Kada se u laboratorijskim nalazima naših ljubimaca pojavi povišen nivo kalcijuma, naša prva reakcija je da ga nekako eliminišemo iz tela. Naime, visoka koncentracija ovog minerala u krvi i tkivima može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije.
U takvim situacijama se kao logična pomoć za njegovo bezbedno oslobađanje i izbacivanje najčešće preporučuju magnezijum, vitamin D i vitamin K. Međutim, ako slepo i mehanički pristupimo ovom problemu, možemo upasti u opasnu metaboličku zamku. Telo psa počinje da reaguje na potpuno neočekivan način.
Kako dodavanje magnezijuma stvara prividni balans ali ruši sistem?
U trenucima kada je u organizmu prisutan visok kalcijum, veterinari i vlasnici često drastično povećaju unos magnezijuma. Logika iza ovog koraka jeste da se magnezijumom, koji je u srazmeri bio veoma nizak, potisne preveliki kalcijum. Iako povećana količina magnezijuma uspešno smanjuje njihov međusobni loš odnos, unutar tela se pokreće lančana reakcija.
Problem je u tome što magnezijum koji dodajemo zapravo ne mora biti u stvarnom deficitu u ćelijama. Mi na ovaj način nasilno menjamo osetljivi fiziološki odnos na koji je telo naviklo.
Prirodni izvori minerala i pravilna hidratacija pomažu telu da održi idealnu unutrašnju ravnotežu.
Zašto organizam reaguje stvaranjem još većih kalcijumskih depozita?
Onog trenutka kada narušimo strogo definisane unutrašnje zakone i procente minerala, nastaje suprotan efekat od željenog. Umesto da se uspešno oslobodi viška, telo u stanju šoka počinje da stvara još veće naslage kalcijuma u mekim tkivima i organima.
Dakle, nesvesnim forsiranjem suplemenata pokrećemo proces kalcifikacije koji može trajno oštetiti bubrege, krvne sudove i zglobove psa. To se dešava jer unutrašnja inteligencija organizma ne trpi agresivno veštačko uplitanje u prirodne proporcije elemenata.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Svestan i oprezan pristup rešavanju mineralnog disbalansa
Zato moramo razumeti da višak kalcijuma kod pasa nikada ne smemo rešavati brzim i agresivnim metodama. Pre nego što posegnete za bilo kakvim sintetičkim suplementima, neophodno je sagledati celokupnu sliku metabolizma. Moramo otkriti stvarni uzrok zašto telo uopšte zadržava kalcijum i zašto ga skladišti tamo gde mu nije mesto.
Prirodna ishrana, izbalansiran unos minerala kroz organske izvore i očuvanje zdravlja creva jesu jedini sigurni putevi. Pomozite svom psu nežno, poštujući prirodne zakone njegovog tela, kako ne biste stvorili veći problem od onog koji pokušavate da rešite.
Kada štitna žlezda u organizmu naših ljubimaca počne da radi usporeno ili nepravilno, mi najčešće krivimo samu žlezdu. Međutim, surova medicinska istina jeste da je nepravilan rad ovog organa skoro uvek samo posledica mnogo dubljeg problema. U pitanju je tihi i razorni slom u odnosima između ključnih minerala u telu.
Naime, suptilna ravnoteža između kalcijuma i fosfora, kao i odnos između kalcijuma i kalijuma, direktno diktiraju rad ove važne žlezde. Kada se ti odnosi jednom pokvare, ceo organizam počinje da prima potpuno pogrešne i zbunjujuće metaboličke signale.
Kako hipotalamus gubi kontrolu nad unutrašnjim sistemom komunikacije?
U zdravom organizmu postoji savršeno precizan i neprekidan lanac unutrašnje komunikacije koji vodi glavnu reč. Glavni kontrolor u mozgu, hipotalamus, konstantno komunicira sa svim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem isključivo putem krvi. On oslobađa specifične hormone u krvotok, te ti hemijski impulsi brzo stižu do žlezda koje dalje upravljaju telom.
Međutim, kada mineralni disbalans poremeti krvnu sliku, ovi vitalni impulsi postaju potpuno izobličeni. Na taj način, štitna žlezda kod pasa biva prinuđena da šalje pogrešne informacije organima koji više ne znaju šta tačno treba da rade.
Kada se poremeti odnos kalcijuma i fosfora, žlezde počinju da šalju pogrešne signale telu.
Najgori scenario za ljubimca je potpuno zbunjen i nem organizam
Za zdravlje i dugovečnost životinje apsolutno ne postoji ništa lošije od zbunjenog organizma koji gubi kompas. Kada se mineralne veze prekinu, nastaje opasan sistem u kojem telo više niti ispravno prima, niti uspešno šalje unutrašnje informacije. Žlezde prosto zaćute ili počnu da šalju haotične komande koje polako ali sigurno razaraju metabolizam psa.
Vlasnici tada obično primećuju nagli gubitak energije, gojaznost, loš kvalitet dlake ili hronični umor kod svojih ljubimaca. Sve su to jasni znaci da je komunikacija na relaciji mozak-žlezde-organi potpuno prekinuta.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Vratite ravnotežu minerala umesto da lečite samo posledice
Zato rešenje za ovaj problem nikada ne leži u agresivnom lečenju same žlezde veštačkim hormonima bez dubljeg istraživanja uzroka. Moramo se hitno vratiti na sam početak i popraviti pokidane odnose među ključnim mineralnim elementima.
Pravilna ishrana bez toksičnih aditiva, prirodna podrška kroz supu od kostiju i eliminacija stresa jesu jedini put ka izlečenju. Samo kada ponovo uspostavimo stabilan nivo kalcijuma, kalijuma i fosfora, unutrašnji signali će ponovo postati čisti i jasni. Pomozite svom psu da njegov unutrašnji svet ponovo progovori jezikom zdravlja i savršene ravnoteže.
Svakoga dana organizam naših ljubimaca radi za njih mnogo više nego što mi uopšte možemo da zamislimo. Unutrašnji sistem neprestano prepoznaje opasnosti, popravlja oštećenja, obnavlja ćelije i uspešno se prilagođava svetu oko sebe. U tom neprekidnom procesu, kancerogene ćelije se zapravo pojavljuju kao prirodni ulazi i stalni izazovi unutar tela.
Međutim, zdrav i jak imunitet kod pasa ima prirodnu sposobnost da ove izmenjene ćelije odmah prepozna i potpuno eliminiše. Problem nastaje tek onda kada prirodni odbrambeni mehanizmi popuste pod prevelikim spoljnim pritiskom.
Kako pritisak modernog života tera organizam na štetnu saradnju?
Kada se u telu životinje nagomilaju hronični stres, loše navike i nedostatak odmora, telo sve teže održava svoje prirodno stanje. Pod strahovitim pritiskom stalnog stresa, nedostatka zdravog mikrobioma i hroničnog deficita minerala, telo počinje da sarađuje sa bolešću.
Naime, unutrašnji sistem prosto kapitulira jer više nema snage za svakodnevnu borbu na ćelijskom nivou. Zbog toga se odbrambeni sistem bazično uništava onog trenutka kada dozvolimo potpuno razaranje crevne flore. Crevne bakterije su, zapravo, glavni pokretač i stub celokupnog zdravlja životinje.
Komercijalne poslastice i skriveni toksini u psećoj činiji
Uništavanje unutrašnje ravnoteže i mikrobioma najčešće se dešava preko komercijalne i industrijski prerađene hrane. Naša okolina u kojoj živimo, kao i razni prekomerni aditivi u ishrani, nanose ogromnu štetu digestivnom traktu. Posebnu opasnost u modernoj nezi predstavljaju razne popularne grickalice i sušene poslastice koje se masovno prave ko zna od čega sve. Ove namirnice, naime, često sadrže visoke koncentracije nagomilanih toksina i teških aditiva koji direktno blokiraju imunitet kod pasa. Umesto da nagradite svog ljubimca, vi mu na taj način polako gasite prirodnu zaštitu.
Zdravlje se gradi svakog dana kroz miran san, čistu ishranu i život bez stresa.
Zdravlje nije jedna izolovana odluka već svestan način života
Zato moramo duboko da razumemo da opšte zdravlje i dugovečnost nikada nisu posledica samo jedne trenutne odluke. To je, zapravo, svestan i kontinuiran zbir hiljada malih odluka koje odgovorno donosimo svakoga dana za svoja bića. Sve se svodi na to kako naši psi realno žive, kako se svakodnevno hrane i koliko se kvalitetno odmaraju. Zbog toga moramo ostaviti dovoljno slobodnog prostora organizmu da nesmetano radi upravo ono za šta je stvoren. Izbacite hemijske poslastice, smanjite stres u okruženju i hranite psa čistom, živom hranom koja čuva njegov mikrobiom.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
U krugovima vlasnika kućnih ljubimaca danas je veoma popularna teorija o takozvanoj iskonskoj, divljoj ishrani. Zbog toga često čujemo rečenicu kako vukovi u prirodi nikada nisu jeli supu od kostiju. Iako je ta tvrdnja istorijski tačna, ona zapravo zanemaruje surovu realnost modernog života.
Danas postoje psi koji jedu isključivo čisto meso, konzumiraju najskuplju svežu hranu i dobijaju naizgled najbolje namirnice. Međutim, kada uradite detaljnu analizu njihovog organizma, rezultat pokaže da je u telu sve pogrešno. Pravilna ishrana pasa očigledno ne zavisi samo od količine mesa u činiji.
Zašto organizam modernog psa ulazi u fazu teškog unutrašnjeg sloma?
Kada analize pokažu da unutrašnji sistem ne radi kako treba, krivac zapravo nije samo meso. Životinje u divljini prelaze desetine kilometara dnevno, konstantno love i spavaju isključivo pod otvorenim nebom. Sa druge strane, naši ljubimci danas žive u potpuno veštačkom okruženju, daleko od svojih predaka. Na primer, osetljivi francuski buldozi su morali da jedu blagu supu od kostiju sa koje je uklonjena sva suvišna mast. To nam jasno pokazuje da njihov nežni digestivni trakt prosto ne može da izdrži teret sirovih i teških masnoća bez adekvatne unutrašnje podrške.
Zdravlje životinje nikada nije i ne sme biti slepa ideologija ishrane
Zbog toga glavno pitanje u modernoj nezi uopšte nije ono šta su nekada davno jeli divlji vukovi. Pravo pitanje jeste kako da efikasno podržimo oslabljeni organizam psa koji živi tik pored nas u stanu. Život u urbanim sredinama donosi specifičan stres, manjak kretanja i zagađenje iz okoline. Zato optimalno zdravlje nikada nije kruta ideologija ishrane ili slepo praćenje modernih trendova sa društvenih mreža. Zdravlje je, zapravo, stvarna sposobnost unutrašnjeg organizma da maksimalno iskoristi ono što dobija kroz svakodnevne obroke.
Naši psi danas ne žive život vukova i zato im je potrebna drugačija metabolička podrška.
Kako omogućiti svom ljubimcu dug život bez patnje i skrivenog bola?
Suština uspešne nege jeste u tome da omogućimo ovom svetu i našim životinjama život bez hronične patnje i unutrašnjeg bola. Mi često uopšte ne primećujemo da pas pati sve dok metabolizam potpuno ne popusti pod pritiskom neadekvatne hrane. Zbog toga moramo gledati širu sliku i pomoći telu da održi stabilnu ravnotežu uprkos modernom svetu u kojem živi. Lagane supe od kostiju, fermentisana hrana i balansiranje masti predstavljaju ključan korak u zaštiti organa. Samo na taj način pravilna ishrana pasa postaje njihov stvarni lek, a ne skriveni uzrok unutrašnjeg propadanja.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
Kako je hemijska informacija postala skriveno oružje protiv naših ljubimaca
Kada uđemo u svoj dom i kažemo: „Kako lepo miriše“, gotovo nikada ne razmišljamo o dubini onoga što smo zapravo doživeli. Za ljude je miris mnogo više od hemije. On predstavlja osećaj čistoće, topline doma, pripadnosti i sigurnosti. Miris sveže opranog veša, kolača koji se pekao nedeljom ili parfema osobe koju volimo može u nama probuditi uspomene koje smo odavno zaboravili. Naš mozak je tokom života naučio da određene mirise povezuje sa ljubavlju, porodicom i mestima na kojima smo se osećali zaštićeno. Možda upravo zato toliko ulažemo u mirisne sveće, osveživače vazduha, difuzere eteričnih ulja, omekšivače, parfeme i bezbroj drugih proizvoda. Ne kupujemo ih samo zato da bi naš dom lepše mirisao. Kupujemo ih zato što nesvesno pokušavamo da ponovo stvorimo osećaj sigurnosti za kojim mnogi od nas čeznu.
Međutim, vrlo retko sebi postavimo jedno mnogo važnije pitanje. Kako miriše dom u kojem živi pas?
Svet mirisa: Različita hemijska stvarnost čoveka i psa
Na prvi pogled ovo pitanje deluje gotovo besmisleno. Većina ljudi pretpostavlja da pas jednostavno oseća iste mirise kao i čovek, samo malo intenzivnije. Istina je potpuno drugačija. Pas ne živi u istom svetu mirisa u kojem živimo mi.
Zapravo, može se reći da čovek i pas ne dele istu hemijsku stvarnost. Ono što je za nas jedva primetna aroma, za psa predstavlja složenu strukturu u kojoj je svaka hemijska informacija sastavljena od hiljada različitih molekula. Ono što mi nazivamo mirisom zapravo je mešavina isparljivih hemijskih jedinjenja koja ulaze u organizam kroz nosnu šupljinu. Za čoveka su to uglavnom prijatni ili neprijatni utisci. Za psa su to informacije od kojih zavisi razumevanje sveta.
Tokom miliona godina evolucije priroda nije razvijala čulo mirisa da bi organizmi uživali u aromama. Razvijala ga je da bi mogli da prežive. Miris je za psa oduvek predstavljao način da otkrije hranu, pronađe partnera, prepozna teritoriju, proceni zdravstveno stanje druge životinje, registruje stres, strah ili prisustvo opasnosti. Pre nego što nešto vidi ili čuje, pas će to često prvo osetiti. Upravo zato njegov nos nije samo organ za disanje. On predstavlja jedan od najsloženijih bioloških sistema za prikupljanje informacija koji je priroda ikada razvila.
Anatomija njuške: Instrument stvoren za dešifrovanje okruženja
Čovek u proseku raspolaže sa oko šest miliona olfaktornih receptora, dok pas, u zavisnosti od građe njuške, može imati od oko 125 miliona do čak 300 miliona receptora za miris. Međutim, priča o psećem njuhu ne završava se samo brojem receptora. Ona počinje mnogo dublje, u samoj arhitekturi pseće glave. Njuška psa nije samo estetska ili rasna karakteristika, već prostor u kojem se vazduh usmerava, filtrira, usporava i razdvaja kroz složene strukture nosne šupljine. Unutar nje nalaze se koštane strukture poznate kao nosne školjke, odnosno turbinati, preko kojih se prostire olfaktorni epitel. Kod čoveka je taj sistem relativno mali i jednostavan, dok je kod psa višestruko razvijeniji, složeniji i prilagođen obradi ogromne količine mirisnih informacija. Zbog toga pas ne „miriše“ svet kao čovek. On ga razlaže, sortira, upoređuje i čita.
Zanimljivo je da je čovek kroz selektivni uzgoj, posebno kod pasa tragača, goniča i lovačkih pasa, dodatno manipulisao telom psa kako bi pojačao dominaciju čula mirisa. Duge spuštene uši kod rasa koje prate krvni trag ili trag divljači nisu nastale samo zato da bi pas izgledao prepoznatljivo. One tokom kretanja blizu zemlje pomažu da se mirisni molekuli podižu, zadržavaju i usmeravaju prema nosu, dok nabori kože i taktilne dlake oko njuške dodatno učestvuju u registrovanju vazdušnih strujanja, dodira i promena u prostoru neposredno ispred nosa. Drugim rečima, kod takvih pasa telo je gotovo pretvoreno u instrument za miris. Čovek je generacijama selektovao pse kod kojih je čulo njuha postajalo dominantnije od mnogih drugih čula, ne zato što je pas „hteo“ da postane tragač, već zato što smo mi oblikovali njegovu anatomiju u pravcu koji nama odgovara.
Upravo zato, kada govorimo o mirisu, ne govorimo samo o nosu. Govorimo o čitavom sistemu. Govorimo o njušci, nosnim školjkama, olfaktornom epitelu, receptorima, vomeronazalnom organu, taktilnim dlakama, obliku glave, načinu disanja i načinu na koji mozak obrađuje hemijske informacije. Kod pasa sa dužom njuškom postoji više prostora za složene mirisne strukture nego kod čoveka, a kod nekih linija i rasa ta sposobnost može biti izrazito pojačana. Procene osetljivosti psećeg njuha variraju, ali se često navodi da psi određene mirise mogu registrovati hiljadama, pa čak i desetinama hiljada puta bolje od čoveka, u zavisnosti od vrste mirisa, anatomije psa i uslova u kojima se miris nalazi. To ne znači da pas samo „jače“ oseća miris. To znači da živi u sloju stvarnosti koji je čoveku gotovo potpuno nevidljiv.
Zidovi koji govore: Kako pas čita istoriju našeg doma
Možda upravo zato nikada nećeemo razumeti ponašanje pasa ako svet budemo posmatrali isključivo ljudskim čulima. Čovek ulazi u prostoriju i vidi nameštaj. Pas ulazi u istu prostoriju i čita istoriju svega što se u njoj dogodilo. Za njega pod nije samo pod. On predstavlja mapu tragova svih koji su njime prošli. Sofa nije komad nameštaja. Ona je zbir mirisnih informacija ljudi, životinja, hrane, emocija i događaja koji su se na njoj odigrali. Svaki molekul nosi određenu priču, a nervni sistem psa neprestano pokušava da te priče poveže u smislenu celinu.
Problem nastaje onda kada čovek odluči da prirodu zameni hemijom. Savremeni dom postao je jedno od hemijski najzasićenijih okruženja u kojem pas može živeti. Mirisne sveće ispuštaju isparljiva organska jedinjenja. Osveživači vazduha dodaju nove slojeve sintetičkih aroma. Parfemi, dezodoransi, sredstva za čišćenje, omekšivači za veš i brojni kozmetički proizvodi svakodnevno menjaju hemijski sastav vazduha koji pas udiše. Čovek često kaže da mu kuća miriše na čisto. Pas ulazi u isti prostor i suočava se sa hemijskim pejzažom kakav u prirodi nikada nije postojao.
Ovo nije pitanje toga da li su svi ti proizvodi dobri ili loši. Ovo je pitanje biologije. Svaki molekul koji uđe u organizam mora biti prepoznat, obrađen i, ukoliko nije iskorišćen, uklonjen. Organizam ne poseduje posebnu kategoriju za „miris sveće“, „parfem“ ili „osveživač vazduha“. Za ćelije jetre i drugih organa to su hemijska jedinjenja koja zahtevaju obradu. Što je njihov broj veći, to je veće i fiziološko opterećenje sistema koji održavaju unutrašnju ravnotežu organizma. Homeostaza nikada nije besplatna. Svaka adaptacija ima svoju energetsku cenu.
Sintetičke arome u savremenom domu brišu prirodne tragove koje pas pokušava da pročita.
Brisanje realnosti: Kada hemijska informacija zameni prirodu
Još jedan paradoks savremenog života ogleda se u tome što smo prirodne mirise gotovo potpuno uklonili iz života pasa. Kada operemo pod snažnim hemijskim sredstvom, kada poprskamo stan mirisnim sprejem ili kada intenzivnim parfemom prekrijemo sopstveni miris, mi ne dodajemo samo novu aromu. Mi brišemo informacije koje su do tada postojale. Za čoveka je to prijatan osećaj svežine. Za psa je to kao da je neko izbrisao deo sveta koji je do malopre umeo da pročita. Zamislite da svakog jutra otvorite knjigu svog života, a da je neko tokom noći obrisao pola stranica. Upravo tako izgleda svet psa kada prirodne hemijske informacije zamenimo sintetičkim.
Jedna od najfascinantnijih sposobnosti psećeg njuha jeste njegova mogućnost da registruje promene u hemiji ljudskog tela koje prate različita emocionalna stanja. Kada čovek doživi stres, njegov nervni sistem aktivira simpatički deo autonomnog nervnog sistema i započinje čitav niz fizioloških promena. U krvotok se oslobađaju hormoni poput adrenalina i kortizola, ubrzava se rad srca, menja se obrazac disanja, a znojne i lojne žlezde počinju da izlučuju drugačiji sastav hemijskih jedinjenja. Iako čovek te promene gotovo nikada ne može da oseti, za psa one predstavljaju potpuno novu hemijsku informaciju. Miris našeg tela više nije isti. Pas ne miriše „stres“ kao emociju. On miriše biohemijske promene koje stres proizvodi u našem organizmu.
Upravo zbog toga nije retkost da pas počne da se ponaša drugačije mnogo pre nego što čovek postane svestan sopstvene napetosti. Dok mi još uvek pokušavamo da zadržimo osmeh na licu i ubedimo sebe da je sve u redu, naš organizam već šalje sasvim drugačiju poruku. Za psa ne postoji razlika između onoga što govorimo i onoga što naše telo emituje. Njegov nos registruje ono što naša biologija ne može da sakrije.
Koliko često kažemo da pas „oseća“ naše emocije. Mnogo je adekvatnije reći da ih pas najpre miriše, a tek onda svaka nova hemijska informacija u njegovom nervnom sistemu dobija svoje pravo značenje. Drugim rečima, ono što čovek naziva intuicijom psa vrlo često predstavlja vrhunsku sposobnost njegovog njuha da registruje biohemijske promene koje prate naše emocionalno stanje.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Ljubav kao odgovornost prema biološkoj stvarnosti
Možda će nekome ovo zvučati kao preterivanje. Međutim, dovoljno je postaviti jedno jednostavno pitanje. Zašto pretpostavljamo da ono što je prijatno našem nosu mora biti prijatno i nosu životinje koja raspolaže sa gotovo pedeset puta više receptora za miris? Zašto polazimo od ideje da pas svet doživljava na isti način kao čovek, kada biologija već decenijama pokazuje da je upravo čulo mirisa ono po čemu se najviše razlikujemo? Možda odgovor leži u našoj urođenoj sklonosti da druge vrste posmatramo kroz sopstvena čula. Problem je u tome što pas nije čovek sa četiri noge. Pas je vrsta čija je percepcija sveta oblikovana potpuno drugačijom evolutivnom pričom.
Kada odlučimo da u svoj dom unesemo još jedan novi miris, možda bi trebalo da se zapitamo da li to radimo zbog sebe ili zbog psa. Ako je odgovor da to radimo zbog sebe, onda sledeće pitanje postaje mnogo važnije: da li smo spremni da prihvatimo činjenicu da svaka naša odluka postaje deo biološke stvarnosti bića koje sa nama deli život? Govorimo o psu za kojeg često tvrdimo da ga volimo više od svega, ponekad čak više nego roditelje ili prijatelje, u svetu u kojem je savremena usamljenost postala gotovo normalno stanje. Ako je to zaista ljubav, onda ona ne može biti samo emocija. Mora postati i odgovornost.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Pročitajte i prethodnu kolumnu o tome kako čulo sluha kod pasa i zvučne asocijacije utiču na njihovo ponašanje. Saznajte na koji način hemijska informacija i zvukovi zajedno oblikuju svet u kojem vaš ljubimac živi, i kako stabilna hemijska informacija u vašem domu može poboljšati vaš međusobni odnos.
