U savremenom svetu se svest o teškim i hroničnim bolestima previše često zasniva na zastarelim strahovima i predrasudama. Međutim, moderna medicina nam pokazuje da se sa teškim izazovima možemo uspešno nositi kroz svesno delovanje.
Naime, čovečanstvo zvanično nije pobedilo sidu ili HIV, ali smo pronašli način da ljudi sa ovim virusom žive dugovečno. Ključna stvar u celoj ovoj priči jeste lična odgovornost prema zdravlju i redovno testiranje. Na taj način štitimo i sebe i one koje najviše volimo.
Zašto je osoba na terapiji bezbednija od netestirane osobe?
Statistika i medicina nam donose jednu naizgled paradoksalnu, ali potpuno tačnu činjenicu. Čovek koji zna svoj pozitivan status i redovno uzima terapiju zapravo je bezbedan za okolinu. Zbog toga je on u intimnim odnosima mnogo sigurniji partner od osobe koja se nikada nije testirala u životu. Naime, količina virusa kod ljudi koji žive sa HIV-om i koriste savremenu terapiju pada na zanemarljivu vrednost. To zapravo znači da virus gubi svoju infektivnu moć i ne može se preneti dalje.
Opasnost skrivenog „perioda prozora“ i svesno testiranje
Sa druge strane, najveći rizik uvek dolazi od potpunog neznanja i izbegavanja suočavanja sa istinom. Ako se niste testirali i ne znate svoj status, možete nesvesno preneti virus svojim partnerima. HIV, naime, ima jedan specifičan i veoma podmukao način na koji se izražava u organizmu. U prvom periodu nakon infekcije, pa sve do pojave jasnih simptoma, postoji takozvani prozor. U tom vremenskom okviru virus je često nemerljiv na običnim testovima, ali osoba i dalje može biti infektivna.
Svaki zdravstveni izazov je ujedno i prilika da se vratimo svom unutrašnjem miru.
Svaka bolest je poziv na duboko unutrašnje isceljenje
Zbog toga svesna odgovornost prema zdravlju zahteva da na svaku bolest počnemo da gledamo iz potpuno novog ugla. Bolest ne treba posmatrati kao kaznu, već kao jasan izlaz i prostor za promenu. To je, pre svega, izvanredna prilika za potpuno isceljenje i povratak svojoj pravoj kući i unutrašnjem miru. Kada preuzmemo kontrolu nad svojim telom i postupcima, mi zapravo biramo život. Zato svesno testiranje i briga o sebi predstavljaju najviši čin ljubavi prema sopstvenom biću i svetu oko nas.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
Pojava malignih oboljenja kod kućnih ljubimaca danas predstavlja jedan od najvećih strahova za svakog vlasnika. Da bi se uopšte pojavili opasni tumori kod pasa, u organizmu prethodno mora da se poklopi mnogo negativnih faktora.
Važno je razumeti da kancer nikada nije lokalni problem jednog organa. Naime, to je uvek teška sistemska bolest koja zahvata čitavo telo životinje. Svaki organizam, pa tako i pseći, zapravo ima svakodnevnu mogućnost i zadatak da pobedi veliki broj kancerogenih ćelija.
Kako greška u DNK kodu širi opasne dezinformacije kroz telo?
Maligne ćelije se u telu živih bića bukvalno stvaraju bez prestanka, u svakom sekundu. Kancerogena ćelija nastaje u specifičnom trenutku kada se potpuno izmeni unutrašnji DNK kod tokom procesa sekvenciranja. Nova ćelija koja je rođena iz te greške počinje nekontrolisano da se deli na određenom mestu. Ona, naime, svesno širi opasne genetske dezinformacije iz samog korena. To definitivno nisu informacije koje bi trebalo da se prenose na susedne, zdrave ćelije. Zbog toga se bolest podmuklo širi kroz tkiva.
Mehanizam je poznat, ali stvarni uzrok je i dalje misterija
Najveće pitanje u modernoj medicini jeste šta zapravo predstavlja glavni okidač za ovaj proces. Onaj naučnik koji to sa sigurnošću otkrije, sigurno će postati sledeći dobitnik Nobelove nagrade. Sam mehanizam rasta je lekarima i te kako poznat, ali stvarni primarni uzrok je i dalje zvanično nepoznat. U opticaju je uvek hroničan stres, zatim loša i biološki neadekvatna hrana, pa čak i samo mesto gde pas živi. Zbog toga postoji hiljadu različitih razloga za pad imuniteta, ali je unutrašnji sistem rušenja uvek isti.
Snažan imunitet i život bez stresa svakodnevno pobeđuju kancerogene ćelije u telu.
Holistički pristup zaštiti celokupnog organizma
Pošto su tumori kod pasa posledica pada opšteg odbrambenog sistema, lečenju se mora pristupiti svestrano. Ne smemo samo hirurški uklanjati posledice, dok uzrok u telu i dalje tinja. Moramo odmah promeniti kompletan način života, ishranu i nivo stresa u okruženju ljubimca. Tek kada ojačamo unutrašnje mehanizme za prepoznavanje i uništavanje izmenjenih ćelija, pobeđujemo bolest. Zato je svesna preventiva kroz prirodnu negu najbolji lek koji možete pružiti svom psu.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
Odluka o uklanjanju reproduktivnih organa kod ljubimaca često se posmatra isključivo kao rutinska hirurška procedura. Međutim, sterilizacija pasa ili kastracija čak i u zrelom ili starijem dobu sa sobom nosi ozbiljne zdravstvene rizike.
Poznata doktorka integrativne veterine Džudi Morgan upozorava na specifičan problem koji se javlja kod odraslih jedinki koji su sterilisani ili kastrirani. Naime, čak i ako se operacija izvrši u srednjem ili kasnijem životnom dobu, štitna žlezda kod skoro svih pasa dramatično izgubi svoju aktivnost. Ovaj problem se najčešće manifestuje u periodu od 6 do 12 meseci nakon samog zahvata i ne mora nužno odmah pokazati bilo kakve značajne simptome. Simptomi mogu da se pojave spontano i da se ispolje kroz promene u ponašanju, alergije i many druge reakcije.
Nažalost, tek u kasnijoj fazi oni često ukažu na fiziološke promene koje su do tih simptoma dovele. Međutim, ako se zaista udubimo u analizu stvarnog uzroka, suvrat fiziologije počinje nakon što se izvrši sterilizacija pasa ili kastracija.
Lančana reakcija i preopterećenje u endokrinom sistemu
Ceo endokrini sistem u telu funkcioniše kao jedna velika, savršeno povezana mreža različitih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Kada operacijom trajno uklonimo jedan set organa, ostale žlezde odmah moraju da rade neuporedivo više, da nadoknade izgubljeno. Na taj način žlezde koje su preuzele proizvodnju polnih hormona, moraju da rade mnogo više kako bi ispunile svoje nove obaveze ali i nastavile svoje primarne funkcije.
Zbog toga nadbubrežne žlezde preuzimaju na sebe ogroman i neprirodan teret. U situaciji kada u telu više nema jajnika ili testisa, one moraju same da proizvode ključne polne hormone. One, naime, počinju da luče progesteron, testosteron i estrogen kako nivoi u organizmu nikada ne bi pali na nulu, ali na taj način niti proizvode dovoljno hormona za nesmetano funkcionisanje organizma, nego samo fiziološki neophodni minimum, ali u isto vreme gube svoju primarnu funkciju koju ne mogu u potpunosti da obavljaju zbog preopterećenosti.
Zašto se javljaju Kušingova bolest i Adisonov sindrom?
Ovo ekstremno preopterećenje nadbubrežnih žlezda predstavlja samo jedan od glavnih faktora za nastanak teških oboljenja. Zbog toga se danas svake godine kod preko 100.000 pasa dijagnostikuje Kušingova bolest. Ona, zapravo, predstavlja stanje hiperaktivnosti i prevelikog lučenja hormona nadbubrežnih žlezda. Sa druge strane, veterinari sve češće uočavaju i potpuno suprotnu pojavu, odnosno Adisonovu bolest. Do ovog teškog stanja dolazi kada se nadbubrežne žlezde potpuno iscrpe i sagore, pa više ne mogu da proizvode skoro ništa.
Kada se uklone polne žlezde, nadbubrežne žlezde preuzimaju dupli rad i rizikuju sagorevanje.
Štitna žlezda i neophodnost doživotne hormonske terapije
Kada hirurškim putem oduzmemo jedan izvor hormona, organizam prosto mora da pronađe zamenu na nekom drugom mestu. Zato su sterilizacija pasa i kastracija čak i u zrelom dobu izuzetno rizičan korak za celokupan metabolizam. Štitna žlezda nakon ovog šoka često doživi potpuni kolaps i nagli pad funkcije. Dakle, psi na kraju završe na stalnim i doživotnim veštačkim suplementima za štitnu žlezdu. Osim toga, svestran i holistički pristup nezi zahteva da dobro izmerite sve rizike pre donošenja ove radikalne odluke.
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku ovde.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
Sa razvojem savremene naučne misli o načinima na koje organizmi komuniciraju sa svetom oko sebe, možda je vreme da kinologija, nauka o psima, napusti jednu od svojih najstarijih zabluda. Koncept rase pokazao se izuzetno uspešnim u opisivanju kako pas izgleda, ali daleko manje uspešnim u objašnjavanju kako se ponaša. Pretvarajući rase u psihološke kategorije, stvorili smo generacije vlasnika koji u psima vide etikete umesto živih sistema. Zapravo, kada su u pitanju ponašanje pasa i biologija, došlo je vreme da prestanemo da objašnjavamo postupke rodovnikom i počnemo da ih tumačimo čistom naukom o životu.
I upravo zato, pre nego zajedno krenemo u istraživanje načina na koje čula oblikuju odnos psa prema svetu koji ga okružuje, moramo postaviti jasne temelje. Plan je bio da započnemo od vida, a zatim da korak po korak prolazimo kroz sluh, miris, ukus, dodir i emocije, pokušavajući da razumemo kako pas doživljava stvarnost koja je često potpuno drugačija od naše.
Međutim, pre nego što krenemo tim putem, odlučio sam da se za trenutak zaustavimo na jednoj temi bez koje je gotovo nemoguće razumeti bilo koje čulo, bilo koji oblik komunikacije, pa čak i samo ponašanje pasa.
Tema ove kolumne nije vid. Nije sluh. Nije miris.
Tema ove kolumne je ponašanje.
Tačnije, pred nama je pitanje koje se nalazi u samom temelju savremene kinologije, veterinarske bihevioristike i nauke o životinjama.
Šta je zapravo ponašanje?
Šta je zapravo ponašanje pasa?
Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno. Međutim, što dublje ulazimo u ovu oblast, postaje jasno da je upravo nerazumevanje tog pojma izvor ogromnog broja zabluda koje danas postoje u svetu pasa. Već decenijama pokušavamo da ponašanje objasnimo kroz rasu, genetiku, trening ili temperament, a pritom često zanemarujemo mnogo važnije pitanje. Da li je ponašanje osobina psa ili je ono samo odraz načina na koji njegov nervni sistem pokušava da održi ravnotežu u svetu u kojem živi?
Upravo tim pitanjem bavićemo se danas jer su ponašanje pasa i biologija neraskidivo povezani u svakom segmentu psećeg života.
Kada većina ljudi govori o ponašanju pasa, oni zapravo govore o svojim očekivanjima. Pas koji dolazi na poziv ima dobro ponašanje. Sa druge strane, pas koji laje ima problem u ponašanju. Pas koji mirno sedi je poslušan, dok je pas koji vuče povodnik neposlušan. Tokom godina razvili smo čitav sistem etiketa kojima opisujemo pse, a da pri tome retko zastanemo i zapitamo se šta se zapravo dešava unutar organizma životinje koju posmatramo.
Biologija daje potpuno drugačiji odgovor.
Iz ugla nauke, ponašanje nije osobina. Ono nije karakter, nije moralna kategorija i nije dokaz da je pas dobar ili loš. Kada se spoje ponašanje pasa i biologija, vidimo da ono predstavlja skup aktivnosti kojima organizam reaguje na unutrašnje i spoljašnje promene sa ciljem povećanja verovatnoće opstanka i održavanja homeostaze. Drugim rečima, ponašanje je alat. To je način na koji nervni sistem pokušava da reši problem koji se nalazi ispred njega.
Kada pas zalaje na nepoznat zvuk, kada potrči prema vratima, kada izbegne kontakt sa drugim psom, kada traži blizinu svog vlasnika ili kada se sklupča na mestu na kojem se oseća sigurno, on ne izražava svoju rasu. On tada ne pokazuje svoj karakter. Njegov nervni sistem jednostavno pokušava da proceni situaciju i pronađe odgovor za koji veruje da će povećati verovatnoću opstanka i očuvanja unutrašnje ravnoteže.
Homeostaza kao večni pokretač živog organizma
U prethodnoj kolumni govorili smo o homeostazi kao osnovnom principu života. Homeostaza predstavlja sposobnost organizma da održava unutrašnju stabilnost uprkos neprestanim promenama koje se dešavaju u spoljašnjem svetu. Temperatura tela, krvni pritisak, hormoni, nivo energije, disanje i hiljade drugih procesa neprekidno se prilagođavaju kako bi organizam ostao u ravnoteži.
Međutim, homeostaza nije samo fiziološki proces. Ona predstavlja osnovni cilj rada čitavog nervnog sistema. Organizam ne pokušava samo da preživi. On pokušava da preživi uz što manje gubitke energije i uz što veću predvidivost sveta koji ga okružuje.
Upravo zbog toga ponašanje ne možemo odvojiti od homeostaze. Ponašanje je jedan od mehanizama pomoću kojih organizam pokušava da sačuva ravnotežu. Kada to razumemo, postaje mnogo lakše da uočimo i jednu od najvećih zabluda savremene kinologije.
Reč je o ideji da je ponašanje prvenstveno određeno rasom.
Razlike među rasama i biološka stvarnost
Naravno da među rasama postoje razlike. Bilo bi apsurdno tvrditi suprotno. Selektivni uzgoj tokom poslednjih nekoliko vekova uspeo je da stvori ogromne razlike u veličini tela, građi, dužini dlake, pokretima i određenim funkcionalnim predispozicijama. Neke rase pokazuju veću sklonost ka praćenju traga. Neke lakše okupljaju stoku. Neke pokazuju veću spremnost za aportiranje.
Međutim, ono što veoma često zaboravljamo jeste da nekoliko stotina godina selektivnog uzgoja predstavlja samo treptaj oka u poređenju sa hiljadama godina tokom kojih se razvijala biologija vrste.
Shodno tome, nijedna rasa nije promenila osnovne principe funkcionisanja nervnog sistema psa. Pored toga, nijedna rasa nije izmenila njegovu bazičnu potrebu za sigurnošću, niti je promenila potrebu za predvidivošću. Na kraju, nijedna rasa nije izmenila način na koji organizam pokušava da održava homeostazu.
Pas je i dalje pas.
To možda zvuči previše jednostavno, ali upravo u toj jednostavnosti leži jedan od najvažnijih odgovora. Bez obzira da li posmatramo čivavu, nemačku dogu, maltezera ili belgijskog ovčara, njihov nervni sistem i dalje pokušava da reši isti problem. Pokušava da razume svet koji ga okružuje i da pronađe način da u njemu održi ravnotežu.
Moć neuroplastičnosti: Kako okruženje i ponašanje pasa kroz biologiju menjaju sve
Posebno je zanimljivo to što je upravo odnos čoveka i psa verovatno oblikovao jednu od najvažnijih osobina moderne vrste psa.
Reč je o neuroplastičnosti.
Neuroplastičnost predstavlja sposobnost nervnog sistema da se menja pod uticajem iskustva. Što je neuroplastičnost veća, organizam je sposobniji da uči, prilagođava se i razvija nove obrasce ponašanja. Savremene naučne studije o neuroplastičnosti potvrđuju da se mozak sisara bukvalno preoblikuje kroz interakciju sa okruženjem. Tokom hiljada godina zajedničkog života sa ljudima, pas nije evoluirao samo da bi živeo pored čoveka. On je evoluirao da bi se prilagođavao čoveku.
Upravo zbog toga isti pas može izgledati kao potpuno druga životinja u različitim životnim okolnostima. Ista genetika. Ista rasa. Isti organizam. Potpuno drugačije ponašanje.
To nas dovodi do još jednog važnog pojma: Etiologija.
Etiologija i svet ljudskih uverenja
Etiologija predstavlja proučavanje uzroka nastanka određenog fenomena. Kada posmatramo kako se prepliću ponašanje pasa i biologija, etiologija pokušava da odgovori na pitanje zbog čega se određeno ponašanje pojavilo. Ne interesuje nas samo šta pas radi. Interesuje nas zašto to radi.
A odgovor na to pitanje gotovo nikada ne možemo pronaći posmatrajući samo psa.
Pas ne živi u svetu naučnih činjenica, već u svetu ljudskih uverenja.
Svet ljudskih uverenja kao jedin pseća stvarnost
Ovde dolazimo do možda najzanimljivijeg dela čitave priče. Većina ljudi pretpostavlja da pas živi u objektivnom svetu. Međutim, pas ne živi u objektivnom svetu. Pas živi u svetu koji je oblikovao čovek. Još važnije, pas živi u svetu koji je oblikovan verovanjima čoveka.
Na primer, jedan vlasnik veruje da pas mora spavati u krevetu, dok drugi veruje da nikada ne sme ući u kuću. Takođe, jedan smatra da su svakodnevni susreti sa drugim psima neophodni, dok ih drugi potpuno izbegava. Pored toga, jedan koristi hranu kao osnovni alat komunikacije, dok drugi smatra da nagrade kvare psa. Na kraju, jedan veruje u strogu rutinu, dok drugi živi potpuno spontano.
Pas ne živi u svetu naučnih činjenica.
Pas živi u svetu ljudskih uverenja.
Njihovo okruženje nije određeno samo prostorom u kojem boravi, već i idejama koje njegov vlasnik smatra istinitim. Upravo zbog toga ponašanje pasa ne možemo proučavati kao univerzalan fenomen odvojen od čoveka. Posmatrati ponašanje psa bez razumevanja čoveka koji sa njim živi isto je kao pokušavati da razumemo ribu, a da ignorišemo vodu u kojoj pliva.
Možda upravo zato toliko često pogrešno tumačimo ponašanje pasa. Odgovore tražimo u rasi kada bi trebalo da ih tražimo u odnosima. Tražimo ih u genetici kada bi trebalo da ih tražimo u iskustvu. Tražimo ih u psu kada bi trebalo da ih tražimo u svetu koji smo za njega stvorili. Dokazano je da kada se dublje analiziraju ponašanje pasa i biologija, spoljašnji faktori uvek nadjačavaju puku rasnu pripadnost.
Jer ponašanje nije priča o tome ko je pas.
Ono je priča o tome kako njegov nervni sistem doživljava svet u kojem živi.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Kvantna fizika u kinologiji: Pas kao odraz našeg sveta
Možda upravo zbog toga ponašanje pasa, više nego ponašanje gotovo bilo koje druge domaće životinje, možemo uporediti sa načinom na koji kvantna fizika posmatra elektron. U zavisnosti od eksperimentalnih uslova, elektron može pokazivati osobine koje na prvi pogled deluju potpuno kontradiktorno. U jednom kontekstu ponaša se kao čestica, u drugom kao talas. Nije se promenio elektron. Promenio se sistem u kojem ga posmatramo.
Na sličan način ni ponašanje psa nije fiksna osobina koju nosi u sebi poput boje dlake ili oblika uha. Isti pas koji u jednom okruženju deluje agresivno, nesigurno ili reaktivno može u drugom postati smiren, društven i stabilan. Nije se promenio pas. Promenio se svet sa kojim njegov nervni sistem stupa u interakciju.
Ono što je još zanimljivije jeste da se okruženje ne menja samo fizičkim promenama prostora, ljudi ili životnih okolnosti. Ponekad je dovoljno da se promeni čovek. Kada vlasnik promeni svoja uverenja, očekivanja, emocionalne reakcije ili način komunikacije sa psom, za nervni sistem psa to često predstavlja promenu čitavog sveta.
Pravila po kojima je do juče funkcionisao više ne važe. Obrasci interakcije koji su godinama bili predvidivi postaju drugačiji. Pas tada reaguje na novu stvarnost. Kao i svaki drugi živi sistem, pokušava da razume šta se promenilo i da pronađe novi način da u toj promenjenoj stvarnosti ponovo uspostavi ravnotežu.
Upravo zbog toga ponekad najveće promene u ponašanju psa ne nastaju onda kada menjamo psa, već onda kada menjamo sebe. Ovde je opet na delu evolutivna prednost pasa: njihova čuvena neuroplastičnost.
A da bismo razumeli kako čula kojima organizam komunicira sa svojim okruženjem rade svoj posao, u sledećoj kolumnu konačno ćemo otvoriti prvo poglavlje priče o čulima. Započećemo putovanje kroz možda najpotcenjeniji prozor u stvarnost psa.
Vid.
Čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Kada su u pitanju grčevi kod pasa, zdravstveni problemi povezani sa ishranom i anatomijom mogu izazvati veliku zabrinutost kod vlasnika. Ako pas počne da laje tokom obroka i odjednom ne može da stoji na zadnjim nogama, moramo postaviti ključna pitanja: o kojoj rasi je reč, koliko je pas star i da li jede granule ili svežu hranu?
Ako pas unosi prevelike količine hrane odjednom, prvo globalno rešenje jeste drastično smanjenje porcija.
Kako granule izazivaju bolne spazme u stomaku?
Uzmimo za primer situaciju gde nemački ovčar star 14 meseci konzumira granule. Tokom tog perioda, pas se nalazi u fazi intenzivnog puberteta i rasta. Suva hrana u stomaku može napraviti ogroman problem. Kada granule dospeju u digestivni trakt, one počinju naglo da bubre. Ako se psu stomak previše optereti i rastegne, dolazi do bolnih spazama i grčeva. Taj jak bol je direktan razlog zašto pas počinje dugotrajno i bolno da laje tokom ili neposredno nakon jela.
Biomehanički problem: Spuštena leđa i stabilnost zadnjih nogu
Pored same ishrane, moramo analizirati i anatomiju psa. Kakva je linija leđa kod vašeg ljubimca? Da li je u pitanju moderni izložbeni tip sa ekstremno spuštenim zadnjim delom ili stari tip koji ima ravnu poziciju leđa i prirodniji anatomski izgled? Današnji izložbeni nemački ovčar često pati zbog te takozvane „kraljevske pozicije“ i iskrivljenih leđa. Zbog ovakve konstitucije, pas ima potpuno narušen i distorziran biomehanički model.
Smanjenje obroka i izbegavanje suvih granula je prvi korak u rešavanju bolnih grčeva.
Kombinacija pritiska u stomaku i opterećenja kičme
Kada se spoje anatomski problem sa kičmom i unutrašnji pritisak u stomaku izazvan granulama, pas doživljava neurološki i fizički šok. Spazam u želucu vrši pritisak na ionako osetljivu i zakrivljenu kičmu, što dovodi do privremenog gubitka kontrole i stabilnosti u zadnjim nogama. Zbog toga, rešenje ovog problema zahteva hitnu promenu režima ishrane, prelazak na lakše svarljivu, prirodnu hranu i konsultaciju sa stručnjakom.
Kada se kod ljubimca pojave delovi tela bez dlake, većina vlasnika odmah pomisli na klasično opadanje. Međutim, prava alopecija kod pasa nije samo estetski gubitak krzna – to je manifestacija dubljeg, sistemskog poremećaja imunog sistema. Kod ovog problema, imuni odgovor organizma dovodi do toga da koža drastično hidrira, gubi elastičnost i postaje debela i tvrda.
Meka, mlada dlaka koja bi trebalo da izbije na površinu jednostavno ne može da probije tako zadebljanu barijeru. Folikuli dlake zbog toga prelaze u fazu mirovanja i prestaju sa radom sve dok se ne stvore adekvatni uslovi, odnosno dok se koža ponovo ne smekša.
Zašto isti protokol kod nekoga uspe, a kod nekoga ne?
Iskustvo pokazuje da oko 80% vlasnika koji primene adekvatan holistički protokol uspešno reši ovaj problem i vrati psu krzno, dok preostalih 20% ne uspe, iako koriste potpuno ista sredstva. Razlika leži u doslednosti, individualnoj energiji i razumevanju da se telu mora dati vreme da se očisti i regeneriše. Lečenje kože počinje iznutra. Ako se fokusirate samo na spoljašnje simptome, folikuli će ostati blokirani. Uspeh zahteva potpunu posvećenost i promenu životnih navika psa.
Sveobuhvatni PLH protokol za oporavak
Da bi se alopecija kod pasa uspešno sanirala, neophodno je delovati na više nivoa istovremeno kroz precizno definisane korake. Na našem PLH portalu u okviru platforme Sasha Riess, vlasnici mogu dobiti detaljno razrađen protokol koji je spasio krzno hiljadama pasa širom sveta. Ovaj holistički sistem obuhvata:
Protokol kupanja i nege: Specijalne tehnike i preparati koji ciljano smekšavaju zadebljanu kožu i otvaraju pore.
Protokol ishrane i probiotika: Eliminacija toksina kroz varenje i jačanje crevne flore kao osnove imunog sistema.
Homeopatija: Prirodni stimulansi koji vraćaju imuni odgovor organizma u balans i podstiču folikule na ponovni rast.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Ako želite da saznate više o principima homeopatije, pročitajte naš kompletan vodič za homeopatiju kod pasa.
