Postoji nešto duboko privlačno u slici parka za pse. Otvoren prostor, trava, sloboda, igra, susreti, „socijalizacija“. Ljudi stoje sa strane, nasmejani, opušteni, uvereni da rade najbolju moguću stvar za svog psa. Ideja deluje čisto, humano, savremeno. I upravo zato je opasna. Ne zato što je zla, već zato što je zasnovana na pogrešnom razumevanju prirode psa.
Nije pitanje da li će se problem dogoditi. Pitanje je kada, i kolika će cena biti.
U poslednjih deset godina parkovi za pse postali su standard urbane kulture. U mnogim gradovima oni su simbol brige za životinje. Međutim, paralelno sa tim rastom raste i broj incidenata. Različita istraživanja i podaci iz veterinarske prakse pokazuju da značajan procenat vlasnika prijavljuje da je njihov pas doživeo napad upravo u ovakvim prostorima. Procene idu toliko daleko da govore da je približno svaki sedmi pas imao negativno iskustvo u parku. Naučni radovi dodatno potvrđuju da su sukobi među psima u takvim okruženjima realna i česta pojava.
Ali ono što se ne vidi u statistici jeste mnogo važnije. To je nevidljiva cena koju plaća nervni sistem psa. To su mikro-stresovi koji se talože. To su promene u ponašanju koje dolaze kasnije, kada više niko ne povezuje uzrok i posledicu. Ovde dolazimo do ključne tačke: park za pse nije problem. Problem je ideja koju smo u njega uneli.
Antropomorfizam i istina o tome kakvi su parkovi za pse
Antropomorfizam znači pripisivanje ljudskih osobina bićima koja nisu ljudi. Kada psa posmatramo kroz ljudsku prizmu, činimo dve stvari istovremeno: gubimo kontakt sa njegovom prirodom i projektujemo sopstvene potrebe na njega. Verujemo da mu treba društvo drugih pasa jer nama treba društvo drugih ljudi. Verujemo da je velika grupa sinonim za radost. Verujemo da što je više kontakta, to je više „socijalizacije“.
Ali pas nije čovek u psećem telu.
Pas nije nastao u parku za pse. Pas dolazi iz strukture koja ima duboko poreklo, iz odnosa koji ima red, granice i smisao. Pas je potomak vuka, i iako danas živi pored nas, njegovi instinkti nisu nestali. Oni su i dalje tu, tihi, prisutni, strpljivi.
Bez obzira da li je u pitanju čivava, nemački ovčar ili mešanac, u svakom psu postoji sloj koji ne pripada savremenom svetu, već prirodi koja je oblikovala njegov nervni sistem hiljadama godina. Ono što mi često ne znamo jeste šta je tačno potrebno da bi se taj sloj aktivirao. Koji pogled, koji pokret, koji miris ili koja napetost u prostoru može da bude okidač.
I upravo tu počinje problem.
Jer kada se ti primordijalni instinkti probude, pas ne reaguje kao kućni ljubimac. Reaguje kao biće vođeno preživljavanjem, hijerarhijom, zaštitom i odbranom. Tada više nema igre u ljudskom smislu. Tada počinje ono što ljudi kasnije opisuju rečenicama: „Ne znam šta mu je bilo.“ ili „Nikada se nije tako ponašao.“Ali to nije nešto novo. To je nešto što je oduvek bilo tu. I kada se to desi, posledice mogu biti ozbiljne. Pas može da povredi drugog psa. Može da povredi čoveka. Može i sam da bude povređen ili ubijen. U tom trenutku, cena antropomorfizma postaje stvarna.
Zašto socijalizacija i parkovi za pse ne idu zajedno?
Jedan od najčešćih argumenata u korist parkova za pse jeste socijalizacija. Međutim, način na koji se taj pojam koristi često je potpuno pogrešan.
Socijalizacija nije količina kontakta. Nije broj pasa koje je pas upoznao. Nije intenzitet igre. Socijalizacija je sposobnost psa da ostane regulisan, stabilan i funkcionalan u prisustvu drugih bića.
To znači da pas može da vidi drugog psa i da ostane u sebi. Da ne mora da priđe svakome. Da ne mora da reaguje na svaki podražaj. To znači da pas ima unutrašnju strukturu koja mu omogućava da bude deo sveta bez potrebe da ga kontroliše ili da od njega beži.
U parkovima za pse, upravo se to gubi. Pas se uči suprotnom: da svaki susret zahteva reakciju, da je intenzitet normalan, da su granice nejasne, da je uzbuđenje poželjno. To nije socijalizacija. To je destabilizacija.
Veliki deo problema leži u tome što ljudi ne prepoznaju znakove stresa kod pasa. Pas koji trči, skače, laje, deluje srećno. Ali visoka aktivacija nervnog sistema nije isto što i zadovoljstvo. Pas može biti u stanju preopterećenja, i da spolja izgleda kao da uživa.
U parkovima, psi su izloženi konstantnim signalima: pogledima, pokretima, približavanjima, mirisima, napetosti drugih pasa. Njihov sistem mora neprestano da procenjuje i reaguje. Kada taj sistem više ne može da obradi sve informacije, dolazi do eksplozije. Ljudi tada kažu da se desilo niotkuda. Ali nije. Desilo se iz sistema koji je bio preopterećen.
Jasna struktura i mir grade stabilnijeg psa od haotične igre.
Pripadanje grupi umesto mase
Zato je važno razumeti još jednu ključnu stvar: pas nije biće koje traži da bude deo mase. Pas traži pripadanje. A pripadanje ne postoji u haosu.
Pas se oseća najsigurnije, najstabilnije i najopuštenije unutar svoje male grupe. To može biti porodica, domaćinstvo ili mali krug poznatih odnosa u kojima zna svoje mesto i u kojima su granice jasne. To ne znači izolaciju. To znači jasno i smisleno mesto u odnosima.
Kada pas ima svoje mesto, tada može da se kreće kroz spoljašnji svet bez potrebe da reaguje na svaki podražaj. Tada susreti sa drugim psima ne postaju pitanje opstanka, već samo deo okruženja koji može da registruje i pusti. U suprotnom, svaki susret postaje potencijalni okidač. I tada park za pse prestaje da bude prostor slobode. Postaje prostor neizvesnosti.
Jedan od najvećih problema sa parkovima za pse jeste to što posledice često ne dolaze odmah. Pas može dugo delovati „društveno“, bez vidljivih problema. A onda, jednog dana, nešto se promeni. Pas postaje reaktivan. Počinje da izbegava kontakt ili ulazi u preteranu napetost. Ljudi tada traže uzrok u poslednjem događaju. Ali uzrok je često kumulativan.
Svaki stres, svaki nejasan susret, svaka situacija bez strukture ostavlja trag. Ti tragovi se sabiraju, dok sistem ne dostigne tačku pucanja. I tada dolazimo do pitanja: kolika je cena? Cena može biti povreda. Može biti promena ponašanja. Može biti gubitak poverenja između psa i čoveka. Može biti dugotrajan proces oporavka koji zahteva vreme, znanje i strpljenje. A sve je počelo sa idejom da radimo nešto dobro.
Šta je alternativa?
Odgovor nije u izolaciji. Psu je potreban kontakt sa svetom. Ali taj kontakt mora biti strukturiran, postepen i smislen. Umesto nasumičnih susreta, biramo kvalitetne odnose. Jedan ili dva stabilna psa sa kojima naš pas može razviti poznat i predvidiv odnos. Umesto haotične igre, uvodimo jasne granice i ritam. Umesto stalne stimulacije, omogućavamo psu da nauči kako da bude u miru u prisustvu drugih.
Šetnje u kojima pas uči da posmatra svet bez potrebe da reaguje imaju veću vrednost od sat vremena haotične igre. Kratki, kontrolisani susreti grade sigurnost. Rad na regulaciji postaje temelj. Drugim rečima, ne gradimo psa koji je „društven“ u ljudskom smislu te reči. Gradimo psa koji je stabilan.
Na kraju, pitanje parkova za pse nije pitanje prostora. To je pitanje svesti.
Koliko smo spremni da zaista razumemo psa, umesto da ga prilagodimo sebi? Koliko smo spremni da priznamo da dobre namere nisu dovoljne, ako nisu praćene znanjem? Park za pse može izgledati kao mesto slobode. Ali bez razumevanja prirode psa, on postaje prostor u kojem se sloboda pretvara u haos.
Zato možda najvažnije pitanje nije gde vodimo psa. Već kako ga vodimo kroz svet. Pas nas ne traži da mu damo više slobode. Traži da mu damo više jasnoće. A jasnoća ne postoji u haosu.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Kada se suočimo sa dijagnozom srčanih oboljenja kod ljubimca, ishrana pasa sa bolesnim srcem postaje najvažniji deo terapije. Ovaj recept je pažljivo balansiran da pruži podršku kardiovaskularnom sistemu kroz prirodne izvore taurina i omega-3 kiselina.
Sastojci za sporu pripremu (Baza)
Ove sastojke sjedinite u loncu i kuvajte polako. Cilj je da smesa provri, a zatim da se na minimalnoj temperaturi krčka oko 6 sati kako bi se oslobodili svi hranljivi sastojci:
500 g mlevene govedine (90% mesa, 10% masnoće)
500 g goveđeg srca (izvor prirodnog taurina)
4 cela jaja
150 g goveđe džigerice
150 g kuvanog lososa (omega-3 masne kiseline)
Povrće i voće: 150 g bundeve, 150 g špargle, 150 g kelja, 150 g brusnice
Dodaci: 70 g školjki ostrige, 150 g šitake pečurki
2 kafene kašike alge (kelp) u prahu: Ako ne možete naći prah, kupite celu suvu algu i sameljite je u mlinu za kafu (isto možete uraditi i sa semenkama).
Nutritivni sastav recepta: Balans vitamina, minerala i zdravih masti za podršku radu srca.
Doziranje
Pravilna ishrana pasa sa bolesnim srcem podrazumeva precizno doziranje: psu se daje 3% njegove telesne težine dnevno. Na primer, pas od 10 kg treba da dobije 300 g ove hrane dnevno.
Sasha Riess Bliss GRACE je idealan VITAMINSKI DODATAK HRANI za pse svih uzrasta
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Često čujemo vlasnike kako govore: „Čim nahranim psa, on se razboli“, ili „Moj pas stalno ima neke tegobe“. Iako tražimo uzroke u hrani ili spoljašnjim faktorima, fiziološki rezultati često pokazuju koliko je pas zapravo naivno biće koje samo upija stres kojem je izloženo. Psihologija psa je neraskidivo vezana za podsvesno stanje vlasnika.
Rigidnost i uloga žrtve
Postoje dva potpuno identična sveta. U jednom, vlasnik preuzima odgovornost za svoje stanje i shvata da mora da radi na sebi kako bi psu bilo bolje. U drugom, vlada mentalitet „jadna ja“ – gde je život nepravedan, a svi su protiv nas. Ta unutrašnja rigidnost i odbijanje promene stavljaju psa pod ogroman pritisak koji se vrlo brzo vidi u njegovoj kliničkoj slici.
Pas kao prioritet ispred ega
Kada kažemo da vlasnik „mora“da radi na sebi, to nije kritika, već stavljanje interesa psa ispred sopstvenog ega. Pas može razviti bolesti od kojih se umire, ali sa kojima se može i živeti – sve zavisi od toga da li je vlasnik spreman da promeni svoje ponašanje.
Onog trenutka kada vlasnici aktivno učestvuju, razumeju i počnu da primenjuju promene u sopstvenom životu, sve se menja. Psihologija psa reaguje trenutno: čim nestane pritisak vlasnikove podsvesti, organizam psa dobija šansu da se isceli. Ne zaboravite, vaš pas ne boluje samo od svojih bolesti, on često boluje od vašeg neizlečenog životnog stava.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Trauma kod pasa se često previđa u modernoj dresuri jer se previše oslanjamo na poslastice. Kada pas dobije nagradu za ono što je uradio „dobro“, mi retko primećujemo drugu stranu tog procesa: trenutak kada nagrada izostane. Iako se sistem nagrađivanja smatra „pozitivnim“, on za fiziologiju psa može biti duboko kontraproduktivan.
Trauma skrivena u iščekivanju
Mnogi se pitaju: kakva trauma može nastati kada nagradim psa jer je bio dobar? Problem nije u samom trenutku nagrade. Problem nastaje u trenutku kada pas nije dobar, a nagrada izostane. Za psa tada ne postoji teorija ni metoda dresure – postoji samo iskustvo praznine.
Učenje kroz čisto uslovljavanje (conditioning) direktno utiče na fiziologiju psa, ali ne na način na koji mislimo. Pozitivna stimulacija hranom je samo jedna strana medalje. Druga strana je negativan efekat traume koji se javlja u telu psa kada on nešto uradi, a očekivana nagrada „izostane“ iz njegovog sistema.
Izgradite odnos koji ne zavisi od komada hrane u vašem džepu.
Odnos iznad metode: Prevencija traume kod pasa
Pitanje nije samo kako psa učimo, nego kakav odnos gradimo dok ga uslovljavamo. Da li gradimo partnerstvo zasnovano na razumevanju ili zavisnost koja narušava unutrašnji mir? Prava komunikacija sa ljubimcem ne dolazi kroz komadić hrane u ruci. Ona dolazi kroz energetsku usklađenost koja ne ostavlja prostor za fiziološki stres koji kasnije prerasta u hronična stanja. Zapamtite, svaki put kada koristite uslovljavanje, rizikujete da se razvije trauma kod pasa koja se kasnije teško leči.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Ne postoje opasne rase: Postoje sistemi u kojima se agresija razvija kao oblik komunikacije
Svaki put kada se u javnosti pojavi priča o napadu psa, ista rečenica se ponavlja. Opasna rasa. Ta rečenica deluje jednostavno, jasno i lako razumljivo. Ona daje brz odgovor i još brže smiruje potrebu da se pronađe krivac. Međutim, iza te jednostavne rečenice često se krije nešto mnogo složenije, nešto što ne staje u naziv rase.
Jer pas ne postaje agresivan zato što pripada određenoj rasi. Pas postaje agresivan zato što živi u određenim uslovima.
Agresija nije identitet psa. Ona je odgovor organizma.
Kada posmatramo pse koje društvo označava kao opasne, često vidimo snažne, fizički sposobne životinje koje imaju potencijal za intenzivne reakcije. Ali potencijal nije isto što i ponašanje. Potencijal je mogućnost. Ponašanje je rezultat.
A rezultat uvek nastaje u odnosu.
Pas živi u sistemu. Taj sistem čine prostor u kojem boravi, ljudi sa kojima živi, ritam svakodnevnog života, količina stresa kojoj je izložen i način na koji se sa tim stresom nosi. Kada je taj sistem stabilan, pas razvija ponašanja koja su predvidiva i usklađena. Kada sistem postane nestabilan, pas počinje da traži način da se prilagodi.
Zašto se javlja agresija kod pasa i kako je razumeti
U mnogim slučajevima koje nazivamo agresijom, zapravo gledamo posledicu dugotrajnog opterećenja nervnog sistema.
Pas koji živi u stalnoj napetosti nema mogućnost da se vrati u stanje opuštenosti. Njegov organizam ostaje u režimu pripravnosti. U tom režimu telo je spremno na reakciju, ali nije sposobno za finu regulaciju. Tolerancija na spoljašnje stimuluse postaje manja, a reakcije intenzivnije.
U takvom stanju pas ne reaguje na svet kakav jeste, već na svet kakav njegov organizam oseća.
Ako je unutrašnji doživljaj sveta prepun napetosti, reakcija će biti proporcionalna toj napetosti, a ne realnoj situaciji.
Zato agresija često izgleda kao iznenadna. Međutim, ona retko dolazi bez prethodnih signala. Ti signali mogu biti suptilni, promena u ponašanju, povećana razdražljivost, povlačenje, preosetljivost na zvukove ili dodir. Ako se ti signali ne prepoznaju, sistem nastavlja da se puni.
U jednom trenutku dolazi do pražnjenja. To pražnjenje nazivamo agresijom.
Kada se takvo ponašanje poveže sa određenom rasom, propušta se ključni deo razumevanja. Jer ista rasa u drugačijem sistemu može pokazivati potpuno drugačije ponašanje.
Postoje psi snažne konstitucije koji žive u stabilnim uslovima i nikada ne pokazuju agresiju. Postoje i psi koji na prvi pogled deluju “bezopasno”, ali u određenim okolnostima razvijaju intenzivne reakcije.
Kada nervni sistem psa pređe u režim preživljavanja, agresija postaje jedini preostali odgovor.
Razlika nije u rasi. Razlika je u uslovima
Jedan od najvažnijih faktora u razvoju ponašanja psa jeste stres. Stres nije samo spoljašnji događaj. To je način na koji organizam reaguje na ono što doživljava. Kada stres traje dugo, on menja način na koji nervni sistem funkcioniše.
Pas tada više ne bira kako će reagovati. On reaguje onako kako mora.
U takvom stanju trening često ne daje rezultate koje očekujemo. Ne zato što metoda nije dobra, već zato što telo psa nema kapacitet da usvoji novu reakciju. Nervni sistem koji je preopterećen ne uči, on preživljava.
Kako sistem menja ponašanje i sprečava agresiju kod pasa
Zbog toga se u radu sa psima koji pokazuju agresiju ne može krenuti od ponašanja kao izolovanog problema. Potrebno je posmatrati ceo sistem u kojem pas živi.
Kakvo je okruženje u kojem boravi. Kakav je ritam njegovog dana. Kakav je odnos sa vlasnikom. Kakav je nivo napetosti u tom odnosu. Kako izgleda njegova ishrana. Kako njegov organizam obrađuje energiju. Sve to zajedno oblikuje način na koji pas reaguje.
U praksi se često dešava da pas koji je označen kao agresivan promeni ponašanje kada se promene uslovi u kojima živi. Kada se smanji nivo stresa, kada se uvede struktura, kada se organizmu omogući da izađe iz stalnog režima pripravnosti, reakcije počinju da se menjaju.
To ne znači da agresija nestaje preko noći. Ali znači da pas dobija mogućnost da reaguje drugačije.
I upravo tu dolazimo do važne tačke.
Ako želimo da razumemo agresiju kod pasa, moramo prestati da tražimo krivca u rasi i početi da posmatramo sistem. Jer pas ne živi u izolaciji. On je deo odnosa. A svaki odnos nosi određeni kvalitet.
Kada taj kvalitet uključuje stabilnost, jasnoću i smanjen stres, pas razvija ponašanja koja su predvidiva i usklađena. Kada kvalitet odnosa uključuje napetost, nejasne granice i hronični stres, pas razvija ponašanja koja odgovaraju takvom okruženju.
Agresija tada nije izuzetak. Ona je posledica.
Zbog toga pitanje koje treba da postavimo nije koja je rasa opasna. Pitanje je kakav je sistem u kojem pas živi.
Jer u tom sistemu nastaje svako ponašanje. I u tom sistemu se ono može promeniti.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Često čujem istu rečenicu: „Čim nahranim psa, njemu bude loše.“ Vlasnici lutaju od stručnjaka do stručnjaka, dok fiziološki rezultati iznova pokazuju koliko je pas zapravo naivno biće. On upija sve. Količina stresa kojoj je takav pas izložen je ogromna, ali vlasnik i dalje ne vidi uzrok u sopstvenom ponašanju. Istina je ogoljena – zdravlje pasa je često direktno ogledalo unutrašnjeg stanja vlasnika.
Rigidnost vlasnika i interes psa
Kada kažem vlasniku da on mora da se promeni, tada nastaje otpor. To je trenutak rada na sebi. Moja uloga je da budem rigidan u postavljanju interesa psa ispred interesa vlasnika. Moram vam reći direktno: vaše ponašanje utiče na psa do te mere da se to jasno vidi u njegovoj kliničkoj slici.
Pas ne oboljeva samo od bakterija i virusa; on razvija bolesti kao reakciju na svet u kojem živi. Neki psi razviju hronična stanja od kojih se umire, ali sa kojima se, uz promenu ambijenta, može i živeti.
Dva sveta: Odgovornost naspram žrtve
U mom radu srećem dva potpuno identična zdravstvena problema kod pasa, ali dva različita sveta kod vlasnika.
Prvi svet su ljudi koji dolaze, aktivno učestvuju, razumeju i pitaju: „Kako da ovo primenimo?“. Oni preuzimaju odgovornost i kod njih se sve menja. Zdravlje pasa u tom svetu ima šansu za oporavak.
Drugi svet je svet žrtve. „Jadan ja, život je nepravedan, svi su protiv mene.“ U tom svetu, vlasnik je fokusiran na svoju nelagodu, dok pas tiho propada pod teretom emocija koje nisu njegove.
Promena počinje onog trenutka kada interes psa stavimo ispred sopstvene nelagode.
Život sa psom nije samo hranjenje i šetnja. To je neprestana svesnost o tome šta emitujemo. Ako želite zdravog psa, prvi korak nije promena hrane, već promena vas samih.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
