zdrav odnos, moramo prvo razumeti pravu hijerarhiju i sopstvene granice u pružanju pomoći.
Prirodna hijerarhija u porodičnom sistemu
Unutar svake zajednice postoji prirodni poredak koji obezbeđuje njeno funkcionisanje. Čovek i članovi njegove porodice nalaze se na prvom mestu, dok pas uvek zauzima mesto na dnu te lestvice.
Ovo pravilo ne znači da pas nije voljen ili poštovan. Naprotiv, pas se oseća najsigurnije kada je struktura jasna i kada ne mora da nosi teret vođstva.
Kada poremetimo ovaj poredak i stavimo psa ispred potreba porodice, stvaramo konfuziju koja direktno utiče na stabilnost i celokupno ponašanje pasa.
Granice u pružanju pomoći bez preuzimanja tuđe sudbine
Kada pružamo pomoć psu, moramo to raditi u skladu sa našim stvarnim mogućnostima i kapacitetima. Pružanje pomoći preko sopstvenih granica vodi ka iscrpljivanju i narušavanju unutrašnjeg mira. Ako pokušavamo da spasavamo psa na neadekvatan način, počinjemo da plaćamo danak njegovoj sudbini.
Umesto napretka i poboljšanja odnosa, mi u tom trenutku pravimo korak unazad. Važno je dati onoliko koliko možemo, ali nikada preko mere koja ugrožava našu sopstvenu stabilnost i mir u domu.
Kada se poštuje prirodni poredak, pas dobija stabilnost i potpun unutrašnji mir.
Svedočanstvo napretka kroz stabilnost i meru
Prava pomoć se ogleda u sposobnosti da ostanemo stabilni i prisutni za svog ljubimca. Kada poštujemo poredak pomoći, mi psu pružamo tačno ono što mu je potrebno za napredak. Čvrsta struktura i jasne granice pružaju psu osećaj sigurnosti koji se brzi odražava kroz smirenost.
Kada čovek zauzme svoje pravo mesto vodećeg u sistemu, pas konačno može da se opusti i prepusti vođstvu. Poštovanjem ovih pravila gradimo odnos zasnovan na dubokom poverenju, poštovanju i dugoročnoj harmoniji.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 12.08.26. | Emocije
Ljubav je naš unutrašnji osećaj koji ne zavisi od fizičkog prisustva nekoga u našem životu. Mi možemo voleti drvo, prijatelja ili partnera, jer ljubav izvire iz naše sopstvene duše. Međutim, kada nastupi gubitak psa, bol koji osetimo često prevazilazi sve naše fizičke i emotivne kapacitete.
Mnogi ljudi se tada pitaju zašto nas odlazak ljubimca slama do te mere. Odgovor leži u dubokoj emotivnoj vezi i ulozi koju pas nesvesno preuzima u našoj porodici.
Pas kao emotivni provodnik za potisnutu ljubav i tugu
Naši psi nisu samo životinje koje borave u našem domu. Kroz našeg psa mi se često nesvesno povezujemo sa roditeljima, braćom, sestrama i dragim ljudima koji više nisu sa nama. Kada zagrlimo ili pomazimo psa, mi kroz taj gest zapravo pružamo nežnost svim onim voljenim bićima koja su otišla.
Spontani poljubac ili dodir krzna postaju provodnik za ljubav koju nismo stigli da podelimo. Pas prihvata tu emociju bez ikakvog uslovljavanja i pruža nam utočište za našu unutrašnju tugu.
Zašto gubitak psa otvara stare i nezalečene rane?
Kada pas napusti ovaj svet, sa njim ne odlazi samo dragi ljubimac. Sa njim ponovo oživljavaju svi oni potisnuti gubici koje nosimo duboko u sebi. Svaki gubitak psa ponovo otvara staru tugu za preminulim članovima porodice i neizrečenim rečima.
Zbog toga je taj bol toliko intenzivan, tragičan i dugotrajan. Mi tada ne žalimo samo za jednim bićem, već proživljavamo sve porodične rane koje nosimo kroz život. To je duboka tuga koja ostaje u našem srcu zauvek.
Prihvatanje emocija i tuge pomaže nam da odamo počast ljubavi koju smo delili.
Razumevanje i prihvatanje duboke emotivne boli
Zaista je važno da ne potcenjujemo bol koji osećamo nakon odlaska ljubimca. Društvo često posmatra odlazak psa kao običan događaj, ali to je za dušu težak emotivni potres. Moramo dopustiti sebi da odžalujemo tu ljubav i da prihvatimo sve emocije koje izbijaju na površinu.
Prihvatanje te boli omogućava nam da zacelimo i odamo počast toj čarobnoj vezi. Naši psi dolaze u naš život sa razlogom, ostavljajući nam u amanet sposobnost da volimo još dublje i čistije.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 11.08.26. | Emocije
U prirodi postoje duboki i surovi zakoni koji obezbeđuju opstanak zajednice. Mnogi ljudi posmatraju odnose među životinjama kroz čisto emotivnu prizmu. Međutim, prirodni poredek funkcioniše na temeljima duboke mudrosti i odgovornosti za celinu.
Kada posmatramo život divljih životinja, uočavamo fascinantan obrazac ponašanja u kriznim trenucima. Pitanje zašto se ranjeni vuk ne vraća odmah u svoj brlog nosi moćnu poruku o liderstvu, ličnoj odgovornosti i zaštiti sopstvenog čopora.
Odgovornost lidera i zaštita celog sistema
Pravi lider uvek mora posmatrati širu sliku i štititi stabilnost grupe. Ukoliko vođa dozvoli da slabosti i destruktivni uticaji naruše sistem, ceo čopor ulazi u veliku opasnost. U divljini, ranjena jedinka širi miris krvi i pokazuje jasne znake nemoći.
Ako bi se takav ranjeni vuk vratio u brlog, drugi rivalski čopori bi odmah osetili ranjivost. To bi privuklo neprijatelje i dovelo do napada u kom bi mogla stradati čitava zajednica.
Povlačenje u osamu kao čin ljubavi prema čoporu
Baš kao što slonovi u starosti ili bolesti odlaze daleko od svog krda, tako se i vukovi povlače u izolaciju. Ovo povlačenje nije znak odbacivanja niti predaje. To je, naime, duboko instinktivan čin kojim pojedinac štiti svoju porodicu od dodatnog tereta i rizika.
Odlaskom u osamu, ranjena jedinka preuzima potpunu odgovornost za sopstveno isceljenje. Ona štedi resurse svoje zajednice i pruža sebi mir bez izlaganja drugih opasnosti.
Kada zaceli svoje rane, vuk se vraća u zajednicu ponovo jak i dobrodošao.
Povratak u zajednicu nakon potpunog oporavka
Isceljenje zahteva vreme, tišinu i posvećenost sopstvenom oporavku. Ukoliko ranjeni vuk uspe da preživi, zaleči svoje rane i povrati snagu, njegov put nazad je otvoren. On se tada vraća u čopor pun snage i biva prihvaćen sa dobrodošlicom.
Ova prirodna metafora uči nas izuzetno važnoj životnoj lekciji. Pre nego što potražimo utočište u zajednici, moramo sami zaceliti svoje unutrašnje rane kako ne bismo ugrozili ljude koje volimo.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 10.08.26. | Dobrobit
Učestale upale i punjenje analnih kesica predstavljaju jedan od najneprijatnijih i najčešćih zdravstvenih problema sa kojima se vlasnici suočavaju. Mnogi ljudi godinama vode svoje ljubimce na mehaničko pražnjenje kod veterinara, ali se problem uporno vraća. Međutim, kada sagledamo organizam kao celinu, shvatićemo da paranalne žlezde kod pasa zahtevaju potpunu promenu u ishrani.
Umesto agresivnih tretmana, prvi korak mora biti regulisanje stolice i jačanje intestinalnog mikrobioma. Pravilna konsistencija izmeta omgućava spontano i bezbolno pražnjenje kesica prilikom svakog izbacivanja stolice.
Domaći recept sa vlaknima koji prirodno prazni analne kesice
Ako svog psa hranite kuvanom hranom, u obrok morate uvesti biljna vlakna koja daju potreban volumen stolici. Prvi ključni dodatak jesu probiotici koji obnavljaju crevnu floru i poboljšavaju samu probavu. Pored njih, izuzetno su delotvorne i psilijum ljuspice koje kupujete u prodavnicama zdrave hrane.
Dodajte jednu četvrtinu čajne kašičice psilijuma na svakih pet kilograma telesne težine psa. Istu tu dozu primenite i kada je u pitanju domaći prah od sušene cvekle. Ova kombinacija prirodnih vlakana deluje izuzetno blagotvorno na celokupan digestivni trakt.
Kako napraviti domaći prah od cvekle za zdravlje probave?
Priprema ovog prirodnog leka u sopstvenoj kuhinji prilično je jednostavna i pristupačna svakom vlasniku. Svežu cveklu, naime, prvo morate veoma dobro oprati pod mlazom vode. Zatim je nasecite na sasvim tanke kolutove, baš poput domaćeg čipsa. Stavite listiće cvekle u rernu preko noći i sušite ih na blagoj temperaturi od sedamdeset stepeni.
Ujutru potpuno osušene komadiće ubacite u mlin za kafu i fino ih sameljite u prah. Ovaj prirodni dodatak svakodnevno mešajte sa hranom, psilijumom i probioticima kako biste postigli savršen kvalitet stolice.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Saznajte više o knjizi
Emotivni uzrok: Zašto strah i nesigurnost blokiraju pražnjenje žlezda?
Međutim, važna istina jeste da sama fizika i hrana neće u potpunosti rešiti problem ako pas ima emotivne blokade. Izbacivanje sekreta iz žlezda jeste prirodni način kojim pas obeležava svoju teritoriju u prostoru. Ukoliko se vaš ljubimac plaši okruženja ili nema samopouzdanje, on svesno može odlučiti da ne ostavlja svoj miris.
Zbog toga paranalne žlezde kod pasa često ostaju pune zbog konstantnog straha i unutrašnjeg stresa. Rešenje ovog problema zahteva izgradnju stabilnog odnosa i pružanje osećaja sigurnosti, što je detaljno objašnjeno u našem priručniku.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 07.08.26. | Komunikacija i ponašanje
Mnogi od nas ulaze u svet odgoja i pet industrije sa velikim ambicijama, poslovnim idejama i uverenjem da znamo šta je najbolje. Često verujemo da se vrhunska briga svodi na trgovinu, kupovinu najboljih marki ili pravljenje savršene hrane.
Međutim, kada na tom putu sretnemo nekoga ko nam bez uvijanja i zadrške sruši te iluzije, nastaje trenutak potpunog šoka. Iako u prvom momentu osećamo očaj i zapitanost, ubrzo shvatamo da nam je taj oštar rez zauvek promenio autentični odnos prema psima, deci i celokupnom životu.
Rušenje biznis zabluda i povratak na pravu suštinu
Dolazak u školu sa idejom o brzom biznisu i prodaji hrane često nas udaljava od onog što je životinjama zaista potrebno. Kada nam neko otvoreno stavi do znanja da je takav koncept potpuno pogrešan, u nama se budi snažan unutrašnji otpor. Ali pravi nutricionizam i briga ne leže u trgovini i šarenim pakovanjima.
Mi moramo shvatiti da se ne radi o tome šta mehanički stavljamo u posudu. Suština je u tome kako posmatramo biće koje stoji ispred nas. Kada odbacimo trgovački pristup, otvaramo prostor za puno dublje razumevanje.
Nije važno ŠTA dajemo već KO, KAKO i ZAŠTO daje
Glavna i najvažnija lekcija ove priče leži u potpunom preobražaju naše svesti i namere. Nije, naime, ključno samo ono šta dajemo psu ili detetu u svakodnevnom životu. Znatno je važnije ko smo mi dok to dajemo, na koji način to činimo i sa kojom unutrašnjom namerom to radimo. Bilo da se radi o hrani, igračkama ili pažnji, materijalna stvar bez prave prisutnosti ne znači ništa. Naš autentični odnos prema psima meri se našom sposobnošću da budemo stabilni, prisutni i emotivno zreli partneri u tom odnosu.
Foto: nikola_petkovic_photography/ Nije važno samo šta dajemo psu, već ko smo mi i kako to dajemo.
Različiti ljudi, različiti roditelji i jedinstveni psi
Kada prođemo kroz ovu vrstu mentalnog otrežnjenja, počinjemo da posmatramo svet oko sebe potpuno drugim očima. Shvatamo da smo svi mi potpuno različiti roditelji, različiti vlasnici i različiti ljudi. Ne postoje univerzalni kalupi i gotovi recepti koji važe za svakoga. Prihvatanje te različitosti donosi nam ogromno olakšanje i unutrašnji mir. Zato je ova naizgled surova lekcija zapravo bila najveći mogući dar. Zahvalnost dolazi onda kada shvatimo da nas je rušenje iluzija konačno naučilo kako da volimo bezusvolno.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
