od strane Saša Riess | 04.12.25. | Ishrana
Pet-industrija danas ubeđuje vlasnike da psima moraju kupovati specijalne obroke, skupe grickalice i dodatke. Istina je jednostavnija: psi mogu i treba da jedu domaću hranu, a vlasnici imaju mnogo veću moć nego što misle. Evo zašto ne proizvodim gotovu hranu i zašto verujem da treba da kuvate sami.
Mnogi vlasnici pasa osećaju pritisak tržišta koje im svakodnevno nameće nove proizvode: skupe granule, desetine šampona, „obavezne“ suplemente i grickalice koje na mesečnom nivou dostižu cene posebne kućne potrošnje. Kada se sve sabere, čini se kao da briga o psu zahteva budžet za još jedno dete.
A zapravo — ne mora da bude tako.
Industrija pet-proizvoda oslanja se na jednu stvar: našu nesigurnost. Kada se vlasnik oseća izgubljeno i uplašeno da će nešto uraditi pogrešno, onda je mnogo lakše prodati mu „najbolju“ granulu, „specijalnu“ kašicu ili još jedan dodatak ishrani.
Zbog toga se često javlja pitanje:
„Zašto ti ne izbaciš svoju hranu? Zašto ne praviš grickalice po svom receptu?“
Odgovor je jednostavan:
👉 Zato što želim da naučim vlasnike da sami kuvaju svojim psima.
👉 Ne želim da postanem deo industrije koja im uzima poslednji dinar.
Kada bih izbacio brendiranu hranu, sve bi se svelo na još jedan proizvod koji treba kupiti. A moja filozofija je suprotna: hrana za psa treba da bude jednostavna, pristupačna i bliska onome što i vi jedete kod kuće. Ne treba da košta mnogo, niti da stvara pritisak da stalno kupujete nešto „posebno“.
Najbolja hrana za psa je ona koju pripremite kod kuće
Većina stvari koje vlasnici žele da kupe — zapravo nisu neophodne.
Pola toga što se nalazi na policama ne treba ni vama ni vašem psu.
Pas može da jede domaću hranu, kombinaciju sastojaka koje već imate, ono što i sami koristite za ručak. To ne samo da je dovoljno, već je i zdravije, emocionalno i energetski povezano sa vama.
Zato je moj odgovor uvek isti:
Ne proizvodim gotovu hranu zato što verujem da je najbolja hrana ona koju pripremite sami kod kuće.
To je odgovorno, održivo i dugoročno bolje i za vas i za vašeg psa.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 03.12.25. | Ishrana
Podrška psima u ishrani nije samo tehnički zadatak – to je jedan od najvažnijih načina da psu pokažemo ljubav.
Zašto je podrška psima u hrani ključna za njihovo zdravlje
Pravilna ishrana – prvi korak ka smanjenju stresa kod pasa
Hrana je srž našeg odnosa sa psom, i baš zato je važno da razumemo koliko izbor ishrane utiče na njegovo zdravlje, energiju i emocionalni mir.
Kada razumemo da je podrška psima u ishrani nešto što direktno utiče na njihov imunitet, ponašanje i otpornost na stres, onda shvatimo da hrana nije sitnica, već temelj njihove stabilnosti.
Budimo psima podrška bar u hrani
Hrana nije samo gorivo za telo psa — ona je najsnažniji most između nas i njih.
Kroz hranu se izražavamo, volimo, brinemo i pokazujemo psu da je deo našeg čopora, naše porodice. I zato upravo tu, u hranjenju, počinje ono najvažnije: podrška.
Danas mnogi vlasnici žive u strahu da neće pogrešiti. Pate se oko izbora hrane, boje se promena, boje se da će nešto pokvariti. I to je normalno.
Ali važno je znati da niste sami. Svaki dan možete napraviti korak, pa i najmanji, ka tome da vaš pas dobije ono što ga jača — iznutra i spolja.
Jer prelazak sa „mrtve hrane“, hrane bez života, bez energije, bez prave nutritivne vrednosti, nije samo promena jelovnika.
To je put vraćanja vitalnosti. Put kojim prestajemo da pravimo od pasa umorne, iscrpljene „zombije“ koji se teško nose sa današnjim svetom.
A taj svet ih zaista testira.
Testira ih emotivno — naš tempo, naš stres, naše emotivne bure preliju se na njih.
Testira ih okruženje — vazduh, voda, teški metali, toksini.
Testira ih način života koji smo mi izabrali, a oni morali da prihvate.
Psi žive naše izbore i nose teret modernog okruženja; pravilna ishrana im pomaže da se nose sa stresom
I dok mi možemo da biramo grad, selo, stan, kuću — oni nemaju taj luksuz.
Oni su osuđeni na naše izbore.
Oni plaćaju cenu našeg konformizma.
Kako podrška psima u hrani pokazuje našu brigu
Ako želimo da zaista budemo njihova sigurnost, onda je važno da kroz podršku psima u ishrani pokažemo brigu koja im je najpotrebnija.
Zato makar ovde, u hrani, možemo da im damo ono što im niko drugi ne može:
podršku koja hrani, leči, ojačava i vraća životnu iskru.
Jer hrana je ljubav.
A ljubav je odgovornost.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 28.11.25. | Ishrana
Sardela može biti odličan izbor za pse – lako svarljiva, bogata omega masnim kiselinama i nutrijentima koji podržavaju kožu, dlaku i imuni sistem. Međutim, ključno je da pas jede hranu koja prirodno postoji u ishrani njegovog vlasnika. Ako je sardela deo vaše trpeze, onda je povremeno možete uvrstiti i u jelovnik svog psa, ali uvek u razumnim količinama i na način koji je bezbedan za njegov digestivni sistem.
Zašto se preporučuje hrana koju i mi jedemo?
Psi vrlo lako preuzimaju energiju, rutinu i ritam ishrane svog vlasnika. Hrana koju volite vi, obično dobro odgovara i psu jer je to deo zajedničkog životnog okruženja. Ako u vašoj kući često ima sardina, voća ili laganog mesa, vaš pas će energetskim putem prirodno gravitirati tim namirnicama. Najvažnije pravilo je jednostavno: ne kupujte psu ništa što ni sami ne biste jeli.
Da li sardela može naštetiti psu?
U većini slučajeva – ne. Sardele su bezbedne za pse, naročito ako su očišćene, bez soli i začina. Kuvane ili blago termički obrađene sardele su najbolji izbor. Postoji veoma mali broj namirnica koje mogu štetiti psima, a riba generalno ne spada u tu kategoriju. Ipak, važno je izbegavati previše masnu ili začinjenu hranu, kao i industrijske ribe koje sadrže previše soli.
Sardele mogu biti ukusan i zdrav dodatak ishrani pasa
Kako povremeno dodavati sardelu psu?
Sardela može biti dodatak glavnom obroku, posebno ako pas jede domaću hranu. Možete je iseckati i dodati preko hrane, kombinovati sa povrćem ili ubaciti kao povremeni proteinski obrok umesto mesa. U danima kada pripremate ribu za sebe, mali deo možete odvojiti i za psa kako bi i njegova ishrana ostala prirodna, izbalansirana i energetski povezana s vama.
Može li pas biti vegetarijanac ili vegan?
Teoretski – da. Praktično – samo ako vlasnik zna šta radi. Psi mogu živeti na biljnoj ishrani, ali isključivo ako se obroci pripremaju pažljivo, uz pravilnu fermentaciju ugljenih hidrata kako ne bi podizali insulin. Nefermentisani pirinač, kinoja ili drugi ugljeni hidrati mogu dugoročno izazvati probleme sa pankreasom, štitnom žlezdom i insulinskom rezistencijom. Zato, ako razmišljate o biljnoj ishrani psa, morate biti veoma odgovorni i dobro informisani.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 26.11.25. | Ishrana
Ponekad mislimo da gubimo bitku sa hranom, kilogramima ili dijetama — a zapravo gubimo bitku sa sobom. Borba za “idealno telo” često počne mnogo ranije nego što primetimo: u domu, za stolom, dok odbijamo zalogaj pripremljen s ljubavlju, misleći da biramo zdravlje. A zapravo odbijamo nešto sasvim drugo.
Ovaj tekst nije o hrani. Ovo je priča o emotivnoj gladi koju ne vidimo dok ne postane prevelika.
Kada shvatiš šta si zaista odbijao
Koliko puta smo odbili kolač, pitu, topli ručak “da se ne ugojimo”?
Koliko puta su nas majčine ruke nudile ne samo hranom, već toplinom, nežnošću, brigom — a mi smo verovali da štitimo sebe time što odbijamo?
Tek kad takva ljubav nestane, tek kada osoba koja nas je hranila ode, shvatimo koliko je svaki zalogaj nosio poruke koje nismo umeli da pročitamo.
Ne odbijaš hranu.
Odbijaš dodir.
Odbijaš da primiš ljubav koju možda nikada više nećeš dobiti na taj način.
“Umreću debeo ili gladan” — mentalitet koji razara telo i dušu
Mnogi od nas žive u ekstremu:
• ili smo na dijeti
• ili smo u prejedanju
• ili se kažnjavamo
• ili se nagrađujemo hranom
Kao da nema sredine.
Kao da postoji samo izbor: umreti debeo ili umreti gladan.
To nije izbor, to je rana. Rana koja se otvara svaki put kada hranu gledamo kao neprijatelja, a ne kao most između ljudi.
Zašto nam emotivni odnos prema hrani otežava život
Duboko u nama postoji mesto koje hrana dodiruje mnogo više nego stomak — dodiruje uspomene, nedostajanje, osećaj pripadnosti.
Zato ljudi često:
- jedu kad su tužni
- ne jedu kad su povređeni
- jedu kada im treba uteha
- ili odbijaju hranu iz osećaja krivice
Nije poenta u kalorijama.
Poenta je u emociji.
Hrana nikada nije samo hrana.
Nekad ne jedemo zbog gladi, već zbog emocije
Šta se menja kada prestanemo da se borimo?
Kada prestanemo da etiketiramo hranu kao “dobru” ili “lošu”, počnemo da slušamo telo — a ne strah. Kada prestanemo da odbijamo ljubav koja je zapisana u navikama koje smo poneli iz doma, počnemo da vidimo jasnije.
- Telo se opušta.
- Glad se smiruje.
- Pritisak nestaje.
I prvi put u životu — počinjemo da ličimo na sebe, a ne na ideal kome smo se godinama klanjali.
Kako da izlečimo odnos prema hrani (praktični koraci)
1. Prepoznajte emociju pre nego što jedete
Zapitajte se:
„Da li sam gladan – ili mi je teško?“
2. Uvedite blagost prema sebi
Zamenite kaznu radoznalošću:
„Šta mi je stvarno potrebno sada?“
3. Ne odbijajte hranu iz straha
Hrana je briga, energija, sećanje.
Ne mora biti neprijatelj.
4. Prihvatite da je sredina dozvoljena
Ne morate umreti ni debeli ni gladni.
Smiraj postoji — samo ga nismo učili.
Ljubav je ona koja hrani, ne kalorije
Ovaj tekst nije o gojaznosti.
Nije o dijetama.
Nije ni o kilogramima.
Ovo je priča o tome kako smo godinama mislili da biramo “zdravlje”, dok smo zapravo odbijali najnežniji oblik ljubavi koji smo ikada imali.
I možda je vreme da prestanemo da ratujemo sa hranom — i počnemo da živimo sa sobom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 25.11.25. | Ishrana
Sirove kosti mogu biti izuzetno korisne za pse — jačaju zube, donose minerale i zadovoljavaju prirodnu potrebu za žvakanjem. Ali postoji jedna stvar na koju većina vlasnika ne obraća pažnju: kosti koje stoje duže vreme postaju opasne.
Zašto stare sirove kosti postaju rizične?
Ako kost ostane nekoliko dana u posudi, dvorištu ili zamrzivaču, na površini počinje da se formira lepljiva skrama. Ona je znak raspadanja vezivnih tkiva i masti.
U tom trenutku pas kost više ne žvaće, već je može progutati celu — a tada dolazi do najvećeg rizika:
- opasnost od gušenja,
- mogućnost da kost zapne u grlu,
- rizik da tvrdi deo izazove povrede jednjaka,
- opasnost da se delovi zaglave u crevima.
Dakle, stara sirova kost više nije bezbedna.
Koja je kost najbezbednija?
Najbolji izbor je uvek:
- potpuno sveža sirova kost,
- ohlađena,
- ili zamrznuta kost, ali ne ona koja stoji nedeljama.
Pas tada može normalno da je gricka, polako odgriza i jede bez većeg rizika. Uz to dobija ogromnu količinu prirodnih minerala koje ne može uneti iz industrijske hrane.
Stare kosti se raspadaju i mogu izazvati gušenje ili povrede
A šta je sa kuvanim kostima?
Ovo je pravilo koje svaki vlasnik mora znati:
Kuvane kosti NIKADA ne dajte psu.
Zašto?
Zato što kuvane kosti:
- pucaju u oštre fragmente,
- mogu pocepati creva,
- izazvati opstipaciju,
- uzrokovati unutrašnja oštećenja i bolne blokade.
Ako kuvate kosti zbog supe, želatina ili dodatka ishrani — odličan izbor!
Ali tada koristite samo supu, želatin i hranljive sastojke iz tečnosti.
Kost koja je kuvana se ne daje psu.
Sirove kosti su odličan i potpuno prirodan izvor minerala, ali samo kada se daju sveže i u pravom obliku. Stare, stojeće ili kuvane kosti nose veliki rizik za zdravlje psa.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 24.11.25. | Ishrana
Azili su mesta gde psi dolaze u nadi da će dobiti drugu šansu. Ali u stvarnosti, mnogi od njih žive u uslovima koji su daleko od onoga što bi jedno živo biće smelo da trpi. Hladni boksovi, buka, stres, nedostatak kontakta sa ljudima — sve to već nagriza njihovo zdravlje. Ali postoji još jedan, tihi, opasniji problem o kojem se retko priča: loša hrana za pse u azilima.
I to nije samo hrana slabijeg kvaliteta. Često su to granule sa isteklim rokom, ustajale, pokvarene, jeftine, pune hemije i otpada iz industrije. Ono što na deklaraciji piše „za pse“, u stvarnosti je samo ono što industrija ne može da proda ljudima.
I takva hrana stiže psima koji su već iscrpljeni, bolesni, uplašeni, nervozni i na ivici snage.
Loša ishrana — nevidljivi uzrok njihove patnje
Mnogi psi u azilima već imaju oslabljen imuni sistem. Žive u stresu, u kontaktu su sa drugim bolesnim psima, a organizam im je već opterećen borbom za opstanak. Kada na to dodamo hranu lošeg kvaliteta, posledice postaju još gore.
Šta se dešava kada pas jede pokvarene ili nekvalitetne granule?
- upale kože i neprestano češanje
- prolivi i povraćanje
- gubitak dlake
- slabljenje vida
- iscrpljenost i apatija
- ubrzano starenje
- poremećaji jetre i bubrega
- Pas možda jede — ali njegovo telo polako propada.
Loši uslovi i loša hrana dodatno ugrožavaju pse u azilima.
Zašto se u azilima daje loša hrana?
Ne zato što neko želi zlo životinjama.
Već zato što su azili preopterećeni, bez dovoljno finansija i bez dovoljno ljudi.
Kad na vrata dođe kamion sa džakovima hrane kojima je istekao rok — to izgleda kao spas.
Ali zapravo nije.
Ta hrana često sadrži plesni, bakterije i toksine koji direktno truju organizam psa.
I tako, u mestu koje bi trebalo da bude sigurno, psi unose ono što im još više ugrožava zdravlje.
Azili nisu krivi — sistem jeste
Ovo nije optužba na račun ljudi koji rade u azilima.
Već upozorenje da psi u azilima preživljavaju na granici izdržljivosti, posebno kada je reč o ishrani.
Mnogi od njih dobijaju ono što se „nađe“ i što se „može“.
A njihova tela plaćaju cenu.
Šta se može promeniti?
Rešenje nije jednostavno, ali počinje od jedne stvari:
da shvatimo da hrana nije sitnica — to je osnov opstanka psa.
Kada pas dobija lošu hranu, njegov organizam se gasi.
A kada jede nutritivno bogatu hranu, i u azilu, on dobija šansu da živi duže, zdravije i mirnije.
I dok mnoge druge stvari u azilima ne možemo rešiti preko noći — o ovome možemo početi da govorimo odmah.
Na kraju
Ovaj tekst nije napisan da bi nekoga osudio.
Napisan je da osvetli ono što se najčešće gura pod tepih:
psi u azilima su već ranjeni životom — a mi ih često hranimo nečim što ih dodatno ruši iznutra.
Ako kažemo da ih volimo, onda im moramo dati i hranu koja ne donosi još više bola.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmoni
