U svetu u kom smo preplavljeni nametnutim uverenjima sa svih strana, retki su trenuci kada se zaista zaustavimo i zamislimo. Postoje obične knjige koje samo mehanički pročitamo, ali postoje i ona retka, decenijama skrivana dela. Jedno od njih je i čuveni necenzurisani rukopis „Nadmudrivanje đavola“. Prevođenje ove knjige nije bilo samo tehnički rad na tekstu, već dubok unutrašnji proces i lom. Istinska sloboda misli nikada ne dolazi lako, jer ona zahteva da prvo srušimo sve iluzije u koje smo godinama bezusvolno verovali.
Da li je sloboda misli moguća ako usvajamo tuđe reči da bismo pripadali?
Glavna poruka ove zabranjivane knjige jeste razotkrivanje mehanizama kojima društvo stvara takozvane lutalice. Kada unutrašnja sumnja počne da deluje, otvara se jedno prilično teško i neprijatno pitanje. Da li su sve te tvrdnje zaista naše autentične misli, ili su to samo naučene rečenice koje svakodnevno ponavljamo?
Mi ih često usvajamo nesvesno, samo da bismo po svaku cenu pripadali određenoj grupi. Porodica, škola, društvo, verske i političke strukture neprestano vrše tihi pritisak na naš um kroz medijske sadržaje.
Kako naučiti da proverimo svaku reč pre nego što je izgovorimo?
Kada nas ovo necenzurisano delo probudi, prvi stvarni rezultat tog procesa jeste uvođenje zdrave i svesne sumnje. Vi tada počinjete tri puta da proveravate svaku svoju misao pre nego što je javno izgovorite. Zapitaćete se da li je to rečena istina koja dolazi iz vaše duše, ili je to samo usvojeni kalup ponašanja.
Većina ljudi provede čitav svoj život identifikujući se sa porukama koje im nametnu mediji i okruženje. Zbog toga je odvajanje od kolektivnog uma i tuđih očekivanja jedan od najhrabrijih činova u životu svakog čoveka.
Unutrašnja sloboda počinje onog trenutka kada prestanemo da ponavljamo tuđe rečenice.
Sumnja kao jedina prava kapija ka unutrašnjem oslobođenju
Zato moramo razumeti da sumnja u sopstvena uverenja uopšte ne predstavlja gubitak kompasa niti slabost karaktera. Naprotiv, upravo je ta sumnja prvi i najvažniji korak ka tome da se ostvari stvarna sloboda misli. Tek kada prestanemo da ropski ponavljamo tuđe dogme i nametnute narative, mi pravimo prostor za sopstveni glas. Nemojte se plašiti da preispitate sve što ste do sada naučili i prihvatili kao zdravo za gotovo. Budite hrabri da mislite svojom glavom i da kroz svesnu sumnju izgradite svoj autentični mir i slobodu.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
U modernom društvu smo skloni tome da svaku manifestaciju nesigurnosti ili panike odmah proglasimo za psihološki problem. Kada posmatramo paniku kod svojih ljubimaca ili kod samog sebe, mi grozničavo tražimo komplikovane mentalne uzroke.
Međutim, nauka i biologija nas uče da postoje primarni mehanizmi koji uopšte ne dolaze iz naših svesnih misli.
Ti bazični strahovi kod pasa i ljudi nisu naučeni kroz loša iskustva, niti su uslovljeni vaspitanjem tokom života. Oni su, naime, potpuno urođeni i predstavljaju sastavni deo našeg osnovnog operativnog sistema sa kojim dolazimo na ovaj svet.
Biološka panika tela koja reaguje znatno pre svesnog uma
Kada se beba rodi, ili kada štene tek otvori svoje oči, oni sa sobom nose isključivo dva instinktivna straha. Prvi je strah od iznenadnog i jakog zvuka, a drugi je strah od iznenadnog pada i gubitka podloge. Za čoveka je ovaj mehanizam posebno naglašen jer smo mi bića koja se kreću uspravno, na dve noge.
Održavanje balansa na dve tačke oslonca je neurološki veoma zahtevno, te je svaki gubitak ravnoteže direktna pretnja po opstanak. Ovo nisu naši svesni izbori, već duboki instinkt i genetski kod koji upravlja našim disanjem i mišićnim tonusom.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Kako u deliću sekunde nepoznat zvuk gasi racionalno razmišljanje?
U trenutku kada odjekne neočekivana i glasna buka, organizam prosto nema vremena za analizu ili logičko razmišljanje. Mi tada nemamo luksuz da racionalno analiziramo šta će nam se tačno dogoditi ili gde će neki predmet pasti.
Telo u tom deliću sekunde reaguje potpuno samostalno, pre nego što informacija uopšte stigne do svesnog dela uma. To nije hronična anksioznost koja se rađa iz prevelikog razmišljanja, već trenutna, bazična panika tela pred nepoznatim. Jedina poruka koju nervni sistem tada emituje jeste trenutna komanda: beži i spasi se po svaku cenu.
Kada prihvatimo instinkte bez osude, naš zagrljaj postaje jedino sigurno utočište za psa.
Prestanak krivice i prelazak na svesno prihvatanje žive prirode
Kada konačno u potpunosti razumemo ove prirodne zakone, mi automatski prestajemo da kažnjavamo i krivimo sebe ili svoje ljubimce. Ti instinktivni, nagli strahovi kod pasa tokom grmljavine ili vatrometa više ne izgledaju kao mana u karakteru ili neposlušnost. Shvatamo da ono što je čista biologija i nagon za preživljavanjem nikada ne može biti definisano kao slabost. Ovo saznanje je ujedno i predivan poziv da budemo maksimalno nežni prema sebi i bićima koja vodimo kroz život. Umesto beskorisne dresure i forsiranja, ponudite svom psu sigurno utočište i topao zagrljaj pun razumevanja.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
U savremenom svetu se koncept vaspitanja i prenošenja znanja prečesto zasniva na rigidnoj sili i slepoj poslušnosti. Kada posmatramo moderne metode obuke, moramo otvoreno priznati da je tradicionalna dresura pasa zapravo samo rafinisani produžetak cirkusa.
U pitanju je potpuno isti, zastareli koncept kontrole, surove discipline i skrivene traume. Razlika je, naime, samo u tome što danas u areni ne sedi slon pod pretnjom biča. Umesto toga, danas pas nesrećno sedi u našoj dnevnoj sobi, dok dete uplašeno ćuti u školskoj učionici.
Kako traumatološki koncept poslušnosti uništava živa bića?
Kada unutar svog doma autoritativno izgovorimo rečenicu da će biti isključivo onako kako mi kažemo, mi aktiviramo opasan obrazac. To je, slikovito rečeno, klasičan traumatološki koncept discipline koji polako ali sigurno guši svest i slobodnu volju živog bića.
Životinja pod tim pritiskom ne uči iz ljubavi, već izvršava komande iz čistog, bazičnog straha od kazne ili odbacivanja. Međutim, svest čovečanstva se menja, te polako dolazi vreme kada će ovaj vid ponašanja biti potpuno prepoznat i odbačen. Ovaj skriveni mehanizam prisile polako izlazi na svetlost dana.
Zakonski okviri za zaštitu dostojanstva naših ljubimaca
Istorija nam dokazuje da društvo ipak poseduje sposobnost da evoluira i ispravi svoje teške civilizacijske greške. Naime, svedoci smo toga da su divlji cirkusi uspešno ušli u restriktivne zakonske okvire i zvanično prestali da koriste i muče životinje.
Istinsko prijateljstvo se ne gradi kroz silu, već kroz obostrano poštovanje i slobodu.
Na potpuno isti način, čvrsto verujem da će i klasična dresura pasa u budućnosti biti pravno prepoznata kao čist oblik zloupotrebe. Zakon će, pre ili kasnije, morati da zaštiti emotivni i neurološki integritet naših četvoronožnih prijatelja. Prinuda će prosto morati da ustupi mesto svesnom vođenju.
Izgradnja novih puteva kroz čisto poverenje i međusobno poštovanje
Na kraju ove važne priče, ljudi će definitivno morati da pronađu potpuno nove i humanije puteve komunikacije sa prirodom. Svrha našeg suživota sa životinjama nikada ne sme biti njihovo surovo korišćenje, iscrpljivanje i lomljenje njihovog karaktera radi našeg ega.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Suština se, zapravo, krije u tome da ih istinski razumemo, duboko poštujemo i sa ljubavlju vodimo kroz život pored sebe. Kada strah zamenite čistim poverenjem, vi dobijate odanog prijatelja za ceo život. To je, ujedno, i jedina prava poenta celokupne holističke filozofije nege.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Zašto afektivni dodir predstavlja lek, ali samo ako razumemo biologiju onoga koga dodirujemo
U prethodnim kolumnama govorili smo o tome kako pas vidi svet, kako ga čuje i kako ga miriše. Svako od tih čula predstavlja jedan kanal kroz koji nervni sistem prikuplja informacije iz spoljašnjeg sveta i na osnovu njih pokušava da održi ono što biologija naziva homeostazom, unutrašnjom ravnotežom organizma. Međutim, postoji jedno čulo koje se razlikuje od svih ostalih.
Za razliku od vida, sluha ili mirisa, dodir nije nešto što dolazi iz daljine. Dodir zahteva prisustvo. Zahteva blizinu. Zahteva odnos. Upravo zbog toga nijedno drugo čulo nema toliko snažan uticaj na razvoj poverenja između psa i čoveka, ali isto tako nijedno drugo čulo nema toliku sposobnost da naruši taj odnos kada ne razumemo biologiju organizma koji dodirujemo.
Možda upravo zbog toga ljudi dodir smatraju najjednostavnijim izrazom ljubavi. Kada ugledamo štene, gotovo instinktivno pružamo ruku da ga pomazimo. Kada se vratimo kući, prvo što uradimo jeste da zagrlimo svog psa. Kada želimo da ga utešimo, dodirujemo ga. Kada želimo da pokažemo privrženost, dodirujemo ga. Kada želimo da umirimo sebe, ponovo ga dodirujemo.
Retko se, međutim, zapitamo jednu veoma važnu stvar. Da li tog trenutka dodir zaista služi psu ili služi nama? Da li je potreba za fizičkim kontaktom potreba psa ili potreba čoveka? Odgovor nije jednostavan, jer je dodir jedan od retkih jezika koje dele gotovo sva živa bića. Međutim, kao i svaki drugi jezik, on ima svoja pravila. Problem nastaje kada govorimo svojim jezikom, a očekujemo da nas druga vrsta razume bez greške.
Mozak na površini tela: Kako koža prima informacije
Koža je najveći organ tela. Kod psa ona ne predstavlja samo zaštitni omotač koji odvaja unutrašnjost organizma od spoljašnjeg sveta. Ona predstavlja jedan od najsloženijih senzorskih sistema u prirodi. U svakom kvadratnom centimetru kože nalaze se hiljade receptora sposobnih da registruju pritisak, vibracije, temperaturu, istezanje, bol i najfinije moguće dodire. Svaki od tih receptora povezan je sa nervnim vlaknima koja informacije šalju prema kičmenoj moždini, a zatim prema mozgu. Drugim rečima, svaki dodir ostavlja trag u nervnom sistemu. Nijedan dodir nije neutralan. Organizam ga ili prepoznaje kao nešto što doprinosi osećaju sigurnosti ili kao informaciju koja zahteva povećanu pažnju i pripremu za reakciju.
Neurofiziologija komunikacije: Kada afektivni dodir počinje na koži
Poslednjih decenija neurofiziologija je počela mnogo ozbiljnije da proučava ono što nazivamo afektivnim dodirom. Otkrivena su posebna nervna vlakna, poznata kao C-taktilna vlakna, koja ne reaguju na snažan pritisak ili bol, već upravo na spor, nežan i predvidiv dodir. Kada se aktiviraju, informacije koje prenose ne završavaju prvenstveno u delovima mozga zaduženim for precizno određivanje mesta dodira, već u centrima koji učestvuju u obradi emocija, osećaja sigurnosti i socijalne povezanosti. Drugim rečima, biologija razlikuje dodir koji prenosi informaciju od dodira koji prenosi odnos. Upravo zbog toga afektivni dodir zahteva da razumemo kako ga svesno usmeravamo, kojom brzinom, kojim intenzitetom i u kakvom emocionalnom stanju to činimo.
Većina vlasnika veruje da je svaki dodir izraz ljubavi. Međutim, nervni sistem psa ne procenjuje naše namere. On procenjuje ono što oseća. Zamislite osobu koja vam priđe s najboljom namerom, ali vas snažno zgrabi za ramena dok ste uplašeni ili duboko zamišljeni. Njena namera možda jeste bila dobra, ali će vaš organizam ipak reagovati na iznenadni dodir. Isto se događa i kod pasa. Dodir koji dolazi neočekivano, koji je grub, brz ili nametnut može aktivirati potpuno drugačije neurofiziološke procese od dodira koji organizam prepoznaje kao bezbedan. Ljubav čoveka nije dovoljna da bi dodir bio prijatan. Potrebno je da ga i nervni sistem psa prepozna kao takvog.
Ovo postaje posebno važno kada govorimo o štencima. Tokom prvih nedelja života nervni sistem prolazi kroz period izuzetne plastičnosti. Svaki dodir koji štene doživi postaje deo njegovog budućeg razumevanja sveta. Nežni dodiri majke dok čisti svoje mladunce nisu slučajni. Oni imaju važnu biološku funkciju. Pored održavanja higijene, takvi dodiri učestvuju u sazrevanju nervnog sistema, regulaciji telesne temperature, uspostavljanju osećaja sigurnosti i razvoju socijalne povezanosti. Priroda nije odvojila dodir od preživljavanja. Naprotiv, učinila ga je jednim od osnovnih alata pomoću kojih organizam uči da li je svet bezbedno mesto.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva. Knjiga koja inspiriše. Knjiga koja se ne zaboravlja.
Kada ljubav postane izvor stresa: Ignorisanje signala psa
Ovde dolazimo do jedne od najvećih zabluda savremenog odnosa čoveka i psa. Ljudi veoma često procenjuju kvalitet dodira prema sopstvenom osećaju, a ne prema načinu na koji ga doživljava organizam psa. Kada nama prija snažan zagrljaj, pretpostavljamo da mora prijati i njemu. Kada nama prija da nas neko tapše po glavi ili snažno zagrli, očekujemo da će pas isti taj dodir doživeti kao izraz ljubavi. Međutim, priroda nije razvijala nervni sistem psa da razume ljudske običaje. Razvijala ga je da prepozna sigurnost, predvidivost i odsustvo opasnosti.
Upravo zato mnogi psi veoma jasno pokazuju da im određeni afektivni dodir u tom obliku nije prijatan. Okreću glavu, sklanjaju pogled, zatežu mišiće lica, spuštaju uši, oblizuju njušku ili pokušavaju da se udalje. Problem nije u tome što ti signali ne postoje. Problem je što ih mi veoma često nazivamo poslušnošću, strpljenjem ili dobrom naravi, umesto da ih prepoznamo kao pokušaj psa da kulturno kaže kako mu nešto nije prijatno.
Nažalost, ovu grešku najčešće pravimo upravo iz ljubavi. Dete koje zagrli psa toliko jako da mu gotovo ograniči disanje nije želelo da ga povredi. Želelo je da pokaže ljubav. Odrasla osoba koja neprestano mazi psa po glavi dok se on okreće od nje takođe nije imala lošu nameru. Želela je kontakt. Međutim, biologija ne procenjuje naše namere. Nervni sistem reaguje na informacije koje prima. Upravo zbog toga možemo voleti psa više od svega na svetu, a da mu istovremeno svakodnevno šaljemo informacije koje njegov organizam doživljava kao neprijatne ili preplavljujuće. Ljubav bez razumevanja biologije ponekad postaje jedan od najvećih izvora stresa, upravo zato što nikada ne preispitujemo sopstveno ponašanje.
Metode oporavka: Pravilno usmeren afektivni dodir
Tokom svog profesionalnog rada imao sam priliku da upoznam i primenjujem različite metode rada sa psima, a jedna od njih bila je i Tellington TTouch metoda, koju je razvila Linda Tellington-Jones. Bez obzira na različita mišljenja o pojedinim teorijskim objašnjenjima ove metode, jedno zapažanje ostalo je dosledno tokom svih godina mog rada. Kada je dodir spor, predvidiv, nežan i usmeren sa punom pažnjom na reakcije psa, veoma često dolazi do promena koje prevazilaze samu kožu. Pas počinje sporije da diše, opada napetost mišića, telo postaje mekše, pogled mirniji, a čitav organizam kao da prelazi iz stanja stalne pripravnosti u stanje veće sigurnosti. Danas znamo da nežan afektivni dodir može doprineti aktivaciji parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema, sistema koji učestvuje u odmoru, oporavku i obnavljanju organizma. Upravo zato nije važno samo da li dodirujemo psa. Važno je kako ga dodirujemo i u kakvom emocionalnom stanju to činimo.
Jezik koji je postojao pre svih reči: Moć sigurnog pritiska
Upravo zato nije slučajno što su se poslednjih godina pojavile kompresione kabanice i prsluci namenjeni psima koji pate od straha tokom grmljavine, vatrometa ili drugih intenzivnih zvukova. Njihov cilj nije da zaustave buku, već da kroz blag, ravnomeran i predvidiv pritisak na telo pruže nervnom sistemu dodatne informacije koje kod pojedinih pasa mogu doprineti osećaju veće stabilnosti i sigurnosti. Sličan princip koristi se i kod nekih ljudi koji pronalaze utehu u zagrljaju ili pokrivaču sa opterećenjem.
Kada je organizam preplavljen stresom, pažljivo strukturisan afektivni dodir često predstavlja razumljiviji jezik od bilo koje izgovorene reči. Pas ne razume naše objašnjenje da će grmljavina uskoro proći, ali veoma dobro razume kada kroz dodir oseti da nije sam. Upravo zbog toga će u trenucima najvećeg straha mnogim psima mnogo više značiti miran zagrljaj, nežan kontakt ili osećaj sigurnog pritiska na telo nego stotine reči kojima pokušavamo da ih utešimo. Pre nego što je čovek naučio da govori, priroda je stvorila jezik dodira, i čini se da upravo tim jezikom nervni sistem govori najtečnije.
Kada ignorišemo suptilne signale tela, naš izraz ljubavi za psa postaje izvor stresa.
Neuroplastičnost i sećanje tela: Da li mozak može da zaboravi?
Još jedna fascinantna osobina kože jeste činjenica da ona nikada ne komunicira samo sa spoljašnjim svetom. Svaki dodir predstavlja dvosmerni razgovor između kože i mozga. Mozak neprestano upoređuje informacije koje dolaze iz kože sa prethodnim iskustvima i na osnovu toga procenjuje da li treba da poveća napetost ili da dozvoli opuštanje. Ako je organizam godinama učio da određeni dodir prethodi neprijatnom iskustvu, dovoljno je svega nekoliko sekundi da se aktiviraju stari neuronski putevi. Isto tako, ako kroz stotine novih iskustava pas nauči da svesni afektivni dodir dosledno znači sigurnost, nervni sistem će postepeno početi da gradi nove obrasce. Upravo u tome leži prava snaga neuroplastičnosti. Ne brišemo prošlost. Gradimo novu budućnost.
Zato danas mnogo više razmišljam o tome kako prilazim psu nego koliko dugo ga mazim. Nekada nekoliko sekundi pažljivog dodira vredi više od deset minuta nesvesnog maženja. Pas ne broji koliko puta smo ga dodirnuli. Njegov nervni sistem pamti kako se osećao dok smo ga dodirivali. To je razlika koju veoma često zaboravljamo. Ljudi pamte događaje. Psi mnogo češće pamte telesna stanja. Upravo zbog toga naš dodir ostaje zapisan mnogo dublje nego što možemo da zamislimo.
Mazite svog psa, ali naučite njegov jezik
Kada sve ovo razumemo, postaje jasno da dodir nikada nije samo dodir. On je informacija. On je iskustvo. On je biologija. Svaki put kada položimo ruku na telo psa, mi ulazimo u razgovor sa njegovim nervnim sistemom. Pitanje nije da li će organizam odgovoriti. On će odgovoriti svaki put. Jedino je pitanje kakav odgovor ćemo izazvati. Hoćemo li povećati osećaj sigurnosti ili napetosti? Hoćemo li pomoći organizmu da se približi homeostazi ili ćemo ga, potpuno nesvesno, udaljiti od nje?
Možda je upravo zato najveća lekcija ove kolumne veoma jednostavna. Mazite svog psa. Mazite ga često. Mazite ga nežno. Mazite ga prisutno. Ali pre nego što pružite ruku, zastanite na trenutak i zapitajte se da li to radite zato što je afektivni dodir u tom trenutku potreban njemu ili zato što je potreban vama. Prava ljubav ne meri se količinom dodira koju pružamo. Ona se meri sposobnošću da razumemo kako drugo biće taj dodir doživljava. Tek tada dodir prestaje da bude izraz naše potrebe za ljubavlju i postaje dar koji drugom biću donosi mir, sigurnost i poverenje. Mislim da upravo u tom trenutku prestajemo da budemo samo vlasnici pasa i postajemo njihovi istinski čuvari.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portaluSvet Plus
Saznajte i na koji način hemijska informacija i mirisiu vašem domu mogu uticati na ponašanje životinje. Kada se pravilno kombinuju umirujuće okruženje i svesni afektivni dodir, nervni sistem psa dobija jasne signale bezbednosti. Pogledajte kako adekvatan afektivni dodir i poštovanje bioloških granica psa transformišu vašu svakodnevnu komunikaciju.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
U svetu moderne nege ljubimaca često zaboravljamo na jedno od najstarijih i najvažnijih pravila prirode. Ti si, naime, ono što jedeš, a tvoj pas je u potpunosti ono što unosi u svoj organizam. Ako vaše voljeno biće svakodnevno jede mrtvu hranu, ono polako ali sigurno postaje živi leš, odnosno zombi.
Kada pas konzumira industrijski prerađene obroke, njegov unutrašnji sistem gubi svoju osnovnu svrhu postojanja. Naime, dehidrirana hrana za pse je osmišljena tako da organizam ne mora da uradi apsolutno ništa kako bi je preradio.
Kako laka dostupnost veštačkih nutrijenata ubija pseći mikrobiom?
Kada pas pojede činiju suvih granula, svi veštački sastojci su mu odmah i bez ikakvog napora stavljeni na raspolaganje. Hrana dospeva u stomak već maksimalno prerađena, te u dvanaestopalačnom crevu ne zahteva nikakvo dodatno rastavljanje.
Organizam životinje se tada s pravom pita zašto bi uopšte patio i trošio energiju kada mu je sve servirano na tacni. Zbog ovog hroničnog nerada, pseći mikrobiom polako počinje da odumire jer gubi svoju prirodnu ulogu u varenju. Korisne crevne bakterije prosto nestaju jer nemaju čime da se hrane, što vodi u tihi metabolički slom.
Trenutni kolaps organizma pri prvom susretu sa stvarnim svetom
Ovakvo prividno stanje sitosti i mira funkcioniše samo unutar sterilnog i potpuno zaštićenog mehura. Međutim, u stvarnom životu, pas sa uništenim mikrobiomom postaje izuzetno ranjiv na sve spoljne uticaje. U trenutku bilo kog kontakta sa surovom realnošću, sa virusima, opasnim bakterijama ili svakodnevnim stresom, organizam doživljava kolaps.
Jak i aktivan organizam se uspešno bori sa svim virusima, stresom i ekološkim izazovima.
Telo koje je naviklo na mrtvu hranu nema apsolutno nikakve odbrambene mehanizme za borbu sa izazovima. Zbog toga se vaši ljubimci lako razboljevaju i gube vitalnost, jer im je unutrašnji štit potpuno ugašen.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Vratite život u činiju svog psa kroz živu i svesnu ishranu
Zato moramo hitno da se probudimo i shvatimo da je dehidrirana hrana za pse najbrži put ka gašenju njihovog imuniteta. Da bismo im obezbedili dug i zdrav život, moramo im ponuditi pravu, živu i biološki adekvatnu hranu. Kuvani obroci, bogate supe od kostiju i prirodni probiotici jedini mogu da ožive umrtvljene organe i vrate mikrobiom u funkciju.
Tek kada crevne bakterije ponovo počnu aktivno da rade i prerađuju hranu, pas dobija svoju iskonsku snagu. Izaberite život za svog psa i zamenite mrtve granule obrocima koji nose čistu i živu energiju prirode.
