od strane Saša Riess | 11.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Hronični stres kod pasa nije samo trenutni strah ili kratkotrajna nelagodnost – to je stanje koje se tiho nagomilava kroz naše svakodnevne postupke. I ono što najviše iznenađuje vlasnike jeste to da stres najčešće ne potiče od velikih događaja, već od sitnih, ponavljajućih nedoslednosti u ponašanju ljudi oko psa. Kada jedan član porodice nešto dozvoljava, a drugi zabranjuje, pas ulazi u stanje stalne konfuzije koje može dovesti do ozbiljnih fizičkih i emocionalnih poremećaja.
Kako nastaje hronični stres kod pasa?
Hronični stres se najčešće javlja kada pas ne može da predvidi posledice svojih postupaka. Ako ga nekad kaznimo, a nekad nagradimo za istu stvar, pas ulazi u stanje nesigurnosti. On ne razume razliku između „mama ne dozvoljava“, a „tata dozvoljava“ — pas samo vidi da na isti stimulans dobija potpuno različite odgovore.
Za psa, to je alarm koji nikada ne prestaje.
Nedosledna pravila, vikanje, nepravedne kazne ili nagle promene u ponašanju vlasnika direktno aktiviraju hormone stresa. Kada se to ponavlja danima i nedeljama, pas gubi osećaj stabilnosti, a njegov organizam prelazi u stanje trajne napetosti.
Zbunjenost kao okidač ozbiljnih problema
Pas može da bude poslušan, miran i privržen — ali i dalje potpuno zbunjen. Zbunjenost je jedan od najopasnijih oblika emocionalnog pritiska kod pasa, jer oni ne poseduju sposobnost da racionalizuju kao ljudi.
Ako pas danas sme na krevet, a sutra ne sme; ako mu jedan član porodice daje hranu sa stola, a drugi ga kažnjava zbog toga — njegov mozak ulazi u haotičan režim preživljavanja.
To stanje vodi:
- gubitku energije i letargiji
- povlačenju i depresivnim reakcijama
- agresivnim ispadima „niotkuda“
- psihosomatskim bolestima
- oslabljenom imunitetu i digestivnim problemima
Za psa, zbunjenost nije samo neprijatnost — to je stanje u kojem telo aktivira stalnu fiziološku odbranu, kao da se svaki trenutak dešava nešto opasno.
Hronični stres kod pasa dovodi do emocionalnih i fizičkih problema.
Kako nesklad u porodici utiče na psa?
Psi su bića trenutka. Oni ne žive u prošlosti kao mi, niti u nekoj zamišljenoj budućnosti. Njihova percepcija sveta svodi se na ovde i sada.
Zato čak i mali nesklad unutar porodice stvara haos u psu:
- jedan vlasnik viče, drugi ne
- jedan dozvoljava na krevet, drugi zabranjuje
- jedan kažnjava zbog greške, drugi tu istu grešku nagrađuje pažnjom
- deca dopuštaju ponašanja koja roditelji zabranjuju
Pas tada ne zna šta je ispravno, a šta ne.
A kada pas ne zna — on se stalno priprema na najgori scenario.
Takvo stanje vodi u trajnu aktivaciju hormona stresa (kortizol, adrenalin), zbog čega pas počinje da reaguje nepredvidivo: povlači se, postaje napet, preplašen ili agresivan. Čak i u parku, kada reaguje iznenadnim ugrizom ili grubljom igrom, često je u pozadini samo — zbunjenost i nagomilani stres.
Šta vlasnik može da uradi odmah?
Da bi se hronični stres kod pasa smanjio, porodica mora da funkcioniše kao jedan glas. Ne kao pet ljudi sa pet različitih pravila, već kao jedinstvena struktura koju pas može da razume.
Najvažnije je:
- dogovoriti jasna pravila unutar porodice
- držati se tih pravila bez izuzetka
- izbegavati viku i kazne koje zbunjuju psa
- obezbediti psu rutinu i predvidljivost
- graditi odnos kroz smirenost i doslednost
Pas ne traži savršene vlasnike — traži ujednačenost. Ona mu daje sigurnost, stabilnost i zdrav život bez nepotrebnog stresa.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 10.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Psi lutalice su životinje koje žive na ulicama i prilagođavaju se urbanom i prirodnom okruženju. Za razliku od napuštenih pasa koje uzimamo u azile, psi lutalice imaju svoje mesto u ekosistemu ulice i svoju prirodnu dinamiku preživljavanja.
Ko su psi lutalice?
Psi lutalice nisu “napušteni” u klasičnom smislu – oni pripadaju ulici. Oni lutaju u potrazi za hranom i skloništem, stalno se prilagođavajući promenama u svojoj okolini. Kada pronađu izvor hrane, ostaju u blizini dok je dostupna, a kada nestane, sele se na drugo mesto.
Ovi psi su deo urbanog ekosistema – zajedno sa pticama, miševima, pacovima i mačkama čine lanac života u ulicama. Važno je razumeti da uzimanje psa sa ulice i smeštanje u azil menja njegov prirodni životni tok i donosi dodatne izazove, kao što su briga o ishrani, zdravlju i dugoročnom smeštaju.
Istorija i poreklo pasa
Rastni psi i rasne vrste pasa zapravo potiču od uličnih pasa koji su živeli uz ljude pre hiljada godina. Ulični psi su bili poluzavisni od čoveka i selektivno korišćeni za određene zadatke. Dakle, moderne rase pasa nastale su selekcijom uličnih pasa, a ne obrnuto.
Ovo pokazuje koliko su psi lutalice prilagodljivi i koliko njihove osobine utiču na evoluciju pasa u domaćinstvu.
Psi iz ulice često završavaju u azilima, gde gube deo svoje slobode i svakodnevnog života
Zašto je važno poštovati prirodu uličnih pasa
Uzimanje uličnog psa u azil može izgledati humano, ali zapravo zatvara slobodnu životinju u ograničen prostor. Psi lutalice su navikli da istražuju, kreću se i sami odlučuju gde će biti. U azilu im se oduzima sloboda, a briga o njima postaje odgovornost ljudi.
Razumevanje njihove prirode pomaže ljudima da donose bolje odluke kada se susretnu sa psima na ulici – bilo kroz pažljivo posmatranje, edukaciju i humane pristupe u rešavanju problema uličnih pasa.
Psi lutalice su samostalne životinje koje su deo urbanog ekosistema. Moderni rasni psi nastali su selekcijom uličnih pasa, što pokazuje njihovu prilagodljivost i inteligenciju. Razumevanje njihovih potreba i poštovanje njihove prirode ključno je za etički odnos prema ovim životinjama.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Ne propustite ni jedan članak – pridružite se Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 09.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Većina ljudi misli da pas reaguje samo na komande, ton glasa ili trening. Ali istina je daleko dublja: i psi, i mala deca mnogo više osećaju ono što mi jesmo, nego ono što mi radimo. Zato se često dogodi da pas ne sluša, dete ne reaguje, a nama deluje kao da „ne razumeju“. U stvarnosti — razumeju bolje nego što bismo želeli.
Šta pas zapravo oseća?
Pas ne odgovara na naše reči, već na atmosferu koju stvaramo. Ako smo nervozni, nesigurni, ljuti ili uplašeni, pas će to osetiti mnogo pre nego što mi to priznamo sebi. Nije problem u povocu, ogrlici, komandi ili tehnici — problem je u energiji kojom ulazimo u odnos.
Kao što ne moramo da vodimo psa na davilici ili elektronskoj ogrlici, tako ne moramo ni da ga „lomimo disciplinom“. Pas reaguje na čitav ambijent koji mi oblikujemo, na način na koji se krećemo, govorimo, dišemo, prilazimo.
Zašto je isto sa malom decom?
Slično je i sa decom: ona retko reaguju na ono što im kažemo, već na ono što osećaju iz nas. Ako smo zbunjeni, napeti, ljuti na sebe, preplašeni životom — oni to osete kao sopstvenu nesigurnost.
Ne reaguju na našu priču, već na našu unutrašnju realnost.
I baš tu leži suština problema: često se plašimo da budemo ono što zaista jesmo. Zato nosimo maske. Glumimo sigurnost, smirenost, autoritet. A pas i dete — vide pravo ispod toga.
Deca osećaju ono što živimo, a ne ono što govorimo
Kako da promenimo njihov odgovor?
Jedini način da promenimo ponašanje psa ili deteta jeste da promenimo sebe:
- da usporimo,
- da smanjimo tenziju,
- da budemo prisutni,
- da ne skrivamo emocije,
- da ne šaljemo mešovite signale.
Oni reaguju na istinu, ne na našu glumu. Kada se mi promenimo — promeni se i njihovo ponašanje.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 07.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Kada pas neće da dođe na poziv, posebno napolju, mnogi vlasnici pomisle da negde greše. Međutim, pas najčešće nije „neposlušan“, već donosi odluku zasnovanu na dinamici odnosa sa vlasnikom i iskustvima koja je imao. Odbijanje poziva nikada nije slučajno – ono uvek ima razlog.
Da bi pas želeo da dođe kada ga pozovete, vežba uvek počinje kod kuće. Prvi korak je uspostavljanje jasnog rituala hranjenja. Nakon što vi uzmete zalogaj i pripremite obrok za psa, načinite nekoliko koraka unazad i pozovite ga da priđe. Čak i ako vas prati, važno je da izgovorite njegovu komandu i zatim mu spustite hranu. Kada završi sa jelom i odmakne se od posude, vi je podignite – to stvara jasnu strukturu i uči psa da vaši pozivi imaju smisao.
Nagrade su snažan alat, ali samo ako se koriste ispravno. „Grickalica“ ne treba da bude stalno dostupna sitnica, već nagrada zarađena određenim ponašanjem. Upravo zato je idealno da pas svaki put dobije nagradu kada dođe na poziv – i nigde drugde. Hrana je, za pse, sveti komunikacijski kanal i zato ga treba koristiti pažljivo i smisleno.
Trening pouzdanog dozivanja uvek počinje kod kuće.
Na ovaj način pas uči da dolazak na poziv donosi nešto dobro, da je to predvidljivo i sigurno ponašanje. Kada uspostavite rituale u kući, oni se postepeno prenose i na situacije napolju. Imajte na umu da pas ne ignoriše poziv „namerno“, već zato što mu iskustvo govori da je nešto drugo u tom trenutku važnije. Vaš zadatak je da napravite da vaš poziv postane najvredniji signal u njegovom okruženju.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Ne propustite ni jedan članak – pridružite se Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 05.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Mnogi vlasnici sanjaju o psu koji „sluša bez greške“. Međutim, retko se zapitamo koja je stvarna cena poslušnog psa i kakva emocionalna iskustva stoje iza te savršene poslušnosti. Da li je pas poslušan zato što razume pravila ili zato što se plaši posledica?
Ovo pitanje je mnogo dublje nego što deluje, jer poslušnost zasnovana na strahu može u psu ostaviti nevidljive, ali životno važne posledice.
Cena poslušnog psa kada je poslušnost zasnovana na strahu
Kada pas u trenutku vašeg naglog uticaja — šamara, vikanja, grubljeg hvatanja — ne razume šta se dešava, on to registruje kao primordijalni strah. Za psa, čak i „mali šamar“ može biti doživljen kao blizina smrti.
Fiziologija psa ne razlikuje našu nameru.
Njegov mozak registruje samo:
naglost, bol, pretnju, opasnost.
Ako pas oseti da je udarac „samo malo jači“ mogao da mu ugrozi život, taj trenutak se duboko utisne u njegov nervni sistem.
Zašto trauma može izgledati kao poslušnost
Pas koji je kažnjavan vrlo često izgleda „idealno”:
- hoda tik uz nogu
- brzo reaguje na komande
- ne pravi probleme
- ne izražava svoje potrebe
Ali to nije poslušnost — to je naučena bespomoćnost.
Pas ne bira da sarađuje.
Pas pokušava da izbegne novu bol.
I upravo tu leži najveća cena poslušnog psa: on ne živi opušten život, već život stalnog predviđanja opasnosti.
Kako trauma utiče na telo psa
Traumatski strahovi ne ostaju samo u psihi — oni ulaze u fiziologiju psa:
- povećan kortizol
- lošiji imunitet
- problemi sa digestivnim traktom
- kardiovaskularni stres
- osetljivost na zvukove i iznenadne pokrete
- agresija iz straha
- povlačenje i apatija
Pas možda izgleda kao da „sluša“, ali njegova unutrašnja slika sveta je stalna napetost.
Prava poslušnost počinje tek kada pas oseća sigurnost, ne strah.
Poslušnost iz ljubavi i sigurnosti — jedina zdrava poslušnost
Prava poslušnost nikada ne dolazi iz straha.
Dolazi iz odnosa u kojem pas oseća:
- sigurnost
- stabilnost
- predvidivost
- doslednost
- mir
- poštovanje
Pas koji se oseća bezbedno sam bira da prati vlasnika.
Ne zato što mora, nego zato što želi.
Kolika je cena poslušnog psa?
Poslušnost nije problem — način na koji do nje dolazimo jeste.
Pas može naučiti pravila kroz:
❌ kaznu
❌ strah
❌ bol
❌ pretnju
ili:
✅ rituale
✅ doslednost
✅ smiren ton
✅ jasne granice
✅ mirnu energiju
Ako je pas poslušan zato što veruje, a ne zato što preživljava — tada cena poslušnosti nije trauma, već odnos pun ljubavi i stabilnosti.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 03.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Zašto pas piški po stanu a nije pre to radio
Promena u mokrenju kod psa koji je ranije imao uredne navike često zbunjuje vlasnike. Kada pas piški po stanu, razlog može biti medicinski, hormonski, emocionalni ili bihevioralni. Kod odraslih pasa, posebno ne sterilisanim mužjacima, mokrenje može biti i vid obeležavanja teritorije. Zato je važno najpre isključiti zdravstvene probleme, a zatim posmatrati ponašanje psa i situacije u kojima se incidenti dešavaju.
Medicinski razlozi zbog kojih pas može početi da mokri u stanu
Pre nego što se posumnja na neposlušnost, treba proveriti da li je prisutan medicinski problem. Infekcije urinarnog trakta, problemi sa bubrezima, dijabetes ili upale mogu dovesti do naglog i češćeg mokrenja. Analiza urina ili krvi daje jasnu sliku o tome da li pas ima zdravstveni problem zbog kog ne može da trpi. Ako je medicinski razlog prisutan — problem nije ponašajni, već realna fizička tegoba.
Medicinski pregled pomaže da se isključe infekcije mokraćnih puteva
Kada je u pitanju ponašanje: dominacija, obeležavanje i privlačenje pažnje
Kod polno zrelih pasa mokrenje može biti i obeležavanje teritorije. To se posebno javlja kod mužjaka koji nisu sterilisani.
Ponekad pas piški po stanu jer je:
- uznemiren
- ljubomoran
- želi da privuče pažnju
- oseća nesigurnost
- testira granice u odnosu sa vlasnikom
Ako pas shvati da mokrenjem dobija reakciju — čak i negativnu — može nastaviti da to koristi kao alat za privlačenje pažnje.
Odrasli mužjaci često obeležavaju prostor kad se osećaju nesigurno.
Zašto ne smete kažnjavati psa kada piški po stanu
Kažnjavanje pogoršava problem. Pas tada mokrenje povezuje sa strahom i napetošću. Umesto da razume da je ponašanje neželjeno, on shvata da je mokrenje način da pokrene interakciju s vlasnikom i da izazove reakciju.
Ignorisanje je mnogo efikasnije, jer pas tada ne dobija ništa zauzvrat. Samo tiho očistite bez kontakta, a pozitivno nagradite svaki put kada obavi nuždu napolju.
Kako rešiti problem i pomoći psu da se vrati starim navikama
Da biste sprečili da pas i dalje piški po stanu:
- prvo isključite medicinski problem
- razmotrite sterilizaciju (ako nije urađen)
- uvedite jasnu rutinu šetnji i obavljanja nužde
- smanjite emocionalne okidače (promene, stres, dolazak novih ljubimaca)
- redovno čistite mesta gde je pas mokrio enzimskim sredstvima
- ne kažnjavajte ga, već nagrađujte uspehe
Doslednost i miran pristup su ključni da se navike stabilizuju, a to možete postići PRIRUČNIKOM.
