Granule za pse godinama se predstavljaju kao najsigurniji i najpraktičniji oblik ishrane. Međutim, sve više vlasnika se pita šta se zaista nalazi u tim briketima i kakav dugoročni uticaj imaju na zdravlje psa. Suprotstavljena mišljenja dodatno unose konfuziju – jedni tvrde da su granule izbalansirane i bezbedne, dok drugi upozoravaju na ozbiljne rizike industrijske hrane.
Granule za pse – industrijska hrana ili kompromis?
Savremeni način života gurnuo je granule za pse u prvi plan. Lako se doziraju, dugo traju i reklamiraju se kao kompletna ishrana. Ipak, pitanje nije samo da li pas može da preživi na granulama, već – da li na njima može da bude zaista zdrav.
Upravo tu počinje razlika u stavovima.
Saša Riess: „Da li biste vi jeli briket ili batak?“
Saša Riess otvoreno govori o poreklu i sastavu industrijske hrane za pse.
„Tokom godine preradi se više od 22 miliona tona otpadnih materijala životinjskog porekla. U hrani za pse se navode ‘ostaci životinja’, ali se retko govori o tome šta to tačno znači.“
Saša ističe da se u procesu proizvodnje granula za pse koriste i životinje koje nisu ušle u lanac ljudske ishrane – uključujući ostatke sa farmi, zooloških vrtova, pa čak i jednodnevne piliće iz industrije jaja.
„Jednodnevni pilići, koji nemaju tržišnu vrednost, melju se i postaju pasta za koncentrate. To je industrijska realnost.“
Posebno upozorava na aditive:
„Granule su pune konzervansa, pojačivača ukusa, mirisa i boje. Sve to služi da pas jede suvu, dehidriranu hranu, a zatim pije velike količine vode, što dugoročno može opteretiti digestivni i urinarni trakt.“
Saša zaključuje jednostavnom analogijom:
„Postavite sebi pitanje – da li biste vi pojeli briket ili batak?“
Veterinar Vladimir Terzin: „Granule su izbalansirana ishrana“
Sa druge strane, veterinar Vladimir Terzin smatra da su granule za pse bezbedan i praktičan izbor za većinu vlasnika.
„Granule predstavljaju izbalansiranu ishranu. One sadrže proteine, ugljene hidrate, masti, kao i mikro i oligoelemente neophodne za pravilno funkcionisanje organizma.“
Terzin naglašava da se često demonizuju sastojci koji postoje i u ljudskoj hrani:
„Kažu da hrana sadrži ove ili one proizvode. Naravno da sadrži – kao i hrana za ljude. Ne treba na to gledati jednostrano.“
Granule za pse predstavljaju najčešći, ali i najkontroverzniji oblik ishrane
Dodaje i lično iskustvo:
„Probao sam većinu te hrane, i sam sam je probao da vidim ukus i strukturu. Kao što vidite – ništa mi ne fali.“ – kaže Terzin.
Trebalo bi uzeti u obzir da nije isto probati i hraniti se čitavog života takvom hranom, ali njegova preporuka je jasna – „gotova hrana je prihvatljivo rešenje, uz praćenje reakcija psa.“
Da li su granule za pse dobar izbor za svakog psa?
Istina je, kao i obično, složenija. Granule za pse mogu biti praktične, ali nisu univerzalno rešenje. Neki psi razvijaju alergije, digestivne probleme ili hronične upale upravo zbog sastava hrane.
U takvim slučajevima, kako savetuju i veterinari, izbor ishrane mora biti individualan i prilagođen konkretnom psu.
Informisana odluka umesto slepog poverenja
Ovaj sukob mišljenja ne treba da stvara strah, već svest. Pas ne može da bira – vlasnik bira umesto njega. Bilo da se odlučite za granule, kuvanu ili sirovu ishranu, ključno je da znate šta dajete, zašto to dajete i kako pas na to reaguje.
Jer zdravlje psa ne zavisi od marketinga, već od odgovornosti onoga ko mu puni činiju.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Hranjenje pasa ostacima sa stola je česta greška koju vlasnici prave iz dobre namere. Psi ne treba da jedu ostatke vaše hrane koja je puna soli, šećera, začina…
Kako pripremiti obrok za psa
Poenta nije u zabrani davanja hrane psu, već u pripremi posebnog obroka od namirnica koje koristite za sebe. Umesto da mu dajete ostatke sa stola, pripremite mu hranu od povrća i voća koje ste koristili u svom obroku. To ne znači da pas jede ostatke vašeg ručka, već da se od tih svežih i zdravih namirnica napravi i obrok namenjen njemu.
Na primer, ako vi možda ne jedete kelj ili cveklu, nemojte to kupovati ni za psa. Pas ne jede ono što vi ne biste pojeli sami.
Pravilna ishrana psa je ključ za zdravlje i energiju
Zašto je ovo važno
Pravilno hranjenje pasa ostacima čuva njihovo zdravlje i mikrobiom, sprečava probavne smetnje i pomaže da pas razvije zdrav odnos prema hrani. Hrana pripremljena za psa od svežih namirnica koje koristite za sebe omogućava stabilan rast, energiju i opšte zdravlje ljubimca.
Zaključak:Ne hranite pse ostacima sa stola. Spremite im obrok od namirnica koje koristite za sebe, ali koje su prilagođene njihovim potrebama. Time pokazujete ljubav na pravi način i čuvate zdravlje vašeg psa, a ovde možete pronaći savete o ishrani.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Suve kosti iz pet shopa često se predstavljaju kao prirodna i bezbedna poslastica za pse. Ipak, preporuka nije da ih kupujete — ne zato što su „zabranjene“, već zato što sve ono što možete da uradite sami ne bi trebalo da delegirate industriji.
Kada pas dobije kost, to nije samo stvar grickanja. To je deo rituala, varenja, smirivanja i osećaja sigurnosti. Problem nastaje onda kada se ta kost proizvodi industrijski, bez jasne kontrole porekla, načina obrade i dodataka koji se ne vide na deklaraciji.
Suve kosti iz pet shopa često prolaze kroz procese koji produžavaju rok trajanja, menjaju strukturu kosti i povećavaju rizik od pucanja na oštre fragmente. Takve kosti pas ne vari prirodno i često ih grize mehanički — bez stvarne koristi za zube, vilicu ili psihu.
Ako već želite da psu date suvu kost, najbezbednija opcija je da je napravite sami. Kost koja ostane od sirovog mesa može se osušiti u rerni na najnižoj temperaturi, preko noći, ili u dehidratoru. Važno je da kost ne bude kuvana ni pečena, jer termička obrada menja njenu strukturu i povećava rizik od lomljenja.
Mnogi vlasnici iz najbolje namere hrane psa uvek u isto vreme — najčešće po povratku s posla. Međutim, ono što deluje kao rutina i red, kod psa može da stvori jak uslovljeni refleks koji vremenom prerasta u problem.
Pas ne zna da vi kasnite.
On zna samo da „u pet sati dolazi hrana“.
Kako se stvara problem sa varenjem
Ako psa svakog dana hranite, na primer, u 17 časova, njegov organizam se prilagođava tom ritmu:
već oko 16:30 počinje lučenje želudačne kiseline,
organizam se sprema za obrok,
digestivni sistem se „uključuje“.
Ako hrana ne stigne — jer ste ostali u gužvi, na poslu ili kasnite — želudačna kiselina ostaje bez sadržaja koji treba da vari.
Rezultat može biti:
povraćanje pene,
iritacija želuca,
nervoza i nemir,
anksiozno iščekivanje.
U tom trenutku uslovljeni refleks prelazi u bezuslovni — telo više ne pita da li ima hrane, već automatski reaguje.
