Koliko često u životu osuđujemo druge? Roditelje, partnere, prijatelje… Uvek neko nije uradio onako kako smo mi mislili da treba. Ali svaki put kada sudimo, mi se zapravo udaljavamo – od drugih, ali i od samog sebe.
Pokret duše koji izoluje
Kada osudu postavimo u centar pažnje, mi joj dajemo značenje koje nas, na kraju, uvek ostavlja same. Svaka osuda, na bilo kom nivou, vodi ka još većoj usamljenosti unutar nas samih. To je onaj trenutak zavisti i ponosa koji se javlja kada mislimo da bi neko drugi trebalo da postupi drugačije, naročito ako je ta situacija uključivala nas.
Zamka uloge žrtve
Često, kada pričamo o drugima, nesvesno pravimo od sebe žrtvu veću nego što jesmo. Zašto to radimo? Zato što se u ulozi žrtve čovek često najbolje snalazi. Najlakše je proglasiti drugoga za agresora koji napada naš moralni ili fizički integritet. U toj podeli karata, mi smo „ispravni“, a oni su „krivi“.
Šta se u vama pokrene kada mislite da ste u pravu?
Ali, ta potreba da budemo u pravu je zapravo maska za povređenost i neispunjena očekivanja. Prvi korak ka slobodi nije da promenimo druge, nego da vidimo šta se to u nama pokrene kada sudimo. Prava Pure Love & Harmony veza sa svetom počinje onog trenutka kada prestanemo da gradimo zidove od osuda i počnemo da isceljujemo sopstveni ponos.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Trauma kod pasa često ima koren u trenucima kada mi, kao vlasnici, prolazimo kroz najteže životne periode. Gubitak voljene osobe ostavlja dubok trag u našoj duši, ali ako tu tugu potisnemo i ne proživimo je adekvatno, ona se kompresuje. Ta sabijena emocija se pretvara u nesvesni bes ili napetost koju pas nepogrešivo oseća.
Zamrznuti u tuzi: Kako nastaje trauma kod pasa?
Kada doživimo traumatične događaje bez adekvatne podrške, mi ostajemo „zamrznuti“u tom vremenu. Naša fiziologija ostaje zarobljena u prošlosti, a pas, koji živi u našem energetskom polju, preuzima taj teret. Ova trauma kod pasa nije posledica njihovog gubitka, već njihove reakcije na vašu emocionalnu blokadu i nemogućnost da pustite bol.
Od bola do inspiracije: Put ka isceljenju
Stres koji nosimo ne mora biti zid koji nas ograničava. On može postati inspiracija za novi korak, ali samo ako mu dozvolimo da teče. Da bi se izbegla trajna trauma kod pasa, moramo sebi dozvoliti da proživimo gubitak u sigurnom okruženju. Tek kada shvatimo da je bol iskustvo prošlosti, oslobađamo i sebe i svog psa. Vaš mir i emocionalna sloboda su jedini put da se trauma kod pasa u vašem domu transformiše u ponovnu harmoniju.
Dozvolite sebi da prodišete, kako bi i on mogao da se opusti.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Često čujemo rečenicu: „Slobodan sam da radim ono što želim“. Smatramo da je sloboda da radimo ono što želimo i da slušamo taj specifičan glas u sebi – put ka ispunjenju. Ali, hajde da se na trenutak zaustavimo i zapitamo: Čiji je to glas?
Glas sopstva ili eho naučenog?
Kada kažemo da „slušamo sebe“, da li zaista čujemo sopstvenu autentičnu frekvenciju ili slušamo talog svega onoga što smo kroz život naučili, preživeli i poneli sa sobom? Veoma često, ono što nazivamo „našom voljom“ zapravo je skup programiranih reakcija na traume, vaspitanje, društvene norme i strahove koji su nam usađeni još u detinjstvu.
Kada dve osobe mogu da urade nešto i slušaju taj unutrašnji glas, mi to proklamujemo kao kompletnu slobodu u kojoj možemo da izrazimo svoja osećanja i misli. Ali, čovek mora biti veoma oprezan kada tu svoju „istinu“ i svoje „mišljenje“ proklamuje drugima kao apsolutnu vrednost.
Zamka „moje istine“
Problem nastaje kada celu svoj život zasnujemo na tome da radimo ono što mislimo da treba, a da prethodno nismo preispitali odakle te misli dolaze. Ako su tvoje misli proizvod tvojih strahova ili nametnutih pravila, onda ti nisi slobodan – ti si samo marioneta svoje prošlosti.
Istinska sloboda počinje kada prestanemo da slušamo naučene misli i počnemo da preispitujemo odakle one dolaze.
Pravi izazov i početak istinske slobode ne počinje onog trenutka kada radimo ono što mislimo, već onog trenutka kada zastanemo i počnemo da preispitujemo poreklo tih misli. Da li to ja želim, ili želim jer se plašim? Da li je to moj glas, ili glas roditelja, društva, straha?
Tek kada utišamo taj eho naučenog, možemo da čujemo onu tanku, tihu liniju istine koja je zaista naša. To je težak proces, ali to je jedini put ka čoveku koji zaista vlada sobom.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Kalcijumova školjka: Kako telo psa gradi zaštitu kada emocije postanu preteške
Kalcijum je verovatno najpogrešnije shvaćen mineral u ishrani pasa. Naučeni smo da ga povezujemo sa snagom, kostima i stabilnošću. Kada pas raste, dodajemo kalcijum. Kada pas slabi, dodajemo kalcijum. Kada se pojavi problem sa zubima ili kostima, prvi impuls je gotovo uvek isti, treba još kalcijuma. Ali telo ne funkcioniše po principu količine. Funkcioniše po principu dostupnosti.
Jer postoji velika razlika između kalcijuma koji postoji u tkivu i kalcijuma koji je živ, pokretan i biološki aktivan. Organizam može imati višak kalcijuma, a istovremeno patiti od njegove funkcionalne nestašice. Upravo tada počinje ono što možemo nazvati kalcijumova školjka.
Odbrambeni mehanizam i unutrašnji oklop
Kalcijumova školjka nije bolest. To je odbrambeni mehanizam organizma. Kada je pas izložen dugotrajnom stresu, bilo fizičkom, emocionalnom ili metaboličkom, telo pokušava da se zaštiti od preopterećenja nervnog sistema. Jedan od načina zaštite jeste taloženje kalcijuma u tkivima.
Kalcijum tada prestaje da cirkuliše i počinje da se skladišti. Tkiva postaju rigidnija, reakcije sporije, a percepcija sveta prigušenija. Pas ne mora delovati smirenije, naprotiv, može postati izrazito anksiozan, napet ili preosetljiv, jer organizam više ne funkcioniše u protočnom balansu. Zaštitni režim tela može se ispoljiti u dva pravca ponašanja: pas može postati povučen i energetski zatvoren, ali jednako često može naglo postati razdražljiv, anksiozan ili čak agresivan. Nervni sistem tada ne reaguje na realnost proporcionalno, već kroz unutrašnji osećaj ugroženosti koji nastaje kada telo izgubi sposobnost fine regulacije.
To je kao da telo pravi oklop.
Naslage kamenca i skrivena kalcijumova školjka
Jedan od prvih vidljivih znakova tog procesa često se pojavljuje tamo gde ga najmanje povezujemo sa metabolizmom, na zubima. Naslage kamenca nisu samo pitanje higijene ili genetike. One mogu biti spoljašnji trag unutrašnjeg taloženja minerala. Organizam izbacuje višak neiskorišćenog kalcijuma tamo gde može, jer ne zna gde da ga upotrebi.
Paradoks je očigledan. Pas ima naslage kalcijuma, a ćelije istovremeno ne mogu da koriste kalcijum tamo gde je potreban. U tom trenutku ulazi drugi, često zaboravljeni mineral, magnezijum.
Kalcijum i magnezijum nikada ne funkcionišu odvojeno. Oni su partneri suprotnosti. Kalcijum steže, magnezijum opušta. Kalcijum aktivira kontrakciju, magnezijum omogućava relaksaciju. Kalcijum stabilizuje strukturu, magnezijum omogućava protok energije. Kada je njihov odnos narušen, telo gubi ritam između napetosti i opuštanja.
Kada magnezijum omogući protok, telo se oslobađa stiska kalcijuma.
Kako nutritivni disbalans menja ponašanje psa?
Kod pasa pod hroničnim stresom često dolazi do gubitka magnezijuma. Nervni sistem ga troši brže nego što može da se nadoknadi. Kako magnezijum opada, kalcijum ostaje bez regulatora. Počinje da se taloži, da izlazi iz ravnoteže i da pravi rigidnost umesto stabilnosti.
Pas tada može pokazivati naizgled kontradiktorne simptome. Njegove reakcije postaju nepredvidive, čas usporene i povučene, čas nagle i preterane. Mišići ostaju u hroničnoj napetosti, dok je stvarna energija organizma niska. Pas može brzo planuti ili se jednako brzo povući, jer tolerancija na stres postaje veoma mala. Organizam više ne upravlja energijom kroz ravnotežu, već kroz zaštitu, pokušavajući da preživi tako što ograničava protok i prilagođava se unutrašnjem opterećenju umesto da ga reguliše.
U tom stanju najveća greška koju možemo napraviti jeste dodavanje još kalcijuma.
I upravo tu dolazimo do opasnog mesta savremene ishrane pasa. Ideja da jedna formula može odgovarati svim psima suprotna je samoj prirodi organizma, jer psi nisu isti, njihove potrebe nisu iste i njihova fiziologija nikada ne funkcioniše identično. Industrija je, međutim, izgradila model u kome se univerzalna rešenja nude kao sigurnost. Suplementi, obogaćene hrane, mineralni dodaci i čak prirodne namirnice često se dodaju prema opštim preporukama, bez razumevanja individualnog stanja psa. Takvi industrijski dodaci ne uzimaju u obzir da svaki organizam ima sopstveni mineralni odnos, sopstveni nivo stresa i sopstvenu sposobnost iskorišćenja nutrijenata. Kada se minerali dodaju naslepo, oni ne popravljaju balans nego ga mogu dodatno poremetiti. Ono što je za jednog psa podrška, za drugog može postati opterećenje.
Upravo iz tog nesklada nastaje veliki deo problema koje danas viđamo na svakom koraku, od hronične anksioznosti i digestivnih smetnji do metaboličkih poremećaja koji se pojavljuju uprkos “najkvalitetnijoj”hrani i najboljim namerama vlasnika. Jer telo ne reaguje na ono što unosimo, nego na ono što može da iskoristi.
Ako je magnezijum nizak, ako je nervni sistem pod stresom, ako su regulacioni mehanizmi iscrpljeni, dodatni kalcijum ne ulazi u funkciju. On se taloži. U tkivima. U zglobovima. U krvnim sudovima. Na zubima.
Zašto nutritivni biheviorizam i kalcijumova školjka traže razumevanje?
Ponekad vlasnik vidi pogoršanje koje ne može da objasni. Pas postaje rigidniji, sporiji, probava se menja, pojavljuju se upale ili metabolički problemi. Hrana deluje kvalitetno, suplementi pažljivo birani, ali telo reaguje suprotno očekivanom. Razlog nije loša namera. Razlog je pogrešan trenutak.
Organizam pod stresom prvo traži ravnotežu, a tek onda gradivni materijal. Kada preskočimo taj redosled, čak i najbolja namera može postati opterećenje. U ekstremnim slučajevima, dugotrajno narušavanje mineralnog odnosa može dovesti do ozbiljnih metaboličkih poremećaja koji za psa postaju životno ugrožavajući.
Zato odnos kalcijuma i magnezijuma nije pitanje količine nego komunikacije unutar tela. To je odnos između zaštite i fleksibilnosti, između oklopa i života. Kada je balans prisutan, pas ima stabilnost bez rigidnosti. Snagu bez napetosti. Smirenost bez povlačenja. Kada nije, telo bira sigurnost umesto vitalnosti i počinje da gradi svoju školjku.
Naš zadatak nije da razbijemo tu školjku silom dodataka, nego da razumemo zašto je nastala. Jer organizam psa nikada ne greši. On se uvek prilagođava onome što dobija. A prava ishrana počinje tek kada naučimo da slušamo tu prilagodbu, umesto da je preglasamo novim suplementom.
Čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustitebesplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Gubitak ljubimca nije samo gubitak životinje; to je gubitak člana porodice koji od nas očekuje vođstvo do samog kraja. Često čujemo frazu: „Ne možeš pomoći psu ako ne možeš da pomogneš sebi.“ Ova rečenica krije suštinu odnosa između čoveka i psa u trenucima bolesti ili starosti.
Pas oseća vašu unutrašnju borbu
Psi su neverovatno intuitivna bića. Oni ne razumeju koncept smrti na način na koji mi to činimo, ali savršeno osećaju energetsku nestabilnost. Ako se vi slamate pod teretom tuge, vaš pas se bori više nego što je potrebno jer ne pronalazi mir koji mu je potreban od vas.
Vaš ljubimac u ovim trenucima traži:
Stabilnost (da znate šta radite)
Mir (odsustvo panike u glasu i pokretima)
Spokoj (prihvatanje neminovnog)
Liderstvo u tugovanju: Biti jak dok patiš
Biti lider svom psu ne znači sakriti emocije, već ne dozvoliti da te emocije blokiraju ispravne odluke. Metafora o „dve strane mosta“ nas uči da možemo istovremeno biti:
Tužni, ali snažni: Suze su prirodne, ali drhtave ruke koje odlažu neizbežno samo produžavaju patnju.
Fokusirani, iako patimo: Vaša uloga je da donesete odluku koja je u najboljem interesu „čopora“ (vašeg psa), a ne vašeg ega ili straha od samoće.
Gledaj sudbinu u oči i reci: „Tvoje vreme je došlo, ti odlaziš sada. Naše još nije, srešćemo se ponovo kada dođe čas.“
Biti lider svom psu znači pružiti mu mir baš onda kada ga on više nema u sebi.
Kako pustiti ljubimca da krene svojim putem?
Pustiti psa znači omogućiti mu dostojanstven prelazak. Kada prihvatite da je trenutak rastanka tu, vi oslobađate psa tereta vaše tuge. Vi postajete svetionik koji mu pokazuje da je u redu da ode.
Patnja vas neće sprečiti da donesete ispravnu odluku ako ostanete fokusirani na dobrobit onoga ko od vas zavisi. Čekanje na ponovni susret, bilo da je on sutra ili za 50 godina, daje vam snagu da preživite današnji dan.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Mnogi veruju da su električne ogrlice za pse samo bezazlen podsetnik, ali istina je da nasilje koje se ne doživljava kao nasilje postaje nevidljivo, a ono što je nevidljivo najdublje ulazi u telo.
„Stavi mu tu ogrlicu“.
„Samo da ga malo podseti gde mu je mesto“.
„To ništa ne boli.. Mislim, malo samo al ništa strašno“.
„I mene su tukli pa sam ispao normalan.“
Ove rečenice se danas izgovaraju mirno, gotovo nežno. Bez povišenog tona, bez drame, često uz osmeh i uverenje da se radi o odgovornosti, disciplini i brizi. Izgovaraju ih jednako roditelji, treneri, vlasnici pasa koji veruju da je bol mali, kontrolisan i opravdan, a da je rezultat red, poslušnost i stabilnost. Upravo zato su opasne.
Mali bol i električne ogrlice: Duboke posledice po nervni sistem
Kada govorimo o električnoj ogrlici, o „malom peckanju“, ne govorimo o tehnologiji. Govorimo o jednom vrlo starom obrascu ljudskog ponašanja. Govorimo o gvozdenoj ruci. O ideji da je bol legitiman alat vaspitanja. Da je strah kraći put do reda. Da je potiskivanje emocija znak snage. Taj obrazac nije nastao sa psima. Psi su samo poslednji koji ga nose.
Bol, bez obzira na jačinu, ne deluje na nivou razuma. Nervni sistem ne meri milivolte, ne pravi moralne procene i ne razume dobru nameru. On reaguje binarno: Bezbedno ili nebezbedno. Kada električni impuls prođe kroz telo psa, mozak ne registruje poruku tipa „ovo ponašanje nije poželjno“. Registruje prekid bezbednosti. U tom trenutku aktivira se amigdala, centar za preživljavanje, a čitav organizam prelazi u stanje alarma.
Spolja savršeno miran pas, iznutra tihi alarm. Telo uvek pamti ono što um pokušava da opravda.
Kad disciplina boli: Paralela između dece i pasa
Isto se dešava i sa decom odgajanom gvozdenom rukom. Dete koje je udareno, posramljeno ili ućutkano ne postaje disciplinovano. Ono postaje oprezno. Uči da sakrije impuls, da potisne emociju, da ne pokazuje ono što bi moglo izazvati kaznu. Spolja izgleda „dobro vaspitano“. Iznutra, nervni sistem ostaje u stanju hronične pripravnosti.
Nasilje ne prestaje kada se ponašanje zaustavi. Ono se samo premesti. Ako ne sme da se ispolji kroz ponašanje, ono se ispoljava kroz telo. Fraza „mene su tukli i ništa mi ne fali“ često se izgovara kao dokaz otpornosti. Međutim, neurobiologija govori drugačije. Dete koje nije smelo da se brani, da vrišti ili da pobegne, ostaje sa zarobljenom energijom koja se skladišti u nervnom sistemu.
Kušingova bolest i hronični stres kod pasa
Kod pasa danas vidimo isti obrazac. Nikada ranije nije bilo toliko „dresiranih“ i „mirnih“pasa koji istovremeno pate od hroničnih bolesti. Kušingova bolest, poremećaji nadbubrežne žlezde i problemi sa imunitetom sve su češći kod pasa koji žive u naizgled sigurnim uslovima.
Hormon stresa, kortizol, nije izolovan problem. On je odgovor na dugotrajno stanje unutrašnje napetosti. Pas koji ne sme da reaguje živi u konstantnoj adaptaciji. Njegovo telo ne dobija signal da je opasnost prošla. Nadbubrežne žlezde rade bez prestanka. Električne ogrlice za pse postaju simbol tog procesa. Nije problem u jednom impulsu, već u poruci: Sigurnost je uslovljena poslušnošću.
Psi kao ogledalo naše potisnute emocije
Zato ova tema izaziva toliko otpora. Ako priznamo da „malo peckanje“ ima posledice, moramo se suočiti sa sopstvenim iskustvima i cenom koju smo platili da bismo bili „dobri“. Psi su danas ogledalo tog procesa. Njihova tela govore umesto njih.
Pravo pitanje nije da li električna ogrlica boli. Pravo pitanje je šta učimo biće koje voli kada mu pokažemo da se bol koristi kao podsetnik na mesto. Možda nas psi danas ne pozivaju da budemo mekši, već svesniji. Jer telo, bilo pseće ili ljudsko, uvek pamti ono što um pokušava da opravda.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
