U krugovima vlasnika kućnih ljubimaca danas je veoma popularna teorija o takozvanoj iskonskoj, divljoj ishrani. Zbog toga često čujemo rečenicu kako vukovi u prirodi nikada nisu jeli supu od kostiju. Iako je ta tvrdnja istorijski tačna, ona zapravo zanemaruje surovu realnost modernog života.
Danas postoje psi koji jedu isključivo čisto meso, konzumiraju najskuplju svežu hranu i dobijaju naizgled najbolje namirnice. Međutim, kada uradite detaljnu analizu njihovog organizma, rezultat pokaže da je u telu sve pogrešno. Pravilna ishrana pasa očigledno ne zavisi samo od količine mesa u činiji.
Zašto organizam modernog psa ulazi u fazu teškog unutrašnjeg sloma?
Kada analize pokažu da unutrašnji sistem ne radi kako treba, krivac zapravo nije samo meso. Životinje u divljini prelaze desetine kilometara dnevno, konstantno love i spavaju isključivo pod otvorenim nebom. Sa druge strane, naši ljubimci danas žive u potpuno veštačkom okruženju, daleko od svojih predaka. Na primer, osetljivi francuski buldozi su morali da jedu blagu supu od kostiju sa koje je uklonjena sva suvišna mast. To nam jasno pokazuje da njihov nežni digestivni trakt prosto ne može da izdrži teret sirovih i teških masnoća bez adekvatne unutrašnje podrške.
Zdravlje životinje nikada nije i ne sme biti slepa ideologija ishrane
Zbog toga glavno pitanje u modernoj nezi uopšte nije ono šta su nekada davno jeli divlji vukovi. Pravo pitanje jeste kako da efikasno podržimo oslabljeni organizam psa koji živi tik pored nas u stanu. Život u urbanim sredinama donosi specifičan stres, manjak kretanja i zagađenje iz okoline. Zato optimalno zdravlje nikada nije kruta ideologija ishrane ili slepo praćenje modernih trendova sa društvenih mreža. Zdravlje je, zapravo, stvarna sposobnost unutrašnjeg organizma da maksimalno iskoristi ono što dobija kroz svakodnevne obroke.
Naši psi danas ne žive život vukova i zato im je potrebna drugačija metabolička podrška.
Kako omogućiti svom ljubimcu dug život bez patnje i skrivenog bola?
Suština uspešne nege jeste u tome da omogućimo ovom svetu i našim životinjama život bez hronične patnje i unutrašnjeg bola. Mi često uopšte ne primećujemo da pas pati sve dok metabolizam potpuno ne popusti pod pritiskom neadekvatne hrane. Zbog toga moramo gledati širu sliku i pomoći telu da održi stabilnu ravnotežu uprkos modernom svetu u kojem živi. Lagane supe od kostiju, fermentisana hrana i balansiranje masti predstavljaju ključan korak u zaštiti organa. Samo na taj način pravilna ishrana pasa postaje njihov stvarni lek, a ne skriveni uzrok unutrašnjeg propadanja.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
Kako je hemijska informacija postala skriveno oružje protiv naših ljubimaca
Kada uđemo u svoj dom i kažemo: „Kako lepo miriše“, gotovo nikada ne razmišljamo o dubini onoga što smo zapravo doživeli. Za ljude je miris mnogo više od hemije. On predstavlja osećaj čistoće, topline doma, pripadnosti i sigurnosti. Miris sveže opranog veša, kolača koji se pekao nedeljom ili parfema osobe koju volimo može u nama probuditi uspomene koje smo odavno zaboravili. Naš mozak je tokom života naučio da određene mirise povezuje sa ljubavlju, porodicom i mestima na kojima smo se osećali zaštićeno. Možda upravo zato toliko ulažemo u mirisne sveće, osveživače vazduha, difuzere eteričnih ulja, omekšivače, parfeme i bezbroj drugih proizvoda. Ne kupujemo ih samo zato da bi naš dom lepše mirisao. Kupujemo ih zato što nesvesno pokušavamo da ponovo stvorimo osećaj sigurnosti za kojim mnogi od nas čeznu.
Međutim, vrlo retko sebi postavimo jedno mnogo važnije pitanje. Kako miriše dom u kojem živi pas?
Svet mirisa: Različita hemijska stvarnost čoveka i psa
Na prvi pogled ovo pitanje deluje gotovo besmisleno. Većina ljudi pretpostavlja da pas jednostavno oseća iste mirise kao i čovek, samo malo intenzivnije. Istina je potpuno drugačija. Pas ne živi u istom svetu mirisa u kojem živimo mi.
Zapravo, može se reći da čovek i pas ne dele istu hemijsku stvarnost. Ono što je za nas jedva primetna aroma, za psa predstavlja složenu strukturu u kojoj je svaka hemijska informacija sastavljena od hiljada različitih molekula. Ono što mi nazivamo mirisom zapravo je mešavina isparljivih hemijskih jedinjenja koja ulaze u organizam kroz nosnu šupljinu. Za čoveka su to uglavnom prijatni ili neprijatni utisci. Za psa su to informacije od kojih zavisi razumevanje sveta.
Tokom miliona godina evolucije priroda nije razvijala čulo mirisa da bi organizmi uživali u aromama. Razvijala ga je da bi mogli da prežive. Miris je za psa oduvek predstavljao način da otkrije hranu, pronađe partnera, prepozna teritoriju, proceni zdravstveno stanje druge životinje, registruje stres, strah ili prisustvo opasnosti. Pre nego što nešto vidi ili čuje, pas će to često prvo osetiti. Upravo zato njegov nos nije samo organ za disanje. On predstavlja jedan od najsloženijih bioloških sistema za prikupljanje informacija koji je priroda ikada razvila.
Anatomija njuške: Instrument stvoren za dešifrovanje okruženja
Čovek u proseku raspolaže sa oko šest miliona olfaktornih receptora, dok pas, u zavisnosti od građe njuške, može imati od oko 125 miliona do čak 300 miliona receptora za miris. Međutim, priča o psećem njuhu ne završava se samo brojem receptora. Ona počinje mnogo dublje, u samoj arhitekturi pseće glave. Njuška psa nije samo estetska ili rasna karakteristika, već prostor u kojem se vazduh usmerava, filtrira, usporava i razdvaja kroz složene strukture nosne šupljine. Unutar nje nalaze se koštane strukture poznate kao nosne školjke, odnosno turbinati, preko kojih se prostire olfaktorni epitel. Kod čoveka je taj sistem relativno mali i jednostavan, dok je kod psa višestruko razvijeniji, složeniji i prilagođen obradi ogromne količine mirisnih informacija. Zbog toga pas ne „miriše“ svet kao čovek. On ga razlaže, sortira, upoređuje i čita.
Zanimljivo je da je čovek kroz selektivni uzgoj, posebno kod pasa tragača, goniča i lovačkih pasa, dodatno manipulisao telom psa kako bi pojačao dominaciju čula mirisa. Duge spuštene uši kod rasa koje prate krvni trag ili trag divljači nisu nastale samo zato da bi pas izgledao prepoznatljivo. One tokom kretanja blizu zemlje pomažu da se mirisni molekuli podižu, zadržavaju i usmeravaju prema nosu, dok nabori kože i taktilne dlake oko njuške dodatno učestvuju u registrovanju vazdušnih strujanja, dodira i promena u prostoru neposredno ispred nosa. Drugim rečima, kod takvih pasa telo je gotovo pretvoreno u instrument za miris. Čovek je generacijama selektovao pse kod kojih je čulo njuha postajalo dominantnije od mnogih drugih čula, ne zato što je pas „hteo“ da postane tragač, već zato što smo mi oblikovali njegovu anatomiju u pravcu koji nama odgovara.
Upravo zato, kada govorimo o mirisu, ne govorimo samo o nosu. Govorimo o čitavom sistemu. Govorimo o njušci, nosnim školjkama, olfaktornom epitelu, receptorima, vomeronazalnom organu, taktilnim dlakama, obliku glave, načinu disanja i načinu na koji mozak obrađuje hemijske informacije. Kod pasa sa dužom njuškom postoji više prostora za složene mirisne strukture nego kod čoveka, a kod nekih linija i rasa ta sposobnost može biti izrazito pojačana. Procene osetljivosti psećeg njuha variraju, ali se često navodi da psi određene mirise mogu registrovati hiljadama, pa čak i desetinama hiljada puta bolje od čoveka, u zavisnosti od vrste mirisa, anatomije psa i uslova u kojima se miris nalazi. To ne znači da pas samo „jače“ oseća miris. To znači da živi u sloju stvarnosti koji je čoveku gotovo potpuno nevidljiv.
Zidovi koji govore: Kako pas čita istoriju našeg doma
Možda upravo zato nikada nećeemo razumeti ponašanje pasa ako svet budemo posmatrali isključivo ljudskim čulima. Čovek ulazi u prostoriju i vidi nameštaj. Pas ulazi u istu prostoriju i čita istoriju svega što se u njoj dogodilo. Za njega pod nije samo pod. On predstavlja mapu tragova svih koji su njime prošli. Sofa nije komad nameštaja. Ona je zbir mirisnih informacija ljudi, životinja, hrane, emocija i događaja koji su se na njoj odigrali. Svaki molekul nosi određenu priču, a nervni sistem psa neprestano pokušava da te priče poveže u smislenu celinu.
Problem nastaje onda kada čovek odluči da prirodu zameni hemijom. Savremeni dom postao je jedno od hemijski najzasićenijih okruženja u kojem pas može živeti. Mirisne sveće ispuštaju isparljiva organska jedinjenja. Osveživači vazduha dodaju nove slojeve sintetičkih aroma. Parfemi, dezodoransi, sredstva za čišćenje, omekšivači za veš i brojni kozmetički proizvodi svakodnevno menjaju hemijski sastav vazduha koji pas udiše. Čovek često kaže da mu kuća miriše na čisto. Pas ulazi u isti prostor i suočava se sa hemijskim pejzažom kakav u prirodi nikada nije postojao.
Ovo nije pitanje toga da li su svi ti proizvodi dobri ili loši. Ovo je pitanje biologije. Svaki molekul koji uđe u organizam mora biti prepoznat, obrađen i, ukoliko nije iskorišćen, uklonjen. Organizam ne poseduje posebnu kategoriju za „miris sveće“, „parfem“ ili „osveživač vazduha“. Za ćelije jetre i drugih organa to su hemijska jedinjenja koja zahtevaju obradu. Što je njihov broj veći, to je veće i fiziološko opterećenje sistema koji održavaju unutrašnju ravnotežu organizma. Homeostaza nikada nije besplatna. Svaka adaptacija ima svoju energetsku cenu.
Sintetičke arome u savremenom domu brišu prirodne tragove koje pas pokušava da pročita.
Brisanje realnosti: Kada hemijska informacija zameni prirodu
Još jedan paradoks savremenog života ogleda se u tome što smo prirodne mirise gotovo potpuno uklonili iz života pasa. Kada operemo pod snažnim hemijskim sredstvom, kada poprskamo stan mirisnim sprejem ili kada intenzivnim parfemom prekrijemo sopstveni miris, mi ne dodajemo samo novu aromu. Mi brišemo informacije koje su do tada postojale. Za čoveka je to prijatan osećaj svežine. Za psa je to kao da je neko izbrisao deo sveta koji je do malopre umeo da pročita. Zamislite da svakog jutra otvorite knjigu svog života, a da je neko tokom noći obrisao pola stranica. Upravo tako izgleda svet psa kada prirodne hemijske informacije zamenimo sintetičkim.
Jedna od najfascinantnijih sposobnosti psećeg njuha jeste njegova mogućnost da registruje promene u hemiji ljudskog tela koje prate različita emocionalna stanja. Kada čovek doživi stres, njegov nervni sistem aktivira simpatički deo autonomnog nervnog sistema i započinje čitav niz fizioloških promena. U krvotok se oslobađaju hormoni poput adrenalina i kortizola, ubrzava se rad srca, menja se obrazac disanja, a znojne i lojne žlezde počinju da izlučuju drugačiji sastav hemijskih jedinjenja. Iako čovek te promene gotovo nikada ne može da oseti, za psa one predstavljaju potpuno novu hemijsku informaciju. Miris našeg tela više nije isti. Pas ne miriše „stres“ kao emociju. On miriše biohemijske promene koje stres proizvodi u našem organizmu.
Upravo zbog toga nije retkost da pas počne da se ponaša drugačije mnogo pre nego što čovek postane svestan sopstvene napetosti. Dok mi još uvek pokušavamo da zadržimo osmeh na licu i ubedimo sebe da je sve u redu, naš organizam već šalje sasvim drugačiju poruku. Za psa ne postoji razlika između onoga što govorimo i onoga što naše telo emituje. Njegov nos registruje ono što naša biologija ne može da sakrije.
Koliko često kažemo da pas „oseća“ naše emocije. Mnogo je adekvatnije reći da ih pas najpre miriše, a tek onda svaka nova hemijska informacija u njegovom nervnom sistemu dobija svoje pravo značenje. Drugim rečima, ono što čovek naziva intuicijom psa vrlo često predstavlja vrhunsku sposobnost njegovog njuha da registruje biohemijske promene koje prate naše emocionalno stanje.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Ljubav kao odgovornost prema biološkoj stvarnosti
Možda će nekome ovo zvučati kao preterivanje. Međutim, dovoljno je postaviti jedno jednostavno pitanje. Zašto pretpostavljamo da ono što je prijatno našem nosu mora biti prijatno i nosu životinje koja raspolaže sa gotovo pedeset puta više receptora za miris? Zašto polazimo od ideje da pas svet doživljava na isti način kao čovek, kada biologija već decenijama pokazuje da je upravo čulo mirisa ono po čemu se najviše razlikujemo? Možda odgovor leži u našoj urođenoj sklonosti da druge vrste posmatramo kroz sopstvena čula. Problem je u tome što pas nije čovek sa četiri noge. Pas je vrsta čija je percepcija sveta oblikovana potpuno drugačijom evolutivnom pričom.
Kada odlučimo da u svoj dom unesemo još jedan novi miris, možda bi trebalo da se zapitamo da li to radimo zbog sebe ili zbog psa. Ako je odgovor da to radimo zbog sebe, onda sledeće pitanje postaje mnogo važnije: da li smo spremni da prihvatimo činjenicu da svaka naša odluka postaje deo biološke stvarnosti bića koje sa nama deli život? Govorimo o psu za kojeg često tvrdimo da ga volimo više od svega, ponekad čak više nego roditelje ili prijatelje, u svetu u kojem je savremena usamljenost postala gotovo normalno stanje. Ako je to zaista ljubav, onda ona ne može biti samo emocija. Mora postati i odgovornost.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Pročitajte i prethodnu kolumnu o tome kako čulo sluha kod pasa i zvučne asocijacije utiču na njihovo ponašanje. Saznajte na koji način hemijska informacija i zvukovi zajedno oblikuju svet u kojem vaš ljubimac živi, i kako stabilna hemijska informacija u vašem domu može poboljšati vaš međusobni odnos.
Uvećana prostata kod nekastriranih mužjaka je čest problem, posebno kod starijih pasa. Kod mnogih pasa radi se o benignom uvećanju prostate koje nastaje pod uticajem hormona. Takvo stanje može izazvati kapanje krvi iz polnog organa, krv u urinu, češće mokrenje, napinjanje pri mokrenju, otežanu stolicu, zatvor, spljoštenu stolicu, nelagodnost u karlici, ukočen hod ili bol u donjem delu leđa. Kod nekih pasa simptomi se pojave naglo, kod nekih dolaze i prolaze, a kod nekih vlasnik prvo primeti samo tragove krvi, iako se pas inače ponaša potpuno normalno.
Ovaj protokol je namenjen kao alternativni, holistički pristup podrške psu koji ostaje nekastriran. Cilj nije da se telo psa nasilno utiša, već da se smanji upala, olakša mokrenje i stolica, podrži digestivni trakt, jetra, hormonska ravnoteža i opšte stanje organizma. Pas se u ovom procesu mora pažljivo pratiti, jer prostata nije izolovan organ. Ona je deo šire slike: hormona, creva, imuniteta, jetre, stresa, kretanja, ishrane i starosti psa.
Osnovno razumevanje prostate
Prostata je žlezda koja se nalazi blizu mokraćne cevi i rektuma. Kada se uveća, može pritiskati mokraćne puteve i creva. Zbog toga pas može češće mokriti, imati tanji mlaz urina, napinjati se, kapati krv ili imati problem sa stolicom. Kod nekih pasa se krv pojavi na početku ili kraju mokrenja, kod nekih kaplje iz polnog organa nezavisno od mokrenja, a kod nekih se vidi samo povremeno.
Kod nekastriranih mužjaka prostata je pod snažnim uticajem testosterona i njegovih metabolita. Zato se sa godinama kod mnogih pasa prostata prirodno uvećava. Međutim, problem nastaje kada to uvećanje počne da pravi simptome, upalu, infekciju, pritisak ili bol. Kada telo traži pažnju, ali ne mora svaki put odgovor biti automatska kastracija. Kod nekih pasa moguće je raditi na podršci organizmu, smanjenju inflamacije i boljem upravljanju stanjem, posebno ako pas mokri normalno, jede, ima energiju i nema znakove akutnog bola.
Kada se ovaj protokol može primenjivati
Ovaj protokol ima smisla kod psa koji je stabilan, jede, pije vodu, mokri, ima normalnu ili blago otežanu stolicu, nema temperaturu, ne deluje slomljeno i nema jak bol. Posebno je koristan kod pasa kod kojih se povremeno javlja kapanje krvi, kod pasa koji su već reagovali na terapiju, ali se želi podržati telo da se problem ne vraća, i kod vlasnika koji ne žele kastraciju kao prvi izbor.
Ovaj protokol nije za situacije u kojima pas ne može da mokri, pokušava da mokri a urin ne izlazi, ima jak bol, temperaturu, povraća, ne jede, deluje veoma slabo, ima gnojni iscedak, veliki otok, jak neprijatan miris ili mnogo krvi. Tada se ne čeka, jer zapušenje mokraće i jaka infekcija mogu brzo postati ozbiljan problem.
Glavni ciljevi protokola
Prvi cilj je smanjiti upalno opterećenje tela. Drugi cilj je olakšati mokrenje i sprečiti zadržavanje urina. Treći cilj je obezbediti mekanu, redovnu stolicu bez napinjanja. Četvrti cilj je podržati crevni mikrobiom, jer imunitet i inflamacija u velikoj meri zavise od digestivnog traktu. Peti cilj je podržati jetru, jer jetra učestvuje u metabolizmu hormona i eliminaciji upalnih produkata. Šesti cilj je smanjiti stres, hemijsko opterećenje i fizičku napetost u karlici.
Ovo nije protokol brzog gašenja simptoma. Ovo je protokol vraćanja tela u stabilnije stanje.
Knjiga koja izaziva. Knjiga koja inspiriše. Knjiga koja se ne zaboravlja.
Ishrana kao osnova protokola
Kod psa sa uvećanom prostatom ishrana mora biti jednostavna, sveža, lako svarljiva i protivupalna. Cilj je smanjiti hranu koja podstiče inflamaciju, zadržavanje vode, zatvor, gasove i opterećenje digestivnog trakta. Suva hrana bogata skrobom, jeftine poslastice, hleb, testenina, kukuruz, pšenica, soja, velike količine pirinča, krompir, slatki krompir, mlečni proizvodi, dimljene grickalice i industrijski proizvodi sa veštačkim aromama mogu dodatno opterećivati telo.
Idealno je uvesti jednostavan obrok od kvalitetnog proteina koji pas dobro podnosi. To može biti ćuretina, jagnjetina, riba, govedina, kunić ili drugi protein koji u istoriji psa nije pravio problem. Uz protein se dodaje blago kuvano povrće koje podržava stolicu i creva, kao što su tikvica, bundeva, zelena boranija, blitva, brokoli ili šargarepa u umerenoj količini. Hrana treba da bude stabilna najmanje 6 do 8 nedelja, bez stalnog menjanja, jer telo ne može da se smiri ako svakih nekoliko dana dobija novi stimulans.
Ako pas jede granule i vlasnik ne može odmah preći na svežu hranu, onda treba smanjiti dodatne skrobne poslastice i birati čistije obroke uz dodatak sveže, kuvane hrane. Cilj nije perfekcija preko noći, već smanjenje ukupnog zapaljenskog opterećenja.
Podrška stolici i crevima
Kod uvećane prostate stolica je izuzetno važna. Kada je prostata uvećana, ona može pritiskati rektum. Ako je stolica tvrda, pas se napinje, a napinjanje dodatno opterećuje karlicu i prostatu. Zato stolica treba da bude mekana, ali formirana. Ne vodena, ne tvrda, ne suva, ne bolna.
Mala količina kuvane bundeve može pomoći mnogim psima. Kuvana tikvica je blaga i često dobro podnošljiva. Kod nekih pasa može se koristiti chia gel u maloj količini, ali se uvodi oprezno. Psyllium može pomoći kod zatvora, ali mora ići uz dovoljno vode, jer bez vode može pogoršati problem. Sve što se uvodi, uvodi se jedno po jedno, u maloj količini, da bi se videlo kako pas reaguje.
Probiotik za pse može biti važan deo protokola, posebno ako je pas primao antibiotike, ima gasove, promenljivu stolicu, alergije, probleme sa kožom ili istoriju digestivnih smetnji. Dobar mikrobiom ne rešava prostatu direktno, ali pomaže telu da bolje reguliše inflamaciju.
Supa od kostiju
Supa od kostiju može biti nežna podrška digestivnom traktu, zglobovima, oporavku i opštem stanju psa. Ona nije lek za prostatu, ali može biti deo šireg protokola jer podržava crevnu sluzokožu i daje telu lako svarljive hranljive materije.
Priprema se bez luka, belog luka, soli, bibera i začina. Nakon kuvanja sve kosti se uklanjaju i psu se daje samo tečni ili želatinasti deo. Kod starijih pasa najbolje je da se supa ohladi i da se masnoća sa vrha ukloni. Počinje se sa malom količinom: kašičica do dve za malog psa, supena kašika za srednjeg psa, nekoliko kašika za velikog psa. Ako stolica postane mekana ili masna, količina se smanjuje.
Kod pasa koji su imali pankreatitis ili ne podnose masno, supa mora biti potpuno odmašćena ili se preskače.
Protivupalna i lako svarljiva sveža hrana predstavlja osnovu uspešnog kućnog protokola.
Voda i mokrenje
Pas sa uvećanom prostatom mora imati stalno dostupnu svežu vodu. Ne treba smanjivati vodu zato što pas često mokri. Koncentrovan urin može dodatno iritirati mokraćne puteve i pogoršati nelagodnost.
Bolje je organizovati više kraćih izlazaka tokom dana. Stariji pas sa prostatom često bolje funkcioniše kada može da mokri 4 do 5 puta dnevno, umesto da dugo zadržava urin. Važno je pratiti mlaz urina. Ako je mlaz normalan, to je dobar znak. Ako postaje tanak, isprekidan, ako pas stoji dugo i napinje se, ako izlazi samo par kapi ili ako mokrenje postaje bolno, stanje se mora shvatiti ozbiljno.
Prirodna podrška prostati
Kod uvećane prostate često se koriste prirodni dodaci koji podržavaju hormonsku ravnotežu i smanjuju upalu. Najčešće se pominju saw palmetto, kopriva, beta-sitosterol, omega 3 masne kiseline, antioksidansi, cink i biljni preparati namenjeni prostati. Ipak, kod pasa ne treba koristiti ljudske doze i ne treba nasumično kombinovati više preparata odjednom.
Najmudrije je početi jednostavno. Omega 3 masne kiseline iz kvalitetnog ribljeg ulja mogu biti dobra protivupalna podrška. Probiotik može biti druga osnova. Zatim se, po potrebi, može dodata preparat za prostatu formulisan baš za pse. Kod pasa koji imaju krvarenje treba biti oprezan sa svim dodacima koji mogu uticati na zgrušavanje krvi.
Saw palmetto se često koristi u prirodnim protokolima za prostatu jer se smatra da utiče na metabolizam hormona povezanih sa rastom prostate. Kopriva se tradicionalno koristi kao podrška mokraćnim putevima i prostati. Beta-sitosterol se koristi kao biljna podrška kod problema prostate. Ali sve ove dodatke treba posmatrati kao podršku, ne kao čarobno rešenje.
Najvažnije pravilo: uvodi se jedan dodatak, prati se reakcija 7 do 10 dana, pa se tek onda razmišlja o sledećem. Ako se sve uvede odjednom, ne znamo šta pomaže, a šta smeta.
Podrška jetri
Jetra učestvuje u metabolizmu hormona, masti, lekova, toksina i upalnih produkata. Kod starijih pasa sa hormonskim problemima često ima smisla nežno podržati jetru. To ne znači raditi agresivan “detoks”. Psi ne treba da prolaze kroz gladovanje, jake detoks kure ili velike količine biljaka bez potrebe.
Podrška jetri počinje kroz ishranu: manje prerađene hrane, manje hemikalija, kvalitetan protein, stabilni obroci, dobra stolica i dovoljna hidratacija. Po potrebi se mogu koristiti mlečni čkalj, SAMe ili drugi dodaci za jetru namenjeni psima, ali jednostavno i pažljivo, posebno ako pas već koristi lekove.
Smanjenje inflamacije
Kod prostate nas ne zanima samo prostata. Zanima nas celo telo koje je u inflamatornom odgovoru. Hronična upala u crevima, koži, desnima, ušima, zglobovima ili mokraćnim putevima može povećavati ukupno opterećenje organizma. Zato kod psa sa prostatom treba pogledati i ostale znake: da li ima hronične upale ušiju, lošu stolicu, alergije, lizanje šapa, neprijatan zadah, kamenac, gojaznost, masnu kožu, slabiju energiju ili bol u zglobovima.
Telo ne funkcioniše po odvojenim fiokama. Ako je pas stalno u inflamaciji, prostata je samo jedno od mesta gde se problem može pokazati.
Kretanje i rasterećenje karlice
Umereno kretanje pomaže cirkulaciji, limfi, crevima i mokraćnim putevima. Pas ne treba da miruje ceo dan, ali ne treba ni da se forsira. Najbolje su mirne, redovne šetnje, bez naglih skokova, grubog trčanja, preteranog penjanja i aktivnosti koje pojačavaju pritisak u karlici.
Ako pas ima ukočen hod, bol u donjem delu leđa, teško ustaje ili deluje napeto u karlici, može mu prijati blaga masaža, fizikalna terapija, akupunktura ili nežan rad sa telom. Kada je telo manje napeto, pas lakše mokri, lakše vrši nuždu i manje ulazi u zaštitni grč.
Smanjenje hemijskog opterećenja
Kod starijeg psa sa uvećanom prostatom ima smisla smanjiti nepotrebno hemijsko opterećenje. To ne znači odbaciti potrebnu terapiju. To znači ne dodavati stalno nove hemijske stimuluse ako nisu neophodni.
U kući se mogu smanjiti jaki mirisi, parfimisana sredstva, agresivna sredstva za čišćenje, pesticidi, veštački osveživači prostora i nepotrebni proizvodi koje pas svakodnevno udiše ili liže sa poda. Kod pasa koji su osetljivi, čak i okruženje može doprineti ukupnom upalnom opterećenju.
Dnevni raspored
Ujutro pas izlazi odmah nakon buđenja da mokri. Zatim dobija jednostavan obrok od kvalitetnog proteina, kuvanog povrća i po potrebi male količine supe od kostiju. Uz obrok se može dati probiotik ili jedan izabrani dodatak. Tokom dana pas ima još jednu do dve kraće šetnje, sa ciljem da ne zadržava urin predugo. Voda je dostupna ceo dan. Poslastice se svode na minimum i moraju biti u skladu sa protokolom. Uveče pas dobija drugi obrok, sličan jutarnjem. Pre spavanja izlazi još jednom da isprazni bešiku. Svaki dan se prati mokrenje, krv, stolica, apetit, energija i bol.
Dnevnik praćenja
Dnevnik je važan jer se prostata ne prati osećajem, nego obrascem. Vlasnik treba da beleži kada se pojavljuje krv, koliko često pas mokri, da li se napinje, kakav je mlaz urina, da li ima zatvor, da li je stolica spljoštena, šta je jeo, koje dodatke je dobio i kako se ponašao tokom dana.
Ako se krv pojavljuje posle uzbuđenja, parenja, intenzivne aktivnosti, zatvora ili stresa, i to je važan podatak. Ako se povlači uz bolju stolicu i mirniji režim, i to je važan podatak. Ako se vraća čim se prekine terapija ili čim se pas vrati staroj hrani, to govori da osnovni problem nije rešen.
Minimalni period protokola
Ovaj protokol treba pratiti najmanje 6 do 8 nedelja da bi se videlo da li telo reaguje. Prvih nekoliko dana mogu se smanjiti iritacija, zatvor i učestalost kapanja krvi, ali za dublju promenu treba vreme. Kod hroničnih stanja telo se ne vraća u ravnotežu preko noći.
Ako se stanje popravlja, protokol se nastavlja i postepeno prilagođava. Ako nema nikakvog poboljšanja, ako se krv vraća jače, ako pas počne teže da mokri ili ako se pojavi bol, treba promeniti strategiju. Holistički pristup nije tvrdoglavost. Holistički pristup je sposobnost da čitamo telo i reagujemo na ono što nam pokazuje.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Kada ne čekati
Iako je ovaj protokol alternativni, postoje granice koje se ne prelaze. Ako pas ne može da mokri, ako pokušava da mokri ali urin ne izlazi, ako ima jak bol, temperaturu, ne je dâ (jede), povraća, deluje slabo, ima mnogo krvi, gnojni iscedak ili naglo pogoršanje, tada se ne čeka. To nije trenutak za protokol, nego za hitnu pomoć.
Ova jasna granica ne umanjuje vrednost prirodnog pristupa. Naprotiv, ona ga čini odgovornim.
Zaključak
Uvećana prostata kod nekastriranog psa ne mora automatski značiti da je jedini put kastracija. Postoji prostor za holistički i alternativni pristup, posebno kod stabilnih pasa, kada vlasnik pažljivo prati simptome i kada se radi na celom telu: ishrani, crevima, stolici, jetri, inflamaciji, vodi, kretanju i smanjenju stresa.
Prostata je hormonski osetljiv organ, ali telo psa nije samo skup hormona. To je živi sistem koji reaguje na hranu, okolinu, bol, creva, emocije, kretanje i svakodnevni ritam. Kada podržimo celo telo, često se smanji pritisak na jedan organ koji je najglasnije pokazivao problem.
Ovaj protokol ne obećava čudo. On nudi put: mirniji, nežniji, odgovorniji i celovitiji način da se pomogne psu koji ostaje nekastriran. Cilj je da pas mokri lakše, ima bolju stolicu, manje inflamacije, manje krvarenja, više komfora i bolji kvalitet života, bez donošenja brzih odluka iz straha.
U modernom društvu svedoci smo jedne velike i prilično tihe transformacije naših kućnih ljubimaca. Naime, današnji pas više uopšte ne živi onaj život za koji je bazično nastao kroz vekove evolucije. On više ne čuva stada na livadama, ne vuče sanke kroz sneg i ne prelazi kilometre u potrazi za hranom.
Umesto toga, on sada živi između četiri zida, u ritmu čoveka i u svetu koji se menja brže nego ikada pre. Zbog toga optimalno zdravlje pasa danas zahteva mnogo širi pogled od same analize onoga što se nalazi u njihovoj činiji.
Zašto urbani pas u centru grada gubi svoju prirodnu biološku snagu?
Moramo otvoreno priznati da urbani pas u centru grada više jednostavno nije isto što i pas na selu. Čak i ako fizički izgleda kao moćni doberman ili brzi haski, njegova svakodnevna realnost je potpuno drugačija. Život na vrelom asfaltu i u zatvorenom prostoru bukvalno uništava prirodne mogućnosti tela da razvije stabilan mikrobiom.
Zbog tog specifičnog urbanog stresa, unutrašnji sistem gubi sposobnost da izgradi mikrofloru neophodnu za opstanak u takvom okruženju. Kada se taj osetljivi unutrašnji štit jednom naruši, metabolizam prosto ulazi u fazu stalne stagnacije.
Velika zabluda o skupoj hrani i praznim psećim stomacima
U praksi se često dešava da vlasnici kupuju najskuplje i najbolje komercijalne granule na tržištu. Međutim, surova biološka istina jeste da organizam ne može izvući apsolutno ništa korisno iz te hrane ukoliko nema zdravog mikrobioma. Bez aktivnih i korisnih bakterija u crevima, čak i premium namirnice prolaze kroz digestivni trakt potpuno neiskorišćeno.
Upravo zbog tog hroničnog problema stvorena je naša autentična supa od kostiju kao nezamenljivi temelj zdravlja. Ona, naime, služi da regeneriše sluzokožu creva i da pripremi unutrašnji sistem za pravilnu apsorpciju nutrijenata.
Istinsko zdravlje nastaje iz dubokog sklada hrane i načina života
Zato nikada nije dovoljno samo mehanički pitati šta pas jede i koji brend hrane trenutno konzumira. Pored toga, moramo se ozbiljno zapitati kako taj pas zapravo živi i u kakvom se emotivnom stanju nalazi. Jer dugovečno zdravlje pasa ne nastaje samo iz kvalitetnog obroka, već prevashodno iz kretanja, čistog okruženja i unutrašnjeg mira.
Ono direktno zavisi od prirodne sposobnosti celokupnog organizma da maksimalno iskoristi sve ono što svakodnevno dobija. Pomozite svom psu tako što ćete mu kroz supu od kostiju i prirodu vratiti davno izgubljeni unutrašnji balans.
Ponekad vlasnik pogleda svog psa u usta i primeti nešto neobično. Zubi više ne izgledaju kao ranije. Kao da su se smanjili, kao da polako nestaju, kao da ih desni gutaju. Kod nekih pasa ovaj proces nastaje polako i gotovo neprimetno, dok se kod drugih odjednom vidi da je gingivno meso zadebljano, otečeno, kvrgavo ili toliko naraslo da delimično prekriva zube.
Ovo stanje se zove **gingivalna hiperplazija**, odnosno prekomerni rast desnog tkiva. Iako na prvi pogled može delovati kao lokalni problem u ustima, ono može imati mnogo dublje posledice po zdravlje psa.
Šta je gingivalna hiperplazija?
Gingivalna hiperplazija kod pasa znači da tkivo desni počinje abnormalno da raste. Desni postaju veće, deblje, čvršće, ponekad crvene i upaljene, a ponekad u početku čak izgledaju relativno normalno, samo ih ima previše.
Kako se to tkivo uvećava, ono može delimično ili potpuno prekriti zube. Tada vlasnik ima utisak da se zubi “povlače”, “smanjuju” ili “nestaju”, iako se zapravo desni šire preko njih.
Problem nije samo u izgledu. Višak desnog tkiva stvara džepove oko zuba. U tim džepovima se zadržavaju hrana, plak, kamenac i bakterije. To vremenom može dovesti do ozbiljne dentalne bolesti, upale, bola, oštećenja tkiva koje drži zub i na kraju gubitka zuba.
Zašto ovo nije samo estetski problem?
Kada desni prerastu preko zuba, one stvaraju prostor koji vlasnik ne može lako da očisti kod kuće. Čak i redovno pranje zuba tada često nije dovoljno, jer četkica ne može dopreti duboko ispod tog viška tkiva.
U tim skrivenim džepovima bakterije se množe, hrana se zadržava, a upala se nastavlja. Pas može imati neprijatan zadah, krvarenje desni, bol pri žvakanju, pojačano balavljenje ili promenu načina na koji jede.
Neki psi počinju da žvaću samo na jednoj strani. Neki ispuštaju hranu iz usta. Neki odbijaju tvrdu hranu i traže mekšu. A neki samo postanu tiši, povučeniji ili nervozniji, pa vlasnik ne shvati odmah da pas zapravo ima bol u ustima.
Koji psi su skloniji ovom problemu?
Gingivalna hiperplazija može se javiti kod bilo kog psa, ali neke rase su sklonije ovom stanju. Najčešće se pominju: psi sa brahicefanom njuškom, bokseri, buldozi ali i druge rase.
To ne znači da će svaki pas ovih rasa imati problem, niti znači da druge rase ne mogu oboleti. Genetika može igrati važnu ulogu, ali sama genetika nije jedini faktor.
Zašto desni počinju nekontrolisano da rastu?
Tačan uzrok gingivalne hiperplazije nije uvek potpuno jasan. Kod nekih pasa postoji genetska predispozicija, što znači da njihovo telo na upalu desni reaguje drugačije nego kod drugih pasa.
Kod mnogih pasa dentalna bolest dovodi do povlačenja desni. Kod pasa sa gingivalnom hiperplazijom dešava se suprotno: desni rastu. Umesto da se povlače, one se uvećavaju, zadebljavaju i počinju da prekrivaju zube.
Važnu ulogu mogu imati plak, kamenac, loša oralna higijena, hronična upala, trauma desni, loš zagrižaj, strano telo u desnima, žvakanje štapova ili tvrdih predmeta, ali i određeni lekovi.
Neki lekovi, kao što su ciklosporin, koji se koristi kod alergija i autoimunih stanja, ili određeni lekovi za srce poput amlodipina, mogu kod nekih pasa doprineti prekomernom rastu desni. Zato je važno da veterinar zna kompletnu istoriju psa, uključujući i lekove koje pas koristi.
PREPORUČENO ZA VAS:
Upaljene uši kod pasa: Protokol za pravilnu negu i ishranu
Profesionalni dentalni pregled i čišćenje su jedini siguran način za rešavanje dubokih džepova u desnima.
Kako vlasnik može da primeti problem?
Najčešći znak je višak tkiva duž linije desni. Desni mogu izgledati zadebljano, natečeno, kvrgavo ili kao da prelaze preko zuba. Kod nekih pasa promene su lokalizovane samo na jednom delu usta, dok kod drugih mogu zahvatiti veći deo vilice.
Pored toga, vlasnik može primetiti:
neprijatan zadah, crvene ili upaljene desni, krvarenje posle jela ili žvakanja, krv na igrački, pojačano balavljenje, lizanje usana, odbijanje tvrde hrane, ispadanje hrane iz usta, žvakanje samo na jednoj strani, bol pri dodiru njuške ili prisustvo kamenca na zubima.
Važno je razumeti da pas ne mora pokazati sve simptome. Neki psi dugo trpe dentalni bol bez jasnog pokazivanja. Zato je redovna kontrola usta izuzetno važna.
Da li se ovo može lečiti kod kuće?
Ovo je pitanje koje mnogi vlasnici prvo postave, i odgovor mora biti iskren: **ne u potpunosti**.
Kod kuće možemo pomoći prevenciji, održavanju oralne higijene i smanjenju rizika da se problem vrati. Možemo podržati imunitet, creva, ishranu i mikrobiom. Ali ako je gingivno meso već naraslo preko zuba i stvorilo duboke džepove, to se ne može bezbedno rešiti kućnim protokolom.
Ne postoji čaj, dodatak, prašak, probiotik ili prirodni preparat koji može bezbedno ukloniti višak tkiva koji je već prekrio zube. Još važnije, ne postoji kućni način da se temeljno očiste duboki džepovi ispod tog tkiva ako su već puni bakterija, plaka i kamenca.
Zato se gingivalna hiperplazija mora proceniti veterinarski.
Kako veterinar postavlja dijagnozu?
Veterinar najpre pregleda usta psa, zube, desni i ostale strukture usne duplje. Kod nekih pasa to je moguće tokom običnog pregleda, ali ako je pas bolan, uplašen, reaktivan ili ne dozvoljava dodir oko usta, detaljan pregled se često radi pod sedacijom ili anestezijom.
Važno je da se gingivalna hiperplazija razlikuje od drugih promena u ustima. Nije svaka izraslina na desnima ista. Neke promene mogu biti tumori, epulis, ozbiljna periodontalna bolest ili druge patološke promene. Zato veterinar ponekad preporučuje biopsiju, posebno ako tkivo izgleda neobično, brzo raste, krvari ili ima nepravilnu strukturu.
Knjiga koja izaziva. Knjiga koja inspiriše. Knjiga koja se ne zaboravlja.
Kako se leči gingivalna hiperplazija?
Lečenje zavisi od težine stanja, ali najčešće uključuje profesionalno dentalno čišćenje pod anestezijom i uklanjanje viška desnog tkiva.
Tokom dentalne procedure veterinar može uraditi rendgenske snimke zuba kako bi proverio korenove, kost, apscese, frakture, gubitak kosti i dubinu dentalne bolesti. Zatim se uklanjaju kamenac, plak i nečistoće iz prostora oko zuba.
Ako postoje zubi koji su ozbiljno oštećeni, labavi, bolni ili inficirani, veterinar može preporučiti njihovo vađenje.
Kada postoji višak desnog tkiva, radi se postupak koji se zove **gingivektomija** ili **gingivoplastika**. To znači da se višak gingivnog mesa uklanja i oblikuje se zdravija linija desni. Cilj nije samo lepši izgled usta, već uklanjanje džepova u kojima se skupljaju bakterije i stvaranje uslova da pas ponovo može normalno da jede i živi bez stalne upale.
Oporavak nakon zahvata
Nakon procedure pas obično dobija lekove protiv bola, a ponekad i antibiotike, zavisno od stanja usta i procene veterinara. U periodu oporavka često se preporučuje mekša hrana, jer tvrda hrana može iritirati sveže tretirano tkivo.
Tokom oporavka ne treba davati tvrde kosti, rogove, tvrde igračke, štapove ili bilo šta što može povrediti desni. Čak se i pranje zuba privremeno pauzira dok veterinar ne kaže da je bezbedno nastaviti.
Ovo je period kada telu treba mir, meka hrana, kontrola bola i pažljivo praćenje. Ako pas ne jede, deluje jako bolan, krvari, ima otok, neprijatan miris koji se pogoršava ili bilo kakve neobične simptome, treba odmah kontaktirati veterinara.
Redovno pranje zuba kod kuće ključno je za održavanje higijene nakon oporavka desni
Šta možemo raditi kod kuće nakon oporavka?
Kada veterinar potvrdi da su desni zarasle, kućna nega postaje ključna. Redovno pranje zuba psećom pastom može značajno pomoći u smanjenju plaka i upale. Važno je koristiti pastu namenjenu psima, nikada ljudsku pastu za zube.
Pored pranja zuba, mogu se koristiti sigurne dentalne žvakalice, pažljivo izabrane igračke za žvakanje i proizvodi namenjeni smanjenju plaka i kamenca. Treba izbegavati štapove, previše tvrde kosti, rogove i predmete koji mogu povrediti desni ili polomiti zube.
Redovni dentalni pregledi su posebno važni kod rasa koje imaju predispoziciju za gingivalnu hiperplaziju. Mnogo je lakše rešiti mali problem na vreme nego čekati da desni ponovo prekriju zube.
Uloga ishrane, creva i mikrobioma
Iz holističkog ugla, usta nisu odvojena od ostatka tela. Usna duplja je početak digestivnog sistema. Sve što se dešava u ustima utiče na ostatak organizma, a sve što se dešava u digestivnom i imunološkom sistemu može se odraziti na stanje kože, sluzokože i desni.
Pas koji ima hroničnu upalu u ustima svakodnevno guta bakterije i upalne produkte. To može dodatno opterećivati digestivni trakt i imunitet. Sa druge strane, pas koji ima lošu ishranu, slab mikrobiom, hroničnu upalu, alergije ili digestivne probleme može imati slabiju sposobnost da kontroliše upalne procese u ustima.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Zato je korisno podržati telo kvalitetnijom ishranom, smanjenjem visoko prerađene hrane, kontrolom skroba i šećera, kvalitetnim proteinima, probioticima po potrebi i hranom koja ne podstiče stalno zapaljenje. Supa od kostiju, ako je pas dobro podnosi, može biti dodatna podrška digestivnom traktu, ali nije zamena za dentalni tretman.
Važno je biti realan: probiotici, bolja dijeta, supa od kostiju i prirodna podrška mogu pomoći telu, ali ne mogu ukloniti višak gingivnog mesa koje je već prekrilo zube.
Ovo stanje se retko povlači samo od sebe ako je već izraženo. Dok vlasnik pokušava različite preparate, bakterije se mogu skupljati ispod desni i oštećivati zube.
Zato je najbolji pristup kombinovan: veterinar rešava ono što mora biti profesionalno rešeno odstranjenjo rutinskim protokolom u ovakvim slučajevima, a vlasnik kod kuće menja svakodnevne navike koje mogu pomoći da se problem ne vrati.
Kada vlasnik primeti da psu “ desni nekonrtolisano rastu”, ne treba paničiti, ali ne treba ni ignorisati problem.
Gingivalna hiperplazija se može tretirati, i mnogi psi se nakon pravilnog dentalnog zahvata osećaju mnogo bolje.
Često tek posle lečenja vlasnik shvati da pas je pas dugo živeo sa nelagodom u ustima.
Usta su mnogo više od zuba. Ona su početak digestivnog sistema, deo imunološke slike i važno ogledalo zdravlja psa. Kada brinemo o desnima, ne brinemo samo o osmehu. Brinemo o sposobnosti psa da jede, vari, odmara se i živi bez tihog, hroničnog bola.
