Zašto afektivni dodir predstavlja lek, ali samo ako razumemo biologiju onoga koga dodirujemo
U prethodnim kolumnama govorili smo o tome kako pas vidi svet, kako ga čuje i kako ga miriše. Svako od tih čula predstavlja jedan kanal kroz koji nervni sistem prikuplja informacije iz spoljašnjeg sveta i na osnovu njih pokušava da održi ono što biologija naziva homeostazom, unutrašnjom ravnotežom organizma. Međutim, postoji jedno čulo koje se razlikuje od svih ostalih.
Za razliku od vida, sluha ili mirisa, dodir nije nešto što dolazi iz daljine. Dodir zahteva prisustvo. Zahteva blizinu. Zahteva odnos. Upravo zbog toga nijedno drugo čulo nema toliko snažan uticaj na razvoj poverenja između psa i čoveka, ali isto tako nijedno drugo čulo nema toliku sposobnost da naruši taj odnos kada ne razumemo biologiju organizma koji dodirujemo.
Možda upravo zbog toga ljudi dodir smatraju najjednostavnijim izrazom ljubavi. Kada ugledamo štene, gotovo instinktivno pružamo ruku da ga pomazimo. Kada se vratimo kući, prvo što uradimo jeste da zagrlimo svog psa. Kada želimo da ga utešimo, dodirujemo ga. Kada želimo da pokažemo privrženost, dodirujemo ga. Kada želimo da umirimo sebe, ponovo ga dodirujemo.
Retko se, međutim, zapitamo jednu veoma važnu stvar. Da li tog trenutka dodir zaista služi psu ili služi nama? Da li je potreba za fizičkim kontaktom potreba psa ili potreba čoveka? Odgovor nije jednostavan, jer je dodir jedan od retkih jezika koje dele gotovo sva živa bića. Međutim, kao i svaki drugi jezik, on ima svoja pravila. Problem nastaje kada govorimo svojim jezikom, a očekujemo da nas druga vrsta razume bez greške.
Mozak na površini tela: Kako koža prima informacije
Koža je najveći organ tela. Kod psa ona ne predstavlja samo zaštitni omotač koji odvaja unutrašnjost organizma od spoljašnjeg sveta. Ona predstavlja jedan od najsloženijih senzorskih sistema u prirodi. U svakom kvadratnom centimetru kože nalaze se hiljade receptora sposobnih da registruju pritisak, vibracije, temperaturu, istezanje, bol i najfinije moguće dodire. Svaki od tih receptora povezan je sa nervnim vlaknima koja informacije šalju prema kičmenoj moždini, a zatim prema mozgu. Drugim rečima, svaki dodir ostavlja trag u nervnom sistemu. Nijedan dodir nije neutralan. Organizam ga ili prepoznaje kao nešto što doprinosi osećaju sigurnosti ili kao informaciju koja zahteva povećanu pažnju i pripremu za reakciju.
Neurofiziologija komunikacije: Kada afektivni dodir počinje na koži
Poslednjih decenija neurofiziologija je počela mnogo ozbiljnije da proučava ono što nazivamo afektivnim dodirom. Otkrivena su posebna nervna vlakna, poznata kao C-taktilna vlakna, koja ne reaguju na snažan pritisak ili bol, već upravo na spor, nežan i predvidiv dodir. Kada se aktiviraju, informacije koje prenose ne završavaju prvenstveno u delovima mozga zaduženim for precizno određivanje mesta dodira, već u centrima koji učestvuju u obradi emocija, osećaja sigurnosti i socijalne povezanosti. Drugim rečima, biologija razlikuje dodir koji prenosi informaciju od dodira koji prenosi odnos. Upravo zbog toga afektivni dodir zahteva da razumemo kako ga svesno usmeravamo, kojom brzinom, kojim intenzitetom i u kakvom emocionalnom stanju to činimo.
Većina vlasnika veruje da je svaki dodir izraz ljubavi. Međutim, nervni sistem psa ne procenjuje naše namere. On procenjuje ono što oseća. Zamislite osobu koja vam priđe s najboljom namerom, ali vas snažno zgrabi za ramena dok ste uplašeni ili duboko zamišljeni. Njena namera možda jeste bila dobra, ali će vaš organizam ipak reagovati na iznenadni dodir. Isto se događa i kod pasa. Dodir koji dolazi neočekivano, koji je grub, brz ili nametnut može aktivirati potpuno drugačije neurofiziološke procese od dodira koji organizam prepoznaje kao bezbedan. Ljubav čoveka nije dovoljna da bi dodir bio prijatan. Potrebno je da ga i nervni sistem psa prepozna kao takvog.
Ovo postaje posebno važno kada govorimo o štencima. Tokom prvih nedelja života nervni sistem prolazi kroz period izuzetne plastičnosti. Svaki dodir koji štene doživi postaje deo njegovog budućeg razumevanja sveta. Nežni dodiri majke dok čisti svoje mladunce nisu slučajni. Oni imaju važnu biološku funkciju. Pored održavanja higijene, takvi dodiri učestvuju u sazrevanju nervnog sistema, regulaciji telesne temperature, uspostavljanju osećaja sigurnosti i razvoju socijalne povezanosti. Priroda nije odvojila dodir od preživljavanja. Naprotiv, učinila ga je jednim od osnovnih alata pomoću kojih organizam uči da li je svet bezbedno mesto.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva. Knjiga koja inspiriše. Knjiga koja se ne zaboravlja.
Kada ljubav postane izvor stresa: Ignorisanje signala psa
Ovde dolazimo do jedne od najvećih zabluda savremenog odnosa čoveka i psa. Ljudi veoma često procenjuju kvalitet dodira prema sopstvenom osećaju, a ne prema načinu na koji ga doživljava organizam psa. Kada nama prija snažan zagrljaj, pretpostavljamo da mora prijati i njemu. Kada nama prija da nas neko tapše po glavi ili snažno zagrli, očekujemo da će pas isti taj dodir doživeti kao izraz ljubavi. Međutim, priroda nije razvijala nervni sistem psa da razume ljudske običaje. Razvijala ga je da prepozna sigurnost, predvidivost i odsustvo opasnosti.
Upravo zato mnogi psi veoma jasno pokazuju da im određeni afektivni dodir u tom obliku nije prijatan. Okreću glavu, sklanjaju pogled, zatežu mišiće lica, spuštaju uši, oblizuju njušku ili pokušavaju da se udalje. Problem nije u tome što ti signali ne postoje. Problem je što ih mi veoma često nazivamo poslušnošću, strpljenjem ili dobrom naravi, umesto da ih prepoznamo kao pokušaj psa da kulturno kaže kako mu nešto nije prijatno.
Nažalost, ovu grešku najčešće pravimo upravo iz ljubavi. Dete koje zagrli psa toliko jako da mu gotovo ograniči disanje nije želelo da ga povredi. Želelo je da pokaže ljubav. Odrasla osoba koja neprestano mazi psa po glavi dok se on okreće od nje takođe nije imala lošu nameru. Želela je kontakt. Međutim, biologija ne procenjuje naše namere. Nervni sistem reaguje na informacije koje prima. Upravo zbog toga možemo voleti psa više od svega na svetu, a da mu istovremeno svakodnevno šaljemo informacije koje njegov organizam doživljava kao neprijatne ili preplavljujuće. Ljubav bez razumevanja biologije ponekad postaje jedan od najvećih izvora stresa, upravo zato što nikada ne preispitujemo sopstveno ponašanje.
Metode oporavka: Pravilno usmeren afektivni dodir
Tokom svog profesionalnog rada imao sam priliku da upoznam i primenjujem različite metode rada sa psima, a jedna od njih bila je i Tellington TTouch metoda, koju je razvila Linda Tellington-Jones. Bez obzira na različita mišljenja o pojedinim teorijskim objašnjenjima ove metode, jedno zapažanje ostalo je dosledno tokom svih godina mog rada. Kada je dodir spor, predvidiv, nežan i usmeren sa punom pažnjom na reakcije psa, veoma često dolazi do promena koje prevazilaze samu kožu. Pas počinje sporije da diše, opada napetost mišića, telo postaje mekše, pogled mirniji, a čitav organizam kao da prelazi iz stanja stalne pripravnosti u stanje veće sigurnosti. Danas znamo da nežan afektivni dodir može doprineti aktivaciji parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema, sistema koji učestvuje u odmoru, oporavku i obnavljanju organizma. Upravo zato nije važno samo da li dodirujemo psa. Važno je kako ga dodirujemo i u kakvom emocionalnom stanju to činimo.
Jezik koji je postojao pre svih reči: Moć sigurnog pritiska
Upravo zato nije slučajno što su se poslednjih godina pojavile kompresione kabanice i prsluci namenjeni psima koji pate od straha tokom grmljavine, vatrometa ili drugih intenzivnih zvukova. Njihov cilj nije da zaustave buku, već da kroz blag, ravnomeran i predvidiv pritisak na telo pruže nervnom sistemu dodatne informacije koje kod pojedinih pasa mogu doprineti osećaju veće stabilnosti i sigurnosti. Sličan princip koristi se i kod nekih ljudi koji pronalaze utehu u zagrljaju ili pokrivaču sa opterećenjem.
Kada je organizam preplavljen stresom, pažljivo strukturisan afektivni dodir često predstavlja razumljiviji jezik od bilo koje izgovorene reči. Pas ne razume naše objašnjenje da će grmljavina uskoro proći, ali veoma dobro razume kada kroz dodir oseti da nije sam. Upravo zbog toga će u trenucima najvećeg straha mnogim psima mnogo više značiti miran zagrljaj, nežan kontakt ili osećaj sigurnog pritiska na telo nego stotine reči kojima pokušavamo da ih utešimo. Pre nego što je čovek naučio da govori, priroda je stvorila jezik dodira, i čini se da upravo tim jezikom nervni sistem govori najtečnije.
Kada ignorišemo suptilne signale tela, naš izraz ljubavi za psa postaje izvor stresa.
Neuroplastičnost i sećanje tela: Da li mozak može da zaboravi?
Još jedna fascinantna osobina kože jeste činjenica da ona nikada ne komunicira samo sa spoljašnjim svetom. Svaki dodir predstavlja dvosmerni razgovor između kože i mozga. Mozak neprestano upoređuje informacije koje dolaze iz kože sa prethodnim iskustvima i na osnovu toga procenjuje da li treba da poveća napetost ili da dozvoli opuštanje. Ako je organizam godinama učio da određeni dodir prethodi neprijatnom iskustvu, dovoljno je svega nekoliko sekundi da se aktiviraju stari neuronski putevi. Isto tako, ako kroz stotine novih iskustava pas nauči da svesni afektivni dodir dosledno znači sigurnost, nervni sistem će postepeno početi da gradi nove obrasce. Upravo u tome leži prava snaga neuroplastičnosti. Ne brišemo prošlost. Gradimo novu budućnost.
Zato danas mnogo više razmišljam o tome kako prilazim psu nego koliko dugo ga mazim. Nekada nekoliko sekundi pažljivog dodira vredi više od deset minuta nesvesnog maženja. Pas ne broji koliko puta smo ga dodirnuli. Njegov nervni sistem pamti kako se osećao dok smo ga dodirivali. To je razlika koju veoma često zaboravljamo. Ljudi pamte događaje. Psi mnogo češće pamte telesna stanja. Upravo zbog toga naš dodir ostaje zapisan mnogo dublje nego što možemo da zamislimo.
Mazite svog psa, ali naučite njegov jezik
Kada sve ovo razumemo, postaje jasno da dodir nikada nije samo dodir. On je informacija. On je iskustvo. On je biologija. Svaki put kada položimo ruku na telo psa, mi ulazimo u razgovor sa njegovim nervnim sistemom. Pitanje nije da li će organizam odgovoriti. On će odgovoriti svaki put. Jedino je pitanje kakav odgovor ćemo izazvati. Hoćemo li povećati osećaj sigurnosti ili napetosti? Hoćemo li pomoći organizmu da se približi homeostazi ili ćemo ga, potpuno nesvesno, udaljiti od nje?
Možda je upravo zato najveća lekcija ove kolumne veoma jednostavna. Mazite svog psa. Mazite ga često. Mazite ga nežno. Mazite ga prisutno. Ali pre nego što pružite ruku, zastanite na trenutak i zapitajte se da li to radite zato što je afektivni dodir u tom trenutku potreban njemu ili zato što je potreban vama. Prava ljubav ne meri se količinom dodira koju pružamo. Ona se meri sposobnošću da razumemo kako drugo biće taj dodir doživljava. Tek tada dodir prestaje da bude izraz naše potrebe za ljubavlju i postaje dar koji drugom biću donosi mir, sigurnost i poverenje. Mislim da upravo u tom trenutku prestajemo da budemo samo vlasnici pasa i postajemo njihovi istinski čuvari.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portaluSvet Plus
Saznajte i na koji način hemijska informacija i mirisiu vašem domu mogu uticati na ponašanje životinje. Kada se pravilno kombinuju umirujuće okruženje i svesni afektivni dodir, nervni sistem psa dobija jasne signale bezbednosti. Pogledajte kako adekvatan afektivni dodir i poštovanje bioloških granica psa transformišu vašu svakodnevnu komunikaciju.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
U svetu moderne nege ljubimaca često zaboravljamo na jedno od najstarijih i najvažnijih pravila prirode. Ti si, naime, ono što jedeš, a tvoj pas je u potpunosti ono što unosi u svoj organizam. Ako vaše voljeno biće svakodnevno jede mrtvu hranu, ono polako ali sigurno postaje živi leš, odnosno zombi.
Kada pas konzumira industrijski prerađene obroke, njegov unutrašnji sistem gubi svoju osnovnu svrhu postojanja. Naime, dehidrirana hrana za pse je osmišljena tako da organizam ne mora da uradi apsolutno ništa kako bi je preradio.
Kako laka dostupnost veštačkih nutrijenata ubija pseći mikrobiom?
Kada pas pojede činiju suvih granula, svi veštački sastojci su mu odmah i bez ikakvog napora stavljeni na raspolaganje. Hrana dospeva u stomak već maksimalno prerađena, te u dvanaestopalačnom crevu ne zahteva nikakvo dodatno rastavljanje.
Organizam životinje se tada s pravom pita zašto bi uopšte patio i trošio energiju kada mu je sve servirano na tacni. Zbog ovog hroničnog nerada, pseći mikrobiom polako počinje da odumire jer gubi svoju prirodnu ulogu u varenju. Korisne crevne bakterije prosto nestaju jer nemaju čime da se hrane, što vodi u tihi metabolički slom.
Trenutni kolaps organizma pri prvom susretu sa stvarnim svetom
Ovakvo prividno stanje sitosti i mira funkcioniše samo unutar sterilnog i potpuno zaštićenog mehura. Međutim, u stvarnom životu, pas sa uništenim mikrobiomom postaje izuzetno ranjiv na sve spoljne uticaje. U trenutku bilo kog kontakta sa surovom realnošću, sa virusima, opasnim bakterijama ili svakodnevnim stresom, organizam doživljava kolaps.
Jak i aktivan organizam se uspešno bori sa svim virusima, stresom i ekološkim izazovima.
Telo koje je naviklo na mrtvu hranu nema apsolutno nikakve odbrambene mehanizme za borbu sa izazovima. Zbog toga se vaši ljubimci lako razboljevaju i gube vitalnost, jer im je unutrašnji štit potpuno ugašen.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Vratite život u činiju svog psa kroz živu i svesnu ishranu
Zato moramo hitno da se probudimo i shvatimo da je dehidrirana hrana za pse najbrži put ka gašenju njihovog imuniteta. Da bismo im obezbedili dug i zdrav život, moramo im ponuditi pravu, živu i biološki adekvatnu hranu. Kuvani obroci, bogate supe od kostiju i prirodni probiotici jedini mogu da ožive umrtvljene organe i vrate mikrobiom u funkciju.
Tek kada crevne bakterije ponovo počnu aktivno da rade i prerađuju hranu, pas dobija svoju iskonsku snagu. Izaberite život za svog psa i zamenite mrtve granule obrocima koji nose čistu i živu energiju prirode.
Kada se u laboratorijskim nalazima naših ljubimaca pojavi povišen nivo kalcijuma, naša prva reakcija je da ga nekako eliminišemo iz tela. Naime, visoka koncentracija ovog minerala u krvi i tkivima može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije.
U takvim situacijama se kao logična pomoć za njegovo bezbedno oslobađanje i izbacivanje najčešće preporučuju magnezijum, vitamin D i vitamin K. Međutim, ako slepo i mehanički pristupimo ovom problemu, možemo upasti u opasnu metaboličku zamku. Telo psa počinje da reaguje na potpuno neočekivan način.
Kako dodavanje magnezijuma stvara prividni balans ali ruši sistem?
U trenucima kada je u organizmu prisutan visok kalcijum, veterinari i vlasnici često drastično povećaju unos magnezijuma. Logika iza ovog koraka jeste da se magnezijumom, koji je u srazmeri bio veoma nizak, potisne preveliki kalcijum. Iako povećana količina magnezijuma uspešno smanjuje njihov međusobni loš odnos, unutar tela se pokreće lančana reakcija.
Problem je u tome što magnezijum koji dodajemo zapravo ne mora biti u stvarnom deficitu u ćelijama. Mi na ovaj način nasilno menjamo osetljivi fiziološki odnos na koji je telo naviklo.
Prirodni izvori minerala i pravilna hidratacija pomažu telu da održi idealnu unutrašnju ravnotežu.
Zašto organizam reaguje stvaranjem još većih kalcijumskih depozita?
Onog trenutka kada narušimo strogo definisane unutrašnje zakone i procente minerala, nastaje suprotan efekat od željenog. Umesto da se uspešno oslobodi viška, telo u stanju šoka počinje da stvara još veće naslage kalcijuma u mekim tkivima i organima.
Dakle, nesvesnim forsiranjem suplemenata pokrećemo proces kalcifikacije koji može trajno oštetiti bubrege, krvne sudove i zglobove psa. To se dešava jer unutrašnja inteligencija organizma ne trpi agresivno veštačko uplitanje u prirodne proporcije elemenata.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Svestan i oprezan pristup rešavanju mineralnog disbalansa
Zato moramo razumeti da višak kalcijuma kod pasa nikada ne smemo rešavati brzim i agresivnim metodama. Pre nego što posegnete za bilo kakvim sintetičkim suplementima, neophodno je sagledati celokupnu sliku metabolizma. Moramo otkriti stvarni uzrok zašto telo uopšte zadržava kalcijum i zašto ga skladišti tamo gde mu nije mesto.
Prirodna ishrana, izbalansiran unos minerala kroz organske izvore i očuvanje zdravlja creva jesu jedini sigurni putevi. Pomozite svom psu nežno, poštujući prirodne zakone njegovog tela, kako ne biste stvorili veći problem od onog koji pokušavate da rešite.
Kada štitna žlezda u organizmu naših ljubimaca počne da radi usporeno ili nepravilno, mi najčešće krivimo samu žlezdu. Međutim, surova medicinska istina jeste da je nepravilan rad ovog organa skoro uvek samo posledica mnogo dubljeg problema. U pitanju je tihi i razorni slom u odnosima između ključnih minerala u telu.
Naime, suptilna ravnoteža između kalcijuma i fosfora, kao i odnos između kalcijuma i kalijuma, direktno diktiraju rad ove važne žlezde. Kada se ti odnosi jednom pokvare, ceo organizam počinje da prima potpuno pogrešne i zbunjujuće metaboličke signale.
Kako hipotalamus gubi kontrolu nad unutrašnjim sistemom komunikacije?
U zdravom organizmu postoji savršeno precizan i neprekidan lanac unutrašnje komunikacije koji vodi glavnu reč. Glavni kontrolor u mozgu, hipotalamus, konstantno komunicira sa svim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem isključivo putem krvi. On oslobađa specifične hormone u krvotok, te ti hemijski impulsi brzo stižu do žlezda koje dalje upravljaju telom.
Međutim, kada mineralni disbalans poremeti krvnu sliku, ovi vitalni impulsi postaju potpuno izobličeni. Na taj način, štitna žlezda kod pasa biva prinuđena da šalje pogrešne informacije organima koji više ne znaju šta tačno treba da rade.
Kada se poremeti odnos kalcijuma i fosfora, žlezde počinju da šalju pogrešne signale telu.
Najgori scenario za ljubimca je potpuno zbunjen i nem organizam
Za zdravlje i dugovečnost životinje apsolutno ne postoji ništa lošije od zbunjenog organizma koji gubi kompas. Kada se mineralne veze prekinu, nastaje opasan sistem u kojem telo više niti ispravno prima, niti uspešno šalje unutrašnje informacije. Žlezde prosto zaćute ili počnu da šalju haotične komande koje polako ali sigurno razaraju metabolizam psa.
Vlasnici tada obično primećuju nagli gubitak energije, gojaznost, loš kvalitet dlake ili hronični umor kod svojih ljubimaca. Sve su to jasni znaci da je komunikacija na relaciji mozak-žlezde-organi potpuno prekinuta.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Vratite ravnotežu minerala umesto da lečite samo posledice
Zato rešenje za ovaj problem nikada ne leži u agresivnom lečenju same žlezde veštačkim hormonima bez dubljeg istraživanja uzroka. Moramo se hitno vratiti na sam početak i popraviti pokidane odnose među ključnim mineralnim elementima.
Pravilna ishrana bez toksičnih aditiva, prirodna podrška kroz supu od kostiju i eliminacija stresa jesu jedini put ka izlečenju. Samo kada ponovo uspostavimo stabilan nivo kalcijuma, kalijuma i fosfora, unutrašnji signali će ponovo postati čisti i jasni. Pomozite svom psu da njegov unutrašnji svet ponovo progovori jezikom zdravlja i savršene ravnoteže.
Svakoga dana organizam naših ljubimaca radi za njih mnogo više nego što mi uopšte možemo da zamislimo. Unutrašnji sistem neprestano prepoznaje opasnosti, popravlja oštećenja, obnavlja ćelije i uspešno se prilagođava svetu oko sebe. U tom neprekidnom procesu, kancerogene ćelije se zapravo pojavljuju kao prirodni ulazi i stalni izazovi unutar tela.
Međutim, zdrav i jak imunitet kod pasa ima prirodnu sposobnost da ove izmenjene ćelije odmah prepozna i potpuno eliminiše. Problem nastaje tek onda kada prirodni odbrambeni mehanizmi popuste pod prevelikim spoljnim pritiskom.
Kako pritisak modernog života tera organizam na štetnu saradnju?
Kada se u telu životinje nagomilaju hronični stres, loše navike i nedostatak odmora, telo sve teže održava svoje prirodno stanje. Pod strahovitim pritiskom stalnog stresa, nedostatka zdravog mikrobioma i hroničnog deficita minerala, telo počinje da sarađuje sa bolešću.
Naime, unutrašnji sistem prosto kapitulira jer više nema snage za svakodnevnu borbu na ćelijskom nivou. Zbog toga se odbrambeni sistem bazično uništava onog trenutka kada dozvolimo potpuno razaranje crevne flore. Crevne bakterije su, zapravo, glavni pokretač i stub celokupnog zdravlja životinje.
Komercijalne poslastice i skriveni toksini u psećoj činiji
Uništavanje unutrašnje ravnoteže i mikrobioma najčešće se dešava preko komercijalne i industrijski prerađene hrane. Naša okolina u kojoj živimo, kao i razni prekomerni aditivi u ishrani, nanose ogromnu štetu digestivnom traktu. Posebnu opasnost u modernoj nezi predstavljaju razne popularne grickalice i sušene poslastice koje se masovno prave ko zna od čega sve. Ove namirnice, naime, često sadrže visoke koncentracije nagomilanih toksina i teških aditiva koji direktno blokiraju imunitet kod pasa. Umesto da nagradite svog ljubimca, vi mu na taj način polako gasite prirodnu zaštitu.
Zdravlje se gradi svakog dana kroz miran san, čistu ishranu i život bez stresa.
Zdravlje nije jedna izolovana odluka već svestan način života
Zato moramo duboko da razumemo da opšte zdravlje i dugovečnost nikada nisu posledica samo jedne trenutne odluke. To je, zapravo, svestan i kontinuiran zbir hiljada malih odluka koje odgovorno donosimo svakoga dana za svoja bića. Sve se svodi na to kako naši psi realno žive, kako se svakodnevno hrane i koliko se kvalitetno odmaraju. Zbog toga moramo ostaviti dovoljno slobodnog prostora organizmu da nesmetano radi upravo ono za šta je stvoren. Izbacite hemijske poslastice, smanjite stres u okruženju i hranite psa čistom, živom hranom koja čuva njegov mikrobiom.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
