od strane Saša Riess | 08.12.25. | Dobrobit
Kako psi postaju valuta ljudskog zadovoljstva i zamka konzumerizma koju oni plaćaju svojim životima.
„Dog friendly“ – skrivena cena emocionalnog marketinga
U poslednje vreme, širom sveta, pa i kod nas, sve češće viđamo natpise i reklame na kojima jasno stoji „dog friendly“.
Vlasnici lokala, restorana, kafića, pa čak i pojedinih zapadnih crkava, otvaraju vrata psima iskreno verujući da time čine gest ljubavi i uključenosti. Na prvi pogled, deluje kao civilizacijski napredak i znak većeg poštovanja prema životinjama.
Međutim, ako ovu pojavu posmatramo iz dublje, sistemske i suštinske perspektive odnosa čoveka i psa, ispod te naizgled sentimentalne slike krije se ozbiljna tuga i duboko nerazumevanje prirode psa.
Ono što čovek doživljava kao slobodu i zajedništvo, pas često doživljava kao izvor stresa, konfuzije i gubitka osećaja sigurnosti.
U isto vreme, pred našim očima niču koncepti „za pse“ kafići, rođendaonice, specijalni meniji i druge emotivne pozivnice.
Naizgled, sve to je posvećeno ljubavi prema psu, ali u stvarnosti predstavlja sofisticirani način da se iz džepa vlasnika, emotivno vezanog za svog psa, izvuče još koji dinar.
Pas, koji bi trebao biti biće poštovano zbog svoje prirode i jedinstvenosti, sve češće postaje samo magnet za profit i dodatnu vrednost.
„Dog Friendly“ haos: stres pasa u ljudskim prostorima
Inspiraciju za ovu kolumnu dobio sam pre neki dan kada sam bio u jednoj prodavnici. Svedočio sam upravo toj vrsti “dog friendly” haosa.
Na prvi pogled, sve je delovalo prijatno, ljudi su ulazili sa svojim ljubimcima, osmehivali se i uživali u osećaju da su dobrodošli. Međutim, psi su brzo pokazali drugu sliku.
Par sa dva psa ušao je u prostor, dok je drugi par prolazio pored ulaza sa svojim psom. Dovoljna je bila ta mala scena susreta da jedan od manjih pasa počne da laje nekontrolisano, ne prestajući.
Vlasnici su, prirodno, postali nervozni i stidljivi. Pokušavali su da ga utišaju rečima i maženjem, ali svaki njihov pokušaj samo je pojačavao uzbuđenje psa. Njihov pogled tražio je od mene odgovor, kao da pitaju: “šta sada da radimo?”
Lajanje je simptom: Ne „problem psa“, već disbalans u porodici
Ono što je ljudima izgledalo kao izolovan problem, lajanje u javnosti, za mene je bilo očigledan simptom dubljeg disbalansa. Taj pas je u svojoj porodici preuzeo ulogu vođe, donosioca odluka i zaštitnika.
Njegovo lajanje nije bilo “bezobrazno ponašanje” niti “loša navika” već logična posledica uloge koja mu nije pripadala. Kada pas oseti da je on taj koji mora da odlučuje i štiti, tada je njegov nervni sistem stalno na ivici, stalno u pripravnosti.
Naglas sam prokomentarisao:
“Jadni psi!”
Žena mi je odgovorila:
“Ali kod kuće je savršen. Nikad ne laje, poslušan je i miran.” Na to sam samo mirno odgovorio da, ako je kod kuće sve zaista u redu, onda bi takav balans poneli i u spoljašnji svet. Ako se problem javlja napolju, to je jasan znak da kod kuće postoji nevidljivi disbalans, samo što ga ljudi ne primećuju ili ga smatraju “normalnim”.
Analne žlezde kod pasa: simptomi, problemi i kako ih rešiti
Lajanje u javnosti je simptom preuzimanja uloge vođe, a ne loša navika
Iluzija „Spašenih pasa“
U razgovoru je muž dodao da “tu ništa ne može da se uradi” jer su oba psa spašena i usvojena, kao da je to trajna prepreka.
Kada sam im rekao da su upravo spašeni psi često oni koji najlakše prihvate novi izvor sigurne afektivne vezanosti, delovali su iznenađeno. Psi koji su nekada živeli na ulici već znaju šta znači da se organizuje život oko jasnog reda i hijerarhije.
Njima nije strano da slede onoga ko pokaže stabilnost i odgovornost. Problem se zapravo češće javlja kod pasa koji su ceo život proveli u ljudskim kućama, jer tamo granice između ljudskog i psećeg sveta često postaju mutne.
Metoda ljubavi i reda: Kako biti pravi vođa, ne samo prijatelj
Objašnjavajući im priručnik harmonije, pokazao sam im da sve što od njih tražim nisu “trikovi” niti “dresura”, već prirodne radnje koje su psima već poznate.
Ljubaznost, mirna prisutnost, jasnoća u donošenju odluka, to su obrasci koji stvaraju harmoniju. Pas se tada vraća na svoje pravo mesto u porodici, oslobađa tereta odgovornosti i tek tada može da se smiri.
Predložio sam im da naredne dve nedelje ne vode pse u kafiće, crkve ni bilo kakva javna mesta, već da im kod kuće pokažu novi red i način odnosa.
Videlo se da su spremni da uče, a to mi je donelo radost. Nije problem u psima – problem je u ljudskom nerazumevanju šta za psa znači biti “dobrodošao”.
Istina koja se zaboravlja: pas ne razume koncept „izlaska“
Jedna od najvažnijih istina koju ljudi zaboravljaju jeste da psi ne razumeju naš ljudski koncept odlaska i povratka. Za psa svako novo mesto je novi svet.
Kada ga povedemo sa sobom u crkvu, kafić ili restoran, on ne oseća da “ide negde na kratko”. On oseća da se nalazi u potpuno novom prostoru, sa novim mirisima, drugim psima i ljudima, i da odmah mora da proceni gde pripada i kako da se postavi.
To je ogroman zadatak za jedno biće koje živi u sadašnjem trenutku. Za njega ne postoji mogućnost da “uživa” kao što to mi zamišljamo. On mora da mapira prostor, da se smesti u red, da odluči ko je pretnja a ko saveznik.
Sve to se dešava dok mi pijemo kafu i razgovaramo, verujući da smo psu učinili uslugu.
Profit iznad dobrobiti: Kada je ljubav samo marketinški alat
Zašto onda lokali, crkve i razne ustanove promovišu sebe kao “dog friendly”? Odgovor je jednostavan: profit. Ljudi vole pse, a tamo gde su psi dobrodošli, dolazi više gostiju.
Vlasnici prostora uglavnom nemaju nameru da povrede pse, ali retko ko zaista razume šta znači kada se životinja uvodi u ljudske prostore koji nisu za nju prirodni. Dok ljudi osećaju zadovoljstvo, psi u sebi nose nemir i često prikriveni stres.
Mirna prisutnost, ljubav i red – to je ono što psu zaista treba, a ne izlazak.
Put do harmonije: poštovanje psa onakvog kakav jeste
Ako želimo istinski odnos sa psima, moramo da ih poštujemo onakvima kakvi jesu. To znači da prestanemo da ih projektujemo u ljudske uloge, dete, anđeo, partner u izlasku.
Pas je pas. Njegovo mesto je uz čoveka, ali ne u ljudskim ritualima koji ga zbunjuju i opterećuju. Ljubav prema psu nije u tome da ga vodimo svuda sa sobom, već da mu omogućimo mir, red i sigurnost.
Učenje pasa kako da budu smireni počinje od nas. Kada mi preuzmemo odgovornost za odluke, kada se postavimo kao vođe iz ljubavi, tada se pas oslobađa potrebe da laje, da kontroliše, da odlučuje.
On tada može da bude samo pas – a to je najveći dar koji mu možemo pružiti.
„Dog Friendly“ kao ogledalo: vreme je za preispitivanje sebe
Zato fenomen „dog friendly“ prostora može da se čita kao mnogo više od priče o psima. On je ogledalo našeg vremena i našeg načina da živimo, stalno verujući da činimo dobro dok zapravo hranimo sebe, stalno nazivajući to ljubavlju dok u stvari negujemo iluziju.
Nije to priča o kafiću, ni o prodavnici, već o čoveku i njegovoj nesposobnosti da vidi drugoga onakvim kakav jeste.
Ako ovu lekciju shvatimo, onda pas postaje naš učitelj. On nas vraća istini da ljubav nije u tome da drugoga uklopimo u sopstveni svet, već da mu damo pravo na njegov. Tek tada počinje harmonija. Tek tada odnos postaje istinska veza.
U tom smislu, „dog friendly“ trend nije samo društveni fenomen, već ključ za razumevanje sveta u kojem živimo. Pokazuje nam gde projektujemo, gde brišemo druge, gde lažno nazivamo ljubavlju ono što je u stvari samo produžetak našeg JA.
Takav princip prenosi se na međuljudske odnose – kroz tu paradigmu počinjemo da posmatramo svoju decu, partnere ili prijatelje.
A možda je upravo spremnost da vidimo drugoga onakvim kakav jeste najveći dokaz da smo konačno naučili voleti.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
⬇️
od strane Saša Riess | 06.12.25. | Dobrobit
Ako se tvoj pas boji petardi i vatrometa, postoji jednostavan i potpuno prirodan način da mu pomogneš da se oseća sigurnije. Ovaj trik ne zahteva posebnu opremu – samo malo strpljenja i pravilno postavljanje lagane trake ispod majčice.
Period praznika mnogim vlasnicima donosi radost, ali njihovim psima često predstavlja ozbiljan stres. Iznenadni zvuci, eksplozije i mirisi mogu pokrenuti strah, paniku i potrebu psa da se sakrije ili pobegne. Pre nego što nastupi najbučniji deo godine, važno je pripremiti psa tako da se oseća stabilnije i zaštićenije.
Jedan od jednostavnih načina da mu pomogneš jeste tehnika umirujućeg „pressure wrap“-a, odnosno nežnog obmotavanja tela. Ona ne zamеnjuje rituale i pripreme koje već znaš da su obavezne, ali jeste odličan dodatni alat.
Prva stvar koja ti je potrebna jeste elastična traka – ona za pilates je sasvim u redu, ali možeš koristiti i bilo koju mekšu traku koja ne žulja i ne steže previše. Samo je važno da bude dovoljno široka da ravnomerno rasporedi pritisak.
Mnogi psi doživljavaju jak stres tokom petardi i vatrometa.
Traka se najpre postavlja ispod pazuha psa, tako da pređe preko prednjeg dela grudnog koša. Zatim se na leđima ukršta u obliku slova X. Nakon toga se spušta ispod stomaka i vezuje tako da prijatno nalegne, ali ne steže disanje. Ideja je da pas oseti blagi, konstantni pritisak — nešto poput dužeg, nežnog zagrljaja.
Kada traka stoji kako treba, preko nje se oblači uska majčica ili lagano odelce. Ono dodatno „zaključava“ osećaj sigurnosti i daje psu doživljaj stabilnosti. Mnogi vlasnici primete da se pas već posle nekoliko minuta opušta, leže ili makar prestane da se trese.
Ova tehnika je brza, laka i može se koristiti svaki put kada pas pokazuje znakove napetosti. Naravno, ne rešava problem straha od zvukova u potpunosti, ali je fantastičan korak koji psu vraća osećaj kontrole u telu.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Ne propustite ni jedan članak – pridružite se Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 05.12.25. | Dobrobit
Sterilizacija pasa je tema koja izaziva mnogo kontroverzi među vlasnicima ljubimaca i veterinarima. Pitanje da li psi dobijaju tumor ako se ne sterilišu često se postavlja, ali odgovor nije jednostavan. Ključno je razumeti ne samo zdravstvene aspekte, već i hormonske, ekološke i biološke faktore koji utiču na život psa.
Kada sterilisati psa i zašto ovo pitanje uopšte postoji
Sterilizacija se često posmatra kao preventivna mera protiv neželjenih štenca i nekih bolesti, poput tumora reproduktivnih organa. Međutim, pitanje kada sterilisati psa zavisi od fiziološkog i mentalnog sazrevanja životinje. Preuranjena sterilizacija može poremetiti normalan razvoj hormona i organizma.
Veterinarski stručnjaci preporučuju da se psi sterilišu tek nakon što dostignu polnu zrelost – obično između 18 i 24 meseca. Pre tog perioda polni hormoni, poput estrogena i testosterona, nisu dovoljno razvijeni da bi pravilno stimulisali druge telesne i mentalne funkcije.
Da li psi dobijaju tumor ako se ne sterilišu?
Veliki broj pasa koji nisu sterilisani i nikada nisu imali potomstvo može razviti određene vrste tumora. Najčešće su to tumori mlečnih žlezda kod ženki, tumori testisa i prostate kod mužjaka, ali i upale materice (piometra) kod ženki.
Uzrok nije samo genetika – radi se o tome da reproduktivni organi gube svoju prirodnu funkciju kada se nagon za reprodukcijom ne ispoljava, što može dovesti do sistemskih poremećaja i povećati rizik od kancera.
Kako hormoni utiču na rizik od tumora kod pasa
Hormoni igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže organizma. Kod pasa koji su sterilisani prerano ili nisu imali priliku da koriste reproduktivne funkcije, dolazi do disbalansa hormona, što može uzrokovati razvoj benignih ili malignih tumora.
Kod mužjaka, testosteron stimuliše normalan rad prostate i drugih organa, dok kod ženki estrogen i progesteron regulišu menstrualni ciklus i funkciju mlečnih žlezda.
Zašto psi koji nikada nisu imali potomke češće razvijaju probleme
Psi koji ne koriste svoje reproduktivne organe mogu razviti tzv. “energetsku blokadu”, gde organizam ne može pravilno da iskoristi funkcije organa. Ovaj fenomen može povećati verovatnoću razvoja tumora, posebno u srednjim i starijim godinama.
Stoga, iako sterilizacija smanjuje rizik od određenih bolesti, njena primena mora biti pažljivo tempirana i zasnovana na individualnom razvoju psa.
Greške iz 90-ih: kako je sterilizacija sa mačaka preneta na pse
Program „uhvati–steriliši–vrati“ koji je sproveden kod divljih mačaka devedesetih godina u Americi kasnije je primenjen i na pse. Ideja je bila da se smanji populacija životinja, ali efekti nisu bili potpuno predvidivi.
Eksperimenti pokazuju da ukoliko populacija divljih životinja nije prvo dovedena na ekološki minimum, sterilizacija sama po sebi ne rešava problem prenamnožavanja, već samo menja dinamiku populacije i može uzrokovati nove probleme u ekosistemu.
Pravilno tempirana sterilizacija psa smanjuje rizik od tumora
Program „uhvati–steriliši–vrati“ i zašto ne funkcioniše
Kod pasa, ovaj program često dovodi do toga da se u ekosistemu stvara praznina koju priroda brzo popunjava. Psi sa ulice uklonjeni u azil se zamenjuju drugim psima koji dolaze iz okoline, čime se balans ne rešava.
Dakle, sterilizacija sama po sebi nije univerzalno rešenje, već mora biti deo šire strategije koja uključuje i ekološki i društveni kontekst.
Ekološki kontekst – zašto priroda ne trpi vakum
Psi i druge životinje na ulicama igraju ulogu u ekosistemu: kontrolišu populaciju glodara, ptica i insekata. Uklanjanjem pasa sa ulica bez razumevanja ekološkog konteksta, dolazi do poremećaja u balansu prirode, što može imati neželjene posledice na druge životinje i lokalne zajednice.
Šta se dešava kada pas ima prirodan reproduktivni nagon a nema mogućnost parenja
Kada pas stalno oseća potrebu za reprodukcijom, a ona nije zadovoljena, dolazi do stresa i hormonskih poremećaja. Ovi faktori utiču na zdravlje i mogu povećati rizik od tumora, posebno kod pasa koji nikada nisu imali potomke.
Energetski mehanizam koji vodi ka tumorima
Neiskorišćena reproduktivna energija može izazvati disbalans u organizmu, što kod nekih pasa vodi ka razvoju kancera. Ovo objašnjava zašto psi koji ne koriste svoje reproduktivne funkcije ponekad obole od bolesti koje su retke kod pasa koji imaju potomstvo ili su pravilno sterilisani u optimalnom periodu.
Kada sterilisati psa: pravilno vreme prema fiziologiji
Pravilno vreme za sterilizaciju je nakon što pas dostigne polnu zrelost, što je obično između 18 i 24 meseca. Pre tog perioda, hormoni poput estrogena i testosterona nisu dovoljno razvijeni da bi podržali fiziološki i mentalni razvoj psa.
Sterilizacija pre polnog sazrevanja može poremetiti razvoj kostiju, mišića i hormona, dok pravilno tempirana sterilizacija smanjuje rizik od tumora i drugih zdravstvenih problema.
Zašto nikada pre 18–24 meseca
Pre polnog sazrevanja psi ne luče dovoljno hormona za pravilno funkcionisanje organizma. Rana sterilizacija može imati dugoročne posledice, dok odlaganje do 18–24 meseca omogućava psu da se pravilno fiziološki i mentalno razvije.
Da li je bolje da ženka ima barem jedno ili više legla?
Prirodno, reprodukcija može smanjiti rizik od određenih tumora kod ženki. Međutim, odluka da li će ženka imati potomstvo mora biti odgovorna i planirana, jer svako leglo donosi novu populaciju pasa koja zahteva negu i prostor.
Da li će pas dobiti tumor ako se ne steriliše?
Velikom broju pasa koji nisu sterilisani i nikada nisu imali potomke postoji povećan rizik od razvoja tumora. Ipak, ako psi koriste svoje reproduktivne funkcije i organi žive svoju prirodnu svrhu, rizik od tumora se značajno smanjuje.
Prava odluka o sterilizaciji psa treba da bude mirna, promišljena i zasnovana na fiziološkom razvoju psa, a ne samo na društvenim ili političkim pritiscima.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 01.12.25. | Dobrobit
Zašto nije dobro maziti pse dok pucaju petarde?
Mnogi vlasnici pasa tokom praznika pokušavaju da uteše svog ljubimca kada počne pucanje petardi. Ipak, ono što deluje kao ljubav i briga može zapravo produbiti strah i izazvati još veći problem. Evo šta nikako ne treba da radite i kako da svom psu zaista pomognete.
Mazite psa dok se boji? Time mu samo potvrđujete strah
Kada pas počne da pokazuje strah – trese se, skriva, stenje ili panično gleda oko sebe – prirodno je da poželite da ga utešite. Međutim, stručnjaci upozoravaju da u tom trenutku ne treba da ga mazite, pevate mu ili nežno pričate, jer pas tada zaključuje da postoji realan razlog za njegov strah.
Vaša reakcija, ma koliko bila dobroćudna, potvrđuje psu da se s pravom boji. On misli da je i vama neprijatno, pa oseća da niste u stanju da „vodite” situaciju. Na taj način, sledeći put će se još više plašiti i tražiti od vas istu vrstu utehe – koja mu, zapravo, ne pomaže.
Zašto strah od petardi može biti opasan
Strah od petardi kod pasa nije bezazlen. Neki ljubimci dožive jak stres, beže od kuće, pa čak i uginu od posledica straha i šoka. Psi se tada osećaju izgubljeno jer ne veruju da je njihov vlasnik u stanju da ih zaštiti.
U takvim situacijama je ključno da vi ostanete smireni i fokusirani, bez preteranog reagovanja. Ne pokazujte da vas uznemirava njegovo ponašanje, već pokažite da imate kontrolu nad situacijom.
Umesto maženja i tešenja, psu je potrebna smirenost i osećaj sigurnosti koji dolazi od stabilnog vlasnika.
Umesto pevanja i maženja – pokažite mu sigurnost
Postoji jednostavan i efikasan način da pomognete psu da se oseća sigurno tokom pucanja petardi – tehnika uvijanja. Ako nemate specijalni prsluk protiv stresa, možete iskoristiti i običnu pamučnu traku ili komad platna.
Pas se pažljivo uvije tako da tkanina nežno pritiska određene tačke na telu, stvarajući osećaj kao da ga neko „grli”. Na taj način dobija fizički osećaj sigurnosti, dok vi ostajete mirni i ne poklanjate pažnju njegovom strahu.
Kada pas vidi da ste smireni i zauzeti svojim poslom, počinje da se oslanja na vas i da veruje da nema razloga za paniku. Vremenom, ovaj strah se znatno smanjuje i može čak potpuno nestati.
Smiren vlasnik – smiren pas
Psi osećaju našu energiju i ponašanje. Ako vi paničite, pevate, mazite i pokušavate da utešite psa u trenucima straha, on veruje da je situacija opasna. Umesto toga, pokažite smirenost, doslednost i sigurnost – to je ono što mu zaista pomaže da se oslobodi straha od petardi.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 27.11.25. | Dobrobit
Mnogi vlasnici se pitaju zašto je vakcina protiv besnila i dalje obavezna, posebno ako se čini da besnila „nema“. Međutim, besnilo i danas postoji. To je jedna od najopasnijih zoonoza i može biti smrtonosna za ljude i životinje. Zbog toga je ceo sistem zasnovan na prevenciji, a ne na posledicama.
Čak i kada se čini da je rizik mali, zakon i protokoli strogo regulišu zaštitu. Zato vakcina protiv besnila nije samo preporuka — već obaveza koja čuva i vas i vašeg psa.
Zašto je vakcinacija obavezna čak i kada nema vidljivih slučajeva?
Besnilo se i dalje pojavljuje kod divljih životinja, a upravo one mogu preneti virus na domaće životinje. Put prenosa je redak, ali ne i nemoguć. Zbog toga se svaka država oslanja na prevenciju, jer jednom kada se zaraza pojavi — nema lečenja.
Zbog ove opasnosti, svet funkcioniše po principu: minimalan rizik je dovoljan razlog da se vakcinacija ne preskače. I tu se priča ne završava.
Pravni aspekt: šta se dešava ako pas nije vakcinisan?
Ako pas nije vakcinisan, vlasnik preuzima veliki rizik. U mnogim državama, uključujući Srbiju i zemlje EU, može doći do ozbiljnih posledica:
- ako pas nekoga ogrebe ili ugrize
- ako neko protiv vas podnese prijavu
- ako vas zaustavi veterinarski inspektor
- ako prelazite granicu
Bez potvrde o vakcinaciji pas ne može preći granicu.
U takvim situacijama inspektor može da zahteva dokaz o vakcinaciji ili titar antitela. Ako toga nema — odluka može biti veoma stroga. U najgorim slučajevima psa mogu smestiti u karantin, pa čak i eutanazirati ako se sumnja na rizik.
Zakon o javnom zdravlju nema emocije — postoji samo procedura koju moraju da sprovedu.
Putovanja: bez vakcine nema prelaska granice
Ako planirate put sa psom, vakcina protiv besnila je obavezna. Bez nje ne možete preći granicu, a na aerodromima često proveravaju:
- pasoš i datum vakcinacije
- validan potpis veterinara
- laboratorijski dokaz o titru antitela
Ako nešto od toga nedostaje, pas može završiti u karantinu dok se čekaju rezultati. A ako rezultati pokažu nizak titar — pas može biti trajno zadržan i vraćen vlasniku nikada više.
Zašto je važno biti redovan?
Sistem funkcioniše tako da vlasnik mora da poštuje pravilo — ne zbog kazne, nego zbog zaštite. Besnilo je bolest koje se ne leči. Zato je jedina šansa da se spreči — vakcinacija.
Vakcinacijom ne štitite samo psa, već i sebe, porodicu, komšije i sve oko vas.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Zapratite nas na Instagramu i Facebooku.
od strane Saša Riess | 14.11.25. | Dobrobit
Kada pas plače, a suze postanu crvene
Crvene suze kod pasa često zbunjuju vlasnike i izazivaju zabrinutost, ali iza njih se krije složen proces koji uključuje i emocije i fiziologiju. One nisu samo estetski problem – već mogu biti znak da se u telu psa nešto menja, bilo zbog bakterijske neravnoteže, ishrane ili stresa.
Crvene suze kod pasa – fiziološki i emotivni uzroci
„Crvene suze su isto tako metabolički proces,“ objašnjava Saša Riess. „To je nešto što se vidi kroz suze, pljuvačku i znojne žlezde.“
Pas ima višu telesnu temperaturu od čoveka (oko 38°C), i zbog toga su mesta gde je koža vlažna idealna za razvoj bakterija. Upravo te bakterije stvaraju crvenkastu boju u suzama.
Dakle, crvene suze kod pasa mogu biti posledica bakterijskog disbalansa, pH vrednosti suza, ali i stresa. Ako pas često „plače“, važno je da vlasnik razume oba aspekta – fiziološki i emocionalni.
Kako prepoznati da li je uzrok emotivne prirode
Pas je biće koje duboko oseća i reaguje na emocije svog vlasnika. Ako primećujete da vaš pas češće plače, povlači se ili pokazuje znake nemira, moguće je da se iza crvenih suza krije emotivna reakcija.
Saša Riess savetuje:
„Vidite da li je pas vezan za vas, da li ima neko drugo ponašanje koje ukazuje na stres. Psi su emotivne životinje i mogu da reaguju na vaše emocionalne procese.“
Zato obratite pažnju na promene u okruženju:
- Da li je neko otišao iz kuće?
- Da li se nešto značajno promenilo u rutini psa?
- Da li je u pitanju nova sredina ili period razdvajanja?
Emocionalni stres može pokrenuti fiziološke reakcije u telu psa – baš kao i kod ljudi.
Fiziološki aspekt – ishrana, probiotici i pH balans
Drugi, čest uzrok crvenih suza kod pasa je neravnoteža bakterijske flore. Ako je pH vrednost suza previsoka ili preniska, bakterije se lakše razvijaju.
U tim slučajevima važno je:
- promeniti ili prilagoditi hranu,
- uvesti probiotike za pse,
- obratiti pažnju na higijenu oko očiju,
- i obezbediti dovoljno sna i rutine.
„Prvo rešite fiziološki deo – promenite hranu i uvedite probiotik“, kaže Saša. „A sa druge strane, vodite računa da pas živi u što manje stresa.“
Blizina i mirna komunikacija pomažu psu da se oslobodi stresa i smanji pojavu crvenih suza
Povezanost stresa i crvenih suza kod pasa
Ako pas živi u konstantnom stresu, njegov organizam proizvodi više kortizola, što može oslabiti imunitet i promeniti mikrofloru. Zbog toga se bakterije lakše razmnožavaju i suze postaju crvenkaste.
Rituali i stabilna rutina su ključ:
- hranjenje u isto vreme,
- redovno šetanje,
- dovoljno igre i kontakta,
- mirno okruženje bez naglih promena.
Kada se pas oseća sigurno, njegov organizam se vraća u ravnotežu.
Kako pomoći psu koji ima crvene suze
Briga o psu koji ima crvene suze podrazumeva dva koraka:
- Razumevanje uzroka – da li su suze fiziološke ili emotivne prirode.
- Postupno rešavanje – promena ishrane, probiotici, higijena i smanjenje stresa.
Možete voditi i dnevnik promena: zabeležite kada se suze javljaju, da li posle određenog događaja ili hrane. To pomaže da se uzrok lakše pronađe.
Balans između fiziologije i emocije
Briga o emocionalnom i fiziološkom balansu najbolji je način da sprečite pojavu crvenih suza kod pasa i pomognete svom ljubimcu da živi zdravije i srećnije.
Psi su ogledalo naših emocija – ako naučimo da čitamo njihove suze, možda ćemo naučiti i nešto o sebi.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
