od strane Saša Riess | 27.11.25. | Dobrobit
Mnogi vlasnici se pitaju zašto je vakcina protiv besnila i dalje obavezna, posebno ako se čini da besnila „nema“. Međutim, besnilo i danas postoji. To je jedna od najopasnijih zoonoza i može biti smrtonosna za ljude i životinje. Zbog toga je ceo sistem zasnovan na prevenciji, a ne na posledicama.
Čak i kada se čini da je rizik mali, zakon i protokoli strogo regulišu zaštitu. Zato vakcina protiv besnila nije samo preporuka — već obaveza koja čuva i vas i vašeg psa.
Zašto je vakcinacija obavezna čak i kada nema vidljivih slučajeva?
Besnilo se i dalje pojavljuje kod divljih životinja, a upravo one mogu preneti virus na domaće životinje. Put prenosa je redak, ali ne i nemoguć. Zbog toga se svaka država oslanja na prevenciju, jer jednom kada se zaraza pojavi — nema lečenja.
Zbog ove opasnosti, svet funkcioniše po principu: minimalan rizik je dovoljan razlog da se vakcinacija ne preskače. I tu se priča ne završava.
Pravni aspekt: šta se dešava ako pas nije vakcinisan?
Ako pas nije vakcinisan, vlasnik preuzima veliki rizik. U mnogim državama, uključujući Srbiju i zemlje EU, može doći do ozbiljnih posledica:
- ako pas nekoga ogrebe ili ugrize
- ako neko protiv vas podnese prijavu
- ako vas zaustavi veterinarski inspektor
- ako prelazite granicu
Bez potvrde o vakcinaciji pas ne može preći granicu.
U takvim situacijama inspektor može da zahteva dokaz o vakcinaciji ili titar antitela. Ako toga nema — odluka može biti veoma stroga. U najgorim slučajevima psa mogu smestiti u karantin, pa čak i eutanazirati ako se sumnja na rizik.
Zakon o javnom zdravlju nema emocije — postoji samo procedura koju moraju da sprovedu.
Putovanja: bez vakcine nema prelaska granice
Ako planirate put sa psom, vakcina protiv besnila je obavezna. Bez nje ne možete preći granicu, a na aerodromima često proveravaju:
- pasoš i datum vakcinacije
- validan potpis veterinara
- laboratorijski dokaz o titru antitela
Ako nešto od toga nedostaje, pas može završiti u karantinu dok se čekaju rezultati. A ako rezultati pokažu nizak titar — pas može biti trajno zadržan i vraćen vlasniku nikada više.
Zašto je važno biti redovan?
Sistem funkcioniše tako da vlasnik mora da poštuje pravilo — ne zbog kazne, nego zbog zaštite. Besnilo je bolest koje se ne leči. Zato je jedina šansa da se spreči — vakcinacija.
Vakcinacijom ne štitite samo psa, već i sebe, porodicu, komšije i sve oko vas.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Zapratite nas na Instagramu i Facebooku.
od strane Saša Riess | 24.11.25. | Ishrana
Azili su mesta gde psi dolaze u nadi da će dobiti drugu šansu. Ali u stvarnosti, mnogi od njih žive u uslovima koji su daleko od onoga što bi jedno živo biće smelo da trpi. Hladni boksovi, buka, stres, nedostatak kontakta sa ljudima — sve to već nagriza njihovo zdravlje. Ali postoji još jedan, tihi, opasniji problem o kojem se retko priča: loša hrana za pse u azilima.
I to nije samo hrana slabijeg kvaliteta. Često su to granule sa isteklim rokom, ustajale, pokvarene, jeftine, pune hemije i otpada iz industrije. Ono što na deklaraciji piše „za pse“, u stvarnosti je samo ono što industrija ne može da proda ljudima.
I takva hrana stiže psima koji su već iscrpljeni, bolesni, uplašeni, nervozni i na ivici snage.
Loša ishrana — nevidljivi uzrok njihove patnje
Mnogi psi u azilima već imaju oslabljen imuni sistem. Žive u stresu, u kontaktu su sa drugim bolesnim psima, a organizam im je već opterećen borbom za opstanak. Kada na to dodamo hranu lošeg kvaliteta, posledice postaju još gore.
Šta se dešava kada pas jede pokvarene ili nekvalitetne granule?
- upale kože i neprestano češanje
- prolivi i povraćanje
- gubitak dlake
- slabljenje vida
- iscrpljenost i apatija
- ubrzano starenje
- poremećaji jetre i bubrega
- Pas možda jede — ali njegovo telo polako propada.
Loši uslovi i loša hrana dodatno ugrožavaju pse u azilima.
Zašto se u azilima daje loša hrana?
Ne zato što neko želi zlo životinjama.
Već zato što su azili preopterećeni, bez dovoljno finansija i bez dovoljno ljudi.
Kad na vrata dođe kamion sa džakovima hrane kojima je istekao rok — to izgleda kao spas.
Ali zapravo nije.
Ta hrana često sadrži plesni, bakterije i toksine koji direktno truju organizam psa.
I tako, u mestu koje bi trebalo da bude sigurno, psi unose ono što im još više ugrožava zdravlje.
Azili nisu krivi — sistem jeste
Ovo nije optužba na račun ljudi koji rade u azilima.
Već upozorenje da psi u azilima preživljavaju na granici izdržljivosti, posebno kada je reč o ishrani.
Mnogi od njih dobijaju ono što se „nađe“ i što se „može“.
A njihova tela plaćaju cenu.
Šta se može promeniti?
Rešenje nije jednostavno, ali počinje od jedne stvari:
da shvatimo da hrana nije sitnica — to je osnov opstanka psa.
Kada pas dobija lošu hranu, njegov organizam se gasi.
A kada jede nutritivno bogatu hranu, i u azilu, on dobija šansu da živi duže, zdravije i mirnije.
I dok mnoge druge stvari u azilima ne možemo rešiti preko noći — o ovome možemo početi da govorimo odmah.
Na kraju
Ovaj tekst nije napisan da bi nekoga osudio.
Napisan je da osvetli ono što se najčešće gura pod tepih:
psi u azilima su već ranjeni životom — a mi ih često hranimo nečim što ih dodatno ruši iznutra.
Ako kažemo da ih volimo, onda im moramo dati i hranu koja ne donosi još više bola.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmoni
od strane Saša Riess | 23.11.25. | Ishrana
Psi ne doživljavaju hranu i glad na isti način kao ljudi. Iako vlasnici često misle da je pas stalno gladan ili da uživa u hrani kao što mi uživamo u omiljenom obroku, njihov odnos prema hrani potpuno je drugačiji. Važno je razumeti kako psi osećaju glad i šta za njih hrana predstavlja, jer upravo to menja način na koji ih hranimo i tumačimo njihove signale.
Kako psi zaista doživljavaju glad
Za pse glad ima sasvim drugačiji kontekst nego za ljude. Dok ljudi povezuju glad sa uživanjem u ukusu, ritualima i emocijama, psi hranu doživljavaju funkcionalno — kao izvor energije koji im omogućava da budu sposobni, aktivni i spremni za život.
Psi često koriste hranu da bi „manipulisali“ vlasnicima, ali ne iz loše namere. Oni intuitivno znaju da je hrana najjača tačka našeg odnosa — jer mi kroz nju izražavamo brigu, ljubav i povezanost.
U prirodi, psi spontano primenjuju nešto što je vrlo slično onome što danas nazivamo autofagija — prirodni proces „gladovanja“ koji pomaže telu da se regeneriše. Kod divljih pasa glad nije drama, već deo dnevnog ritma oporavka.
Uživa li pas zaista u hrani kao čovek?
Psi ne uživaju u hrani na emocionalan način kao ljudi. Mi jedemo i kada smo tužni, usamljeni, pod stresom — i hrani dajemo emocionalnu vrednost. Psi to ne rade.
Oni jedu kada im damo, kada im je potrebno i kada njihov organizam to traži. Hrana im jeste važna, ali ne kao oblik utehe ili zadovoljstva, već:
- za održavanje energije,
- za fizičku spremnost,
- za biološke procese preživljavanja,
- za stabilan ritam tela.
Drugim rečima — pas će jesti sa zadovoljstvom, ali ne zato što mu hrana predstavlja emocionalni užitak, već zato što je to prirodna potreba.
Psi jedu kada im je to biološki potrebno, bez emocionalnog prejedanja.
Kada mislimo da je pas gladan – a nije
Vlasnici vrlo često pogrešno tumače ponašanja psa:
- gledanje u nas tokom jela,
- praćenje do kuhinje,
- sedenje ispred činije,
- „moljenje“ očima.
U većini slučajeva ovo nije glad, već komunikacija, navika ili traženje pažnje.
Psi vrlo brzo nauče da njihov pogled, sedenje ili šapica na nozi izazivaju reakciju — često dodatnu hranu. Zato kažu: „Srećan pas je blago gladan pas.“
Blaga glad je prirodna, zdrava i deo je njihovog ritma.
Šta vlasnici treba da znaju
Psi osećaju glad drugačije. Za njih hrana nije uteha, nije hedonizam i nije emotivni ventil. Ona je:
- energija,
- funkcija,
- deo prirodnog ritma tela,
- način da ostanu sposobni i stabilni.
Razumevanjem toga lakše prepoznajemo njihove potrebe, smanjujemo greške u ishrani i gradimo zdraviji odnos sa njima.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 16.11.25. | Komunikacija i ponašanje
Kažnjavanje psa nije rešenje – ono ostavlja posledice i na njega i na nas. Umesto kontrole i nametanja, pravi put je ljubav, razumevanje i poverenje.
Moj pogled na ponašanje pasa
Danas živim sa psom koji se lepo ponaša – prati me, sluša i ide pored mene. Na prvi pogled deluje savršeno, ali uvek se pitam po koju cenu. Kada ponašanje psa proizilazi samo iz naše volje i pritiska, tada ono nije prirodno, već nametnuto. Takav pristup ostavlja duboke tragove, a posledice se kasnije vide kroz razne zdravstvene probleme.
Sve češće slušamo o psima koji obolevaju od epilepsije, tumora ili drugih ozbiljnih bolesti. I dok mnogi krivca traže u lošoj hrani, vakcinaciji ili preteranoj medicinskoj terapiji, retko ko zastane i zapita se – da li su ti fiziološki faktori zaista jedino objašnjenje?
Kažnjavanje psa ne vodi poslušnosti – ljubav i razumevanje grade pravi odnos.
Pitanje koje sebi postavljam
Kada se nađem pred izborom kako da postupam sa svojim psom, uvek se setim jedne stvari – svaki put kada ga kaznim, zapravo kažnjavam sebe. Naši izbori u odnosu prema psu ogledalo su našeg unutrašnjeg sveta. Ako biram put stroge kontrole i prisile, to znači da i sam nosim unutrašnje nesigurnosti koje projektujem na njega.
Zašto to nije lako prihvatiti
Možda zvuči jednostavno – ne kažnjavaj psa, voli ga i pusti da bude ono što jeste. Ali da je to lako, ljudi bi bez problema ostavljali loše navike poput pušenja, prestali bi da jedu hranu koja im smeta, živeli bi na mestima gde im prija, bili u vezama sa onima koje vole i gradili iskrene odnose sa svima oko sebe. Život bi bio daleko lakši.
U stvarnosti, potrebno je mnogo hrabrosti i iskrenosti da priznamo sebi: način na koji se ophodimo prema psu odraz je načina na koji se ophodimo prema sebi.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 14.11.25. | Dobrobit
Kada pas plače, a suze postanu crvene
Crvene suze kod pasa često zbunjuju vlasnike i izazivaju zabrinutost, ali iza njih se krije složen proces koji uključuje i emocije i fiziologiju. One nisu samo estetski problem – već mogu biti znak da se u telu psa nešto menja, bilo zbog bakterijske neravnoteže, ishrane ili stresa.
Crvene suze kod pasa – fiziološki i emotivni uzroci
„Crvene suze su isto tako metabolički proces,“ objašnjava Saša Riess. „To je nešto što se vidi kroz suze, pljuvačku i znojne žlezde.“
Pas ima višu telesnu temperaturu od čoveka (oko 38°C), i zbog toga su mesta gde je koža vlažna idealna za razvoj bakterija. Upravo te bakterije stvaraju crvenkastu boju u suzama.
Dakle, crvene suze kod pasa mogu biti posledica bakterijskog disbalansa, pH vrednosti suza, ali i stresa. Ako pas često „plače“, važno je da vlasnik razume oba aspekta – fiziološki i emocionalni.
Kako prepoznati da li je uzrok emotivne prirode
Pas je biće koje duboko oseća i reaguje na emocije svog vlasnika. Ako primećujete da vaš pas češće plače, povlači se ili pokazuje znake nemira, moguće je da se iza crvenih suza krije emotivna reakcija.
Saša Riess savetuje:
„Vidite da li je pas vezan za vas, da li ima neko drugo ponašanje koje ukazuje na stres. Psi su emotivne životinje i mogu da reaguju na vaše emocionalne procese.“
Zato obratite pažnju na promene u okruženju:
- Da li je neko otišao iz kuće?
- Da li se nešto značajno promenilo u rutini psa?
- Da li je u pitanju nova sredina ili period razdvajanja?
Emocionalni stres može pokrenuti fiziološke reakcije u telu psa – baš kao i kod ljudi.
Fiziološki aspekt – ishrana, probiotici i pH balans
Drugi, čest uzrok crvenih suza kod pasa je neravnoteža bakterijske flore. Ako je pH vrednost suza previsoka ili preniska, bakterije se lakše razvijaju.
U tim slučajevima važno je:
- promeniti ili prilagoditi hranu,
- uvesti probiotike za pse,
- obratiti pažnju na higijenu oko očiju,
- i obezbediti dovoljno sna i rutine.
„Prvo rešite fiziološki deo – promenite hranu i uvedite probiotik“, kaže Saša. „A sa druge strane, vodite računa da pas živi u što manje stresa.“
Blizina i mirna komunikacija pomažu psu da se oslobodi stresa i smanji pojavu crvenih suza
Povezanost stresa i crvenih suza kod pasa
Ako pas živi u konstantnom stresu, njegov organizam proizvodi više kortizola, što može oslabiti imunitet i promeniti mikrofloru. Zbog toga se bakterije lakše razmnožavaju i suze postaju crvenkaste.
Rituali i stabilna rutina su ključ:
- hranjenje u isto vreme,
- redovno šetanje,
- dovoljno igre i kontakta,
- mirno okruženje bez naglih promena.
Kada se pas oseća sigurno, njegov organizam se vraća u ravnotežu.
Kako pomoći psu koji ima crvene suze
Briga o psu koji ima crvene suze podrazumeva dva koraka:
- Razumevanje uzroka – da li su suze fiziološke ili emotivne prirode.
- Postupno rešavanje – promena ishrane, probiotici, higijena i smanjenje stresa.
Možete voditi i dnevnik promena: zabeležite kada se suze javljaju, da li posle određenog događaja ili hrane. To pomaže da se uzrok lakše pronađe.
Balans između fiziologije i emocije
Briga o emocionalnom i fiziološkom balansu najbolji je način da sprečite pojavu crvenih suza kod pasa i pomognete svom ljubimcu da živi zdravije i srećnije.
Psi su ogledalo naših emocija – ako naučimo da čitamo njihove suze, možda ćemo naučiti i nešto o sebi.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
