Pojava malignih oboljenja kod kućnih ljubimaca danas predstavlja jedan od najvećih strahova za svakog vlasnika. Da bi se uopšte pojavili opasni tumori kod pasa, u organizmu prethodno mora da se poklopi mnogo negativnih faktora.
Važno je razumeti da kancer nikada nije lokalni problem jednog organa. Naime, to je uvek teška sistemska bolest koja zahvata čitavo telo životinje. Svaki organizam, pa tako i pseći, zapravo ima svakodnevnu mogućnost i zadatak da pobedi veliki broj kancerogenih ćelija.
Kako greška u DNK kodu širi opasne dezinformacije kroz telo?
Maligne ćelije se u telu živih bića bukvalno stvaraju bez prestanka, u svakom sekundu. Kancerogena ćelija nastaje u specifičnom trenutku kada se potpuno izmeni unutrašnji DNK kod tokom procesa sekvenciranja. Nova ćelija koja je rođena iz te greške počinje nekontrolisano da se deli na određenom mestu. Ona, naime, svesno širi opasne genetske dezinformacije iz samog korena. To definitivno nisu informacije koje bi trebalo da se prenose na susedne, zdrave ćelije. Zbog toga se bolest podmuklo širi kroz tkiva.
Mehanizam je poznat, ali stvarni uzrok je i dalje misterija
Najveće pitanje u modernoj medicini jeste šta zapravo predstavlja glavni okidač za ovaj proces. Onaj naučnik koji to sa sigurnošću otkrije, sigurno će postati sledeći dobitnik Nobelove nagrade. Sam mehanizam rasta je lekarima i te kako poznat, ali stvarni primarni uzrok je i dalje zvanično nepoznat. U opticaju je uvek hroničan stres, zatim loša i biološki neadekvatna hrana, pa čak i samo mesto gde pas živi. Zbog toga postoji hiljadu različitih razloga za pad imuniteta, ali je unutrašnji sistem rušenja uvek isti.
Snažan imunitet i život bez stresa svakodnevno pobeđuju kancerogene ćelije u telu.
Holistički pristup zaštiti celokupnog organizma
Pošto su tumori kod pasa posledica pada opšteg odbrambenog sistema, lečenju se mora pristupiti svestrano. Ne smemo samo hirurški uklanjati posledice, dok uzrok u telu i dalje tinja. Moramo odmah promeniti kompletan način života, ishranu i nivo stresa u okruženju ljubimca. Tek kada ojačamo unutrašnje mehanizme za prepoznavanje i uništavanje izmenjenih ćelija, pobeđujemo bolest. Zato je svesna preventiva kroz prirodnu negu najbolji lek koji možete pružiti svom psu.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
Kako nas istraživanje o adekvatnoj ishrani pasa, približava sopstvenom isceljenju
Decenijama nam govore da je tajna zdravlja jednostavna. Kada je u pitanju ishrana pasa i ljudi, uvek slušamo isto: dovoljno proteina, dovoljno masti, dovoljno vitamina i dovoljno kalorija. Ako je verovati tabelama, formulama i preporučenim dnevnim unosima, zdravlje bi trebalo da bude relativno lako postići. Samo pratite brojke i organizam će raditi kako treba. I ja sam nekada verovao u to. Kada sam pre više od trideset godina počeo da se bavim psima, učili su me isto što i sve druge. Zdravlje se meri, računa i izračunava. Ako pas dobija dovoljno energije, dovoljno proteina za izgradnju tela i dovoljno vitamina i minerala prema preporukama, tada bi trebalo da bude zdrav. Na papiru je sve izgledalo savršeno. Tabele su bile precizne, formule jasne, a brojevi tačni. Samo što život retko prati papir.
Tokom godina počeo sam da posmatram pse koji su rušili gotovo sva pravila koja sam učio. Dva psa mogu jesti gotovo istu hranu, živeti na sličan način i unositi isti broj kalorija. Pa ipak, jedan će blistati zdravljem, dok će drugi voditi stalnu borbu sa kožom, varenjem, alergijama, energijom ili ponašanjem. Naravno, prvo objašnjenje koje sam čuo bila je genetika. I genetika zaista jeste važna. Međutim, što sam duže radio sa psima, to sam više primećivao da genetika ne može objasniti sve. Video sam pse koji su godinama imali određene probleme, a zatim bi promenom okruženja, nivoa stresa, načina života ili ishrane počeli da se menjaju. Neki su odlaskom kod novih vlasnika postajali stabilniji, zdraviji i otporniji. Drugi su, uprkos odličnim predispozicijama, počinjali da razvijaju probleme koje ranije nisu imali. Da, genetika možda određuje potencijal, ali okruženje odlučuje koliko će tog potencijala biti ostvareno.
Upravo tada sam pažnju usmerio na nešto o čemu se govori mnogo manje nego o kalorijama, proteinima i mastima. Na minerale. A priča o mineralima zapravo je priča o samom životu. Pre nego što su postojali ljudi, psi, biljke ili drveće, postojali su minerali. Gvožđe, magnezijum, kalcijum, bakar, cink i selen nastajali su u zvezdama milijardama godina pre nego što je Zemlja uopšte postojala. Kada su se te zvezde raspadale, elementi koje su stvorile postali su deo planete na kojoj danas živimo. Kasnije su stene polako oslobađale te minerale u zemljište. Biljke su ih usvajale kroz koren. Životinje su jele biljke. Druge životinje su jele njih. Tako je nastao lanac života koji traje i danas. Zemlja hrani biljku, biljka hrani životinju, a životinja hrani drugu životinju. Na kraju, svi zavisimo od onoga što se nalazi u zemlji.
Industrijska zabluda i prirodna mineralna ravnoteža
Tokom poslednjeg veka, razvojem poljoprivrede i industrijalizacijom, pored zagađenja i zemlja je počela da gubi svoju prirodnu mineralnu ravnotežu, odgovor moderne poljoprivrede bio je dodavanje veštačkih đubriva. To je nesumnjivo povećalo prinose i omogućilo proizvodnju hrane za milijarde ljudi. Međutim, postavlja se pitanje da li smo rešili problem ili smo ga samo odložili. Jer biljka ne raste samo od nekoliko osnovnih minerala koje dodajemo. Ona je deo mnogo složenijeg ekosistema tla, mikroorganizama, organskih materija i stotina međusobno povezanih procesa. Kada prirodnu ravnotežu pokušamo da zamenimo industrijskim rešenjem, često stvaramo novu vrstu zavisnosti. Zemlja postaje sve manje živi ekosistem, a sve više proizvodni medijum koji zahteva stalne korekcije.
Ponekad se pitam da li sličan obrazac danas pratimo i kada je u pitanju moderna ishrana pasa. Kada hrana izgubi deo svoje prirodne nutritivne vrednosti, odgovor često postaje dodavanje sintetičkih vitamina i minerala. Naravno, oni mogu biti korisni i u mnogim situacijama neophodni. Međutim, pitanje koje retko postavljamo jeste da li time obnavljamo prirodnu ravnotežu ili samo pokušavamo da kompenzujemo njeno odsustvo. Na neki način, suplementi u hrani mogu se posmatrati kao svojevrsno „đubrivo“ za nutritivno osiromašenu hranu. Oni pokušavaju da vrate ono što je izgubljeno, ali ne mogu uvek da reprodukuju složenost prirodnog sistema iz kojeg su ti nutrijenti prvobitno dolazili.
Kada prirodnu ravnotežu zamenimo industrijskim rešenjima, stvaramo zavisnost.
Možda najveći izazov budućnosti neće biti kako da proizvedemo više hrane ili dodamo više suplemenata. Možda će pravi izazov biti kako da obnovimo procese koji stvaraju zdravu zemlju, zdravu hranu, zdrave životinje i na kraju zdravije ljude. Jer kada stalno popravljamo posledicu, a ne uzrok, rizikujemo da postanemo zavisni od beskonačnog niza korekcija koje nikada ne rešavaju osnovni problem.
Povratak zemlji i suštini zdravlja
Možda smo kao civilizacija toliko dugo pokušavali da pobedimo prirodu da smo zaboravili da smo njen deo. Pokušali smo da zamenimo plodnost zemlje đubrivom, raznovrsnost hrane formulama, a prirodnu ravnotežu suplementima. I svaki put kada se pojavi novi problem, naš odgovor je da dodamo još jednu korekciju na prethodnu korekciju. Međutim, nijedna količina tehnologije ne može trajno nadoknaditi ono što je izgubljeno kada se prekine veza između zemlje, biljke, životinje i čoveka. Holistička ishrana pasa zato ne može biti samo proizvod iz laboratorije.
Možda nas upravo psi danas podsećaju na istinu koju smo počeli da zaboravljamo. Život nije nastao u laboratoriji. Život nije nastao u fabrici. Život nije nastao u tabeli nutritivnih vrednosti. Tradicionalna ishrana pasa i njihovo zdravlje vezani su za prirodu. Život je nastao u zemlji, i izranja iz nje kao što dete izranja iz utrobe svoje majke.
I zato kada jednom ponovo naučimo da negujemo zemlju iz koje sve počinje, možda ćemo otkriti da najveći problem nikada nije bio nedostatak hrane, već nedostatak razumevanja šta hranu zaista čini živom, kako za naše pse, tako i za nas same.
Hvala vam, čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Kada se suočite sa problemom da pas odjednom počne da piški po kući, prva i najvažnija stvar jeste da odmah eliminišete zdravstvene uzroke. Pre nego što uopšte pomislite na promenu ponašanja, odvedite psa na analizu krvi i proveru urinarnih kanala.
Nemojte tražiti od psa da izdrži nešto što njegovo telo fizički ne može da podnese. Ako pas ima upalu bešike, a vi ga uz to hranite granulama, on će piti vodu bez prestanka. Bubrezi postaju preopterećeni, organizam je u stalnom stresu i životinja jednostavno mora da urinira svakih sat vremena.
Zašto kažnjavanje pasa nikada nije rešenje?
Kada vlasnici zateknu baricu u kući, prva reakcija je često ljutnja. Međutim, kažnjavanje pasa u svesnoj komunikaciji uopšte ne postoji. Vikom, grdnjom ili fizičkom kaznom nećete rešiti problem; samo ćete stvoriti preplašenog psa koji će sledeći put piškiti sakriven iza fotelje.
Ako je u pitanju zdravstveni problem, kazna je direktno mučenje bolesne životinje. Ako je u pitanju ponašanje, kazna samo produbljuje nerazumevanje između vas. U komunikaciji sa psom nema mesta agresiji – postoji samo postavljanje jasnih granica kroz mir i energiju.
Moć smirene separacije
Umesto vike i kazne, jedini ispravan i efikasan alat jeste privremeno odvajanje (separacija). Kada pas uradi nešto sa čim se vi apsolutno ne slažete, vaša dužnost je da ostanete potpuno mirni i neutralni. Bez vike, bez maženja i bez emotivnih govora – smireno uzmite psa i odvedite ga u drugu prostoriju na kratko vreme.
Mirno odvajanje u drugu prostoriju govori psu više od bilo kakve vike.
Ova izolacija mu šalje jasnu poruku da je svojim ponašanjem prekinuo kontakt sa vama. Kada shvatite da kažnjavanje pasa samo ruši poverenje, počećete da posmatrate svaku baricu kao signal da vašem prijatelju treba pomoć, a ne vaša ljutnja.
Postoji nešto što gotovo svaki vlasnik psa makar jednom doživi, ali retko ume da objasni rečima. Čovek ulazi u prostoriju napet, uznemiren, ljut ili uplašen, a pas, i pre nego što je izgovorena ijedna reč, već menja ponašanje. U tim trenucima,nervni sistem psa momentalno registruje promenu u okruženju. Neki psi počinju da hodaju za vlasnikom po kući. Neki se povlače. Neki počinju da dahću, ližu usne, tresu se ili laju bez jasnog razloga. Ponekad deluje kao da pas „čita energiju“. I upravo tu nastaje sukob između svakodnevnog iskustva i načina na koji savremeni čovek pokušava da objasni svet.
Mnogi će odmah odbaciti izraz „loša energija“kao nešto neozbiljno ili mistično. Međutim, ako iz tog izraza uklonimo duhovnu terminologiju i pogledamo šta se fiziološki dešava u telu čoveka i psa, dolazimo do veoma ozbiljne i naučno utemeljene teme. Jer ono što ljudi nazivaju energijom često jeste skup veoma konkretnih bioloških procesa: hormoni stresa, promena disanja, promena mišićnog tonusa, mikro pokreti tela, mirisi koje telo ispušta, promena glasa, ritma srcai čitav niz neurohemijskih reakcija koje psi registruju mnogo pre nego što ih čovek postane svestan.
Pas ne živi prvenstveno u svetu jezika kao čovek. On živi u svetu nervnog sistema. U svetu mirisa, pokreta, ritma, napetosti i bezbednosti. Dok čovek pokušava da objasni stvarnost mislima, pas je doživljava kroz stanje organizma. Zato psi često „znaju“ kako se čovek oseća pre nego što je čovek spreman to sebi da prizna.
Kada je čovek pod stresom, telo automatski aktivira takozvani stress response, odnosno odgovor organizma na opasnost. Taj proces počinje u mozgu, tačnije u amigdali, delu mozga koji procenjuje da li je nešto bezbedno ili opasno. Kada mozak proceni da postoji pretnja, bilo fizička ili emocionalna, aktivira se simpatički nervni sistem. Telo tada ulazi u stanje pripravnosti.
Srce počinje da kuca brže. Disanje postaje pliće i ubrzano. Mišići se zatežu. Menja se ton glasa. Povećava se nivo adrenalina i kortizola. Menja se čak i hemijski sastav znoja i mirisa kože. Čovek možda pokušava da „glumi“ mirnoću, ale organizam govori potpuno drugačijim jezikom.
I upravo taj jezik pas čita sa neverovatnom preciznošću.
Biologija i hemija: Kako reaguje nervni sistem psa?
Psi imaju između 220 i 300 miliona olfaktornih receptora, dok čovek ima oko šest miliona. Njihov centar za obradu mirisa u mozgu višestruko je razvijeniji od ljudskog. Drugim rečima, pas ne oseća svet kao čovek. Pas praktično živi u svetu hemijskih informacija. Kada je čovek pod stresom, telo oslobađa različite hemijske supstance koje menjaju miris tela. Studije su pokazale da psi mogu da razlikuju uzorke znoja ljudi koji su pod stresom od uzoraka ljudi koji su opušteni. Dakle, nije reč o magiji. Reč je o biologiji.
Kada čovek dugo živi pod stresom, njegovo telo menja čitavu energetsku dinamiku organizma. Mišići lica postaju zategnutiji. Pokreti postaju nagliji ili neusklađeni. Disanje gubi ritam. Nervni sistem prelazi u stanje hiperbudnosti. A pas, kao socijalno biće koje je evoluiralo uz čoveka hiljadama godina, ne posmatra samo ponašanje. On se neurološki usklađuje sa čovekom.
Ovaj fenomen danas se sve češće povezuje sa pojmom ko-regulacije nervnog sistema. Nervni sistemi pasa i ljudi međusobno utiču jedni na druge. Kada je čovek smiren, stabilan i emocionalno regulisan, pas mnogo lakše ostaje u stanju sigurnosti. Kada je čovek haotičan, anksiozan ili emocionalno eksplozivan, pas često ulazi u stanje opreza ili stresa.
Zato nije slučajno što mnogi psi počinju da razvijaju problematična ponašanja upravo u periodima kada porodica prolazi kroz stresne događaje: razvod, finansijske probleme, bolest, konflikte, selidbe ili emocionalne krize. Pas možda ne razume ljudske reči, ali veoma jasno oseća promenu stanja u sistemu kojem pripada.
Ovde dolazimo do jednog važnog pitanja koje mnogi ljudi ne vole da čuju: možda pas nije „problem“. Možda pas samo reaguje na stanje okruženja.
Hronični stres u modernom svetu pasa
U praksi rada sa psima veoma često se događa da vlasnik dovede psa zbog lajanja, agresije, separacione anksioznosti ili hiperaktivnosti, a da se tokom razgovora pokaže kako je čitava porodica mesecima ili godinama pod ogromnim pritiskom.Nervni sistem psa tada funkcioniše kao svojevrsni senzor sistema. Pas ne razmišlja racionalno o problemu. Njegovo telo ga jednostavno oseća.
Kada organizam psa registruje stres kod čoveka, aktiviraju se isti osnovni biološki mehanizmi koji postoje i kod ljudi. Aktivira se simpatički nervni sistem. Nadbubrežne žlezde oslobađaju adrenalin i kortizol. Srce ubrzava rad. Mišići se pripremaju za akciju. Varenje se usporava jer telo energiju preusmerava na preživljavanje. Dugoročno, ako stanje traje predugo, dolazi do iscrpljivanja organizma.
Kada je čovek unutrašnje stabilan, pas prelazi u stanje duboke sigurnosti.
Psi danas često žive u konstantnoj stimulaciji. Gradovi su bučni. Ljudi su pod hroničnim stresom. Dnevni ritmovi su ubrzani. Ekrani, buka, stalna žurba, emocionalna napetost u domu, nedostatak rutine, nepredvidivost, usamljenost vlasnika, sve to stvara okruženje u kojem nervni sistem psa retko zaista odmara.
Nekada su psi imali jasnije uloge, stabilnije rutine i više fizičkog pražnjenja energije. Danas mnogi psi žive kao emocionalni saputnici ljudi koji su sami emocionalno preopterećeni. I upravo zato sve češće viđamo pse sa simptomima hroničnog stresa: kompulsivno lizanje, destruktivno ponašanje, preterano lajanje, problemi sa varenjem, alergije, pojačano linjanje, reaktivnost, pa čak i autoimuni problemi.
Telo ne može beskonačno da živi u survival modu bez posledica.
Zanimljivo je da nauka danas sve više istražuje povezanost hormona između čoveka i psa. Na primer, poznato je da kontakt između psa i čoveka može povećati nivo oksitocina, hormona povezanog sa povezanošću, sigurnošću i ljubavlju. Ako postoji mogućnost da se prenosi stanje sigurnosti, logično je da se prenosi i stanje stresa.
I upravo to se često događa.
Čovek koji je hronično anksiozan nesvesno prenosi stanje opasnosti svom psu. Pas tada postaje budniji, napetiji i spremniji na reakciju. Ako takvo stanje traje dugo, organizam psa počinje da funkcioniše kao da je svet stalno nesigurno mesto.
Zbog toga nije dovoljno samo „trenirati ponašanje“. Nije dovoljno naučiti psa da sedne ili legne ako je čitav nervni sistem životinje u stanju pripravnosti. Pas može naučiti komandu, ali telo i dalje može ostati u stresu.
To je razlog zašto mnogi ljudi kažu: „Probali smo sve treninge, ali problem se vraća.“
Jer telo pamti.
Nervni sistem pamti.
Hormonalni obrasci pamte.
A pas ne reaguje samo na spoljašnje ponašanje čoveka, već na njegovo unutrašnje stanje.
Ogledalo čoveka: Kako umiriti dva nervna sistema?
Ovde dolazimo do veoma osetljive teme. Ljudi često žele da pas bude miran dok su oni sami emocionalno haotični. Žele stabilnog psa, ali žive nestabilnim ritmom. Žele opuštenog psa, dok njihovo telo svakodnevno funkcioniše pod tenzijom, pritiskom i unutrašnjim konfliktom.
Pas tada pokušava da pronađe sigurnost u sistemu koji ni sam nema sigurnost.
Naravno, to ne znači da je čovek „kriv“za svaki problem psa. Život je mnogo kompleksniji od toga. Genetika, rana iskustva, socijalizacija, ishrana, zdravlje i brojni drugi faktori igraju ogromnu ulogu. Međutim, ignorisati uticaj emocionalnog stanja ljudi na pse danas više nije moguće.
Posebno je zanimljivo što psi često drugačije reaguju na različite ljude, čak i kada ti ljudi spolja rade iste stvari. Jedna osoba može prići psu nežno, ali unutrašnje biti napeta ili uplašena. Druga može biti tiha, stabilna i emocionalno prisutna. Pas veoma često reaguje više na stanje organizma nego na same pokrete.
Zato psi nekada instinktivno izbegavaju određene ljude, a uz druge odmah zaspu i opuste se. Njihov nervni sistem psa (odnosno njihovo biološko biće) ne procenjuje samo ponašanje. Procena se događa mnogo dublje, kroz čitav niz bioloških signala koje čovek uglavnom ni ne primećuje.
U svetu pasa bezbednost nije ideja. Bezbednost je fiziološko stanje.
Kada se pas oseća sigurno, telo prelazi u parasimpatičko stanje. Tada se usporava rad srca, varenje funkcioniše bolje, mišići se opuštaju, disanje postaje dublje i organizam može da se regeneriše. Tek tada dolazi pravo učenje, socijalizacija i emocionalna stabilnost.
Ali ako je organizam stalno pod pritiskom, telo ne ulaže energiju u razvoj i balans. Ono ulaže energiju u preživljavanje.
I možda upravo tu leži jedna od najvećih lekcija koje psi pokušavaju da nas nauče.
100% prirodni aktivni sastojci: hranljiva aloja, izdašna jojoba, raskošna lavanda, vrhunska izvorska voda, bogata mineralima iz drevnog evropskog skrivenog mora
Psi ne reaguju toliko na ono što govorimo, koliko na ono što jesmo.
Oni ne slušaju samo naše reči. Oni slušaju naše srce, ritam disanja, hormone, napetost mišića, stabilnost pokreta i stanje nervnog sistema. U tom smislu, pas često postaje ogledalo čoveka.
Kada je čovek prisutan, stabilan i regulisan, pas to oseća.
Kada čovek živi u konstantnom unutrašnjem ratu, pas to takođe oseća.
Možda zato odnos čoveka i psa nikada nije bio samo odnos vlasnika i životinje. Možda je to mnogo više odnos dva nervna sistema koja neprestano komuniciraju, utiču jedan na drugi i zajedno traže osećaj sigurnosti u svetu koji postaje sve brži, glasniji i stresniji.
I možda upravo zbog toga psi danas pate više nego što mislimo.
Ne zato što ih ne volimo.
Već zato što smo i sami zaboravili kako izgleda osećaj mira.
Hvala vam, čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portaluSvet Plus
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE.Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Kako smo poverovali da je normalno da pas svakog meseca unosi neurotoksične supstance? „Da li ste psu davali tablete protiv buva, krpelja i komaraca?“ Dolaskom toplijih dana počinje sezona straha. Vlasnici pasa masovno posežu za tabletama verujući da time štite svoje pse. Reklame obećavaju sigurnost, veterinari često rutinski preporučuju preparate, a retko ko postavlja suštinsko pitanje: šta su zapravo te tablete i kako deluju u organizmu psa?
Istina je jednostavna i neprijatna. Većina oralnih preparata protiv ektoparazita funkcioniše kao pesticid. Pas proguta hemijsku supstancu koja ulazi u krvotok i pretvara telo psa u “toksični obrok” za parazita. Kada buva ili krpelj ugrize psa i unese krv, unosi i neurotoksičnu supstancu koja ga ubija.
Ali pitanje koje retko ko postavlja glasi: ako je supstanca dovoljno jaka da napadne nervni sistem parazita, kako možemo verovati da dugoročno nema uticaj na nervni sistem psa?
Nova kolekcija češljeva Sasha Riess Magic Pins sa titanijumskom oblogom.
Rizici hemijskih preparata i prirodna zaštita pasa od krpelja
Farmakološki preparati iz grupe izoksazolina povezivani su sa neurološkim simptomima kod pasa, uključujući tremore, poremećaje koordinacije, anksioznost, promene ponašanja i epileptične napade. Američka FDA još 2018. godine objavila je upozorenje da preparati iz ove grupe mogu izazvati neurološke reakcije čak i kod pasa koji ranije nisu imali istoriju epilepsije.
Mnogi vlasnici nikada ne povežu promene ponašanja sa tabletom koju su dali “preventivno”. Pas postaje nervozniji, reaktivniji, povlači se, drugačije spava, razvija tikove, svrbi ga koža, pojavljuju se problemi sa varenjem ili dolazi do napada. Organizam često ne reaguje odmah. Nekada su potrebni meseci ili godine kontinuiranog opterećenja jetre, nervnog sistema i imunološkog balansa.
Holistički pristup ne znači ignorisanje opasnosti od krpelja. Naprotiv. On podrazumeva razumevanje da zaštita ne sme istovremeno uništavati organizam koji pokušavamo da zaštitimo.
Beli luk kao savezniik: Mitovi i istina
Jedan od najkontroverznijih prirodnih saveznika u borbi protiv ektoparazita jeste beli luk. Decenijama je demonizovan tvrdnjama da je “toksičan za pse”. Međutim, ono što se retko spominje jeste kako su nastale te tvrdnje. Prema analizama, studije koje su proglasile beli luk opasnim koristile su ekstremne doze — približno 5 grama svežeg belog luka po kilogramu telesne težine dnevno. Za prosečnog Bigla to znači oko 25 većih čenova dnevno tokom nedelju dana.
Čak i pri tako ekstremnim dozama, nijedan pas u studiji nije uginuo. Danas mnoge premium formule koriste male količine belog luka zbog podrške imunitetu i cirkulaciji. Upravo tu se krije prirodna zaštita pasa od krpelja; sumporna jedinjenja iz belog luka menjaju miris kože, čineći psa manje privlačnim za parazite.
Da li zaštita kojom štitimo psa dugoročno čuva njegovo zdravlje?
Smernice dr Karen Becker za bezbednu upotrebu belog luka:
Mali psi do 4,5 kg: oko 1/4 čena
Psi od 5 do 7 kg: oko 1/2 čena
Psi od 9 do 18 kg: oko 1 čen
Psi od 20 do 31 kg: oko 2 čena
Veliki psi preko 32 kg: oko 2.5 do 3 čena
Preporuka je koristiti svež, zgnječen beli luk koji je odstajao nekoliko minuta pre dodavanja u hranu.
Sveobuhvatna prirodna zaštita pasa od krpelja
Prirodna zaštita nikada nije samo “jedna magična stvar”. Ona uključuje kombinaciju više faktora:
Kvalitetna ishrana za jačanje kožne barijere.
Pravilna nega kože i održavanje zdravog mikrobioma.
Prirodni repelenti (hidrolati i etarska ulja lavande, mente, limunske trave).
Smanjenje stresa, jer stres menja miris tela i čini psa podložnijim parazitima.
Pas koji je metabolički iscrpljen i hranjen ultra-prerađenom hranom često postaje mnogo privlačniji parazitima. Problem modernog sveta jeste što želimo brzo rešenje bez razumevanja posledica. Jedna tableta mesečno deluje jednostavno, ali telo, jetra i nervni sistem sve pamte.
Holistički pristup je povratak pitanju: da li način na koji štitimo psa dugoročno podržava život ili samo kratkoročno uklanja problem? Možda je vreme da prestanemo da pitamo samo “šta ubija krpelja”, i počnemo da pitamo: šta istovremeno čuva psa?
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
