Šta zapravo znači hraniti psa koji pati od alergija? Problem sa kojim se suočava sve veći broj vlasnika počinje razumevanjem proteina koje unosimo u njihovu činiju. Najmanje alergeno može biti meso, ali pod jednim ključnim uslovom: da u njemu nema antibiotika.
Jednostavni vs. složeni proteini
U procesu masovne reprodukcije, najčešće se koriste životinje sa kratkim životnim ciklusom – piletina, ćuretina, guska ili patka. To je sve što živi svega nekoliko meseci. Čak i zec, da bi dobio na masi, stvara proteine koji su zapravo veoma jednostavni za proizvodnju. Ti prosti proteini su osnova većine komercijalnih hrana.
S druge strane, imamo „komplikovane“ sisteme, životinje koje žive dugo, poput krava ili koza. Potrebno je godinu ili dve da dobijete dobrog bika. To su složeni biološki sistemi koji nose mnogo više mogućnosti da razviju osetljivost kod psa kada se nađu u njegovoj ishrani.
Meso bez antibiotika je osnovni uslov za ishranu psa sklonog alergijama.
Šta je zapravo „Sensitive“ hrana za pse?
Ono što vlasnici često ne znaju jeste tehnologija iza hrane za pse sa oznakom „sensitive“. To je hrana proizvedena specifičnim procesom u kojem se, pod visokim pritiskom i temperaturom, lanci proteina kidaju na jednostavnije lance aminokiselina.
U tom stanju, drastično je manja verovatnoća da će životinja biti alergična. Pas ne može imati reakciju na takvu hranu jer ona u sebi, u biološkom smislu, nema celovite proteinske strukture koje imuni sistem prepoznaje kao pretnju.
Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Kada se postavi pitanje da li pas može da jede kuvane iznutrice i pirinač, odgovor je jasan: ne na taj način. U okviru Pure Love and Harmony Wellness formule, koju razvijamo godinama, nema mesta za pšenicu, kukuruz, pa čak ni za kuvani pirinač. Razlog je jednostavan – ugljeni hidrati se na kraju uvek razlažu u molekule glukoze, što stvara ozbiljne metaboličke probleme i hronične alergije.
Mit o kuvanom pirinču
Pirinač može biti deo ishrane, ali ne u kuvanom obliku. Pas može da vari biljne proteine samo ako su fermentisani. Fermentacijom se od pirinča, pasulja ili soje stvaraju proteini i zamene za sireve koji mogu činiti i do 50% obroka. Bez tog procesa, kuvani pirinač je samo izvor šećera koji opterećuje organizam psa.
Iznutrice su nutritivno zlato, dok je čisto meso bez organa za psa samo „stiropor“.
Iznutrice naspram šnicle: Šta je „stiropor“, a šta hrana?
Mnogi vlasnici greše misleći da je čist file ili odrezak najkvalitetniji deo mesa. Istina je potpuno drugačija. U poređenju sa džigericom, srcem ili bubrezima, običan goveđi steak je poput „stiropora“ – on praktično nema ništa od onoga što je psu zaista potrebno.
Iznutrice su nutritivno superiornije jer su krcate esencijalnim mineralima i vitaminima koje čisto mišićno meso ne poseduje. U prirodi, životinje prvo jedu organe, a ne mišiće, jer instinktivno znaju gde se nalazi prava snaga. Ako želite da vaš pas dobije maksimalnu nutritivnu vrednost, fokusirajte se na minerale iz unutrašnjih organa, a ne na estetiku čistog mesa.
Sasha Riess formula
Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Ishrana pasa metabolizam: Zašto univerzalna formula ne postoji?
U ishrani pasa često govorimo o proteinima, mastima i kalorijama. Ali u dubini organizma postoji odnos koji mnogo dublje određuje način na koji telo koristi hranu. To je odnos kalcijuma i fosfora.
Kako ishrana pasa metabolizam zavisi od minerala?
Ovaj mineralni par nije važan samo za kosti. On zapravo reguliše brzinu metabolizma, odnosno način na koji organizam sagoreva energiju. Kalcijum ima tendenciju da usporava metaboličke procese i stabilizuje ćelijsku aktivnost, dok fosfor ubrzava proizvodnju energije i pojačava metaboličke reakcije. Kada se njihov odnos promeni, menja se i tempo u kojem telo funkcioniše.
Zbog toga se u fiziologiji često govori o takozvanim brzim i sporim oksidativnim tipovima metabolizma. Ovi termini ne znače jednostavno da je metabolizam brz ili spor u klasičnom smislu, nego opisuju način na koji ćelije sagorevaju gorivo.
Različiti tipovi i ishrana pasa metabolizam
Brzi oksidativni tip je organizam koji vrlo brzo pretvara hranu u energiju. Ćelije intenzivno koriste gorivo, nervni sistem reaguje brzo, a energija se troši ubrzano. Takav organizam ima snažan energetski tempo, ali često i veću potrebu za stabilizacijom tog tempa.
Spori oksidativni tip je organizam koji energiju oslobađa sporije i kontrolisanije. Sagorevanje goriva je stabilnije, ali i sporije. Takav organizam često ima drugačiji odnos prema proteinima, mastima i mineralima, jer energija ne izlazi iz ćelija istom brzinom kao kod brzih tipova.
Razlika između ova dva metabolička tipa ima direktan uticaj na način na koji pas koristi proteine.
Uticaj proteina na oksidacione tipove
Kod brzog oksidativnog tipa telo koristi proteine kao gorivo. Kada metabolizam radi u visokom tempu, aminokiseline se brzo razgrađuju kako bi proizvele energiju. To znači da previše proteina može dodatno ubrzati sistem koji je već ubrzan.
U takvim slučajevima hrana sa nižim udelom proteina, oko četrdeset procenata u ukupnoj strukturi obroka, često pomaže stabilizaciji. Takav obrok daje telu energiju bez dodatnog preopterećenja metaboličkog sistema.
Kod sporog oksidativnog tipa situacija je drugačija. Telo ne sagoreva gorivo dovoljno brzo i često ima problem sa stvaranjem energije iz hrane. U tim slučajevima organizam bolje reaguje na veći udeo proteina, čak i do osamdeset procenata u strukturi obroka, jer proteini podstiču metaboličku aktivnost i pomažu telu da pokrene energetske procese.
Svaki pas zahteva individualni balans proteina i minerala.
Zamka univerzalne ishrane
Tu dolazimo do mesta gde savremena ishrana pasa često pravi grešku. U poslednjih nekoliko godina sirova i visokoproteinska ishrana postala je gotovo univerzalni savet za pse. Ideja da psu treba davati samo meso ili gotovo isključivo proteinsku hranu deluje logično, jer pas jeste mesožder. Ali fiziologija nije tako jednostavna.
Ako pas pripada brzom oksidativnom tipu, hrana koja je gotovo u potpunosti sastavljena od proteina može dodatno ubrzati sistem koji je već preopterećen. Nervni sistem može postati prenadražen, tolerancija na stres manja, a organizam počinje da troši sopstvena tkiva kako bi održao energetski tempo. U takvom slučaju ono što je zamišljeno kao prirodna ishrana može zapravo pogoršati stanje psa.
Sa druge strane, sporiji oksidativni tip može imati korist od veće količine proteina, jer takva hrana pomaže telu da poveća metaboličku aktivnost i proizvodnju energije. Zato pitanje nije da li je sirova ili proteinska hrana dobra ili loša. Pitanje je za kog psa.
Jer dva psa mogu jesti isti obrok i imati potpuno različitu reakciju organizma. Jedan će postati stabilniji i energičniji. Drugi će postati napetiji, umorniji ili metabolički opterećen. Razlog za to često leži upravo u odnosu kalcijuma i fosfora koji određuje tempo metabolizma.
Kada je taj odnos stabilan, telo može pravilno koristiti proteine, masti i energiju iz hrane. Kada nije, čak i kvalitetna hrana može postati metaboličko opterećenje. Zbog toga je najvažniji korak u ishrani psa razumevanje njegovog metaboličkog tipa. Tek kada razumemo da li njegov organizam energiju sagoreva brzo ili sporo, možemo početi da gradimo obrok koji podržava njegovu fiziologiju.
Hrana tada prestaje da bude univerzalna formula i postaje alat koji pomaže telu da pronađe svoj prirodni ritam. Jer pas ne živi od procenta proteina na deklaraciji. Pas živi od ravnoteže u kojoj njegovo telo može da funkcioniše.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Kada pas odbija obrok, a veterinar potvrdi da je fizički potpuno zdrav, vlasnici su često zbunjeni. Da li je u pitanju inat? Da li pas pokušava da dominira? Istina je mnogo dublja i tiče se vašeg odnosa. Zašto pas neće da jede često nije medicinsko, već emocionalno pitanje koje potiče iz nesigurne afektivne veze između vas i vašeg ljubimca.
Anksioznost umesto dominacije
Odbijanje hrane, biranje zalogaja ili okretanje glave od činije često se pogrešno tumači kao „power play“ ili dokazivanje ko je gazda. Međutim, to su anksiozna ponašanja. Pas vam ne pokazuje da je on vođa, već vam suptilno stavlja do znanja da vam ne veruje dovoljno.
On ne jede jer se ne oseća sigurno. U njegovoj glavi, vaš odnos je nepredvidiv, a to rađa strah – strah da hrane sutra možda neće biti. Kada je ponašanje vlasnika (odnosno nas, jer se niko ne sme isključiti iz ovog koncepta) nepredvidivo, pas gubi tlo pod nogama.
Sasha Riess formula
Buđenje vuka: Instinkt za preživljavanje
Kada pas izgubi poverenje u sutrašnjicu, u njemu se budi iskonski vuk. Tada na scenu stupa instinkt za preživljavanjem. Umesto da opušteno uživa u obroku koji mu vi nudite, on ulazi u režim štednje ili opreza. Problem sa jelom je zapravo problem sa verom u stabilnost grupe kojoj pripada.
Predvidivo ponašanje vlasnika je najbolji lek za psu koji se plaši sutrašnjice.
Kako povratiti apetit kroz poverenje?
Rešenje na pitanje zašto pas neće da jede ne leži u menjanju ukusa granula ili dodavanju preliva. Rešenje je u izgradnji sigurne afektivne veze. Pas mora da zna šta može da očekuje od vas u svakom trenutku. Tek kada vaša komunikacija postane dosledna i predvidiva, pas će moći da se opusti, poveruje u „sutra“ i vrati se svojoj činiji bez straha.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Mnogi vlasnici, posebno onih manjih rasa poput jorkija, upadaju u paniku kada primete da njihov ljubimac ceo dan nije prišao činiji sa vodom. Prvo pitanje koje postavljaju je: „Kako da ga nateram da pije?“Odgovor je jednostavan – nemojte ga naterati. Pas nije broj u tabeli nutricioniste; on je biće prirode koje pije vodu samo kada je zaista žedno. Nega pasa zahteva da razumemo njihov ekosistem, a ne da slepo pratimo opšte preporuke.
Zamka granula i dehidrirane hrane
Razlog zbog kojeg pamtimo pse koji stalno piju vodu su granule. Suva, dehidrirana hrana zahteva ogromnu količinu vode samo da bi se u želucu natopila i počela da se vari. Kada pas jede granule, njegovo telo troši sopstvene zalihe vode da bi ih obradilo, što vodi do stalne žeđi i oštećenja želudačne kiseline.
Sa druge strane, ako vaš pas jede sveže kuvanu, vlažnu hranu, on većinu potrebne hidracije dobija direktno kroz obrok. U tom slučaju, on jednostavno nema potrebu da pije dodatnu vodu jer njegovo telo nije dehidrirano procesom varenja.
Sasha Riess formula
Biologija hlađenja i okruženje
Psi nemaju znojne žlezde po celom telu kao mi; oni se hlade preko šapa i disanjem. Ako vaš pas živi unutra, u klimatizovanom prostoru, i ne troši energiju na ekstremnim vrućinama, on ne gubi tečnost isparavanjem. Pas na vrelom beogradskom asfaltu i pas na planinskom vetru Zlatibora nemaju iste potrebe. Ako nema dehidracije, nema ni rehidracije.
Kuvana hrana čuva vodu u organizmu, dok je granule izvlače iz tela.
Pratite psa, a ne cifre
Baš kao što žena od 50 kilograma i muškarac od 100 ne mogu imati istu normu za vodu, tako ni svaki pas ne ulazi u isti kalup. Pratite ekosistem svog ljubimca: šta jede, gde provodi vreme i kako diše. Pas nikada neće dozvoliti sebi da dehidrira do opasne granice ako mu je sveža voda dostupna. Vaš zadatak je da mu obezbedite pristup vodi, a njegovo telo će znati kada je trenutak za prvi gutljaj.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pre nego što promenimo ishranu psa, moramo pripremiti njegov digestivni sistem. To nije samo puko menjanje sadržaja činije; to je strateški proces u kojem prebiotici igraju ključnu ulogu. Supa od kostiju, brokolii specijalno pripremljeni „kolačići“služe da pripreme mikrobiom digestivnog trakta psa za „kuvanje“ žive ili termički obrađene hrane.
Proces buđenja nije upala
Mnogi vlasnici odustaju na samom početku jer se uplaše reakcija. Prolivi, osetljiv stomak i gasovi koji se pojave često nisu znak da nešto nije u redu, već da se organizam budi i prilagođava novoj hrani. Ti procesi, koji podsećaju na upale, zapravo su simptomi buđenja tela koje je predugo bilo na veštačkoj ishrani.
Upravo tu nastaje problem: vlasnici se povuku iz procesa jer misle da hrana ne odgovara psu, a zapravo je počeo proces duboke promene. Strah od reakcije digestivnog trakta je najčešći razlog zašto se vraćamo korak unazad, umesto da nastavimo ka zdravlju.
Proces buđenja organizma je put ka trajnom zdravlju i jakom imunitetu
Protokol za bezbedan prelazak
Zato je važan postepen pristup i podrška kroz ceo put. Napravio sam poseban program i protokol koji ću deliti sa vama na dnevnom nivou. Dok pravimo naš „hleb“ i dnevne apetisere, pratite korake koji omogućavaju da pas bezbedno pređe na prirodniju ishranu.
Cilj je da vaš ljubimac prođe kroz ovaj proces bez nepotrebnog stresa za organizam. Sve detalje protokola možete pratiti kroz naše „lajvove“ koji ostaju sačuvani, ali i detaljno pročitati na portalu formula u kategoriji – ISHRANA. Vaša spremnost na ovo buđenje je prvi korak ka dugovečnosti vašeg psa.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
