Prirodna zaštita protiv buva i krpelja kod pasa tema je koja zanima sve veći broj vlasnika koji žele blaže i bezbednije alternative hemijskim preparatima. Buve i krpelji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje psa, naročito tokom toplijih meseci, pa je važno razumeti šta prirodni preparati mogu, a šta ne mogu da pruže.
Prirodna zaštita protiv buva i krpelja kod pasa – domaći sprej
Sprej se koristiti kao dopunska podrška, naročito pre šetnje i boravka u prirodi.
Sastojci za prirodni sprej:
500 ml vode
2 kašike jabukovog sirćeta
1 kap eteričnog ulja nane
1 kap eteričnog ulja lavande
1 kap eteričnog ulja grejpfruta
1 kap eteričnog ulja citronele
150 g čistog aloe vera gela
Sve sastojke sjediniti, dobro promešati i sipati u bočicu sa raspršivačem.
Kako se koristi prirodna zaštita protiv buva i krpelja
Sprej se koristi neposredno pre šetnje i može se naneti:
na ogrlicu
na povodac
blago duž dlake na leđima i vratu
Ne nanositi na njušku, oči, uši, rane ili iritiranu kožu.
Ovaj vid prirodne zaštite kod pasa namenjen je da manje privlači insekate, a ne njihovom potpunom uklanjanju.
Ne postoji prirodni preparat koji može u potpunosti da zaštiti psa od krpelja. Prirodna zaštita protiv buva i krpelja kod pasa:
ne zamenjuje veterinarsku zaštitu
ne garantuje potpunu sigurnost
zahteva redovnu kontrolu psa nakon svake šetnje
Krpelji se mogu zakačiti uprkos svim merama, zato je pregled dlake i kože obavezan deo odgovorne brige.
Kada prirodna zaštita ima smisla
Prirodna zaštita protiv buva i krpelja kod pasa može imati smisla:
kao dodatna mera uz postojeću zaštitu
kod pasa osetljivih na hemijske preparate
u urbanim sredinama sa manjim rizikom
za kraće šetnje i boravak u poznatom okruženju
Ova zatita kod pasa može biti korisna kao dopunska podrška, ali ne i kao jedina linija odbrane. Razumevanje njenih ograničenja i redovna kontrola psa ključni su za očuvanje zdravlja i bezbednosti.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Jedan Marko, koji je nedavno postao vlasnik malog psa rase nemački ovčar, poslao mi je pitanje u vezi sa zdravstvenim problemom poznatim pod nazivom hip displazija ili, kraće, HD. Kako je naglasio, čitao je puno o ovoj rasi kako bi je što bolje upoznao, pa je tako saznao da se pomenuti problem sa kukovima ponekad pojavljuje kod nemačkih ovčara, kao i većih rasa uopšte. Problem, mada je obično genetski, može biti podstaknut neadekvatnim držanjem i ishranom, pa Marka zanima na šta treba posebno obratiti pažnju.
Nemački ovčar i zla kob eugenike
Kada su nemački ovčari u pitanju, tu se vidi sva zla kob eugenike na delu i čovekovog uticaja na prirodu. U procesu stvaranja „savršene rase“ čovek konfrontira prirodne zakone kako bi odgovor na tu konfrontaciju bila sposobnost novonastalog tela da za čoveka uradi neki posao do savršenstva, bez obzira na to koliko će u tom procesu sam pas da pati i trpi velike bolove.
Spuštanje pete ili pravljenje tog velikog luka na kičmi zapravo povećava potisak zadnjih nogu. Time se povećava brzina koja je potrebna nemačkom ovčaru kao službenoj rasi, kako bi postigao silu da savlada nekoga ko ima npr. 100 kilograma. Zbog toga je centar težišta tela psa pomeren sa prednjih na zadnje noge, čime se najviše opterećuju kukovi koji to ne mogu da izdrže. Znači, proces stvaranja hip displazije jeste u tom prevelikom opterećenju kukova. Čitav biomehanički model psa podrazumeva da njegovo težište jeste na prednjim šapama, a ne na karlici.
Povratak prirodi: Ravna leđa i pravilno težište su jedini put ka zdravom i pokretnom psu.
Uzroci displazije i biomehanički model
Poremećaj centra ravnoteže može doprineti stvaranju tzv. lažne displazije kuka. A još jedan od razloga jesu predugi nokti na prednjim nogama, čime se noktom šapa gura nazad. Nokti toliko narastu da se šapa oslanja na zadnje jastučiće, prstići su odignuti, i težište se ponovo prebacuje na kukove. Čašica ili zglobna kvrga stradaju u tom trpljenju tereta za koji nisu projektovani.
Ono o čemu bi trebalo voditi računa kada se kupuju nemački ovčari jeste da se kupi što običniji pas, sa što ravnijim leđima, jer su ravna leđa siguran znak da je težište tela na prednjim nogama. Narušavanjem osnovnog biomehaničkog modela dobijaju se kontraindikovane karakteristike, jer priroda teži poravnanju. Skup prosečne lepote svakog dela čini konceptualnu lepotu celine.
Budućnost rase i odgovornost vlasnika
Čovek koji se odluči danas da ima nemačkog ovčara, mora da računa na probleme sa kukovima što pas bude stariji. Problem je u tome što je pas pravljen za određene performanse koje danas ne radi. Upotrebna vrednost psa kao službenog je sve manja, a očekujemo da forma sama po sebi bude održiva, što je nemoguće.
Forma tela psa proizlazi iz suštine njegove upotrebe. Treba da biramo pse normalne građe i ravnih leđa, što je danas gotovo nemoguće pronaći. Sve ostalo je rezultat eugenike i stavljanja rase iznad vrste, što na kraju mora da se plati. Ne znam kako će čovek da plati ovo što je uradio nemačkom ovčaru, a i mnogim drugim rasama.
Posekotina šape kod psa, naročito na jastučićima, često zabrine vlasnike jer deluje kao da rana „ne prolazi“. Iako se čini da se koža ne obnavlja, u većini slučajeva reč je o sporom, ali prirodnom procesu zarastanja, posebno kod mladih pasa poput mopsa.
Zašto posekotina šape kod psa sporo zarasta
Koža na jastučićima šapa nije ista kao koža na ostatku tela. Ona:
nema dlaku
ne „zarasta“ klasičnim obrascem
obnavlja se sloj po sloj iz dubine
Zato rana često izgleda otvoreno, „mekano“ ili neravno, iako proces regeneracije već traje ispod površine.
Da li koža na jastučiću može da „poraste“
Važno je razumeti jednu stvar:
jastučić ne zarasta tako što se zatvara odozgo, već se obnavlja iznutra.
Tokom tog procesa:
stari sloj se postepeno ljušti
novi slojevi kože se formiraju ispod
površina se vremenom izravnava
Ovo može potrajati, ali je normalno.
Šta raditi ako deo kože „visi“
Ako postoji deo kože koji:
visi
zapinje
remeti oslonac
cilj je da se postigne ravna i stabilna površina, kako pas ne bi dodatno povređivao šapu.
U tim situacijama:
važno je sprečiti dalje kidanje
zaštititi šapu od pritiska
omogućiti mir
Nikako ne „seckati nasumično“ bez saveta stručnjaka.
Posekotina šape kod psa može se privremeno zaštititi:
ako je pas miran
ako postoji rizik od dodatne traume
ako šapa stalno dolazi u kontakt sa podlogom
Cilj bandaže nije da „zatvori ranu“, već da:
smanji mehaničko opterećenje
omogući koži da se sama obnovi
Kada se obavezno konsultovati sa veterinarom
Iako je spor oporavak često normalan, veterinar je potreban ako:
rana krvari
postoji otok ili infekcija
pas šepa ili pokazuje bol
nema nikakvog napretka duže vreme
Strpljenje je ključ
Posekotina šape kod psa mora da zaraste svojim tempom. Ne može se „naterati“ da brže prođe. Jastučići se obnavljaju postepeno, sloj po sloj, i uz adekvatnu zaštitu najčešće dolazi do potpunog oporavka.
Najvažnije je:
ne paničiti
ne ubrzavati silom
omogućiti mir i zaštitu
Ne propustitebesplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Kada je ženka u teranju, prvo pitanje koje vlasnici postavljaju jeste kako da „smire hormone“. Međutim, važno je odmah reći istinu: hormoni se ne smiruju. Oni rade svoj posao – isto kao i kod ljudi.
Hormoni se ne smiruju – oni imaju svoju ulogu
Period teranja kod kuje je prirodan biološki proces.
To nije:
poremećaj
problem
stanje koje treba „ugasiti“
Hormoni u tom periodu:
menjaju ponašanje
povećavaju osetljivost
utiču na koncentraciju i reakcije
Isto kao što žena prolazi kroz faze ciklusa koje se ne mogu „isključiti“, tako i ženka u teranju prolazi kroz sopstveni hormonalni ritam.
Zašto pokušaj „smirivanja hormona“ vodi u pogrešan smer
Kada tražimo način da smirimo hormone ženke u teranju, mi zapravo pokušavamo da:
kontrolišemo prirodan proces
izbegnemo sopstvenu nelagodu
ubrzamo nešto što ima svoje trajanje
Ali pas ne traži da mu se hormoni ugase.
Pas traži stabilnost okruženja.
Šta zaista pomaže ženki u teranju
Ono što pomaže nije rad na hormonima, već rad na:
strukturi
rutini
doslednosti
Najveću ulogu u tom periodu ima naša disciplina.
Ne disciplina psa.
Disciplina čoveka.
Rutina i jasnoća umesto pokušaja kontrole
Kada je ženka u teranju:
jasna pravila smanjuju stres
predvidivost donosi sigurnost
smiren čovek stabilizuje psa
Pas reaguje na vaše ponašanje, ton, napetost i prisutnost – ne na objašnjenja.
Ako nemate jasan sistem ponašanja, teranje će ga samo „izvući na površinu“.
Zato u tim trenucima nije vreme za eksperimente, već za dosledno ponašanje prema pravilima koja već postoje.
Peti prst kod pasa često je tema rasprava, pogrešnih saveta i rutinskih zahvata bez pravog razumevanja. Mnogi vlasnici nisu sigurni čemu služi, da li je „višak“i da li ga treba ukloniti. Istina je jednostavna: ima svoju funkciju, ali samo u određenim slučajevima predstavlja problem.
Šta je peti prst kod pasa
On se nalazi najčešće na prednjim nogama i anatomski je povezan sa kostima i tetivama. Za razliku od zadnjih nogu, gde se ređe javlja i često je slabije vezan, prednji peti prst ima jasnu ulogu u kretanju i stabilnosti.
Čemu služi peti prst kod pasa
Na prednjim nogama:
pomaže u ravnoteži
učestvuje u stabilizaciji zgloba
koristi se pri hvatanju i držanju predmeta (npr. kosti)
doprinosi preciznijem osloncu pri kretanju
Ako ste ikada videli psa kako drži kost ili igračku, primetićete da peti prst aktivno učestvuje u tom pokretu.
Kada kod pasa može biti problem
Problem ne nastaje zbog samog prsta, već zbog:
loše anatomske povezanosti
prevelike pokretljivosti
nepravilnog položaja
Kod nekih pasa, naročito na zadnjim nogama, peti prst može:
smetati pri kretanju
narušavati balans
povređivati se zbog trenja ili kačenja
U tim situacijama ovaj prst kod pasa može opravdano biti uklonjen.
U većini rasa, prisustvo dodatnog ili nepravilno postavljenog prsta smatra se genetskim nedostatkom, naročito u kontekstu izložbi. Takvi psi često ne mogu proći ocenjivanje, osim kod rasa kod kojih je prst standardom dozvoljen ili tražen.
Važno je razlikovati:
funkcionalni peti prst (ne dira se)
problematični peti prst (razmatra se uklanjanje)
Kada NE treba uklanjati peti prst kod pasa
Ako prst:
ne smeta kretanju
ne povređuje se
stabilno je povezan
ima jasnu funkciju
ne treba ga dirati.
Rutinsko uklanjanje bez problema nije opravdano i može narušiti prirodnu biomehaniku psa.
100% prirodni aktivni sastojci: hranljiva aloja, izdašna jojoba, raskošna lavanda, vrhunska izvorska voda, bogata mineralima iz drevnog evropskog skrivenog mora
Funkcija pre forme
Peti prst kod pasa nije „višak“koji treba automatski ukloniti. On postoji s razlogom. Uklanjanje ima smisla samo kada postoji realan funkcionalni problem, a ne iz estetskih ili rutinskih razloga.
Kao i u mnogim drugim stvarima u odnosu prema psima: ne treba popravljati ono što funkcioniše.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Siromaštvo kao strategija preživljavanja nije samo ekonomsko pitanje, već duboko ukorenjen unutrašnji obrazac. Ono ne nastaje slučajno, niti se održava samo zbog spoljašnjih okolnosti. U mnogim slučajevima, siromaštvo predstavlja način na koji telo i nervni sistem pokušavaju da ostanu u poznatoj, „bezbednoj“ zoni preživljavanja.
Siromaštvo kao strategija preživljavanja, a ne slučajnost
Siromaštvo često nije rezultat trenutnih okolnosti, već dugotrajan adaptivni mehanizam.
Homeostaza – prirodna težnja organizma ka ravnoteži – ne menja se naglo niti revolucionarno.
Kada je fiziologija razvijena u oskudici, obilje se ne doživljava kao sigurnost, već kao pretnja. Telo pamti ono što je nekada značilo preživljavanje i pokušava da se u to stanje vrati, čak i kada spoljašnji uslovi to više ne zahtevaju.
Zato nagle promene, poput iznenadnog bogatstva ili velikog uspeha, često dovode do psihičkog sloma, gubitka ravnoteže ili samosabotaže.
Zašto spoljašnje promene ne donose trajnu sigurnost
Postoje rešenja koja zvuče kao izlaz:
novac, novi početak, nagli dobitak.
Međutim, spoljašnje okolnosti ne menjaju unutrašnje obrasce.
Unutrašnja struktura ide sa nama – gde god da krenemo.
Ako osoba ne zna da primi, ništa spoljašnje neće se dugo zadržati.
Ako ne zna da bude u stabilnosti, obilje postaje teret, a ne olakšanje.
Siromaštvo često nije slučajnost, već duboko ukorenjen mehanizam preživljavanja.
Unutrašnja homeostaza i otpor prema promeni
Homeostaza ne prepoznaje šta je „dobro“ ili „loše“.
Ona prepoznaje samo ono što je poznato.
Kada je siromaštvo postalo strategija preživljavanja u porodičnoj ili kolektivnoj istoriji, svaki izlazak iz tog obrasca doživljava se kao rizik. Zato telo često vraća osobu u stanje oskudice, čak i kada razum želi drugačije.
Mir ne dolazi spolja
Mir se ne kupuje.
Zrelost ne dolazi sa dobitkom.
Ona nastaje u trenutku kada prestanemo da tražimo spas spolja i počnemo da razumemo gde se zaista nalazimo iznutra. Tek tada promene mogu da postanu trajne, jer više ne ugrožavaju unutrašnji osećaj sigurnosti.
Ne propustite besplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom
