od strane Saša Riess | 03.04.26. | Komunikacija i ponašanje
Ne postoje opasne rase: Postoje sistemi u kojima se agresija razvija kao oblik komunikacije
Svaki put kada se u javnosti pojavi priča o napadu psa, ista rečenica se ponavlja. Opasna rasa. Ta rečenica deluje jednostavno, jasno i lako razumljivo. Ona daje brz odgovor i još brže smiruje potrebu da se pronađe krivac. Međutim, iza te jednostavne rečenice često se krije nešto mnogo složenije, nešto što ne staje u naziv rase.
Jer pas ne postaje agresivan zato što pripada određenoj rasi. Pas postaje agresivan zato što živi u određenim uslovima.
Agresija nije identitet psa. Ona je odgovor organizma.
Kada posmatramo pse koje društvo označava kao opasne, često vidimo snažne, fizički sposobne životinje koje imaju potencijal za intenzivne reakcije. Ali potencijal nije isto što i ponašanje. Potencijal je mogućnost. Ponašanje je rezultat.
A rezultat uvek nastaje u odnosu.
Pas živi u sistemu. Taj sistem čine prostor u kojem boravi, ljudi sa kojima živi, ritam svakodnevnog života, količina stresa kojoj je izložen i način na koji se sa tim stresom nosi. Kada je taj sistem stabilan, pas razvija ponašanja koja su predvidiva i usklađena. Kada sistem postane nestabilan, pas počinje da traži način da se prilagodi.
Zašto se javlja agresija kod pasa i kako je razumeti
U mnogim slučajevima koje nazivamo agresijom, zapravo gledamo posledicu dugotrajnog opterećenja nervnog sistema.
Pas koji živi u stalnoj napetosti nema mogućnost da se vrati u stanje opuštenosti. Njegov organizam ostaje u režimu pripravnosti. U tom režimu telo je spremno na reakciju, ali nije sposobno za finu regulaciju. Tolerancija na spoljašnje stimuluse postaje manja, a reakcije intenzivnije.
U takvom stanju pas ne reaguje na svet kakav jeste, već na svet kakav njegov organizam oseća.
Ako je unutrašnji doživljaj sveta prepun napetosti, reakcija će biti proporcionalna toj napetosti, a ne realnoj situaciji.
Zato agresija često izgleda kao iznenadna. Međutim, ona retko dolazi bez prethodnih signala. Ti signali mogu biti suptilni, promena u ponašanju, povećana razdražljivost, povlačenje, preosetljivost na zvukove ili dodir. Ako se ti signali ne prepoznaju, sistem nastavlja da se puni.
U jednom trenutku dolazi do pražnjenja. To pražnjenje nazivamo agresijom.
Kada se takvo ponašanje poveže sa određenom rasom, propušta se ključni deo razumevanja. Jer ista rasa u drugačijem sistemu može pokazivati potpuno drugačije ponašanje.
Postoje psi snažne konstitucije koji žive u stabilnim uslovima i nikada ne pokazuju agresiju. Postoje i psi koji na prvi pogled deluju “bezopasno”, ali u određenim okolnostima razvijaju intenzivne reakcije.
Kada nervni sistem psa pređe u režim preživljavanja, agresija postaje jedini preostali odgovor.
Razlika nije u rasi. Razlika je u uslovima
Jedan od najvažnijih faktora u razvoju ponašanja psa jeste stres. Stres nije samo spoljašnji događaj. To je način na koji organizam reaguje na ono što doživljava. Kada stres traje dugo, on menja način na koji nervni sistem funkcioniše.
Pas tada više ne bira kako će reagovati. On reaguje onako kako mora.
U takvom stanju trening često ne daje rezultate koje očekujemo. Ne zato što metoda nije dobra, već zato što telo psa nema kapacitet da usvoji novu reakciju. Nervni sistem koji je preopterećen ne uči, on preživljava.
Kako sistem menja ponašanje i sprečava agresiju kod pasa
Zbog toga se u radu sa psima koji pokazuju agresiju ne može krenuti od ponašanja kao izolovanog problema. Potrebno je posmatrati ceo sistem u kojem pas živi.
Kakvo je okruženje u kojem boravi. Kakav je ritam njegovog dana. Kakav je odnos sa vlasnikom. Kakav je nivo napetosti u tom odnosu. Kako izgleda njegova ishrana. Kako njegov organizam obrađuje energiju. Sve to zajedno oblikuje način na koji pas reaguje.
U praksi se često dešava da pas koji je označen kao agresivan promeni ponašanje kada se promene uslovi u kojima živi. Kada se smanji nivo stresa, kada se uvede struktura, kada se organizmu omogući da izađe iz stalnog režima pripravnosti, reakcije počinju da se menjaju.
To ne znači da agresija nestaje preko noći. Ali znači da pas dobija mogućnost da reaguje drugačije.
I upravo tu dolazimo do važne tačke.
Ako želimo da razumemo agresiju kod pasa, moramo prestati da tražimo krivca u rasi i početi da posmatramo sistem. Jer pas ne živi u izolaciji. On je deo odnosa. A svaki odnos nosi određeni kvalitet.
Kada taj kvalitet uključuje stabilnost, jasnoću i smanjen stres, pas razvija ponašanja koja su predvidiva i usklađena. Kada kvalitet odnosa uključuje napetost, nejasne granice i hronični stres, pas razvija ponašanja koja odgovaraju takvom okruženju.
Agresija tada nije izuzetak. Ona je posledica.
Zbog toga pitanje koje treba da postavimo nije koja je rasa opasna. Pitanje je kakav je sistem u kojem pas živi.
Jer u tom sistemu nastaje svako ponašanje. I u tom sistemu se ono može promeniti.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 21.01.26. | Komunikacija i ponašanje
Nije presudno da li ste psa usvojili ili kupili, koliko ima godina ili kojoj rasi pripada. Kada pas ujeda, problem gotovo nikada nije u psu, već u tome što čovek ne razume jezik kojim pas govori.
Pas ne govori srpski, engleski ili bilo koji ljudski jezik. Njegova komunikacija je isključivo ponašanje. Ako to ponašanje ne razumemo, vrlo lako ulazimo u odnos koji je pun nesporazuma, straha i gubitka poverenja.
Pas ujeda jer govori – a mi ne slušamo
Ponašanje psa je njegov jedini način da komunicira sa nama. Ujed nije „napad bez razloga“, već poruka koja je došla kada su svi blaži signali ignorisani.
Psi komuniciraju kroz:
- distance i kretanje
- telesnu napetost ili povlačenje
- kontrolu prostora
- reakcije na strukturu u kući
Kada te signale ne prepoznamo, pas pojačava poruku. Ujed je tada poslednji nivo komunikacije, a ne prvi.
Problem nije agresija, već pogrešna bliskost
Jedna od najčešćih grešaka jeste razvoj onoga što možemo nazvati patetičnom, emotivnom vezom između čoveka i psa. Iz želje da „dam sve psu“, čovek:
- briše granice
- izjednačava se sa psom
- preuzima ulogu emotivnog oslonca, a ne lidera
Pas tada ne dobija sigurnost, već konfuziju. A pas koji ne oseća strukturu – ne oseća ni poverenje.
Bez strukture, pas ne može da razvije poverenje.
Zašto pas ujeda čak i kada smo „dobri prema njemu“?
Paradoksalno, pas može ujesti upravo osobu koja ga je spasila, hranila i volela. Ne zato što je nezahvalan, već zato što:
- ne vidi čoveka kao stabilnu figuru
- ne veruje da se čovek može izboriti za sebe
- oseća da mora sam da kontroliše situaciju
U tom trenutku pas ne ujeda iz mržnje, već iz nesigurnosti.
Pas ne traži emociju – traži strukturu
Psi ne traže od ljudi preteranu empatiju, stalno sažaljenje ili emocionalno vezivanje. Oni traže:
- jasna pravila
- doslednost
- predvidivost
- mirno vođstvo
Kada toga nema, pas pokušava da sam uspostavi red. Ujed je tada pokušaj kontrole, a ne napada.
Kako sprečiti da pas ujeda?
Rešenje ne leži u kazni, već u promeni odnosa:
- učite jezik psa, ne namećite svoj
- postavite jasne granice
- preuzmite odgovornost vođstva
- smanjite emotivnu konfuziju
Pas koji veruje čoveku nema potrebu da ujeda.
Sasha Riess Pure Love & Harmony –100% prirodni aktivni sastojci: hranljiva aloja, izdašna jojoba, raskošna lavanda, vrhunska izvorska voda, bogata mineralima iz drevnog evropskog skrivenog mora.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 28.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Uzimanje kosti ili hrane od psa često deluje kao sitnica, ali način na koji to radimo može dugoročno da utiče na poverenje, sigurnost i ponašanje psa. Posebno je važno znati kako uzeti kost od psa koji se igra, a da se pritom ne stvori stres, strah ili agresija.
Zašto psu ne treba direktno uzimati kost?
U principu, psu ne treba uzimati kost ili hranu dok jede ili se igra, osim ako postoji realna opasnost – na primer kada kost postane suviše mala i postoji rizik od gušenja.
Direktno oduzimanje:
- aktivira instinkt čuvanja resursa
- narušava osećaj sigurnosti
- može da stvori uslov za kasniju agresiju
Pas ne razume „ja ti ovo uzimam jer je opasno“. On razume samo da mu je nešto oduzeto dok mu je bilo važno.
Kada ipak moramo da uzmemo kost?
Postoje situacije kada je bezbednost važnija od pravila:
- kost je postala previše mala
- pas može da se zagrcne
- uskoro izlazite iz kuće
- pas kost nosi na nebezbedno mesto
Tada je važno kako to uradite, a ne samo šta radite.
Kako uzeti kost od psa – ispravan način
Najvažnije pravilo glasi:
Ne uzimate kost od psa. Uzimate kost koju je pas napustio.
Korak po korak:
- Pas se igra ili jede kost.
- Druga osoba (ili vi, sa distance) pozove psa i skrene mu pažnju.
- Pas sam napusti kost i ode ka osobi koja ga zove.
- Dok se pas bavi nečim drugim, vi uklonite kost.
Na taj način:
- pas nije doživeo gubitak
- nije branio resurs
- nije naučio da mora da se suprotstavi
Kost se ne oduzima – uklanja se kada je pas napusti.
Da li pas treba da dobije nagradu?
Da, ali pažljivo.
Pas dobija nagradu zato što je otišao na drugo mesto, a ne zato što je „ostavio kost“. To je ključna razlika.
Ako pas poveže:
„Ako dođem kad me zovu – oduzeće mi kost“
onda smo napravili problem umesto rešenja.
Zato:
- nagrada je za dolazak
- kost se uklanja dok pas više ne razmišlja o njoj
- tema kosti se zatvara
Šta nikako ne treba raditi?
- Ne prilaziti psu dok žvaće i ne „testirati“ ga
- Ne govoriti „daj“ dok mu uzimate kost
- Ne zamenjivati kost nagradom ispred njegovog nosa
- Ne stvarati situaciju u kojoj pas mora da bira između vas i kosti
Takvi postupci uče psa da mora da brani ono što ima.
Poverenje se gradi u sitnicama
Način na koji uzimate kost danas, može odlučiti da li će pas sutra:
- mirno pustiti stvar
- zarežati
- pobeći
- ili pokazati agresiju
Zato je važno da pas nauči da čovek ne ugrožava njegove resurse, već da donosi sigurnost.
Sasha Riess Pure Love & Harmony –100% prirodni aktivni sastojci: hranljiva aloja, izdašna jojoba, raskošna lavanda, vrhunska izvorska voda, bogata mineralima iz drevnog evropskog skrivenog mora.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 01.11.25. | Komunikacija i ponašanje
Mnogi vlasnici se pitaju zašto njihov pas sve liže, skače na ljude ili pokazuje agresiju prema drugim psima. Odgovor se često krije u nedostatku sigurnog odnosa i poverenja između psa i vlasnika. Kada ljubimac nema stabilnu emocionalnu vezu, oseća potrebu da sam brani i sebe i svog čoveka, a to često dovodi do problema u ponašanju.
Izgradnja poverenja i pravilna socijalizacija ključni su za rešavanje ovih situacija. Pas koji se oseća sigurno i zna da mu je vlasnik oslonac, neće imati potrebu da reaguje burno na svaki podražaj iz okoline.
Zašto pas liže i napada?
Kada pas stalno liže ili skače, to je njegov način da traži pažnju, sigurnost ili da kanališe nervozu. Ako uz to pokazuje agresivnost prema drugim psima ili ljudima, uzrok leži u nesigurnosti. On misli da mora da zaštiti vlasnika od svega oko sebe, jer nema poverenja da je čovek taj koji vodi i kontroliše situaciju.
Reakcije na strah kod pasa
Kao i ljudi, i psi imaju tri osnovne reakcije na strah:
- Bekstvo – pas pokušava da pobegne iz situacije, ali često nema gde.
- Zamrzavanje – pas se ukoči i ostaje nepomičan u nadi da će neprijatnost proći.
- Agresija – kada ne može da pobegne ili se zamrzne, pas bira napad kao poslednju opciju.
Agresivnost, lajanje i napadi na druge pse ili ljude nisu znak „zla“ u psu, već rezultat straha i nesigurnosti.
Lizanje šapa često je znak nesigurnosti i anksioznosti kod pasa.
Odnos vlasnika i psa kao ključ
Način na koji pas reaguje zavisi isključivo od kvaliteta veze sa vlasnikom. Ako pas oseća da je sam u suočavanju sa svetom, razvija obrasce ponašanja poput lajanja na sve što se kreće ili napadanja drugih pasa. Kada, međutim, razvije sigurno afektivno vezivanje sa svojim čovekom, postaje smireniji i uči da mu ne treba agresija da bi se osećao bezbedno.
Kako rešiti problem ponašanja?
- Doslednost i strpljenje – pas mora znati da vlasnik vodi situaciju.
- Rituali i rutina – hranjenje, šetnja i igra uvek u isto vreme smiruju psa.
- Nagrađivanje – pozitivno ponašanje uvek nagradite, jer pas uči kroz ponavljanje.
- Socijalizacija – postepeno upoznavanje sa drugim psima i ljudima u kontrolisanim uslovima.
Poverenje kao temelj srećnog psa
Problemi poput lizanja svega, napadanja ili agresije nisu nepobedivi – oni su samo signal da pas traži sigurnost. Kada razvijete poverenje, pružite mu strukturu i naučite ga da se osloni na vas, vaš ljubimac će se smiriti i postati srećan, privržen član porodice.
O problemima ponašanja pasa više možete pročitati u priručniku.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmoni
