U svetu profesionalnog odgajivaštva često se sreću kombinacije parenja u izuzetno bliskom srodstvu. Parenje majke sa sinom ili oca sa ćerkom izaziva burne reakcije i nerazumevanje šire javnosti.
Odgajivači ovu praksu primenjuju kada u svoju genetiku uvode potuno novu krv ili novu ženku. Razumevanje ovog procesa otkriva da li je parenje pasa u srodstvu učvršćivanje kvaliteta ili svesno izlaganje skrivene genetike riziku.
Unos nove linije i čišćenje genetskih mana
Kada odgajivač kupi vrhunsku ženku i uvede je u svoju odgajivačnicu, on želi brzo da proveri njen genetski potencijal. Ova ženka se prvo pari sa najboljim mužjakom iz postojeće linije kako bi se dobilo potomstvo.
Čim rođeni sin postane polno zreo, u narednoj generaciji vrši se ukrštanje majke i sina. Cilj ove rigorozne metode jeste da se u toj drugoj generaciji odmah ispolje sve moguće skrivene mana koje nova linija nosi sa sobom.
Brzo testiranje i očuvanje kvaliteta linije
U teoriji se parenje pasa u srodstvu primenjuje kako bi se sačuvala određena linija ili eliminisale negativne osobine već u prvom koraku. Uparivanjem bliskih srodnika sve skrivene manjkavosti i potencijalne nasledne bolesti izbijaju na površinu.
Na taj način odgajivač odmah u startu zna sa čime raspolaže i šta nova rasa nosi u svom genetskom kodu. U suprotnom, skrivene mane mogu se manifestovati tek posle više godina u kasnijim generacijama.
Razumevanje genetike ključno je za eliminisanje naslednih bolesti kod potomstva.
Rizici i stabilnost u modernom uzgoju
Iako ova metoda pruža brz uvid u genetsku sliku psa, ona nosi i ogromnu odgovornost. Nepravilna upotreba inbridinga može trajno narušiti imunitet i zdravlje rase. Odgajivač mora posedovati vrhunsko znanje kako ne bi ugrozio celokupno potomstvo.
Provera zdravlja i razumevanje biologije čine osnovu bezbednog rada u uzgoju. Samo svesnim pristupom genetici sprecavamo širenje naslednih bolesti i čuvamo stabilnost svake rase.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Zdrava mikrobna populacija u crevima osnovni je preduslov za optimalno zdravlje vašeg psa. Digestivni trakt nije samo mesto za preradu hrane, već centralni stub koji nosi celokupni imunitet i odbrambeni sistem organizma.
Nažalost, savremeni način života nosi mnogobrojne faktore koji mogu poremetiti osetljivu ravnotežu dobrih i loših bakterija u crevima.
Šta narušava crevnu floru i oslabljuje imunitet psa?
Narušena mikroflora direktno vodi ka padu otpornosti organizma i razvoju hroničnih upalnih procesa. Ako se imunitet ne štiti na vreme, najčešći uzročnici disbioze u digestivnom traktu postaju:
Biološki neprikladna ishrana, genetski modifikovana hrana, glifosat i drugi hemijski dodaci u proizvodnji hrane.
Prekomerna vakcinacija, nepotrebna upotreba antibiotika, oralne tablete protiv buva, krpelja i srčanog crva, kao i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID).
Hronični emocionalni stres i nagle promene u dnevnoj rutini.
Konzumacija nejestivih predmeta ili kontaminirane vode.
Nagla promena vrste ishrane bez perioda prilagođavanja.
Akutne i hronične bolesti gastrointestinalnog (GI) trakta.
Da biste obezbedili da vaš ljubimac ima stabilnu populaciju korisnih mikroorganizama, važno je osigurati različite izvore živih probiotskih kultura koje osnažuju imunitet iznutra. Probiotici pružaju sojeve prijateljskih bakterija koje pas može dobiti putem pažljivo odabrane hrane ili ciljanih dodataka ishrani.
Koji su korisni sojevi bakterija za pse?
Vrste bakterija koje su korisne za vašeg psa su jedinstvene za njihovu vrstu. Neka od vrsta koje su se pokazale kao podrška za zdravu ravnotežu crevne flore kod pasa:
Rotacija različitih izvora korisnih bakterija omogućava stvaranje otpornog i raznovrsnog mikrobioma.
Važna napomena: Izuzetno je važno primenjivati formulacije namenjene isključivo psima. Ukoliko bi pas konzumirao ljudske preparate, u najboljem slučaju neće biti nikakvog efekta. Međutim, postoji rizik da se specifični ljudski sojevi nasele u digestivnom traktu psa na račun njegovih prirodnih bakterija, potiskujući kvalitetne sojeve i stvarajući dodatne zdravstvene opstipacije i poremećaje.
Bolje varenje i prevencija gastrointestinalnih problema
Obnavljanjem ravnoteže u crevnom mikrobiomu, zdrava flora direktno unapređuje varenje, dok jak imunitet štiti organizam od učestalih gastrointestinalnih poremećaja. Brojne studije potvrđuju da pravovremena upotreba probiotika ublažava simptome i skraćuje trajanje dijareje. Takođe, pokazali su izuzetnu efikasnost kod akutnih dijareja uzrokovanih stresom ili promenom režima ishrane.
Zdrava crevna flora za snažan imunitet i stabilno ponašanje
Digestivni trakt psa predstavlja njegov najveći imunološki organ i sadrži veći broj mikroorganizama nego čitav ljudski mikrobiom. Ako želite da vaš ljubimac ima stabilan imunitet, optimizacija crevnog mikrobioma je prvi i najvažniji korak. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Current Opinion in Gastroenterology, probiotici imaju ključnu ulogu u održavanju delikatne ravnoteže između urođenog i stečenog imunološkog odgovora. Regulacija genske ekspresije i signalnih puteva u ćelijama domaćina čine osnovu imunomodulatornog delovanja dobrih bakterija.
Osim što stabilizuje imunitet, digestivni sistem je direktno povezan sa mozgom preko takozvane osovine crevo-mozak (gut-brain axis). Creva učestvuju u sintezi serotonina, esencijalnog neurotransmitera odgovornog za stabilno ponašanje i kognitivne funkcije. Prema studiji objavljenoj u časopisu Neuroscience and Biobehavioral Reviews, balansiran mikrobiom pomaže u očuvanju kognitivnih sposobnosti i može ublažiti poremećaje u ponašanju uzrokovane stresom.
Pored toga, kvalitetni probiotici pokazuju protivupalna svojstva koja pomažu kod kožnih alergija. Rad objavljen u časopisu Veterinary Immunology and Immunopathology ukazuje na to da rano izlaganje odgovarajućim probioticima u mladosti smanjuje rizik od razvoja atopijskog dermatitisa i upalnih stanja kože u kasnijem životu.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Kako odabrati najbolji dodatak ishrani sa probioticima?
Ako pas odbija hranu sa prirodno prisutnim probioticima, dodaci u obliku praha, paste, kapsula ili tečnosti predstavljaju praktično rešenje jer se lako mešaju sa obrokom i štite njegov imunitet.
Prilikom kupovine, obratite pažnju na sledeće parametre kvaliteta:
Formula sadrži specifične bakterijske sojeve prilagođene psima.
Proizvod se lako dozira i primenjuje.
Bakterije poseduju otpornost na izuzetno kiselu sredinu pasjeg želuca.
Poseduje garantovan, dovoljan broj živih jedinica (CFU) sposobnih da kolonizuju creva.
Dodatak je stabilan pri standardnim uslovima čuvanja.
Razlika između probiotika i prebiotika
Iako zvuče slično, probiotici i prebiotici imaju potpuno različite uloge. Prebiotici su biljna vlakna (poput inulina, fruktooligosaharida – FOS i oligofruktoze) koja služe kao hrana korisnim bakterijama.
Mnogi proizvođači dodaju sintetisane prebiotike u komercijalnu hranu. Međutim, oprez je neophodan: kod pasa koji već pate od prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (SIBO), dodavanje prebiotika može pogoršati stanje i izazvati jaku nadutost i gasove. Ako je pas na raznovrsnoj ishrani bogatoj prirodnim namirnicama i ima redovan pristup čistoj prirodi, sintetički prebiotici često nisu potrebni da bi se održao prirodan imunitet.
Fermentisano povrće pruža bogat izvor prirodnih dobrih bakterija i esencijalnih enzima.
Zdravo zemljište kao prirodni izvor mikroorganizama
Nova istraživanja u oblasti mikrobalansa ukazuju na to da su organizmi iz zdravog zemljišta (Soil-Based Organisms – SBO) izuzetno korisni za pse sa hroničnim problemima poput sindroma iritabilnog creva.
Prema analizi objavljenoj u časopisu Microorganisms, kontakt sa prirodnim zemljištem povećava raznovrsnost mikrobioma i dodatno podstiče prirodni imunitet. Redovne šetnje u prirodnom okruženju, šumi i na netaknutim travnatim površinama omogućavaju psu prirodan unos ovih blagotvornih mikroorganizama.
Fermentisano povrće: Prirodni probiotski eliksir
Fermentacija biljne hrane imitira prirodni proces varenja biljaka u želucu plena koji su predci pasa konzumirali u prirodi. Fermentisano povrće pruža daleko širi i bogatiji spektar živih bakterija u poređenju sa većinom komercijalnih suplemenata, direktno jačajući imunitet.
Process fermentacije pomoću odgovarajućih starter kultura može proizvesti i do 10 triliona bakterijskih jedinica. Jedna mala porcija fermentisanog povrća pruža nutritivnu korist jednaku celoj bočici visoko koncentrovanih probiotskih kapsula.
Prednosti fermentisanog povrća za pse:
Pomaže u detoksikaciji: Učestvuje u vezivanju i izbacivanju teških metala i toksina.
Povećava biodostupnost: Čini vitamine C, B-grupe, K2, kao i metaboličke enzime lako iskoristivim.
Proizvodi mlečnu kiselinu: Mlečna kiselina deluje kao prirodni regulator koji suzbija patogene ćelije čuvajući zdrave.
Kako pravilno uvesti fermentisano povrće u ishranu?
S obzirom na specifičan i kiselkast ukus, povrće uvodite postepeno:
Započnite sa minimalnom količinom (pola čajne kašičice) pomešanom sa redovnim obrokom.
Postepeno povećavajte dozu svakog dana dok ne dostignete optimalnu količinu od 1 čajne kašičice na svakih 10 kg telesne težine psa.
Uvek poštujte tempo prihvatanja novog ukusa i nemojte forsirati psa ukoliko odbija obrok.
Tečnost nastala fermentacijom takođe je bogata mlečnom kiselinom i može se u malim kapima dodavati u hranu.
Pogledajte video uputstvo u nastavku i saznajte kako možete sami pripremiti prirodne probiotike u sopstvenoj kuhinji i osigurati vrhunski imunitet za svog psa.
Redovna briga o mikrobiomu ključna je prevencija, ali kada se pojave iznenadni zdravstveni izazovi poput novi virus kod pasa, neophodno je da imunitet vašeg ljubimca bude na najvišem nivou. Saznajte kako pravilna ishrana i balansirana crevna flora pomažu organizmu da izgradi snažan imunološki odgovor.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
Ne možemo kontrolisati prirodu, ali možemo prestati da u ime velike ljubavi sabotiramo organizam naših pasa
Pojava do sada nepoznatog amdoparvovirusa kod pasa u Srbiji ne bi smela da ostane još jedna vest koju ćemo pročitati, podeliti na društvenim mrežama i zaboraviti čim se pojavi sledeća. Tako je bilo pre nekoliko godina sa tada nepoznatim virusom zaraznog kašlja pasa, tako je bilo i sa mnogim epidemijama gripa kod ljudi – od ptičijeg i svinjskog, sve dok se nije pojavio virus koji je zaustavio svet na gotovo dve godine i na površinu izvukao svo licemerje, slabosti i kontradikcije savremenog načina života. Ovakav iznenadni novi virus kod pasa jasno nam pokazuje koliko je imunitet osetljiv.
Ako se nalazi iz slučaja dobermana u okolini Novog Sada potvrde daljim istraživanjima, pred nama nije samo priča o jednom virusu koji možda prođe bez većih posledica. Pred nama je mnogo ozbiljnije upozorenje koliko brzo patogen za koji do juče nismo ni znali da može ugroziti domaće pse može postati deo njihove svakodnevice, i koliko malo vremena imamo za reakciju kada se granica između poznatog i nepoznatog iznenada pomeri.
Možda se ovog puta i provučemo kroz iglene uši. Ali bilo bi krajnje neodgovorno da iz toga zaključimo da smo bezbedni, ili još gore, da jednostavno prestanemo da mislimo o tome zato što je priču o virusu u međuvremenu zasenila javna rasprava o novom nacrtu Zakona o dobrobiti životinja. Javnost uvek brzo pronađe novu temu, ali priroda ne funkcioniše po ritmu naših naslovnih strana ili interesovanja. Ako se o nečemu više ne govori, to ne znači da je ono prestalo da postoji.
Slučaj iz okoline Novog Sada: Kada dijagnostika ostane bez odgovora
Tokom marta i aprila 2026. godine u odgajivačnici dobermana u okolini Novog Sada pojavilo se teško oboljenje koje rutinska dijagnostika u početku nije mogla da objasni. Psi su pokazivali respiratorne i očne simptome, gubitak telesne mase, promene dlake, poremećaje funkcije jetre, a u težim slučajevima i neurološke simptome. Testirani su na niz poznatih uzročnika. Odgovora nije bilo. Tek primenom metagenomskog sekvenciranja pronađen je genom raccoon dog and fox amdoparvovirusa, RFAV, sa približno 97 procenata sličnosti sa ranije poznatim sojevima ovog virusa.
To je deo priče koji bi trebalo ozbiljno da nas zabrine. Ne zato što treba stvarati paniku oko RFAV-a, jer jedan nalaz nije isto što i epidemija i nauka tek treba da utvrdi njegov puni značaj kod pasa. Treba da nas zabrine nešto mnogo jednostavnije: tražili smo poznate bolesti, a pred nama se pojavio patogen koji kod domaćeg psa nismo očekivali. Ovaj neočekivani novi virus kod pasa otkrio je sve pukotine u našem sistemu prevencije.
Tu počinje razgovor koji već godinama izbegavamo.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Ne može se unapred napraviti vakcina protiv nepoznatog patogena
Navikli smo da o zdravlju psa razmišljamo tek kada nešto pođe po zlu. Pas se razboli, odlazimo veterinaru, radimo testove, dobijamo dijagnozu i očekujemo terapiju. Taj sistem funkcioniše izuzetno dobro kada poznajemo uzročnika, kada postoji pouzdana dijagnostika i kada veterina ima efikasan način prevencije ili lečenja.
Problem počinje onda kada toga nema.
Ne postoji vakcina protiv svakog virusa sa kojim pas može doći u kontakt. Ne postoji antivirusni lek za svaki virus. Ne postoji ni laboratorijski test za svaku potencijalnu infekciju koji će veterinar prvog dana jednostavno izvaditi iz fioke. Razlog je jednostavan: stvarni svet mikroorganizama, način na koji mutiraju, prilagođavaju se i menjaju u uslovima savremenog života, i dalje je mnogo veća nepoznanica nego što hoćemo da priznamo. O prirodi još uvek više ne znamo nego što znamo. Naša potreba da sve klasifikujemo, predvidimo i držimo pod kontrolom ne znači da se priroda ponaša po našim pravilima. Ponekad veterina može da identifikuje uzročnika tek nakon ozbiljnog i složenog istraživanja, a kod određenih virusnih bolesti terapija se svodi prvenstveno na suportivno i simptomatsko lečenje dok se organizam sam bori sa infekcijom. Do trenutka kada nauka prepozna novi obrazac, imenuje uzročnika i razume mehanizam bolesti, životi velikog broja pasa mogu već biti izgubljeni ili trajno promenjeni. Za nauku će oni postati podaci, slučajevi i statistika na putu ka novom znanju. Za jednog psa i njegovu porodicu, taj jedan život nije statistika. On je ceo svet.
Pure Love & Harmony i Saša Riess Formula upravo zato već godinama upozoravaju da je najveća greška savremenog odnosa prema zdravlju pasa to što smo gotovo svu pažnju usmerili na bolesti i simptome, a premalo na celovitost organizma koji do tog trenutka nije stigao slučajno. Bolest se ne pojavljuje u praznom prostoru. Ona zatiče organizam koji je godinama oblikovan ishranom, stresom, mikrobiomom, kretanjem, okruženjem, genetikom, odnosima i svakodnevnim načinom života.
Ne možemo znati ime svakog mikroorganizma koji će se pojaviti za pet ili deset godina, niti možemo unapred predvideti svaki izazov koji će priroda staviti pred nas. Ali možemo mnogo bolje razumeti kakav organizam danas gradimo svom psu i da li mu stvaramo uslove da sutra ima što veću sposobnost prilagođavanja, odbrane i oporavka. To je odgovornost koju ne možemo prebaciti ni na veterinara, ni na farmaciju, ni na sledeću vakcinu. Zdravlje se ne gradi tek kada se pojavi bolest. Ono se gradi svakog dana, mnogo pre nego što znamo ime sledeće pretnje.
Virus ima samo jednu nameru: Da se umnoži po svaku cenu
Virus nije kompletna ćelija i nema sopstvenu mašineriju potrebnu da samostalno obavlja sve procese neophodne za razmnožavanje. Kada pronađe odgovarajuću ćeliju domaćina, koristi njene mehanizme kako bi umnožio svoj genetski materijal, proizveo virusne proteine i stvorio nove virusne čestice koje mogu nastaviti infekciju.
Amdoparvovirusi su mali jednolančani DNK virusi. Nije ispravno pojednostaviti njihov mehanizam tvrdnjom da se oni rutinski „ugrađuju u DNK psa“. Suština je drugačija i dovoljno ozbiljna bez senzacionalizma: virus ulazi u odgovarajuće ćelije i koristi biologiju domaćina za sopstvenu replikaciju.
Ali između ulaska virusa u organizam i razvoja teške bolesti postoji čitav odbrambeni sistem o kojem gotovo nikada ne razmišljamo dok funkcioniše.
Koža i sluzokože predstavljaju fizičke i hemijske barijere. Ćelije urođenog imunog sistema prepoznaju molekularne obrasce povezane sa infekcijom. Aktiviraju se interferonski putevi koji upozoravaju okolne ćelije na virusnu opasnost. Makrofagi, dendritske ćelije, NK ćelije i drugi elementi urođene odbrane pokušavaju da ograniče infekciju. Adaptivni imunitet zatim uključuje specifične T i B limfocite, proizvodnju antitela i stvaranje imunološke memorije.
To nije holistička teorija. To su osnove imunologije.
I upravo zbog toga moramo prestati da govorimo o imunom sistemu kao o nečemu što postoji samo na laboratorijskom nalazu. To je odbrambena infrastruktura živog organizma. Vakcina može taj sistem unapred upoznati sa određenim neprijateljem. Lek može pomoći kada postoji odgovarajuća terapija. Veterinarska medicina može spasiti život. Ali nijedno od toga ne menja činjenicu da na kraju najveći deo biološke bitke mora da vodi organizam psa.
Imuni sistem i mikrobiom ne žive u vakuumu – otpornost se gradi kroz ishranu, san, smanjenje stresa i kretanje u prirodi.
Šta smo zapravo uradili organizmu savremenog psa?
Tu razgovor postaje neprijatan.
Decenijama selektujemo pse prema izgledu, pedigreu i tržišnoj vrednosti, često unutar sve užih genetskih populacija. Hranimo ih visoko procesuiranom hranom i istovremeno se čudimo kada postanu metabolički i digestivno osetljivi. Antibiotike koristimo kada su potrebni, ali nedovoljno govorimo o tome šta se posle njihove upotrebe događa sa mikrobiomom. Normalizovali smo hronični stres, nedostatak kvalitetnog odmora, prekomernu stimulaciju i način života koji često više odgovara ljudskom rasporedu nego biologiji psa.
A onda očekujemo besprekoran imuni odgovor kada se pojavi novi virus kod pasa koji nikada ranije nismo videli.
Ne tvrdim da loša hrana stvara virus. Ne stvara ga. Stres ne proizvodi amdoparvovirus. Mikrobiom neće magično sprečiti svaku infekciju. Takve tvrdnje bile bi neozbiljne.
Ali jednako je neozbiljno ponašati se kao da nutritivni status, metaboličko zdravlje, integritet crevne barijere, mikrobiom, hronični stres, san i opšte fiziološko stanje nemaju nikakve veze sa sposobnošću organizma da odgovori na bolest.
Imuni sistem ne živi u vakuumu.
Creva nisu samo cev kroz koju prolazi hrana
Mikrobiom je jedan od najpotcenjenijih delova ove priče. Ogroman deo imunološke aktivnosti organizma povezan je sa mukoznim površinama, uključujući gastrointestinalni trakt. Crevni mikroorganizmi i njihovi metaboliti učestvuju u stalnoj komunikaciji sa imunim sistemom, utiču na integritet crevne barijere i pomažu oblikovanju imunoloških odgovora.
Zato hrana nije samo pitanje toga da li je pas sit. Ishrana obezbeđuje aminokiseline, masne kiseline, vitamine, minerale i druge supstrate bez kojih organizam ne može normalno da gradi tkiva, enzime, signalne molekule i komponente imunološkog odgovora.
Ako želimo otpornog psa, ne možemo godinama ignorisati biologiju, a onda tražiti čudo kada dođe infekcija.
Prevencija nije tableta koju dajemo jednom mesečno. Prevencija je način života.
Sledeći problem možda neće ostati u senci javne rasprave
Danas se psi kreću svetom brže nego ikada. Prodaju se preko granica, putuju na izložbe, parenja, takmičenja i seminare, menjaju države i kontinente. Pas danas može biti u jednoj zemlji, a za nekoliko sati u drugoj.
Patogen ne pokazuje pasoš na granici.
Ako se određeni virus može prenositi direktnim kontaktom, telesnim izlučevinama ili preko kontaminirane sredine, mesta na kojima se veliki broj pasa smenjuje postaju epidemiološki značajna. To uključuje odgajivačnice, pansione, izložbe, prihvatilišta, salone, veterinarske čekaonice i, da, parkove za pse.
Ovo poslednje mnogima se neće dopasti.
Park za pse nije prirodno stanište psa. To je mala površina na kojoj se svakodnevno smenjuje veliki broj životinja nepoznatog zdravstvenog statusa. One njuše ista mesta, mokre na iste površine, ponekad piju iz zajedničkih posuda, razmenjuju pljuvačku i dolaze u neposredan kontakt.
To nije argument za izolovanje pasa.
To je argument protiv glupog poistovećivanja socijalizacije sa nekontrolisanim kontaktom.
Psu je potreban svet. Potrebni su mu kretanje, istraživanje, mirisi, priroda, komunikacija i odgovarajući socijalni kontakti. Ali pas ne mora da dodirne pedeset nepoznatih pasa nedeljno da bi bio socijalizovan. Takva ideja nema nikakvo biološko opravdanje.
Holistički pristup zdravlju više nije luksuz nego potreba
Reč „holistički“ toliko je zloupotrebljavana da je gotovo izgubila značenje. Holistički pristup nije odbacivanje vakcina, veterinara i lekova. Nije zamena antibiotika eteričnim uljem. Nije verovanje da pozitivne misli leče infekciju.
Holistički znači nešto mnogo jednostavnije: „svaki pas je jedan jedinstveni organizam i njegovi sistemi i okruženje ne funkcionišu odvojeno.“
Imuni sistem komunicira sa nervnim sistemom. Nervni sistem komunicira sa endokrinim sistemom. Gastrointestinalni trakt i mikrobiom učestvuju u imunološkoj regulaciji. Hronični stres utiče na fiziologiju. Ishrana utiče na metabolizam. San i oporavak utiču na sposobnost organizma da održava homeostazu.
Čak ni odnos između psa i čoveka nije samo emocionalna priča za društvene mreže. Sigurna afektivna veza i predvidljivo okruženje mogu uticati na način na koji životinja reaguje na stres i koliko brzo se nakon njega vraća u stanje fiziološke ravnoteže. Ljubav neće ubiti virus. Ali život u hroničnoj nesigurnosti ima fiziološku cenu.
Zato vrsti primeren život nije trend. To je odgovornost.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Možda smo ovog puta imali sreće – šta nas čeka sledeći put?
Najopasnija reakcija na slučaj iz okoline Novog Sada bila bi da zaključimo: problem je prošao.
Nije.
Možda je prošao ovaj događaj. Možda ovaj virus nikada neće postati veliki epidemiološki problem kod pasa. To trenutno ne znamo i bilo bi neodgovorno tvrditi drugačije.
Ali upozorenje ostaje.
Sledeći patogen možda neće biti RFAV. Možda će biti nešto što danas postoji u drugoj vrsti. Možda varijanta poznatog virusa. Možda nešto što će do nas doći sa psom iz drugog atara, divljom životinjom, biološkim materijalom ili putem koji danas uopšte ne razmatramo.
Priroda ne potpisuje ugovor sa nama da će koristiti samo bolesti za koje smo već napravili vakcine.
Zato odgovornost vlasnika psa ne može da se završi vakcinacionim kartonom i godišnjim pregledom.
Odgovornost znači da svakodnevno našim psima, svojim izborima, gradimo organizam koji ima najbolje moguće uslove da odgovori kada se nešto dogodi. To znači odgovarajuću ishranu, očuvan mikrobiom, adekvatno kretanje, kvalitetan san, smanjenje nepotrebnog hroničnog stresa, razumevanje komunikacije psa i odnos u kojem životinja ima sigurnost, predvidljivost i mogućnost regulacije.
I naravno, kada bolest dođe, odgovornost znači veterinarsku dijagnostiku, a ne internet nadrilekarstvo.
Ne možemo sterilisati svet. Ne možemo ukloniti viruse iz prirode. Ne možemo vakcinisati protiv nečega što još nismo otkrili. Ne možemo očekivati da će farmacija imati odgovor istog dana kada se pojavi novi patogen.
Ali možemo prestati da se ponašamo kao da zdravlje počinje tek kada se pas razboli.
Slučaj kod Novog Sada možda će jednog dana ostati samo fusnota u veterinarskoj literaturi. Voleo bih da bude tako.
Ali poruka koju nam je doneo ne sme postati fusnota.
Možda smo se ovog puta provukli kroz iglene uši. Sledeći put možda nećemo.
A kada sledeći novi virus kod pasa pokuca na vrata, možda najvažnije pitanje neće biti da li za njega već imamo lek. Najvažnije pitanje biće: šta smo svih prethodnih godina uradili da pripremimo sebe i naše pse za vreme koje dolazi, i koje nam neminovno kuca na vrata?
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Pročitajte i naš prethodni tekst o tome kako mozak prepoznaje pretnje i kako nastaju duboke emocije pasa i šesto čulo koje upravljaju njihovom fiziologijom. Kada razumemo kako stres utiče na organizam, lakše ćemo zaštititi psa ukoliko se pojavi novi virus kod pasa ili bilo koja druga nepredviđena infekcija.
Kako pogrešna ishrana izaziva skriveni unutrašnji stres i zašto biologija ne poznaje reč „samo“
Postoji jedan trenutak o kojem gotovo nikada ne razmišljamo. Traje svega nekoliko sekundi i događa se svakoga dana, često dva ili tri puta dnevno. Toliko je uobičajen da ga gotovo više i ne primećujemo. Spustimo činiju na pod, otvorimo frižider ili jednostavno započnemo dobro poznati ritual hranjenja. Pas prilazi, pomiriše hranu i proguta prvi zalogaj.
Za nas je to kraj jednog jednostavnog rituala. Za njegov organizam, to je početak jednog od najsloženijih događaja koji se odvijaju u prirodi. Onog trenutka kada pas registruje prvi zalogaj, u njegovom telu počinje tihi unutrašnji stres kroz jedan od najkompleksnijih biohemijskih procesa koje priroda poznaje.
U prethodnim kolumnama govorio sam o tome kako pas vidi svet, kako ga čuje, kako ga miriše i kako ga oseća kroz dodir. Sva ta čula imaju jednu zajedničku osobinu. Njihov zadatak je da prikupe informacije iz spoljašnjeg sveta i pomognu organizmu da odluči kako će na njih odgovoriti. Međutim, sa hranom se događa nešto potpuno drugačije. Hrana nije informacija koja prolazi pored psa. Hrana ulazi u njega. Onog trenutka kada proguta prvi zalogaj, granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta nestaje. Ono što je do malopre bilo deo okruženja postaje deo njegovog tela.
Možda upravo zato nijedno drugo čulo nema toliko dubok uticaj na život psa kao ukus. Ne zato što pas više uživa u hrani od drugih životinja, već zato što je to jedino čulo koje menja samu biologiju organizma. Svet koji pas vidi ostaje ispred njegovih očiju. Zvuk ostaje u prostoru. Miris prolazi vazduhom. Dodir traje nekoliko sekundi. Ali hrana ostaje u njemu. Ona postaje deo njegove krvi, njegovih ćelija, njegovog mozga, njegovih hormona, njegovog imunog sistema i njegovog mikrobioma. Hrana ne oblikuje samo način na koji pas doživljava svet. Ona svakim zalogajem oblikuje i telo samog psa.
Možda upravo zbog toga danas sve manje verujem kada čujem rečenicu: „To je samo jedna poslastica.“ Biologija ne poznaje reč „samo“. Za organizam ne postoji mali zalogaj ili cela porcija. Postoji samo novi zadatak koji mora da reši. Svaki zalogaj pokreće čitavu lavinu reakcija koje će narednih nekoliko sati angažovati gotovo svaki organ u telu. Mozak šalje prve signale. Hormoni menjaju svoju aktivnost. Želudac se priprema. Pankreas počinje da luči enzime. Jetra aktivira svoje metaboličke puteve. Creva bude trilione mikroorganizama koji čekaju svoj deo obroka. Dok pas mirno jede, u njegovom organizmu započinje jedan od najsloženijih biohemijskih procesa u poznatoj prirodi.
Upravo zato sve više razmišljam o hrani na jedan potpuno drugačiji način. Mi često kažemo da hranimo psa. Istina je da svakim obrokom razgovaramo sa njegovom biologijom. Pitanje nije da li će organizam odgovoriti. On će odgovoriti svaki put. Jedino je pitanje kakvu ćemo mu poruku poslati.
Varenje počinje mnogo pre prvog zalogaja: Mozak kao dirigent
Možda će vas iznenaditi činjenica da varenje ne počinje u želucu. Ne počinje čak ni u ustima. Ono počinje mnogo ranije, u mozgu. Sinhronizacijom većine čula dok pas još nije ni okusio hranu, njegov organizam već zna šta dolazi. Dovoljno je da čuje otvaranje frižidera, da prepozna zvuk činije, da oseti poznati miris hrane ili da vidi vaš pokret kojim svakodnevno započinjete ritual hranjenja. U deliću sekunde mozak povezuje sve te informacije sa iskustvima koja je godinama učio i šalje poruku gotovo svakom organu u telu da se pripremi.
Baš kao dirigent koji podigne palicu nekoliko trenutaka pre nego što orkestar odsvira prvi ton, nervni sistem daje znak čitavom organizmu da predstava može da počne. Pljuvačne žlezde počinju da rade. Želudac povećava lučenje kiseline. Pankreas se priprema da oslobodi enzime potrebne za varenje. Jetra započinje proizvodnju žuči. Hormoni koji regulišu glad, sitost i metabolizam menjaju svoju koncentraciju u krvi. Sve to događa se pre nego što je pas progutao prvi zalogaj. Priroda je organizam pripremila da uvek bude korak ispred onoga što tek dolazi.
Kada hrana konačno uđe u usta, priča tek počinje. Iako često izgleda da pas guta hranu, zapravo postoji jedan trenutak u kojem ipak svaki zalogaj zagrize. Zubi usitnjavaju hranu, jezik prepoznaje ukus, temperaturu i teksturu, i milionima receptora u usnoj duplji šalje nove informacije mozgu. Svaki zalogaj predstavlja novu poruku. Organizam procenjuje šta upravo ulazi u njega i priprema se da iz toga izvuče ono što mu je potrebno za život.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Fascinantna biologija creva: Hranu zapravo ne vari pas
Nakon gutanja hrana prolazi kroz jednjak i stiže u želudac, gde započinje jedna od najsnažnijih hemijskih reakcija u organizmu. Želudačna kiselina razgrađuje hranu, uništava veliki broj mikroorganizama koji su sa njom dospeli u organizam i priprema makroelemente, naročito proteine za naredne faze varenja. Snažne kontrakcije želuca neprekidno mešaju njegov sadržaj pretvarajući ga u gustu masu koja će postepeno prelaziti u tanko crevo.
Kada sadržaj želuca stigne u dvanaestopalačno crevo, organizam pokreće potpuno novu fazu varenja. Pankreas oslobađa enzime koji razgrađuju masti, proteine i ugljene hidrate, dok jetra putem žuči omogućava da se masti pripreme za apsorpciju. Međutim, upravo ovde na scenu stupa jedan od najvažnijih, a gotovo potpuno zaboravljenih saveznika zdravlja psa – mikrobiom.
U crevima svakog zdravog psa žive trilioni bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji zajedno sa njim čine jedan jedinstven ekosistem. Dok organizam psa započinje razgradnju hrane, mikrobiom nastavlja posao koji nijedan sisar ne može da obavi sam. Ovi mikroskopski stanovnici creva razgrađuju delove hrane koje pas ne može u potpunosti da iskoristi, proizvode vitamine i brojne korisne metabolite koji hrane ćelije creva, pomažu iskorišćavanje pojedinih minerala i učestvuju u održavanju ravnoteže imunog sistema.
Drugim rečima, svaki obrok koji pas pojede zapravo nije obrok samo za njega. On hrani i čitav jedan nevidljivi svet koji živi u njemu. Tek tada zidovi tankog creva, prekriveni milionima sitnih resica i mikroresica, pretvaraju se u neverovatno veliku površinu preko koje hranljive materije ulaze u krvotok.
Možda upravo zato nikada ne bi trebalo da kažemo da pas vari hranu. Istina je mnogo fascinantnija. Svaki zalogaj prolazi kroz saradnju njegovih organa i triliona mikroorganizama koji zajedno rade na istom cilju – da iz hrane izvuku ono što će održati život. Kada je taj unutrašnji svet u ravnoteži, organizam funkcioniše gotovo neprimetno. Kada ga svakodnevno narušavamo lošom ishranom, preteranim poslasticama i nepotrebnim aditivima, ne menjamo samo ono što pas jede. Menjamo čitav unutrašnji ekosistem od kojeg zavise njegovo zdravlje, imunitet, emocije i, na kraju, njegovo ponašanje i dugovečnost.
Tiha borba ćelija: Unutrašnji stres koji ne vidimo
Kada govorimo o stresu kod pasa, gotovo uvek mislimo na ono što možemo da vidimo. Pas koji drhti tokom grmljavine. Pas koji laje kada ostane sam. Pas koji se plaši vatrometa ili ulaska u veterinarsku ambulantu. Međutim, postoji jedan mnogo tiši oblik stresa o kojem gotovo nikada ne govorimo, upravo zato što se odvija duboko u organizmu. To nije emocionalni stres. To je specifičan unutrašnji stres – fiziološki napor koji svaka ćelija ulaže pokušavajući da održi unutrašnju ravnotežu.
Organizam psa ne zna da li je hrana koju smo upravo stavili u činiju bila skupa ili jeftina, da li smo je kupili zato što je bila na akciji ili zato što smo želeli najbolje za njega. Njega zanima samo jedno: koliko će energije morati da potroši kako bi iz onoga što je upravo uneo izvukao život, a ostatak bezbedno uklonio iz organizma.
Možda upravo zato sve češće razmišljam da najveći deo posla koji organizam psa obavlja nikada nećemo videti. Dok pas spokojno spava posle obroka, njegova jetra već menja hemijsku strukturu supstanci koje moraju biti obrađene. Pankreas nastavlja da oslobađa enzime. Creva apsorbuju hranljive materije. Mikrobiom obrađuje ono što organizam sam ne može da iskoristi. Bubrezi filtriraju krv. Imuni sistem procenjuje da li je sve što je upravo ušlo u organizam prijatelj ili potencijalna pretnja. Sve se to događa u apsolutnoj tišini. Pas ne pokazuje bol. Ne cvili. Ne laje. Ali u njegovom telu se odvija metabolički unutrašnji stres jer organizam radi punim kapacitetom pokušavajući da održi ono što nazivamo homeostazom.
Skriveni metabolički trošak: Svaki zalogaj ima svoju cenu
Priroda nikada ništa ne radi besplatno. Svaka odluka koju organizam donese ima svoju energetsku cenu. Da bi srce otkucalo potreban je ATP. Da bi neuron preneo impuls potrebna je energija. Da bi jetra neutralisala određenu supstancu potreban je čitav niz biohemijskih reakcija. Isto važi i za svaki zalogaj hrane. Kada organizam dobije jednostavnu, biološki odgovarajuću hranu, taj posao obavlja relativno lako. Međutim, kada svakodnevno dobija veliki broj različitih poslastica, industrijski prerađenih proizvoda, ostataka sa stola ili hrane bogate aditivima, njegova biologija više ne radi samo na održavanju života. Ona veliki deo svoje energije ulaže u amortizovanje opterećenja koje ovaj tihi unutrašnji stres nameće celom sistemu.
To ne znači da će jedna poslastica razboleti psa. Ne znači ni da će jedan komadić sira promeniti njegov karakter. Problem nikada nije u jednom zalogaju. Problem nastaje kada se mali izbori ponavljaju iz dana u dan, iz meseca u mesec i iz godine u godinu. Organizam ne pamti samo velike događaje. On pamti i hiljade malih odluka koje smo donosili misleći da nisu važne. Možda upravo zato biologija ne poznaje rečenicu: „To je samo jedna grickalica.“ Za organizam svaki zalogaj predstavlja novi zadatak koji mora da reši.
Kada je unutrašnji ekosistem u ravnoteži, pas raspolaže energijom potrebnom za učenje i skladno ponašanje.
Osa creva-mozak: Kako stomak upravlja ponašanjem
Možda je jedno od najvećih otkrića savremene medicine činjenica da mozak nije jedini organ koji donosi odluke. Danas znamo da između mozga i creva postoji neprekidan razgovor koji traje svakog minuta života. Milioni nervnih vlakana, hormoni, imuni sistem i mikrobiom razmenjuju informacije mnogo brže nego što smo ikada pretpostavljali. Creva ne šalju mozgu samo informacije o tome da li je pas sit. Ona mu govore da li u organizmu postoji upala, da li ima dovoljno energije, da li je mikrobiom u ravnoteži i da li dugotrajni unutrašnji stres u stomaku onemogućava organizam da mirno nastavi sa svojim svakodnevnim aktivnostima.
Možda upravo zato danas više nije moguće posmatrati ponašanje psa odvojeno od njegove biologije. Pas koji svakodnevno ulaže ogromnu količinu energije u savladavanje nutritivnih opterećenja ne raspolaže istim fiziološkim resursima kao pas čiji organizam funkcioniše skladno. To ne znači da će hrana sama rešiti svaki problem u ponašanju. Ali isto tako znači da nijedan ozbiljan razgovor o ponašanju psa ne može da zaobiđe pitanje ishrane. Mozak nikada ne funkcioniše odvojeno od tela. On je deo istog organizma, a organizam govori jednim jezikom.
Pre nego što počnemo da menjamo ponašanje, pogledajmo u činiju
Tokom godina rada upoznao sam veliki broj ljudi koji su želeli da promene ponašanje svog psa. Kupovali su nove povodnike, tražili različite metode treninga, menjali škole, instruktore i tehnike rada. Sve je to važno. Međutim, veoma retko je neko prvo postavio pitanje kako izgleda svakodnevni život organizma koji pokušavamo da promenimo.
Da li dovoljno spava? Da li ga nešto boli? Da li njegov digestivni sistem svakodnevno vodi tihu borbu koju niko ne primećuje? Da li njegov mikrobiom funkcioniše skladno? Da li hronični unutrašnji stres iscrpljuje njegove energetske resurse potrebne da uči, prilagođava se i razvija nove obrasce ponašanja?
Možda upravo zato verujem da nijedan trening ne počinje na poligonu. Nijedan trening ne počinje komandom „sedi“. Nijedan trening ne počinje poslasticom u ruci. Trening počinje mnogo ranije, u trenutku kada odlučimo šta ćemo staviti u činiju svog psa. Jer svaki obrok predstavlja biološku odluku, a biologija uvek prethodi ponašanju.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Zaceljenje počinje svesnošću: Na kraju sve se svodi na jednu činiju
Sve ovo ne pišem da bih u vama probudio strah od hrane niti osećaj krivice zbog odluka koje ste do sada donosili. Naprotiv. Pišem zato što verujem da ljubav postaje mnogo lepša onda kada je prati razumevanje. Većina ljudi koji danas dele život sa psom zaista želi da učini ono što je najbolje za njega. Problem nije u nedostatku ljubavi. Problem je što nas gotovo niko nije naučio šta se zapravo događa onog trenutka kada pas proguta prvi zalogaj.
Možda upravo zato sledeći put, kada spustite činiju ispred svog psa, zastanite samo na trenutak. Setite se da ne hranite samo njegov stomak. Hranite njegov mozak. Njegov imuni sistem. Njegovu jetru. Njegov mikrobiom. Njegove hormone. Njegove ćelije. Njegovu sposobnost da uči, da se prilagođava i da spreči tihi biohemijski unutrašnji stres kako bi ostao dugovečan i zdrav. Svaki zalogaj koji mu pružite postaće deo njega. A možda je upravo u tome najveća odgovornost koju ljubav prema jednom psu može da nosi. Jer hrana nikada nije samo hrana. Ona je razgovor sa biologijom, a taj razgovor traje mnogo duže nego što traje jedan obrok.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Pogledajte i kako pravilno usmerenafektivni dodir i biologija pasa menjaju emocionalno stanje vašeg ljubimca. Kada razumemo signale tela, lakše prepoznajemo kada se u organizmu stvara skriveni unutrašnji stres usled spoljašnjih faktora. Smanjite hronični unutrašnji stres tako što ćete uskladiti negu, dodir i biološki odgovarajuću ishranu.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
U svetu moderne nege ljubimaca često zaboravljamo na jedno od najstarijih i najvažnijih pravila prirode. Ti si, naime, ono što jedeš, a tvoj pas je u potpunosti ono što unosi u svoj organizam. Ako vaše voljeno biće svakodnevno jede mrtvu hranu, ono polako ali sigurno postaje živi leš, odnosno zombi.
Kada pas konzumira industrijski prerađene obroke, njegov unutrašnji sistem gubi svoju osnovnu svrhu postojanja. Naime, dehidrirana hrana za pse je osmišljena tako da organizam ne mora da uradi apsolutno ništa kako bi je preradio.
Kako laka dostupnost veštačkih nutrijenata ubija pseći mikrobiom?
Kada pas pojede činiju suvih granula, svi veštački sastojci su mu odmah i bez ikakvog napora stavljeni na raspolaganje. Hrana dospeva u stomak već maksimalno prerađena, te u dvanaestopalačnom crevu ne zahteva nikakvo dodatno rastavljanje.
Organizam životinje se tada s pravom pita zašto bi uopšte patio i trošio energiju kada mu je sve servirano na tacni. Zbog ovog hroničnog nerada, pseći mikrobiom polako počinje da odumire jer gubi svoju prirodnu ulogu u varenju. Korisne crevne bakterije prosto nestaju jer nemaju čime da se hrane, što vodi u tihi metabolički slom.
Trenutni kolaps organizma pri prvom susretu sa stvarnim svetom
Ovakvo prividno stanje sitosti i mira funkcioniše samo unutar sterilnog i potpuno zaštićenog mehura. Međutim, u stvarnom životu, pas sa uništenim mikrobiomom postaje izuzetno ranjiv na sve spoljne uticaje. U trenutku bilo kog kontakta sa surovom realnošću, sa virusima, opasnim bakterijama ili svakodnevnim stresom, organizam doživljava kolaps.
Jak i aktivan organizam se uspešno bori sa svim virusima, stresom i ekološkim izazovima.
Telo koje je naviklo na mrtvu hranu nema apsolutno nikakve odbrambene mehanizme za borbu sa izazovima. Zbog toga se vaši ljubimci lako razboljevaju i gube vitalnost, jer im je unutrašnji štit potpuno ugašen.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Vratite život u činiju svog psa kroz živu i svesnu ishranu
Zato moramo hitno da se probudimo i shvatimo da je dehidrirana hrana za pse najbrži put ka gašenju njihovog imuniteta. Da bismo im obezbedili dug i zdrav život, moramo im ponuditi pravu, živu i biološki adekvatnu hranu. Kuvani obroci, bogate supe od kostiju i prirodni probiotici jedini mogu da ožive umrtvljene organe i vrate mikrobiom u funkciju.
Tek kada crevne bakterije ponovo počnu aktivno da rade i prerađuju hranu, pas dobija svoju iskonsku snagu. Izaberite život za svog psa i zamenite mrtve granule obrocima koji nose čistu i živu energiju prirode.
