Evo šta vam san vašeg ljubimca govori o njegovom zdravlju
Da li ste se ikada zapitali koliko sna je zapravo potrebno vašem psu? Stručnjaci objašnjavaju da količina sna kod pasa može biti dobar pokazatelj njihovog zdravlja i sreće. Ako vaš pas mnogo spava, to ne mora da znači da je lenj – naprotiv, možda je upravo to znak da mu ništa ne fali i da je potpuno zadovoljan.
Koliko sati sna je dovoljno za pse?
Psi spavaju znatno više od ljudi – u proseku između 12 i 16 sati dnevno. Štenci i stariji psi mogu spavati i duže, dok odrasli, aktivni psi najčešće imaju više kraćih perioda sna tokom dana.
Za razliku od nas, psi ne spavaju neprekidno. Njihov san se sastoji od kratkih faza odmora tokom kojih brzo pune energiju. Kada ne jedu, ne šetaju i ne igraju se – oni jednostavno spavaju. To je potpuno prirodno ponašanje.
I pas na ulici zna za spokoj — snaga jednostavnog života
San kao znak sreće i sigurnosti
Zdrav i zadovoljan pas nema potrebu da stalno bude aktivan. Ako pas mirno spava i često drema tokom dana, to je najčešće znak da se oseća sigurno i voljeno. Pas koji ima obroke na vreme, redovne šetnje i kontakt sa vlasnikom nema brige – i zato može spokojno da spava.
Psi koji žive na ulici, iako deluju uvek „u pokretu“, takođe često spavaju kada pronađu mirno i toplo mesto. Njihov san je način da uštede energiju dok čekaju sledeći obrok.
Kada spavanje može ukazivati na problem
Iako je spavanje znak zadovoljstva, previše sna ponekad može biti upozorenje. Ako primetite da vaš pas:
teško ustaje,
deluje nezainteresovano za igru ili šetnju,
spava više nego obično ili uopšte ne reaguje na poznate zvuke,
to može ukazivati na zdravstveni problem poput anemije, bolova u zglobovima, depresije ili hormonalnog disbalansa. U tom slučaju, obavezno posetite veterinara.
Obezbedite mu mirno i udobno mesto za odmor, dalje od buke i promaje.
Vodite računa o rutini hranjenja i šetnje – psi vole red i sigurnost.
Ne budite psa dok spava – kao i kod ljudi, prekidanje sna može uticati na raspoloženje i zdravlje.
Ako vaš pas mnogo spava, to nije razlog za brigu – već za radost. San kod pasa je znak poverenja, sigurnosti i zadovoljstva. Uredan, zdrav i srećan pas nema potrebe da bude stalno budan, jer zna da ste tu da brinete o njemu.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Parkići za pse: zabava ili stres za vašeg ljubimca?
Jedna od uobičajenih ideja je odvođenje psa u parkić za pse – mesto gde može da trči, igra se i „druži“. Međutim, posmatrajući pse u tim prostorima, shvatio sam da parkići za pse nisu uvek ono što izgledaju. Umesto radosti, često donose tihi stres, tenziju, pa čak i opasnost.
Parkići nisu igrališta za pse
Kada odvedemo psa u parkić, lako pomislimo da mu pružamo priliku da bude deo „čopora“ i da se socijalizuje. Ali psi nisu deca, a parkići nisu igrališta. To su prostori prepuni nepoznatih energija – drugih pasa, različitih temperamenta, straha ili agresije. Dok mi vlasnici stojimo sa strane, razgovaramo ili proveravamo telefone, psi se suočavaju s haotičnim okruženjem koje može biti sve samo ne prijatno.
Za mnoge pse, boravak u parkiću nije zabava, već izazov. Oni pokušavaju da se snađu u gomili nepoznatih pasa, noseći se s tenzijom i neizvesnošću. Neki ćute i trpe, dok drugi „puknu“ – laju, skaču ili postanu agresivni, što može dovesti do sukoba. Ono što izgleda bezazleno može postati pravi ruski rulet, gde je samo pitanje vremena kada će se nešto desiti.
Kome zaista služe parkići?
Iskreno, parkići za pse često više služe nama, vlasnicima, nego psima. Osećamo se dobro jer mislimo da smo „uradili nešto“ za svog ljubimca – dali mu priliku da se istrči i druži. Ali stvarnost je drugačija. Za psa, parkić može biti ulaznica za tihu patnju. Nesigurnost u tom okruženju može izazvati stres, anksioznost, pa čak i fizičke sukobe, što može dovesti do kazne koju pas nije zaslužio – poput povrede ili lošeg ponašanja koje mi pogrešno protumačimo.
Briga o psima počinje od razumevanja njihovih potreba. Parkići za pse mogu izgledati kao idealno rešenje, ali često donose više štete nego koristi. Umesto toga, fokusirajmo se na stvaranje sigurnih i prijatnih iskustava za naše ljubimce. Sledeći put kada pomislite na parkić, zapitajte se: da li je to zaista ono što psu treba, ili samo ono što nama izgleda zabavno?
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Psi su radoznala bića i često umeju da pojedu nešto što ne bi smeli. Od hrane koja im može naškoditi, poput čokolade, do predmeta koji mogu izazvati probavne probleme – vlasnik u takvoj situaciji mora da zna kako da reaguje.
Šta ako pas pojede čokoladu?
Čokolada je jedna od najčešćih i najopasnijih namirnica za pse. Sadrži teobromin, koji njihov organizam ne može da razgradi. U manjoj količini može izazvati dijareju i povraćanje, dok veća količina može dovesti do ozbiljnog trovanja.
U slučaju da se to dogodi, vlasnici kod kuće mogu primeniti aktivni ugalj, najbolje na špric u usta. On se ne resorbuje u digestivnom traktu i vezuje toksine, sprečavajući njihovo dalje širenje kroz organizam.
Kako prepoznati simptome trovanja?
Nakon što pas pojede nešto sumnjivo, obratite pažnju na sledeće znake:
učestalo povraćanje,
proliv,
malaksalost i pospanost,
drhtavica ili nemir.
Ako se javi bilo koji od ovih simptoma, obavezno kontaktirajte veterinara. Aktivni ugalj može da pomogne kao prva pomoć, ali stručni pregled je presudan.
Ako pas pokaže znake trovanja, odmah potražite stručnu pomoć.
Da li izazvati povraćanje kod psa?
Mnogi vlasnici greše i pokušavaju sami da izazovu povraćanje kod psa. To nikako ne treba raditi bez saveta veterinara, jer može pogoršati stanje. Svaka reakcija mora biti u skladu sa procenom stručnjaka.
Prevencija je najbolji lek
Držite hranu i predmete van domašaja vašeg ljubimca. Naučite psa komandi „pusti“ ili „ne“, kako biste smanjili rizik od gutanja opasnih stvari. A ako ipak dođe do nezgode – ostanite mirni, primenite aktivni ugalj i što pre potražite veterinarsku pomoć. Saznajte zašto je probiotik za ljude, opasan za pse.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Mnogi vlasnici pasa pitaju se koja je voda najbolja za njihove ljubimce — da li je to kupovna voda poput Rosa ili Prolom, ili obična česmovača. Veterinari često imaju različita mišljenja, ali Saša Riess daje vrlo jasan i praktičan odgovor: najbolja voda za pse je česmovača koja je odstojala.
Zašto je česmovača najbolji izbor?
Česmovača ima svoj sigurnosni sistem kontrole i provere. Iako mnogi sumnjaju u njen kvalitet zbog raznih „teorija zavere“ o hemikalijama i tretmanima, voda iz slavine zapravo prolazi kroz stroge procese nadzora koji obezbeđuju da bude zdravstveno bezbedna.
Da bi bila još kvalitetnija, savetujem da se voda ostavi da odstoji nekoliko sati, jer se tako iz nje oslobađaju hlapljivi molekuli i hemikalije koje se koriste za dezinfekciju.
„Ja sam uvek za česmovaču – onu koja stoji i u koju dodam prstohvat peršuna. To je najsigurnija voda za pse.“ – Saša Riess
Problemi sa kupovnom vodom
Iako deluje čistije i „bezbednije“, kupovna voda često dolazi u plastičnoj ambalaži koja prolazi kroz proces sterilizacije. Taj proces uključuje hemijske i fizičke reakcije (ponekad i UV zračenje), a sve to može uticati na sastav vode.
Pas pije čistu vodu iz staklene činije – zdrav izbor bez plastike.
Plastika mora da bude potpuno sterilna kako se u vodi ne bi razvile bakterije, gljivice ili patogeni. Međutim, reakcija između plastike i vode vremenom dovodi do ispuštanja mikrodegradiranih čestica u tečnost.
Zato upozoravam da dugotrajno konzumiranje takve vode nije idealno – ni za pse, ni za ljude.
Ako imate mogućnost, najbolje je da koristite filter za vodu, koji će dodatno pročistiti česmovaču i omogućiti da vaš pas pije zdravu, prirodnu vodu bez plastike i hemijskih ostataka.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Ovo je ključ koji većina vlasnika pasa preskoči! Prebiotici su ono što će odlučiti da li će vaš pas uspeti da pređe sa granula na pravu, živu hranu… ili ne. Pogledajte u video snimku ispod:
Zašto se klate zubi kod pasa – povezanost bakra, magnezijuma i kalcijuma
Kada neko pomene psa sa klimavim zubima, gotovo uvek se ispostavi da problem nije samo u zubima. Pitanje postavljeno u emisiji „1000 zašto 4 zato“ – zašto se klate zubi kod pasa, zapravo vodi mnogo dublje — do neravnoteže minerala u organizmu. O tome sam pričao mnogo puta, ali ovo je tema kojoj se uvek vraćam, jer upravo tu počinje razumevanje zdravlja pasa.
Poremećaj odnosa kalcijuma i fosfora
Kada bakar iscrpljuje magnezijum, narušava se i odnos između kalcijuma i fosfora. Ako ti elementi nisu u ravnoteži, telo počinje da povlači kalcijum iz kostiju. Tada se stvara paradoks — u organizmu ima previše kalcijuma, ali kosti i zubi postaju lomljivi.
Zubi gube potporu, a kosti u desnima koje ih drže postaju slabe i porozne. Tako nastaje ono što mnogi vlasnici vide — zub koji se klati bez očiglednog razloga.
Toksičnost bakra i nedostatak magnezijuma
Višak bakra često znači nedostatak magnezijuma, što utiče na vezivanje kalcijuma u tkivima. Organizam tada skladišti kalcijum gde ne treba — u mekim tkivima — umesto u kostima.
Taj disbalans dovodi i do stvaranja zubnih naslaga. Kada se kalcijum izlučuje u većoj količini, plak na zubima počinje da se kalcifikuje i pretvara u kamenac. Zubni kamenac, međutim, nije samo estetski problem — on ukazuje na nedostatak magnezijuma i često na trovanje bakrom.
Mikrobiom i zdravlje desni
Usna duplja psa ima svoj mikrobiom, baš kao i creva. Kada je biodiverzitet tog mikrobioma poremećen, bakterije koje su do tada bile „mirne“ postaju oportunističke. Tada počinju da izazivaju upale desni i propadanje tkiva koje drži zube.
Odnos cinka i bakra direktno utiče na imunološki odgovor organizma. Ako bakar preovlada, imunitet slabi, desni postaju osetljive, a mikrobiom gubi ravnotežu.
Točak minerala prikazuje kako višak bakra može dovesti do nedostatka magnezijuma i disbalansa drugih elemenata.
Stres, hormoni i nadbubrežne žlezde
Neravnoteža natrijuma i kalijuma ukazuje na pojačanu aktivnost nadbubrežnih žlezda, odnosno na hronični stres. Psi koji žive u stresu imaju i slabiji imunitet, što dodatno pogoršava stanje u usnoj duplji.
Kada se sve te četiri stvari — kalcijum i fosfor, magnezijum i bakar, cink i bakar, natrijum i kalijum — poremete, dolazi do eksplozije problema. Zubi počinju da se klate, desni krvare, a organizam ulazi u stanje hroničnog disbalansa.
Prvi korak ka isceljenju
Isceljenje, kao i uvek, počinje od razumevanja.
Prvi korak je PRIRUČNIK — vodič koji pomaže da se razume ponašanje psa kroz prizmu fizioloških promena. Kada se pas vuče, laje, pokazuje agresiju ili strah, to često nisu samo problemi u ponašanju, već signali fizioloških poremećaja koji su već odavno započeli.
Klimavi zubi, problemi sa ureom ili kožom – sve su to samo različiti oblici istog unutrašnjeg disbalansa.
Sve češće čujem da su psi preosetljivi, anksiozni, agresivni ili uplašeni, a vlasnici ne mogu da pronađu pravi razlog. Iza ovih stanja često se krije skriveni disbalans minerala – višak bakra i nedostatak magnezijuma. Ovaj odnos ima ogroman uticaj na zdravlje i ponašanje pasa, a o njemu se gotovo uopšte ne govori.
Toksičnost bakra i nedostatak magnezijuma kod pasa – uzrok i posledice
Mnogo puta sam video koliko bakar može da iscrpi magnezijum iz organizma, i kod ljudi i kod pasa.
Možete davati psu i najbolje suplemente, ali ako je telo pretrpano bakrom – magnezijum se jednostavno ne zadržava.
Zato je detoksikacija bakra prvi korak, ali to nije proces koji se može uraditi preko noći, niti bi trebalo.
Višak estrogena i uloga nadbubrežne žlezde
Kod sterilisane ženke psa često dolazi do hiperprodukcije estrogena, čak i nakon sterilizacije.
To se dešava jer nadbubrežne žlezde preuzimaju ulogu proizvodnje minimalnih količina hormona – estrogena kod ženki i testosterona kod mužjaka.
Ali ako je organizam preopterećen bakrom, hormoni ne mogu da funkcionišu normalno.
Rezultat su psi koji su nervozni, plašljivi ili reaktivni – a vlasnici često misle da je u pitanju ponašajni problem, iako je uzrok biohemijski.
Kako se ponašanje psa menja zbog viška bakra
Ponašanje hiperreaktivnih pasa kroz prizmu HTM analize krzna i analize tkiva pokazuje koliko je važno ispitati nivo bakra i drugih minerala.
Psi koji su preosetljivi, lako uplašeni, agresivni ili anksiozni često zapravo trpe toksičnost bakra i istovremeni nedostatak magnezijuma i cinka.
Ne postoji čarobna pilula koja rešava ovaj problem.
Ono što možemo da uradimo jeste da polako pomognemo psu da iz organizma eliminiše višak bakra kroz promenu životnog stila i ishrane.
Tek kada se to postigne, telo može da uspostavi ravnotežu i zadrži minerale tamo gde su potrebni.
Pandemija trovanja bakrom i nedostatka magnezijuma
Naučnici sve češće govore o pandemiji trovanja bakrom i pandemiji nedostatka magnezijuma.
Bakar se nalazi svuda – u vodi, hrani, pa čak i u suplementima. Nedostatak bakra je danas gotovo nemoguć, ali višak je realan i opasan.
Dijagram prikazuje kako se minerali međusobno povezuju i utiču na zdravlje pasa.
Suvišan bakar istiskuje magnezijum iz organizma, što direktno utiče na rad srca, nervni sistem i energiju.
Zato i kod ljudi i kod pasa vidimo porast kardiovaskularnih problema, umora i hiperreaktivnosti.
Nije stvar u tome da nema magnezijuma u ishrani, već u tome da ga bakar stalno izbacuje iz tela.
Kako pomoći psu – korak po korak
Prvo – ne pokušavajte naglo izbacivanje bakra
Naglo smanjenje bakra može biti opasno, jer je bakar ipak važan mineral.
On u saradnji sa cinkom reguliše kognitivne sposobnosti mozga i procese opažanja i reagovanja.
Cilj je postepeno uspostavljanje ravnoteže, ne eliminacija.
Drugo – izbegavajte hranu obogaćenu bakrom
Većina suve hrane sadrži dodatni bakar.
Svaki put kada psu dajete granule, unosite novi sloj toksičnosti, jer se bakar iz veštačkih dodataka brzo taloži u organizmu.
Što više bakra ulazi – to više magnezijuma izlazi.
Treće – uključite prirodne izvore minerala
Da bi se višak bakra „vezao“ i neutralisao, važni su cink, magnezijum, mangan i vitamin A.
Ali njih nije lako davati kroz suplemente. Mnogo je bolje da ih pas dobija kroz ishranu:
Cink– crveno meso, žumance, semenke bundeve, riba. Problem ribe je toksičnost drugim metalima o čemu smo već pisali OVDE.
Magnezijum – lisnato povrće i meso
Vitamin A – žumance i šargarepa (izrendana i propržena na kokosovom ili maslinovom ulju)
Kod pasa sa izraženom agresijom ili strahom treba izbegavati organsko meso i džigericu, jer su bogati bakrom.
Četvrto– podrška jetri i detoksikacija
Biljke poput mlečnog čička (Silymarin), koren maslačka i koren artičoke pomažu jetri da se očisti.
Mogu se davati u malim dozama, prilagođenim težini psa.
Jetra je ključni organ za izbacivanje viška bakra iz tela.
Preporučena doza silimarina za pse iznosi 5–10 mg po kilogramu telesne težine, i daje se 1 do 2 puta dnevno.
Sasha Riess formula
Primeri doziranja:
pas težak 10 kg: ukupno 50–100 mg dnevno
pas težak 20 kg: ukupno 100–200 mg dnevno
Kod ozbiljnijih problema sa jetrom, doze mogu biti i veće, ali se u tim slučajevima preporučuje nadzor veterinara.
Trajanje primene:
kod akutne podrške jetri: 3–6 nedelja
kod hroničnih stanja: 2–3 meseca ili duže, uz povremene pauze
kod pasa na dugotrajnoj terapiji, silimarin se često daje kontinuirano
Silimarin se smatra bezbednim i netoksičnim suplementom za pse.
U retkim slučajevima, naročito na početku primene, može doći do blage prolazne dijareje.
Balans je ključ zdravlja
Bakar nije neprijatelj – on je važan mineral. Ali kad ga ima previše, on postaje tihi saboter zdravlja.
Zato je balans između bakra, cinka i magnezijuma presudan.
Ako primetite da je pas reaktivan, nervozan, uplašen ili hiperaktivan, možda nije problem u ponašanju – već u biohemiji.
Uz pravilnu ishranu, smiren ritam života i malo strpljenja, moguće je pomoći organizmu da sam obnovi ravnotežu.
Ne postoji čarobna pilula, prva stvar sa kojom treba početi je primena priručnika, da se pas pored vas opusti. Priručnik možete preuzeti OVDE.
