Odgovorno vlasništvo i svest o dobrobiti životinja u Norveškoj su podignuti na nivo zakona, čime je rutinska sterilizacija zdravih pasa postala prošlost. Da, dobro ste pročitali.
Prema norveškom Zakonu o dobrobiti životinja, hirurški zahvati i uklanjanje zdravih delova tela nisu dozvoljeni osim kada za to postoji opravdan razlog vezan za zdravlje ili dobrobit same životinje.
Drugim rečima, pitanje koje su Norvežani postavili nije bilo:
„Kako da kontrolišemo pse?“
Već:
„Da li imamo pravo da uklonimo zdrav organ životinji ako za to ne postoji medicinska potreba?“
Njihov odgovor postao je zakon.
Ono što ovu priču čini još zanimljivijom jeste činjenica da Norveška istovremeno gotovo da nema problem „pasa lutalica“. Psi koji žive trajno na ulici predstavljaju izuzetno retku pojavu. Većina pasa je identifikovana, vlasnici snose visoku odgovornost za svoje životinje, a zakoni se dosledno sprovode.
Kako odgovorno vlasništvo u Norveškoj zamenjuje sterilizaciju?
To otvara jedno veoma važno pitanje. Godinama slušamo da je rutinska sterilizacija neophodna kako bi se smanjio broj napuštenih pasa. A onda pogledamo Norvešku.
Zemlju u kojoj je rutinska sterilizacija zdravih pasa zabranjena.
Zemlju u kojoj gotovo da nema napuštenih pasa.
Zemlju u kojoj se problem ne rešava uklanjanjem reproduktivnih organa, već znanjem koje sa sobom nosi odgovorno vlasništvo i stalna edukacija.
Problem napuštenih pasa se ne rešava skalpelom, već edukacijom i promenom svesti društva.
Na kraju, možda najvažnije pitanje nije da li pas treba ili ne treba da bude sterilisan.
Možda je pitanje:
Kakvo smo društvo postali kada odgovornost pokušavamo da rešimo hirurškim putem umesto odgovornim ponašanjem?
Zato je formula Pure Love & Harmony i Sasha Riess pristupa na putu pomirenja ljudi i njihovih pasa, kroz znanje, razumevanje, odgovornost i održivu ljubav koja ima budućnost. Naglasak na obrazovanju i poštovanju prirode psa postavlja odgovorno vlasništvo kao jedino pravo i dugoročno rešenje.
Norveški Zakon o dobrobiti životinja (Animal Welfare Act), član 9:
Mnogo ljudi želi da neko drugi uradi ono što je njihova primarna odgovornost. Da neko drugi kuva, da neko drugi misli, da neko drugi brine. Ali, odnos ne može da se delegira. Kada smo pokrenuli program edukacije o tome kako se priprema prirodna ishrana pasa, pojedinci su ušli sa idejom da brzo pokrenu sopstveni biznis proizvodnje hrane.
Međutim, kada su videli koliko je taj aparat ogroman, odgovoran i nepredvidiv, povukli su se. Shvatili su težinu te odgovornosti.
Zamka plaćenog prisustva
Činjenica da danas imamo mogućnost da platimo nekome da uradi nešto za nas ne opravdava naš izbor da se potpuno isključimo. To nas direktno vodi u konformizam i konzumerizam.
Možete platiti uslugu, ali ne možete platiti prisutnost. Niko ne može zameniti vlasnika, niko ne može zameniti roditelja. Kada svesno izdvojite vreme da sami pripremate obroke za svog psa, vi ne hranite samo njegovo telo, već gradite i produbljujete vaš međusobni odnos.
Cena koju plaćamo kroz otuđenje i gubitak povezanosti sa psom mnogo je veća od vremena koje bismo proveli pored šporeta. I zato se stalno vraćamo na isto: nije poenta u tome da sve bude savršeno i fabrički upakovano. Poenta je u tome da budete aktivno uključeni u život svog ljubimca. Prirodna ishrana pasa počinje u vašoj kuhinji, jer niko i ništa ne može zameniti autentičan odnos i energiju koju unosite u hranu za svog psa.
Ako želite da saznate više o principima homeopatije, pročitajte naš kompletan vodič za homeopatiju kod pasa.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Kako nas istraživanje o adekvatnoj ishrani pasa, približava sopstvenom isceljenju
Decenijama nam govore da je tajna zdravlja jednostavna. Kada je u pitanju ishrana pasa i ljudi, uvek slušamo isto: dovoljno proteina, dovoljno masti, dovoljno vitamina i dovoljno kalorija. Ako je verovati tabelama, formulama i preporučenim dnevnim unosima, zdravlje bi trebalo da bude relativno lako postići. Samo pratite brojke i organizam će raditi kako treba. I ja sam nekada verovao u to. Kada sam pre više od trideset godina počeo da se bavim psima, učili su me isto što i sve druge. Zdravlje se meri, računa i izračunava. Ako pas dobija dovoljno energije, dovoljno proteina za izgradnju tela i dovoljno vitamina i minerala prema preporukama, tada bi trebalo da bude zdrav. Na papiru je sve izgledalo savršeno. Tabele su bile precizne, formule jasne, a brojevi tačni. Samo što život retko prati papir.
Tokom godina počeo sam da posmatram pse koji su rušili gotovo sva pravila koja sam učio. Dva psa mogu jesti gotovo istu hranu, živeti na sličan način i unositi isti broj kalorija. Pa ipak, jedan će blistati zdravljem, dok će drugi voditi stalnu borbu sa kožom, varenjem, alergijama, energijom ili ponašanjem. Naravno, prvo objašnjenje koje sam čuo bila je genetika. I genetika zaista jeste važna. Međutim, što sam duže radio sa psima, to sam više primećivao da genetika ne može objasniti sve. Video sam pse koji su godinama imali određene probleme, a zatim bi promenom okruženja, nivoa stresa, načina života ili ishrane počeli da se menjaju. Neki su odlaskom kod novih vlasnika postajali stabilniji, zdraviji i otporniji. Drugi su, uprkos odličnim predispozicijama, počinjali da razvijaju probleme koje ranije nisu imali. Da, genetika možda određuje potencijal, ali okruženje odlučuje koliko će tog potencijala biti ostvareno.
Upravo tada sam pažnju usmerio na nešto o čemu se govori mnogo manje nego o kalorijama, proteinima i mastima. Na minerale. A priča o mineralima zapravo je priča o samom životu. Pre nego što su postojali ljudi, psi, biljke ili drveće, postojali su minerali. Gvožđe, magnezijum, kalcijum, bakar, cink i selen nastajali su u zvezdama milijardama godina pre nego što je Zemlja uopšte postojala. Kada su se te zvezde raspadale, elementi koje su stvorile postali su deo planete na kojoj danas živimo. Kasnije su stene polako oslobađale te minerale u zemljište. Biljke su ih usvajale kroz koren. Životinje su jele biljke. Druge životinje su jele njih. Tako je nastao lanac života koji traje i danas. Zemlja hrani biljku, biljka hrani životinju, a životinja hrani drugu životinju. Na kraju, svi zavisimo od onoga što se nalazi u zemlji.
Industrijska zabluda i prirodna mineralna ravnoteža
Tokom poslednjeg veka, razvojem poljoprivrede i industrijalizacijom, pored zagađenja i zemlja je počela da gubi svoju prirodnu mineralnu ravnotežu, odgovor moderne poljoprivrede bio je dodavanje veštačkih đubriva. To je nesumnjivo povećalo prinose i omogućilo proizvodnju hrane za milijarde ljudi. Međutim, postavlja se pitanje da li smo rešili problem ili smo ga samo odložili. Jer biljka ne raste samo od nekoliko osnovnih minerala koje dodajemo. Ona je deo mnogo složenijeg ekosistema tla, mikroorganizama, organskih materija i stotina međusobno povezanih procesa. Kada prirodnu ravnotežu pokušamo da zamenimo industrijskim rešenjem, često stvaramo novu vrstu zavisnosti. Zemlja postaje sve manje živi ekosistem, a sve više proizvodni medijum koji zahteva stalne korekcije.
Ponekad se pitam da li sličan obrazac danas pratimo i kada je u pitanju moderna ishrana pasa. Kada hrana izgubi deo svoje prirodne nutritivne vrednosti, odgovor često postaje dodavanje sintetičkih vitamina i minerala. Naravno, oni mogu biti korisni i u mnogim situacijama neophodni. Međutim, pitanje koje retko postavljamo jeste da li time obnavljamo prirodnu ravnotežu ili samo pokušavamo da kompenzujemo njeno odsustvo. Na neki način, suplementi u hrani mogu se posmatrati kao svojevrsno „đubrivo“ za nutritivno osiromašenu hranu. Oni pokušavaju da vrate ono što je izgubljeno, ali ne mogu uvek da reprodukuju složenost prirodnog sistema iz kojeg su ti nutrijenti prvobitno dolazili.
Kada prirodnu ravnotežu zamenimo industrijskim rešenjima, stvaramo zavisnost.
Možda najveći izazov budućnosti neće biti kako da proizvedemo više hrane ili dodamo više suplemenata. Možda će pravi izazov biti kako da obnovimo procese koji stvaraju zdravu zemlju, zdravu hranu, zdrave životinje i na kraju zdravije ljude. Jer kada stalno popravljamo posledicu, a ne uzrok, rizikujemo da postanemo zavisni od beskonačnog niza korekcija koje nikada ne rešavaju osnovni problem.
Povratak zemlji i suštini zdravlja
Možda smo kao civilizacija toliko dugo pokušavali da pobedimo prirodu da smo zaboravili da smo njen deo. Pokušali smo da zamenimo plodnost zemlje đubrivom, raznovrsnost hrane formulama, a prirodnu ravnotežu suplementima. I svaki put kada se pojavi novi problem, naš odgovor je da dodamo još jednu korekciju na prethodnu korekciju. Međutim, nijedna količina tehnologije ne može trajno nadoknaditi ono što je izgubljeno kada se prekine veza između zemlje, biljke, životinje i čoveka. Holistička ishrana pasa zato ne može biti samo proizvod iz laboratorije.
Možda nas upravo psi danas podsećaju na istinu koju smo počeli da zaboravljamo. Život nije nastao u laboratoriji. Život nije nastao u fabrici. Život nije nastao u tabeli nutritivnih vrednosti. Tradicionalna ishrana pasa i njihovo zdravlje vezani su za prirodu. Život je nastao u zemlji, i izranja iz nje kao što dete izranja iz utrobe svoje majke.
I zato kada jednom ponovo naučimo da negujemo zemlju iz koje sve počinje, možda ćemo otkriti da najveći problem nikada nije bio nedostatak hrane, već nedostatak razumevanja šta hranu zaista čini živom, kako za naše pse, tako i za nas same.
Hvala vam, čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Kada se suočite sa problemom da pas odjednom počne da piški po kući, prva i najvažnija stvar jeste da odmah eliminišete zdravstvene uzroke. Pre nego što uopšte pomislite na promenu ponašanja, odvedite psa na analizu krvi i proveru urinarnih kanala.
Nemojte tražiti od psa da izdrži nešto što njegovo telo fizički ne može da podnese. Ako pas ima upalu bešike, a vi ga uz to hranite granulama, on će piti vodu bez prestanka. Bubrezi postaju preopterećeni, organizam je u stalnom stresu i životinja jednostavno mora da urinira svakih sat vremena.
Zašto kažnjavanje pasa nikada nije rešenje?
Kada vlasnici zateknu baricu u kući, prva reakcija je često ljutnja. Međutim, kažnjavanje pasa u svesnoj komunikaciji uopšte ne postoji. Vikom, grdnjom ili fizičkom kaznom nećete rešiti problem; samo ćete stvoriti preplašenog psa koji će sledeći put piškiti sakriven iza fotelje.
Ako je u pitanju zdravstveni problem, kazna je direktno mučenje bolesne životinje. Ako je u pitanju ponašanje, kazna samo produbljuje nerazumevanje između vas. U komunikaciji sa psom nema mesta agresiji – postoji samo postavljanje jasnih granica kroz mir i energiju.
Moć smirene separacije
Umesto vike i kazne, jedini ispravan i efikasan alat jeste privremeno odvajanje (separacija). Kada pas uradi nešto sa čim se vi apsolutno ne slažete, vaša dužnost je da ostanete potpuno mirni i neutralni. Bez vike, bez maženja i bez emotivnih govora – smireno uzmite psa i odvedite ga u drugu prostoriju na kratko vreme.
Mirno odvajanje u drugu prostoriju govori psu više od bilo kakve vike.
Ova izolacija mu šalje jasnu poruku da je svojim ponašanjem prekinuo kontakt sa vama. Kada shvatite da kažnjavanje pasa samo ruši poverenje, počećete da posmatrate svaku baricu kao signal da vašem prijatelju treba pomoć, a ne vaša ljutnja.
Kada se pomene homeopatija, ljudi često pomisle na male šećerne kuglice ili kapi vode, pitajući se kako nešto tako jednostavno može imati isceliteljsku moć. Odgovor na pitanje kako radi homeopatija leži u fizici, informaciji i frekvencijama. Pomoću specijalnih aparata, u bazu od šećera ili vode utiskuje se tačna frekvencija određene biljke ili prirodnog elementa, imitirana direktno iz prirode. Kada vaš pas uzme tu kuglicu ili popije kap te vode, on u svoj organizam ne unosi hemiju, već čistu informaciju koja podstiče telo da prepozna i samo eliminiše uzrok bolesti.
Princip sličnosti: Mikro-doze koje isceljuju
Homeopatija se oslanja na drevni prirodni zakon da se „slično leči sličnim“. Određene biljke ili supstance koje u velikim količinama mogu izazvati simptome bolesti, u homeopatskim, ekstremno razblaženim dozama imaju potpuno suprotan efekat – one postaju lekovite. Unosom te minimalne, precizne frekvencije, imuni sistem psa dobija jasan signal kako da se aktivira i vrati u ravnotežu. Zato je ovo prirodno lečenje potpuno bezbedno, bez toksičnih nuspojava i hemijskog opterećenja za jetru i bubrege vašeg ljubimca.
Aktivna saradnja sa stručnjacima za maksimalan rezultat
Svaki holistički protokol koji kreiramo za pse uvek sadrži i istraživanje o preporučenim homeopatskim preparatima. To radimo sa ciljem da vas pripremimo za svestan i aktivan razgovor sa stručnjacima. Kroz detaljan intervju koji vodi homeopata vašeg psa, vi mu prenosite specifičnu dinamiku ponašanja, navika i emocija vašeg ljubimca. Na osnovu tih detalja, homeopata može mnogo preciznije da odredi pravu ustavnu terapiju. Razumevanje toga kako radi homeopatija omogućava nam da sa ponosom pokrenemo čitavu dinamiku harmonije u telu naših najboljih prijatelja.
