Život psa u stanu donosi izazove o kojima retko razmišljamo. U potpuno veštačkim uslovima, potencijal za prirodni razvoj mikrobioma gotovo da ne postoji. Vaš ljubimac živi u okruženju koje je miljama daleko od onoga za šta je njegova biologija dizajnirana. Dok se mi fokusiramo na boju povoca, njihov mozak je pod neprestanom stimulacijom faktora koje mi čak i ne primećujemo. Zdravlje pasa u modernom dobu direktno zavisi od razumevanja ovih nevidljivih uticaja.
Wi-Fi: Frekvencije koje ne prestaju
Jedan od najdominantnijih faktora u svakom stanu je Wi-Fi signal. Iako se na mrežama poput TikToka mnogi predstavljaju kao eksperti, retko ko pominje uticaj elektromagnetnog zračenja na životinje. Mi smo navikli na bežični internet, ali zaboravljamo jednu ključnu stvar: fiziološka otpornost čoveka i psa nije ista.
Razlika u onome što čovek može da podnese u odnosu na psa je desetostruka u korist čoveka. Ono što je za nas blaga pozadinska frekvencija, za psa može biti neprestani pritisak na nervni sistem.
Život u stanu je potpuno neprirodno okruženje za biološki razvoj psa.
Mozak u stanju stalne uzbune
Kada pas živi u neprirodnim uslovima, njegov mozak je stalno stimulisan. Wi-Fi signali direktno utiču na funkcije organizma, a nedostatak prirodnog mikrobioma u sterilnim stanovima dodatno slabi njihovu odbranu. Zdravlje pasa nije samo pitanje šetnje i hrane; to je pitanje okruženja u kojem se njihova biologija svakodnevno bori sa tehnologijom koja ih nadjačava.
Razumevanje ovih faktora je prvi korak ka stvaranju sigurnijeg doma. Možda ne možemo isključiti svet, ali možemo postati svesni tereta koji naša tehnologija stavlja na njihova mala tela.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Kada govorimo o ponašanju pasa, gotovo uvek polazimo od pretpostavke da je ponašanje uzrok, a ne posledica. Pas laje jer je neposlušan. Pas vuče jer nije treniran. Pas reaguje jer je “takav”. I onda tražimo rešenja u korekciji, disciplini, tehnikama, metodama.
Ali retko ko postavi pitanje koje menja pravac cele priče: da li ponašanje oblikuje telo ili telo oblikuje ponašanje?
Drugim rečima, šta je starije, kokoška ili jaje? Da li pas reaguje zato što je naučio da reaguje, ili reaguje zato što njegova biohemija ne može drugačije?
Biohemija pre psihologije: Šta je zapravo Nutritivni Biheviorizam?
Tu počinje ono što zovem nutritivni biheviorizam.
Ideja da ponašanje psa ne možemo razumeti bez razumevanja njegove ishrane, mineralne ravnoteže, energetskog kapaciteta i nervnog sistema. Jer pas ne reaguje samo psihološki. Reaguje biohemijski.
U centru tog biohemijskog prostora stoji odnos natrijuma (Na) i kalijuma (K). Dva minerala koja većina vlasnika povezuje sa hidratacijom, ali retko ko sa percepcijom realnosti.
Natrijum i kalijum regulišu električni naboj ćelije. Oni određuju kako nervni impuls nastaje, kako putuje i kako se završava. Drugim rečima, oni određuju kako pas doživljava svet koji ga okružuje.
Percepcija realnosti kroz odnos Na i K
Kada je njihov odnos stabilan, nervni sistem ima jasnoću. Pas vidi nadražaj, obrađuje ga i reaguje proporcionalno. Ima kapacitet da uči, da se smiri, da primi informaciju bez preplavljivanja.
Ali kada taj odnos izađe iz ravnoteže, percepcija se menja:
Nizak natrijum (Na): Često povezan sa adrenalnim zamorom i hroničnim stresom, donosi sliku psa koji nema unutrašnje gorivo za suočavanje sa svetom. Deluje nesigurno, povučeno, anksiozno. Nije da ne želi interakciju, nego nema biohemijsku platformu za nju.
Visok kalijum (K) u odnosu na natrijum: Pojačava reaktivnost. Nervni sistem ulazi u stanje hiperbudnosti. Nadražaji postaju glasniji nego što jesu. Pas reaguje brže, impulsivnije, nekada i agresivnije. To nije neposlušnost, nego prenadražen nervni sistem.
U oba slučaja, mi gledamo ponašanje. A pas živi mineralni odnos.
Vi držite ključ: Svaki sastojak u činiji je informacija za nervni sistem vašeg psa.
Paradoks treninga: Zašto komande ne rade bez minerala?
I tu nutritivni biheviorizam dobija svoje najdublje značenje. Jer hrana ne oblikuje samo telo, nego i percepciju. Hrana utiče na nadbubrežne žlezde koje regulišu natrijum. Hrana utiče na ćelijsku energiju koja određuje odnos kalijuma. Hrana utiče na stresni odgovor, na oporavak, na stabilnost nervnog sistema.
Pas koji nema stabilan odnos natrijuma i kalijuma ne vidi svet isto kao pas koji ga ima. Jedan vidi pretnju gde je nema. Drugi ne vidi signal gde postoji. Jedan reaguje pre nego što obradi. Drugi se povlači pre nego što pokuša.
I tada dolazimo do paradoksa savremenog sveta pasa. Vodimo psa kod trenera. Koristimo metode, korekcije, kazne. Tražimo poslušnost od nervnog sistema koji nema biohemijski kapacitet za stabilnost. To je kao da tražimo od čoveka sa teškim umorom da bude spontan, društven i emotivno otvoren.
Nutritivni biheviorizam zato postavlja drugačiji redosled:
Prvo stabilnost, pa ponašanje.
Prvo minerali, pa komande.
Prvo percepcija, pa korekcija.
Zašto vlasnik drži ključ idealnog jelovnika?
Ali ključ tog procesa ne drži proizvodnja hrane. Ne drži trener. Ne drži veterinar. Drži vlasnik.
Jer jedino vlasnik odlučuje šta ulazi u činiju. Jedino vlasnik može da posmatra kako hrana utiče na energiju, san, reakcije, fokus. Jedino vlasnik može povezati obrok i ponašanje. Idealni jelovnik ne nastaje iz formule, nego iz odnosa.
Kada vlasnik razume kako natrijum i kalijum oblikuju percepciju, kako minerali oblikuju nervni sistem, kako hrana oblikuje ponašanje, tada prestaje da traži brza rešenja i počinje da gradi stabilnost. I tada pitanje “šta je starije, kokoška ili jaje” dobija odgovor.
Ponašanje i biohemija hrane jedno drugo. Ali prvi potez uvek dolazi iz činije. Jer pas se ponaša onako kako njegov nervni sistem može da podrži. A nervni sistem podržava samo ono što dobije kroz mineralni balans.
Zato jedino vlasnik drži ključ idealnog jelovnika. I jedino vlasnik može pretvoriti hranu u alat harmonije, a ne samo sitosti.
Čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustitebesplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Prirodna zaštita protiv buva i krpelja kod pasa tema je koja zanima sve veći broj vlasnika koji žele blaže i bezbednije alternative hemijskim preparatima. Buve i krpelji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje psa, naročito tokom toplijih meseci, pa je važno razumeti šta prirodni preparati mogu, a šta ne mogu da pruže.
Prirodna zaštita protiv buva i krpelja kod pasa – domaći sprej
Sprej se koristiti kao dopunska podrška, naročito pre šetnje i boravka u prirodi.
Sastojci za prirodni sprej:
500 ml vode
2 kašike jabukovog sirćeta
1 kap eteričnog ulja nane
1 kap eteričnog ulja lavande
1 kap eteričnog ulja grejpfruta
1 kap eteričnog ulja citronele
150 g čistog aloe vera gela
Sve sastojke sjediniti, dobro promešati i sipati u bočicu sa raspršivačem.
Kako se koristi prirodna zaštita protiv buva i krpelja
Sprej se koristi neposredno pre šetnje i može se naneti:
na ogrlicu
na povodac
blago duž dlake na leđima i vratu
Ne nanositi na njušku, oči, uši, rane ili iritiranu kožu.
Ovaj vid prirodne zaštite kod pasa namenjen je da manje privlači insekate, a ne njihovom potpunom uklanjanju.
Ne postoji prirodni preparat koji može u potpunosti da zaštiti psa od krpelja. Prirodna zaštita protiv buva i krpelja kod pasa:
ne zamenjuje veterinarsku zaštitu
ne garantuje potpunu sigurnost
zahteva redovnu kontrolu psa nakon svake šetnje
Krpelji se mogu zakačiti uprkos svim merama, zato je pregled dlake i kože obavezan deo odgovorne brige.
Kada prirodna zaštita ima smisla
Prirodna zaštita protiv buva i krpelja kod pasa može imati smisla:
kao dodatna mera uz postojeću zaštitu
kod pasa osetljivih na hemijske preparate
u urbanim sredinama sa manjim rizikom
za kraće šetnje i boravak u poznatom okruženju
Ova zatita kod pasa može biti korisna kao dopunska podrška, ali ne i kao jedina linija odbrane. Razumevanje njenih ograničenja i redovna kontrola psa ključni su za očuvanje zdravlja i bezbednosti.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Jedan Marko, koji je nedavno postao vlasnik malog psa rase nemački ovčar, poslao mi je pitanje u vezi sa zdravstvenim problemom poznatim pod nazivom hip displazija ili, kraće, HD. Kako je naglasio, čitao je puno o ovoj rasi kako bi je što bolje upoznao, pa je tako saznao da se pomenuti problem sa kukovima ponekad pojavljuje kod nemačkih ovčara, kao i većih rasa uopšte. Problem, mada je obično genetski, može biti podstaknut neadekvatnim držanjem i ishranom, pa Marka zanima na šta treba posebno obratiti pažnju.
Nemački ovčar i zla kob eugenike
Kada su nemački ovčari u pitanju, tu se vidi sva zla kob eugenike na delu i čovekovog uticaja na prirodu. U procesu stvaranja „savršene rase“ čovek konfrontira prirodne zakone kako bi odgovor na tu konfrontaciju bila sposobnost novonastalog tela da za čoveka uradi neki posao do savršenstva, bez obzira na to koliko će u tom procesu sam pas da pati i trpi velike bolove.
Spuštanje pete ili pravljenje tog velikog luka na kičmi zapravo povećava potisak zadnjih nogu. Time se povećava brzina koja je potrebna nemačkom ovčaru kao službenoj rasi, kako bi postigao silu da savlada nekoga ko ima npr. 100 kilograma. Zbog toga je centar težišta tela psa pomeren sa prednjih na zadnje noge, čime se najviše opterećuju kukovi koji to ne mogu da izdrže. Znači, proces stvaranja hip displazije jeste u tom prevelikom opterećenju kukova. Čitav biomehanički model psa podrazumeva da njegovo težište jeste na prednjim šapama, a ne na karlici.
Povratak prirodi: Ravna leđa i pravilno težište su jedini put ka zdravom i pokretnom psu.
Uzroci displazije i biomehanički model
Poremećaj centra ravnoteže može doprineti stvaranju tzv. lažne displazije kuka. A još jedan od razloga jesu predugi nokti na prednjim nogama, čime se noktom šapa gura nazad. Nokti toliko narastu da se šapa oslanja na zadnje jastučiće, prstići su odignuti, i težište se ponovo prebacuje na kukove. Čašica ili zglobna kvrga stradaju u tom trpljenju tereta za koji nisu projektovani.
Ono o čemu bi trebalo voditi računa kada se kupuju nemački ovčari jeste da se kupi što običniji pas, sa što ravnijim leđima, jer su ravna leđa siguran znak da je težište tela na prednjim nogama. Narušavanjem osnovnog biomehaničkog modela dobijaju se kontraindikovane karakteristike, jer priroda teži poravnanju. Skup prosečne lepote svakog dela čini konceptualnu lepotu celine.
Budućnost rase i odgovornost vlasnika
Čovek koji se odluči danas da ima nemačkog ovčara, mora da računa na probleme sa kukovima što pas bude stariji. Problem je u tome što je pas pravljen za određene performanse koje danas ne radi. Upotrebna vrednost psa kao službenog je sve manja, a očekujemo da forma sama po sebi bude održiva, što je nemoguće.
Forma tela psa proizlazi iz suštine njegove upotrebe. Treba da biramo pse normalne građe i ravnih leđa, što je danas gotovo nemoguće pronaći. Sve ostalo je rezultat eugenike i stavljanja rase iznad vrste, što na kraju mora da se plati. Ne znam kako će čovek da plati ovo što je uradio nemačkom ovčaru, a i mnogim drugim rasama.
Posekotina šape kod psa, naročito na jastučićima, često zabrine vlasnike jer deluje kao da rana „ne prolazi“. Iako se čini da se koža ne obnavlja, u većini slučajeva reč je o sporom, ali prirodnom procesu zarastanja, posebno kod mladih pasa poput mopsa.
Zašto posekotina šape kod psa sporo zarasta
Koža na jastučićima šapa nije ista kao koža na ostatku tela. Ona:
nema dlaku
ne „zarasta“ klasičnim obrascem
obnavlja se sloj po sloj iz dubine
Zato rana često izgleda otvoreno, „mekano“ ili neravno, iako proces regeneracije već traje ispod površine.
Da li koža na jastučiću može da „poraste“
Važno je razumeti jednu stvar:
jastučić ne zarasta tako što se zatvara odozgo, već se obnavlja iznutra.
Tokom tog procesa:
stari sloj se postepeno ljušti
novi slojevi kože se formiraju ispod
površina se vremenom izravnava
Ovo može potrajati, ali je normalno.
Šta raditi ako deo kože „visi“
Ako postoji deo kože koji:
visi
zapinje
remeti oslonac
cilj je da se postigne ravna i stabilna površina, kako pas ne bi dodatno povređivao šapu.
U tim situacijama:
važno je sprečiti dalje kidanje
zaštititi šapu od pritiska
omogućiti mir
Nikako ne „seckati nasumično“ bez saveta stručnjaka.
Posekotina šape kod psa može se privremeno zaštititi:
ako je pas miran
ako postoji rizik od dodatne traume
ako šapa stalno dolazi u kontakt sa podlogom
Cilj bandaže nije da „zatvori ranu“, već da:
smanji mehaničko opterećenje
omogući koži da se sama obnovi
Kada se obavezno konsultovati sa veterinarom
Iako je spor oporavak često normalan, veterinar je potreban ako:
rana krvari
postoji otok ili infekcija
pas šepa ili pokazuje bol
nema nikakvog napretka duže vreme
Strpljenje je ključ
Posekotina šape kod psa mora da zaraste svojim tempom. Ne može se „naterati“ da brže prođe. Jastučići se obnavljaju postepeno, sloj po sloj, i uz adekvatnu zaštitu najčešće dolazi do potpunog oporavka.
Najvažnije je:
ne paničiti
ne ubrzavati silom
omogućiti mir i zaštitu
Ne propustitebesplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
