Ishrana pasa metabolizam: Zašto univerzalna formula ne postoji?
U ishrani pasa često govorimo o proteinima, mastima i kalorijama. Ali u dubini organizma postoji odnos koji mnogo dublje određuje način na koji telo koristi hranu. To je odnos kalcijuma i fosfora.
Kako ishrana pasa metabolizam zavisi od minerala?
Ovaj mineralni par nije važan samo za kosti. On zapravo reguliše brzinu metabolizma, odnosno način na koji organizam sagoreva energiju. Kalcijum ima tendenciju da usporava metaboličke procese i stabilizuje ćelijsku aktivnost, dok fosfor ubrzava proizvodnju energije i pojačava metaboličke reakcije. Kada se njihov odnos promeni, menja se i tempo u kojem telo funkcioniše.
Zbog toga se u fiziologiji često govori o takozvanim brzim i sporim oksidativnim tipovima metabolizma. Ovi termini ne znače jednostavno da je metabolizam brz ili spor u klasičnom smislu, nego opisuju način na koji ćelije sagorevaju gorivo.
Različiti tipovi i ishrana pasa metabolizam
Brzi oksidativni tip je organizam koji vrlo brzo pretvara hranu u energiju. Ćelije intenzivno koriste gorivo, nervni sistem reaguje brzo, a energija se troši ubrzano. Takav organizam ima snažan energetski tempo, ali često i veću potrebu za stabilizacijom tog tempa.
Spori oksidativni tip je organizam koji energiju oslobađa sporije i kontrolisanije. Sagorevanje goriva je stabilnije, ali i sporije. Takav organizam često ima drugačiji odnos prema proteinima, mastima i mineralima, jer energija ne izlazi iz ćelija istom brzinom kao kod brzih tipova.
Razlika između ova dva metabolička tipa ima direktan uticaj na način na koji pas koristi proteine.
Uticaj proteina na oksidacione tipove
Kod brzog oksidativnog tipa telo koristi proteine kao gorivo. Kada metabolizam radi u visokom tempu, aminokiseline se brzo razgrađuju kako bi proizvele energiju. To znači da previše proteina može dodatno ubrzati sistem koji je već ubrzan.
U takvim slučajevima hrana sa nižim udelom proteina, oko četrdeset procenata u ukupnoj strukturi obroka, često pomaže stabilizaciji. Takav obrok daje telu energiju bez dodatnog preopterećenja metaboličkog sistema.
Kod sporog oksidativnog tipa situacija je drugačija. Telo ne sagoreva gorivo dovoljno brzo i često ima problem sa stvaranjem energije iz hrane. U tim slučajevima organizam bolje reaguje na veći udeo proteina, čak i do osamdeset procenata u strukturi obroka, jer proteini podstiču metaboličku aktivnost i pomažu telu da pokrene energetske procese.
Svaki pas zahteva individualni balans proteina i minerala.
Zamka univerzalne ishrane
Tu dolazimo do mesta gde savremena ishrana pasa često pravi grešku. U poslednjih nekoliko godina sirova i visokoproteinska ishrana postala je gotovo univerzalni savet za pse. Ideja da psu treba davati samo meso ili gotovo isključivo proteinsku hranu deluje logično, jer pas jeste mesožder. Ali fiziologija nije tako jednostavna.
Ako pas pripada brzom oksidativnom tipu, hrana koja je gotovo u potpunosti sastavljena od proteina može dodatno ubrzati sistem koji je već preopterećen. Nervni sistem može postati prenadražen, tolerancija na stres manja, a organizam počinje da troši sopstvena tkiva kako bi održao energetski tempo. U takvom slučaju ono što je zamišljeno kao prirodna ishrana može zapravo pogoršati stanje psa.
Sa druge strane, sporiji oksidativni tip može imati korist od veće količine proteina, jer takva hrana pomaže telu da poveća metaboličku aktivnost i proizvodnju energije. Zato pitanje nije da li je sirova ili proteinska hrana dobra ili loša. Pitanje je za kog psa.
Jer dva psa mogu jesti isti obrok i imati potpuno različitu reakciju organizma. Jedan će postati stabilniji i energičniji. Drugi će postati napetiji, umorniji ili metabolički opterećen. Razlog za to često leži upravo u odnosu kalcijuma i fosfora koji određuje tempo metabolizma.
Kada je taj odnos stabilan, telo može pravilno koristiti proteine, masti i energiju iz hrane. Kada nije, čak i kvalitetna hrana može postati metaboličko opterećenje. Zbog toga je najvažniji korak u ishrani psa razumevanje njegovog metaboličkog tipa. Tek kada razumemo da li njegov organizam energiju sagoreva brzo ili sporo, možemo početi da gradimo obrok koji podržava njegovu fiziologiju.
Hrana tada prestaje da bude univerzalna formula i postaje alat koji pomaže telu da pronađe svoj prirodni ritam. Jer pas ne živi od procenta proteina na deklaraciji. Pas živi od ravnoteže u kojoj njegovo telo može da funkcioniše.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Kada pas odbija obrok, a veterinar potvrdi da je fizički potpuno zdrav, vlasnici su često zbunjeni. Da li je u pitanju inat? Da li pas pokušava da dominira? Istina je mnogo dublja i tiče se vašeg odnosa. Zašto pas neće da jede često nije medicinsko, već emocionalno pitanje koje potiče iz nesigurne afektivne veze između vas i vašeg ljubimca.
Anksioznost umesto dominacije
Odbijanje hrane, biranje zalogaja ili okretanje glave od činije često se pogrešno tumači kao „power play“ ili dokazivanje ko je gazda. Međutim, to su anksiozna ponašanja. Pas vam ne pokazuje da je on vođa, već vam suptilno stavlja do znanja da vam ne veruje dovoljno.
On ne jede jer se ne oseća sigurno. U njegovoj glavi, vaš odnos je nepredvidiv, a to rađa strah – strah da hrane sutra možda neće biti. Kada je ponašanje vlasnika (odnosno nas, jer se niko ne sme isključiti iz ovog koncepta) nepredvidivo, pas gubi tlo pod nogama.
Sasha Riess formula
Buđenje vuka: Instinkt za preživljavanje
Kada pas izgubi poverenje u sutrašnjicu, u njemu se budi iskonski vuk. Tada na scenu stupa instinkt za preživljavanjem. Umesto da opušteno uživa u obroku koji mu vi nudite, on ulazi u režim štednje ili opreza. Problem sa jelom je zapravo problem sa verom u stabilnost grupe kojoj pripada.
Predvidivo ponašanje vlasnika je najbolji lek za psu koji se plaši sutrašnjice.
Kako povratiti apetit kroz poverenje?
Rešenje na pitanje zašto pas neće da jede ne leži u menjanju ukusa granula ili dodavanju preliva. Rešenje je u izgradnji sigurne afektivne veze. Pas mora da zna šta može da očekuje od vas u svakom trenutku. Tek kada vaša komunikacija postane dosledna i predvidiva, pas će moći da se opusti, poveruje u „sutra“ i vrati se svojoj činiji bez straha.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Mnogi vlasnici, posebno onih manjih rasa poput jorkija, upadaju u paniku kada primete da njihov ljubimac ceo dan nije prišao činiji sa vodom. Prvo pitanje koje postavljaju je: „Kako da ga nateram da pije?“Odgovor je jednostavan – nemojte ga naterati. Pas nije broj u tabeli nutricioniste; on je biće prirode koje pije vodu samo kada je zaista žedno. Nega pasa zahteva da razumemo njihov ekosistem, a ne da slepo pratimo opšte preporuke.
Zamka granula i dehidrirane hrane
Razlog zbog kojeg pamtimo pse koji stalno piju vodu su granule. Suva, dehidrirana hrana zahteva ogromnu količinu vode samo da bi se u želucu natopila i počela da se vari. Kada pas jede granule, njegovo telo troši sopstvene zalihe vode da bi ih obradilo, što vodi do stalne žeđi i oštećenja želudačne kiseline.
Sa druge strane, ako vaš pas jede sveže kuvanu, vlažnu hranu, on većinu potrebne hidracije dobija direktno kroz obrok. U tom slučaju, on jednostavno nema potrebu da pije dodatnu vodu jer njegovo telo nije dehidrirano procesom varenja.
Sasha Riess formula
Biologija hlađenja i okruženje
Psi nemaju znojne žlezde po celom telu kao mi; oni se hlade preko šapa i disanjem. Ako vaš pas živi unutra, u klimatizovanom prostoru, i ne troši energiju na ekstremnim vrućinama, on ne gubi tečnost isparavanjem. Pas na vrelom beogradskom asfaltu i pas na planinskom vetru Zlatibora nemaju iste potrebe. Ako nema dehidracije, nema ni rehidracije.
Kuvana hrana čuva vodu u organizmu, dok je granule izvlače iz tela.
Pratite psa, a ne cifre
Baš kao što žena od 50 kilograma i muškarac od 100 ne mogu imati istu normu za vodu, tako ni svaki pas ne ulazi u isti kalup. Pratite ekosistem svog ljubimca: šta jede, gde provodi vreme i kako diše. Pas nikada neće dozvoliti sebi da dehidrira do opasne granice ako mu je sveža voda dostupna. Vaš zadatak je da mu obezbedite pristup vodi, a njegovo telo će znati kada je trenutak za prvi gutljaj.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pre nego što promenimo ishranu psa, moramo pripremiti njegov digestivni sistem. To nije samo puko menjanje sadržaja činije; to je strateški proces u kojem prebiotici igraju ključnu ulogu. Supa od kostiju, brokolii specijalno pripremljeni „kolačići“služe da pripreme mikrobiom digestivnog trakta psa za „kuvanje“ žive ili termički obrađene hrane.
Proces buđenja nije upala
Mnogi vlasnici odustaju na samom početku jer se uplaše reakcija. Prolivi, osetljiv stomak i gasovi koji se pojave često nisu znak da nešto nije u redu, već da se organizam budi i prilagođava novoj hrani. Ti procesi, koji podsećaju na upale, zapravo su simptomi buđenja tela koje je predugo bilo na veštačkoj ishrani.
Upravo tu nastaje problem: vlasnici se povuku iz procesa jer misle da hrana ne odgovara psu, a zapravo je počeo proces duboke promene. Strah od reakcije digestivnog trakta je najčešći razlog zašto se vraćamo korak unazad, umesto da nastavimo ka zdravlju.
Proces buđenja organizma je put ka trajnom zdravlju i jakom imunitetu
Protokol za bezbedan prelazak
Zato je važan postepen pristup i podrška kroz ceo put. Napravio sam poseban program i protokol koji ću deliti sa vama na dnevnom nivou. Dok pravimo naš „hleb“ i dnevne apetisere, pratite korake koji omogućavaju da pas bezbedno pređe na prirodniju ishranu.
Cilj je da vaš ljubimac prođe kroz ovaj proces bez nepotrebnog stresa za organizam. Sve detalje protokola možete pratiti kroz naše „lajvove“ koji ostaju sačuvani, ali i detaljno pročitati na portalu formula u kategoriji – ISHRANA. Vaša spremnost na ovo buđenje je prvi korak ka dugovečnosti vašeg psa.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Suština ishrane i „kuvanja“ hrane u organizmu leži u mikrobiomu. Ako nema mikrobioma, nema ni prave prerade hrane. Bez zdravih mikroorganizama u crevima, ne postoji ništa što telo psa može zaista da resorbuje iz onoga što mu dajemo. Nažalost, kada je u pitanju ishrana pasa bazirana na veštačkoj hrani, mikrobiom gotovo da ne postoji.
Problem „praha“ i gotovih rešenja
Zašto je veštačka hrana problematična? Zato što je u njoj sve svedeno na prah. Kalcijum je prah, vitamini su prah, proteini su prah. Sve je već „dostupno“ i prerađeno. To više nije biološka jedinica iz koje telo mora samo da ekstrahuje hranljive materije.
Priroda počiva na drugom zakonu termodinamike: minimalna potrošnja energije za maksimalan rezultat. Ako organizmu dajete sve na tacni u vidu praha, on gubi potrebu da održava mikrobiom. Organizam neće trošiti energiju na nešto što mu „ne treba“ za varenje takve hrane, ali tu nastaje fatalna greška.
Mikrobiom: Dom imuniteta i odbrana od bolesti
Hrana koju sami pripremamo podstiče stvaranje mikrobioma, ali on ne služi samo za varenje. U mikrobiomu živi imunitet psa. Kada pas uđe u starije godine i kada njegov organizam napadnu maligne ćelije ili teške bolesti, on nema čime da se brani ako je njegov mikrobiom uništen decenijama veštačke ishrane.
Pravilna ishrana gradi mikrobiom u kojem živi imunitet vašeg psa.
Hrana koja gradi ili hrana koja ubija
Mikrobiom i imunitet se stvaraju hranom. Isto tako, oni se hranom i ubijaju. Ishrana pasa veštačkim preparatima ostavlja organizam bez njegove prirodne vojske. Da bi vaš pas imao snagu da se izbori sa izazovima koje donosi starost, on mora da ima živ, aktivan i snažan mikrobiom koji se gradi isključivo kroz pravu, biološki vrednu hranu.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Kada govorimo o ponašanju pasa, gotovo uvek polazimo od pretpostavke da je ponašanje uzrok, a ne posledica. Pas laje jer je neposlušan. Pas vuče jer nije treniran. Pas reaguje jer je “takav”. I onda tražimo rešenja u korekciji, disciplini, tehnikama, metodama.
Ali retko ko postavi pitanje koje menja pravac cele priče: da li ponašanje oblikuje telo ili telo oblikuje ponašanje?
Drugim rečima, šta je starije, kokoška ili jaje? Da li pas reaguje zato što je naučio da reaguje, ili reaguje zato što njegova biohemija ne može drugačije?
Biohemija pre psihologije: Šta je zapravo Nutritivni Biheviorizam?
Tu počinje ono što zovem nutritivni biheviorizam.
Ideja da ponašanje psa ne možemo razumeti bez razumevanja njegove ishrane, mineralne ravnoteže, energetskog kapaciteta i nervnog sistema. Jer pas ne reaguje samo psihološki. Reaguje biohemijski.
U centru tog biohemijskog prostora stoji odnos natrijuma (Na) i kalijuma (K). Dva minerala koja većina vlasnika povezuje sa hidratacijom, ali retko ko sa percepcijom realnosti.
Natrijum i kalijum regulišu električni naboj ćelije. Oni određuju kako nervni impuls nastaje, kako putuje i kako se završava. Drugim rečima, oni određuju kako pas doživljava svet koji ga okružuje.
Percepcija realnosti kroz odnos Na i K
Kada je njihov odnos stabilan, nervni sistem ima jasnoću. Pas vidi nadražaj, obrađuje ga i reaguje proporcionalno. Ima kapacitet da uči, da se smiri, da primi informaciju bez preplavljivanja.
Ali kada taj odnos izađe iz ravnoteže, percepcija se menja:
Nizak natrijum (Na): Često povezan sa adrenalnim zamorom i hroničnim stresom, donosi sliku psa koji nema unutrašnje gorivo za suočavanje sa svetom. Deluje nesigurno, povučeno, anksiozno. Nije da ne želi interakciju, nego nema biohemijsku platformu za nju.
Visok kalijum (K) u odnosu na natrijum: Pojačava reaktivnost. Nervni sistem ulazi u stanje hiperbudnosti. Nadražaji postaju glasniji nego što jesu. Pas reaguje brže, impulsivnije, nekada i agresivnije. To nije neposlušnost, nego prenadražen nervni sistem.
U oba slučaja, mi gledamo ponašanje. A pas živi mineralni odnos.
Vi držite ključ: Svaki sastojak u činiji je informacija za nervni sistem vašeg psa.
Paradoks treninga: Zašto komande ne rade bez minerala?
I tu nutritivni biheviorizam dobija svoje najdublje značenje. Jer hrana ne oblikuje samo telo, nego i percepciju. Hrana utiče na nadbubrežne žlezde koje regulišu natrijum. Hrana utiče na ćelijsku energiju koja određuje odnos kalijuma. Hrana utiče na stresni odgovor, na oporavak, na stabilnost nervnog sistema.
Pas koji nema stabilan odnos natrijuma i kalijuma ne vidi svet isto kao pas koji ga ima. Jedan vidi pretnju gde je nema. Drugi ne vidi signal gde postoji. Jedan reaguje pre nego što obradi. Drugi se povlači pre nego što pokuša.
I tada dolazimo do paradoksa savremenog sveta pasa. Vodimo psa kod trenera. Koristimo metode, korekcije, kazne. Tražimo poslušnost od nervnog sistema koji nema biohemijski kapacitet za stabilnost. To je kao da tražimo od čoveka sa teškim umorom da bude spontan, društven i emotivno otvoren.
Nutritivni biheviorizam zato postavlja drugačiji redosled:
Prvo stabilnost, pa ponašanje.
Prvo minerali, pa komande.
Prvo percepcija, pa korekcija.
Zašto vlasnik drži ključ idealnog jelovnika?
Ali ključ tog procesa ne drži proizvodnja hrane. Ne drži trener. Ne drži veterinar. Drži vlasnik.
Jer jedino vlasnik odlučuje šta ulazi u činiju. Jedino vlasnik može da posmatra kako hrana utiče na energiju, san, reakcije, fokus. Jedino vlasnik može povezati obrok i ponašanje. Idealni jelovnik ne nastaje iz formule, nego iz odnosa.
Kada vlasnik razume kako natrijum i kalijum oblikuju percepciju, kako minerali oblikuju nervni sistem, kako hrana oblikuje ponašanje, tada prestaje da traži brza rešenja i počinje da gradi stabilnost. I tada pitanje “šta je starije, kokoška ili jaje” dobija odgovor.
Ponašanje i biohemija hrane jedno drugo. Ali prvi potez uvek dolazi iz činije. Jer pas se ponaša onako kako njegov nervni sistem može da podrži. A nervni sistem podržava samo ono što dobije kroz mineralni balans.
Zato jedino vlasnik drži ključ idealnog jelovnika. I jedino vlasnik može pretvoriti hranu u alat harmonije, a ne samo sitosti.
Čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustitebesplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
