Epileptični napad kod pasa – pas oseća naše emocije i tajne

od strane Saša Riess | 19.10.25. | Komunikacija i ponašanje

Pas oseća ono što mi skrivamo

Iz mog dugogodišnjeg rada sa psima, shvatio sam da epileptični napad kod pasa nikada ne nastaje slučajno. Uvek postoji triger – nešto što aktivira proces u organizmu psa. Kod različitih dijagnoza epilepsije, razlozi su različiti, ali zajednički imenitelj je uvek prisutan: nešto mora da pokrene reakciju.

To može biti hormon, stres, miris, dodir, zvuk ili emocija. Psi su izuzetno povezani sa nama i često su njihova čula „uključena” mnogo jače nego što mislimo. Oni čuju, osećaju i reaguju na ono što se dešava u nama.

Kada u psu vidim reakciju straha ili napetosti, gotovo uvek se ispostavi da je povezana sa emocionalnim stanjem vlasnika – potisnutim besom, tugom ili stidom koji nismo dozvolili sebi da izrazimo.

Moja iskustva iz prakse

O epileptičnim napadima kod pasa napisao sam knjigu, zasnovanu na sopstvenim istraživanjima i primeni sistemskih konstelacija. Tokom rada sa vlasnicima pasa, često su na površinu izlazili duboko potisnuti događaji i emocije – od porodičnih tajni do trauma koje su oblikovale čitav život ljudi.

Pas to oseća. Kada mi nešto skrivamo, potiskujemo ili „kompresujemo”, on to prepoznaje kao promenu u energetskom polju. I tada njegov organizam reaguje. Nije važno da li mi to negiramo ili racionalno objašnjavamo – pas zna i oseća da nešto nije u redu.

U tim situacijama, pas može da „ponese” naše emocionalno breme i reaguje kroz fiziološke procese, među kojima je epileptični napad.

Saša Riess u emisiji „1000 zašto – 4 zato“

Kako nastaje epileptični napad kod pasa

Na fiziološkom nivou, epileptični napad nastaje kada se naruši ravnoteža natrijumovih i kalijumovih jona u mozgu psa. Tada dolazi do prevelike električne aktivnosti u nervnim ćelijama.

To stanje često prate i promene u nervnom sistemu, nadbubrežnoj žlezdi i nivou stresa, jer pas ulazi u stanje „bori se, beži ili se zamrzni”. Kada ne može da pobegne niti da se izbori, njegov mozak „zamrzava” telo – a to je upravo ono što mi vidimo kao napad.

Ono što mnogi ne znaju jeste da taj fiziološki proces uvek ima emocionalni koren. Pas reaguje na našu energiju i na ono što mi nosimo u sebi.

• Ljubav prema psima: Tittova priča o granicama, povezanosti i isceljenju

• Psi nose našu bol i tajne: Priča o ljubavi, tišini i iscjeljenju

Smirenost i prisustvo vlasnika ključni su tokom napada.

Kada pas živi sa našim tajnama

Psi osećaju ono što mi ne izgovaramo. U radu sa desetinama, pa i stotinama pasa sa epileptičnim napadima, gotovo uvek je postojala neka tajna u porodici – abortus, preljuba, incest, trauma, ili neizgovoreni bol koji je oblikovao dinamiku u domu.

Pas, kao biće koje živi u potpunoj emocionalnoj otvorenosti, ne može da ignoriše ono što mi potiskujemo. On reaguje na to, i ponekad – upravo kroz epileptični napad – pokazuje ono što mi odbijamo da priznamo.

Nažalost, epilepsija kod pasa često postane način da se ta potisnuta emocija „iznese na svetlo”.

Kako pomoći psu tokom napada

Kada dođe do napada, najvažnije je ostati smiren. Ako paničite, vičete ili pokušavate da ga smirite dodirom, samo pogoršavate situaciju. Pas u tom trenutku doživljava preplavljenost stimulansima.

Umesto toga, pokušajte da posmatrate i analizirate šta je moglo da pokrene napad – zvuk, miris, emocija, događaj u kući. Kada otkrijete triger, možete postepeno stvoriti ambijent u kojem pas više neće reagovati na isti način.

Epileptični napad nije kazna ni slučajnost – to je signal. I kada naučimo da ga čitamo, možemo razumeti mnogo više i o sebi i o svom psu.

Ne propustite da pročitate o transgeneracijskim traumama – tragovima prošlosti u nama

Preuzmite besplatan priručnik.