Mnogi vlasnici troše veliku energiju i novac na šampone i preparate kako bi poboljšali izgled dlake svog ljubimca. Međutim, kada je dlaka već isprana i kada pigment izbledi, spoljašnja nega više ne može napraviti čudo. Spoljašnji tretmani pružiće samo trenutnu i prividnu promenu.
Da bismo dobili zaista zdravu, gustu i sjajnu dlaku, moramo shvatiti da unutrašnja lepota nastaje duboko unutar organizma. Prava transformacija izgleda psa uvek dolazi iznutra i zavisi od zdravlja čitavog tela.
Mikrobiom i stomak kao izvor prave lepote psa
Odgovor na pitanje gde se stvara lepota vašeg psa izuzetno je jednostavan: u stomaku i njegovom mikrobiomu. Balansiran mikrobiom omogućava pravilno varenje i potpunu apsorpciju hranljivih materija iz hrane.
Kada digestivni trakt funkcioniše besprekorno, organizam dobija sve neophodne gradivne elemente za regeneraciju kože i dlake. Sa druge strane, narušen mikrobiom odmah se primećuje spolja kroz suvu dlaku, gubitak pigmenta, perut i opadanje. Stomak je temelj na kom se gradi celokupno zdravlje i izgled psa.
Kako pravilna ishrana i suplementi menjaju dlaku iz korena?
Kada promenimo pristup ishrani i dodamo biološki adekvatne suplemente, rezultati brzo postaju vidljivi na samoj koži. Razgrtanjem dlake možemo uočiti rast potpuno novih, izuzetno gustih i jakih vlakana.
Nova dlaka uz samu kožu dobija dublju boju, prirodan sjaj i znatno kvalitetniju teksturu.
Ova vidljiva promena potvrđuje da je unutrašnja lepota direktna posledica unutrašnjeg zdravlja i pravilne nege organa za varenje. Zato umesto maskiranja nedostataka moramo uložiti u hranu koja obnavlja telo.
Spoljašnji sjaj i lepota dlake predstavljaju direktan rezultat unutrašnjeg zdravlja organizma.
Spoljašnji sjaj kao prirodan rezultat unutrašnjeg zdravlja
Lepota psa nije estetski projekat koji se rešava samo makazama i kozmetikom. Ona predstavlja prirodan rezultat zdravog organizma koji je u potpunom balansu. Kada pružite psu pravu podršku kroz svežu hranu i balansiran mikrobiom, njegovo telo odgovoriće bujnim i zdravim krznom.
Odbacite kratkoročna rešenja i posvetite se izgradnji zdravlja od samog korena. Na taj način osiguravate da vaš pas sija punim sjajem, kako iznutra, tako i spolja.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Kada se pas suoči sa teškom dijagnozom kancera, konvencionalne terapije poput hemoterapije usmerene su na uništavanje malignih ćelija. Međutim, ovi agresivni tretmani istovremeno drastično slabe čitav organizam i narušavaju njegovu prirodnu ravnotežu. U takvim trenucima, ključni saveznik u borbi za zdravlje postaje imunitet psa.
Mnogi vlasnici se tada pitaju kako ishrana utiče na oporavak. Važno je razumeti da u periodu bolesti granule nisu dobre za pse jer ne pružaju vitalnu podršku oslabljenom imunitetu. Pravilna nega mora početi od razumevanja kako hrana oblikuje zdravlje na najdubljem nivou.
Mikrobiom kao temelj zdravog imuniteta u borbi protiv bolesti
Zdrav i vitalan imunitet neraskidivo je povezan sa stanjem mikrobioma u digestivnom traktu. Mikrobiom predstavlja složen sistem korisnih bakterija koje su prva linija odbrane organizma. Kada je pas zdrav, njegov mikrobiom je balansiran i sposoban da prepozna i uništi oštećene ćelije, koje se svakodnevno stvaraju u telu.
Međutim, hemoterapija narušava ovu ravnotežu i ubija korisne bakterije, čime direktno slabi odbrambenu moć psa. Da bi se organizam izborio sa kancerom, moramo mu pružiti hranu koja hrani i obnavlja mikrobiom, a to sigurno nisu industrijski prerađeni proizvodi.
Sintetički vitamini i „lenji“ organizam psa na granulama
Industrijska hrana za pse, popularne granule, nastaje složenim procesima prerade sirovina u praškaste oblike. Da bi se zadovoljili nutritivni standardi prikazani u tabelama, u te praškove se veštački dodaju sintetički vitamini (A, E, C, B) i minerali.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Iako pas na papiru dobija „sve što mu treba“, takva ishrana je jednaka svakodnevnom uzimanju hiljada različitih pilula. Dugotrajni unos sintetičkih materija čini organizam psa „lenjim“. Umesto da bude vitalan i spreman za borbu, telo prestaje da se trudi oko apsorpcije prirodnih nutrijenta i gubi sposobnost samoodbrane.
Zašto granule nisu dobre za pse sa oslabljenim imunitetom
U ključnim trenucima borbe protiv kancera, organizmu je potrebna živa, prirodna i nutrijentima bogata hrana. Granule, kao visoko prerađena i „mrtva“ hrana, ne mogu pružiti enzime i bioaktivne materije neophodne za regeneraciju mikrobioma.
Prirodna hrana obnavlja mikrobiom i pruža organizmu neophodnu vitalnost za borbu.
Sintetički dodaci opterećuju jetru i bubrege koji su već oslabljeni hemoterapijom. Zbog toga je jasno da u periodu bolesti granule nisu dobre za pse jer ne podržavaju vitalne funkcije tela.
Razumevanje ovih procesa pomaže nam da donesemo svesne odluke o ishrani našeg psa i pružimo mu najbolju moguću podršku na putu ka isceljenju.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Tema ishrane kućnih ljubimaca danas izaziva mnoge rasprave među vlasnicima i stručnjacima. Većina ljudi bira dehidriranu hranu i granule iz čiste praktičnosti i nedostatka vremena. Međutim, industrijski prerađena hrana sigurno nije ono što je priroda namenila vašem ljubimcu.
Da bismo razumeli šta je uistinu biološki adekvatna ishrana za pse, moramo prvo sagledati njihovu pravu evolutivnu prirodu. Pas nije samo industrijski potrošač, ali nije ni odrasli divlji vuk.
Fenomen neotenije i razlika između psa i odraslog vuka
Često možemo čuti zagovornike sirove ishrane kako tvrde da pas mora jesti identično kao vuk u divljini. Ipak, biologija nas uči da psi zauzimaju veoma specifično mesto u prirodi. Pas je zapravo zarobljen u razvojnoj fazi koja odgovara mladoj jedinki ili bebi vuka.
Ova pojava se u nauci naziva neotenija. Zbog neotenije pas je zadržao mladalačke fizičke i emotivne osobine kako bi se lakše prilagodio životu pored čoveka.
Zašto dehidrirana hrana ne ispunjava biološke potrebe?
Granule su stvorene da bi olakšale svakodnevicu vlasnicima, a ne da bi pružile optimalno zdravlje psu. Dehidrirana hrana prolazi kroz visoke termičke obrade i gubi prirodne nutrijente, enzime i vlažnost. Dugotrajna upotreba takve hrane stavlja veliki pritisak na bubrege i digestivni trakt psa.
Pravilna biološki adekvatna ishrana za pse mora uzeti u obzir njihove stvarne fiziološke kapacitete i specifičan stadijum razvoja.
Kada biramo hranu za svog ljubimca, moramo odbaciti i industrijske zablude i ekstremne mitove. Naš zadatak je da pruživamo svežu, nutrijentima bogatu hranu koja odgovara telu „mladog vuka“. Razumevanje neotenije nam pomaže da shvatimo zašto pas ima drugačije potrebe od odraslog predatora u divljini.
Pravilnim izborom svežih sastojaka čuvamo vitalnost, imunitet i dugovečnost našeg psa na potpuno prirodan način.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Pravilno održavanje zdravlja digestivnog trakta kod pasa predstavlja ključ za jak imunitet i dugovečnost. Mnogi vlasnici svakodnevno traže jednostavne načine da obogate uobičajene obroke i poboljšaju kvalitet stolice svog ljubimca. Dodavanje kvalitetnih fermentisanih mliječnih proizvoda u obrok može pružiti ogromnu korist crevnoj flori.
Međutim, kada biramo namirnice za našeg psa, moramo biti izuzetno oprezni sa deklaracijama u prodavnicama. Domaći kefir za pse i pažljivo odabrani prirodni fermenti predstavljaju vrhunske prirodne probiotike ako se koriste na pravilan način.
Skrivene opasnosti u kupovnim jogurtima i važnost čitanja deklaracije
Mnogi kupovni mlečni proizvodi, poput grčkog jogurta, veoma su popularni među vlasnicima zbog svoje guste teksture. Međutim, industrijski jogurti vrlo često sadrže skrivene i opasne dodatke. Prilikom kupovine morate detaljno proveriti količinu ugljenih hidrata i uveriti se da nema dodatih šećera.
Neki proizvođači ubacuju i veštačke zaslađivače koji mogu biti izuzetno toksični za organizam psa. Zbog toga uvek birajte isključivo čiste opcije bez ikakvih ukusa i aroma. Ukoliko niste sigurni u sastav, najsigurnija alternativa jeste priprema kod kuće.
Zašto je prirodni kefir za pse najsigurniji izbor za probavu?
Za razliku od mnogih industrijskih mlečnih prerađevina, domaći kefir za pse važi za daleko najsigurniju opciju. Tokom procesa fermentacije, naime, korisne bakterije prirodno premetališu i potroše mliječni šećer. Kvalitetan kefir možete veoma lako napraviti u sopstvenoj kuhinji uz pomoć gljiva i svežeg mleka.
Ovi korisni mikroorganizmi direktno naseljavaju creva psa i uništavaju štetne patogene u stomaku. Redovno dodavanje male količine kefira u granule značajno olakšava varenje i smanjuje gasove kod psa.
Obogaćivanje obroka prirodnim dodacima prvi je korak ka prelasku na svežu kuvanu hranu.
Prvi korak ka pripremi sveže i kuvane hrane u domu
Dodavanje prirodnih probiotika u činiju često predstavlja samo prvi korak u preobražaju ishrane. Kada počnete aktivno da učestvujete u izboru zdravih dodataka, ubrzo ćete poželjeti da potpuno izbacite suve industrijske prerađevine. Priprema kuvanih obroka sa puno pažnje i ljubavi pruža vašem ljubimcu čistu energiju bez konzervansa. Pratite naše članke u narednom periodu gde ćemo deliti jednostavne i ukusne recepte. Naučite kako da brzo i lako skuvate balansirajući obrok koji će vašem psu vratiti životnu radost.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Predrasude i vešto upakovani marketing industrije hrane za kućne ljubimce nekada poprime potpuno bizarne oblike. Pravi dokaz za to jeste situacija iz jedne televizijske emisije, gde je gostujući veterinar samouvereno tvrdi kako su industrijski obroci savršeni.
Kako bi pred kamerama dokazao svoju tvrdnju, on je otvoreno izjavio da je lično probao sve vrste suve hrane i da mu baš ništa ne fali. Kada struka dođe do te tačke da čovek mora da jede dehidriranu kašu da bi opravdao njen kvalitet, jasno je da živimo u potpunom apsurdu.
Da li su sintetičke granule za pse zaista hrana ili samo veštački hemijski eksperiment?
Zavisnost poput droge: Zašto pas uopšte želi da jede industrijsku hranu?
Česta zabluda i odbrana većine vlasnika jeste tvrdnja da njihov ljubimac prosto obožava svoju dehidriranu hranu i da ništa drugo neće ni da pogleda. Međutim, ta reakcija životinje nema nikakve veze sa stvarnom nutritivnom vrednošću obroka.
Suva industrijska hrana je, naime, u potpunosti natopljena veštačkim pojačivačima ukusa, agresivnim aromama, aditivima i konzervansima. Proizvođači primenjuju identične psihološke i hemijske mehanizme kao kod stvaranja zavisnosti od najtežih supstanci ili brze hrane. Granule za pse ne pružaju nikakvu živu energiju, već prosto stvaraju hemijsku zavisnost organizma na koju pas mehanički reaguje.
Problem nije u punoj činiji već u opasno narušenom odnosu
Kada pas odbije zdrav, svež obrok i počne da ucenuje vlasnika tražeći isključivo svoje komercijalne poslastice, nastaje velika drama u kući. Vlasnici u panici počinju da popuštaju, ubeđeni da pas mora bilo šta da pojede kako ne bi gladovao.
Međutim, ovde se uopšte ne radi o tehničkom problemu sa hranjenjem, već o duboko narušenom odnosu i gubitku autoriteta. Pas ima potpunu slobodu da odluči da li će u tom trenutku jesti, ali je čovek taj koji čvrsto mora da odluči šta se nalazi u toj istoj činiji. Popuštanje pred ucenama nije ljubav, već bežanje od sopstvene odgovornosti.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Preuzmite kontrolu i ponudite svom ljubimcu pravu živu hranu
Vreme je da konačno skinemo ružičaste naočare i preuzmemo punu odgovornost za zdravlje, metabolizam i dugovečnost našeg psa. Komercijalne i veštačke granule za pse moraju ustupiti mesto pravoj, živoj i biološki adekvatnoj hrani koja čuva organizam od unutrašnjeg propadanja.
Priprema kuvanih obroka, dodavanje supe od kostiju i eliminacija sintetičke hemije predstavljaju jedini put ka prirodnoj vitalnosti. Ne dozvolite da hemijski aditivi i industrijski marketing upravljaju zdravljem vašeg psa. Budite mudri, postavite jasne granice i ponudite mu hranu koja nosi čistu i živu energiju.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Kako pogrešna ishrana izaziva skriveni unutrašnji stres i zašto biologija ne poznaje reč „samo“
Postoji jedan trenutak o kojem gotovo nikada ne razmišljamo. Traje svega nekoliko sekundi i događa se svakoga dana, često dva ili tri puta dnevno. Toliko je uobičajen da ga gotovo više i ne primećujemo. Spustimo činiju na pod, otvorimo frižider ili jednostavno započnemo dobro poznati ritual hranjenja. Pas prilazi, pomiriše hranu i proguta prvi zalogaj.
Za nas je to kraj jednog jednostavnog rituala. Za njegov organizam, to je početak jednog od najsloženijih događaja koji se odvijaju u prirodi. Onog trenutka kada pas registruje prvi zalogaj, u njegovom telu počinje tihi unutrašnji stres kroz jedan od najkompleksnijih biohemijskih procesa koje priroda poznaje.
U prethodnim kolumnama govorio sam o tome kako pas vidi svet, kako ga čuje, kako ga miriše i kako ga oseća kroz dodir. Sva ta čula imaju jednu zajedničku osobinu. Njihov zadatak je da prikupe informacije iz spoljašnjeg sveta i pomognu organizmu da odluči kako će na njih odgovoriti. Međutim, sa hranom se događa nešto potpuno drugačije. Hrana nije informacija koja prolazi pored psa. Hrana ulazi u njega. Onog trenutka kada proguta prvi zalogaj, granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta nestaje. Ono što je do malopre bilo deo okruženja postaje deo njegovog tela.
Možda upravo zato nijedno drugo čulo nema toliko dubok uticaj na život psa kao ukus. Ne zato što pas više uživa u hrani od drugih životinja, već zato što je to jedino čulo koje menja samu biologiju organizma. Svet koji pas vidi ostaje ispred njegovih očiju. Zvuk ostaje u prostoru. Miris prolazi vazduhom. Dodir traje nekoliko sekundi. Ali hrana ostaje u njemu. Ona postaje deo njegove krvi, njegovih ćelija, njegovog mozga, njegovih hormona, njegovog imunog sistema i njegovog mikrobioma. Hrana ne oblikuje samo način na koji pas doživljava svet. Ona svakim zalogajem oblikuje i telo samog psa.
Možda upravo zbog toga danas sve manje verujem kada čujem rečenicu: „To je samo jedna poslastica.“ Biologija ne poznaje reč „samo“. Za organizam ne postoji mali zalogaj ili cela porcija. Postoji samo novi zadatak koji mora da reši. Svaki zalogaj pokreće čitavu lavinu reakcija koje će narednih nekoliko sati angažovati gotovo svaki organ u telu. Mozak šalje prve signale. Hormoni menjaju svoju aktivnost. Želudac se priprema. Pankreas počinje da luči enzime. Jetra aktivira svoje metaboličke puteve. Creva bude trilione mikroorganizama koji čekaju svoj deo obroka. Dok pas mirno jede, u njegovom organizmu započinje jedan od najsloženijih biohemijskih procesa u poznatoj prirodi.
Upravo zato sve više razmišljam o hrani na jedan potpuno drugačiji način. Mi često kažemo da hranimo psa. Istina je da svakim obrokom razgovaramo sa njegovom biologijom. Pitanje nije da li će organizam odgovoriti. On će odgovoriti svaki put. Jedino je pitanje kakvu ćemo mu poruku poslati.
Varenje počinje mnogo pre prvog zalogaja: Mozak kao dirigent
Možda će vas iznenaditi činjenica da varenje ne počinje u želucu. Ne počinje čak ni u ustima. Ono počinje mnogo ranije, u mozgu. Sinhronizacijom većine čula dok pas još nije ni okusio hranu, njegov organizam već zna šta dolazi. Dovoljno je da čuje otvaranje frižidera, da prepozna zvuk činije, da oseti poznati miris hrane ili da vidi vaš pokret kojim svakodnevno započinjete ritual hranjenja. U deliću sekunde mozak povezuje sve te informacije sa iskustvima koja je godinama učio i šalje poruku gotovo svakom organu u telu da se pripremi.
Baš kao dirigent koji podigne palicu nekoliko trenutaka pre nego što orkestar odsvira prvi ton, nervni sistem daje znak čitavom organizmu da predstava može da počne. Pljuvačne žlezde počinju da rade. Želudac povećava lučenje kiseline. Pankreas se priprema da oslobodi enzime potrebne za varenje. Jetra započinje proizvodnju žuči. Hormoni koji regulišu glad, sitost i metabolizam menjaju svoju koncentraciju u krvi. Sve to događa se pre nego što je pas progutao prvi zalogaj. Priroda je organizam pripremila da uvek bude korak ispred onoga što tek dolazi.
Kada hrana konačno uđe u usta, priča tek počinje. Iako često izgleda da pas guta hranu, zapravo postoji jedan trenutak u kojem ipak svaki zalogaj zagrize. Zubi usitnjavaju hranu, jezik prepoznaje ukus, temperaturu i teksturu, i milionima receptora u usnoj duplji šalje nove informacije mozgu. Svaki zalogaj predstavlja novu poruku. Organizam procenjuje šta upravo ulazi u njega i priprema se da iz toga izvuče ono što mu je potrebno za život.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas. Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Fascinantna biologija creva: Hranu zapravo ne vari pas
Nakon gutanja hrana prolazi kroz jednjak i stiže u želudac, gde započinje jedna od najsnažnijih hemijskih reakcija u organizmu. Želudačna kiselina razgrađuje hranu, uništava veliki broj mikroorganizama koji su sa njom dospeli u organizam i priprema makroelemente, naročito proteine za naredne faze varenja. Snažne kontrakcije želuca neprekidno mešaju njegov sadržaj pretvarajući ga u gustu masu koja će postepeno prelaziti u tanko crevo.
Kada sadržaj želuca stigne u dvanaestopalačno crevo, organizam pokreće potpuno novu fazu varenja. Pankreas oslobađa enzime koji razgrađuju masti, proteine i ugljene hidrate, dok jetra putem žuči omogućava da se masti pripreme za apsorpciju. Međutim, upravo ovde na scenu stupa jedan od najvažnijih, a gotovo potpuno zaboravljenih saveznika zdravlja psa – mikrobiom.
U crevima svakog zdravog psa žive trilioni bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji zajedno sa njim čine jedan jedinstven ekosistem. Dok organizam psa započinje razgradnju hrane, mikrobiom nastavlja posao koji nijedan sisar ne može da obavi sam. Ovi mikroskopski stanovnici creva razgrađuju delove hrane koje pas ne može u potpunosti da iskoristi, proizvode vitamine i brojne korisne metabolite koji hrane ćelije creva, pomažu iskorišćavanje pojedinih minerala i učestvuju u održavanju ravnoteže imunog sistema.
Drugim rečima, svaki obrok koji pas pojede zapravo nije obrok samo za njega. On hrani i čitav jedan nevidljivi svet koji živi u njemu. Tek tada zidovi tankog creva, prekriveni milionima sitnih resica i mikroresica, pretvaraju se u neverovatno veliku površinu preko koje hranljive materije ulaze u krvotok.
Možda upravo zato nikada ne bi trebalo da kažemo da pas vari hranu. Istina je mnogo fascinantnija. Svaki zalogaj prolazi kroz saradnju njegovih organa i triliona mikroorganizama koji zajedno rade na istom cilju – da iz hrane izvuku ono što će održati život. Kada je taj unutrašnji svet u ravnoteži, organizam funkcioniše gotovo neprimetno. Kada ga svakodnevno narušavamo lošom ishranom, preteranim poslasticama i nepotrebnim aditivima, ne menjamo samo ono što pas jede. Menjamo čitav unutrašnji ekosistem od kojeg zavise njegovo zdravlje, imunitet, emocije i, na kraju, njegovo ponašanje i dugovečnost.
Tiha borba ćelija: Unutrašnji stres koji ne vidimo
Kada govorimo o stresu kod pasa, gotovo uvek mislimo na ono što možemo da vidimo. Pas koji drhti tokom grmljavine. Pas koji laje kada ostane sam. Pas koji se plaši vatrometa ili ulaska u veterinarsku ambulantu. Međutim, postoji jedan mnogo tiši oblik stresa o kojem gotovo nikada ne govorimo, upravo zato što se odvija duboko u organizmu. To nije emocionalni stres. To je specifičan unutrašnji stres – fiziološki napor koji svaka ćelija ulaže pokušavajući da održi unutrašnju ravnotežu.
Organizam psa ne zna da li je hrana koju smo upravo stavili u činiju bila skupa ili jeftina, da li smo je kupili zato što je bila na akciji ili zato što smo želeli najbolje za njega. Njega zanima samo jedno: koliko će energije morati da potroši kako bi iz onoga što je upravo uneo izvukao život, a ostatak bezbedno uklonio iz organizma.
Možda upravo zato sve češće razmišljam da najveći deo posla koji organizam psa obavlja nikada nećemo videti. Dok pas spokojno spava posle obroka, njegova jetra već menja hemijsku strukturu supstanci koje moraju biti obrađene. Pankreas nastavlja da oslobađa enzime. Creva apsorbuju hranljive materije. Mikrobiom obrađuje ono što organizam sam ne može da iskoristi. Bubrezi filtriraju krv. Imuni sistem procenjuje da li je sve što je upravo ušlo u organizam prijatelj ili potencijalna pretnja. Sve se to događa u apsolutnoj tišini. Pas ne pokazuje bol. Ne cvili. Ne laje. Ali u njegovom telu se odvija metabolički unutrašnji stres jer organizam radi punim kapacitetom pokušavajući da održi ono što nazivamo homeostazom.
Skriveni metabolički trošak: Svaki zalogaj ima svoju cenu
Priroda nikada ništa ne radi besplatno. Svaka odluka koju organizam donese ima svoju energetsku cenu. Da bi srce otkucalo potreban je ATP. Da bi neuron preneo impuls potrebna je energija. Da bi jetra neutralisala određenu supstancu potreban je čitav niz biohemijskih reakcija. Isto važi i za svaki zalogaj hrane. Kada organizam dobije jednostavnu, biološki odgovarajuću hranu, taj posao obavlja relativno lako. Međutim, kada svakodnevno dobija veliki broj različitih poslastica, industrijski prerađenih proizvoda, ostataka sa stola ili hrane bogate aditivima, njegova biologija više ne radi samo na održavanju života. Ona veliki deo svoje energije ulaže u amortizovanje opterećenja koje ovaj tihi unutrašnji stres nameće celom sistemu.
To ne znači da će jedna poslastica razboleti psa. Ne znači ni da će jedan komadić sira promeniti njegov karakter. Problem nikada nije u jednom zalogaju. Problem nastaje kada se mali izbori ponavljaju iz dana u dan, iz meseca u mesec i iz godine u godinu. Organizam ne pamti samo velike događaje. On pamti i hiljade malih odluka koje smo donosili misleći da nisu važne. Možda upravo zato biologija ne poznaje rečenicu: „To je samo jedna grickalica.“ Za organizam svaki zalogaj predstavlja novi zadatak koji mora da reši.
Kada je unutrašnji ekosistem u ravnoteži, pas raspolaže energijom potrebnom za učenje i skladno ponašanje.
Osa creva-mozak: Kako stomak upravlja ponašanjem
Možda je jedno od najvećih otkrića savremene medicine činjenica da mozak nije jedini organ koji donosi odluke. Danas znamo da između mozga i creva postoji neprekidan razgovor koji traje svakog minuta života. Milioni nervnih vlakana, hormoni, imuni sistem i mikrobiom razmenjuju informacije mnogo brže nego što smo ikada pretpostavljali. Creva ne šalju mozgu samo informacije o tome da li je pas sit. Ona mu govore da li u organizmu postoji upala, da li ima dovoljno energije, da li je mikrobiom u ravnoteži i da li dugotrajni unutrašnji stres u stomaku onemogućava organizam da mirno nastavi sa svojim svakodnevnim aktivnostima.
Možda upravo zato danas više nije moguće posmatrati ponašanje psa odvojeno od njegove biologije. Pas koji svakodnevno ulaže ogromnu količinu energije u savladavanje nutritivnih opterećenja ne raspolaže istim fiziološkim resursima kao pas čiji organizam funkcioniše skladno. To ne znači da će hrana sama rešiti svaki problem u ponašanju. Ali isto tako znači da nijedan ozbiljan razgovor o ponašanju psa ne može da zaobiđe pitanje ishrane. Mozak nikada ne funkcioniše odvojeno od tela. On je deo istog organizma, a organizam govori jednim jezikom.
Pre nego što počnemo da menjamo ponašanje, pogledajmo u činiju
Tokom godina rada upoznao sam veliki broj ljudi koji su želeli da promene ponašanje svog psa. Kupovali su nove povodnike, tražili različite metode treninga, menjali škole, instruktore i tehnike rada. Sve je to važno. Međutim, veoma retko je neko prvo postavio pitanje kako izgleda svakodnevni život organizma koji pokušavamo da promenimo.
Da li dovoljno spava? Da li ga nešto boli? Da li njegov digestivni sistem svakodnevno vodi tihu borbu koju niko ne primećuje? Da li njegov mikrobiom funkcioniše skladno? Da li hronični unutrašnji stres iscrpljuje njegove energetske resurse potrebne da uči, prilagođava se i razvija nove obrasce ponašanja?
Možda upravo zato verujem da nijedan trening ne počinje na poligonu. Nijedan trening ne počinje komandom „sedi“. Nijedan trening ne počinje poslasticom u ruci. Trening počinje mnogo ranije, u trenutku kada odlučimo šta ćemo staviti u činiju svog psa. Jer svaki obrok predstavlja biološku odluku, a biologija uvek prethodi ponašanju.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Zaceljenje počinje svesnošću: Na kraju sve se svodi na jednu činiju
Sve ovo ne pišem da bih u vama probudio strah od hrane niti osećaj krivice zbog odluka koje ste do sada donosili. Naprotiv. Pišem zato što verujem da ljubav postaje mnogo lepša onda kada je prati razumevanje. Većina ljudi koji danas dele život sa psom zaista želi da učini ono što je najbolje za njega. Problem nije u nedostatku ljubavi. Problem je što nas gotovo niko nije naučio šta se zapravo događa onog trenutka kada pas proguta prvi zalogaj.
Možda upravo zato sledeći put, kada spustite činiju ispred svog psa, zastanite samo na trenutak. Setite se da ne hranite samo njegov stomak. Hranite njegov mozak. Njegov imuni sistem. Njegovu jetru. Njegov mikrobiom. Njegove hormone. Njegove ćelije. Njegovu sposobnost da uči, da se prilagođava i da spreči tihi biohemijski unutrašnji stres kako bi ostao dugovečan i zdrav. Svaki zalogaj koji mu pružite postaće deo njega. A možda je upravo u tome najveća odgovornost koju ljubav prema jednom psu može da nosi. Jer hrana nikada nije samo hrana. Ona je razgovor sa biologijom, a taj razgovor traje mnogo duže nego što traje jedan obrok.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Pogledajte i kako pravilno usmerenafektivni dodir i biologija pasa menjaju emocionalno stanje vašeg ljubimca. Kada razumemo signale tela, lakše prepoznajemo kada se u organizmu stvara skriveni unutrašnji stres usled spoljašnjih faktora. Smanjite hronični unutrašnji stres tako što ćete uskladiti negu, dodir i biološki odgovarajuću ishranu.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
