Često me pitaju koliko su psi zaista povezani sa nama. Moje iskustvo govori da je telepatska veza sa psom moguća i da naši ljubimci osećaju više nego što možemo da zamislimo.
Telepatska veza sa psom i kako je prepoznati
Jednog dana bili smo odsutni od kuće osam sati. Naš pas nije piškio, ali jeste obavio nuždu na prostirci. Kada smo stigli, spavao je mirno u svojoj ogradici. Tada sam shvatio – ne mogu ga kriviti kada se desi da se popiški na krevet, jer on to radi iz određenog razloga. Naučio sam da je najbolje da, kada znamo da ćemo duže odsustvovati ili kada imamo goste, jednostavno stavimo stolicu na krevet da mu onemogućimo pristup.
Znakovi da imate telepatsku vezu sa psom
Jednom prilikom, otišli smo na duže vreme – ispratili smo drugaricu na aerodrom, a zatim produžili na plažu. Tek tada sam se setio da nisam podigao stolicu sa kreveta. U tom trenutku odlučio sam da probam nešto drugačije – da komuniciram sa psom telepatski.
Pas u svom krevetiću oseća poverenje i sigurnost vlasnika.
Rekao sam mu u sebi da je sve u redu, da je drugarica otišla i da nema potrebe da se brine. Nisam osećao strah ni nervozu, već mir i sigurnost. Zanimljivo je što sam u tom trenutku bio svestan da je na krevetu ostao i moj jedini punjač za telefon, a pas je ranije znao da grize kablove kada je bio štene.
Rezultat telepatskog eksperimenta
Obratio sam mu se u mislima: „Molim te, nemoj da diraš punjač i nema potrebe da skačeš na krevet.“Kada smo se vratili kući posle četiri sata, dočekala nas je neverovatna scena – krevet je bio netaknut, punjač je bio na mestu, a pas je spokojno spavao na svom ležaju.
Od tog dana više nikada nije dirao punjač, niti je skakao na krevet da bi privukao pažnju.
Ovo iskustvo me naučilo da psine reaguju samo na komande, ton glasa ili gestove – oni osećaju našu energiju i misli. Kada sam komunicirao sa svojim psom iz stanja smirenosti i poverenja, on je to razumeo i ponašao se u skladu sa tim.
Za mene je ovo dokaz da telepatska veza sa psom postoji i da je ona mnogo dublja nego što mnogi veruju.
Mnogi vlasnici pasa se zbune i zabrinu kada primete da njihov pas jede izmet drugih životinja ili čak drugih pasa. Ovo ponašanje, poznato kao coprofagija, može izgledati neobično, ali zapravo ima dublje razloge koji se kriju iza njega.
Coprofagija kod pasa može da zbuni vlasnike, ali iza ovog ponašanja kriju se instinkt, ishrana i način komunikacije sa psom.
Zašto psi jedu kaku?
Instinktivne navike
Najčešće, ovo ponašanje se javlja kod ženki. U prirodi, ženke imaju instinkt da održavaju čistoću kada brinu o mladuncima. Majke čiste svoje štence, a dok sisaju, čak i unose njihov izmet kako bi održale gnezdo urednim. Sa vremenom, kako štenad prelaze na čvrstu hranu, ova navika kod ženki slabi.
Dosada i privlačenje pažnje
Pojedini psi jedu izmet iz dosade ili da bi privukli pažnju vlasnika. Kada reagujete burno, pas shvata da je uspeo da dobije vašu pažnju, pa ponašanje može da se ponavlja. Zato je važno reagovati smireno i dosledno.
Ishrana i probiotici
Problemi u ishrani
Nedostatak hranljivih materija ili loša ishrana mogu dovesti do toga da pas traži način da unese bakterije i enzime potrebne za varenje. Psi koji jedu previše ugljenih hidrata ili teško svarljive hrane, često pokušavaju da nadomeste manjak balansirane ishrane kroz ovakvo ponašanje.
Uloga probiotika
Dodavanje probiotika u ishranu može da pomogne u regulisanju varenja i smanjenju želje za jedenjem izmeta. Fermentisano voće i povrće ili prirodni dodaci mogu značajno poboljšati mikrofloru creva psa.
Psi i kosti – prirodni izvor minerala
Psi u prirodi jedu i kosti, jer one predstavljaju bogat izvor minerala. Jednom nedeljno, dovoljno je ponuditi psu sirovu ili sušenu kost (ali nikako kuvanu, jer može da pukne i povredi psa). Kosti, pored minerala, doprinose i zdravlju zuba.
Kada pas pokazuje ovakvo ponašanje, važno je uvesti pravilne protokole komunikacije sa ljubimcem. Pas mora da razume granice, ali i da dobije dovoljno pažnje i mentalne stimulacije kroz šetnje, igru i obuku.
Savet za vlasnike
Ako primetite da pas uporno jede izmet, obratite pažnju na:
kvalitet hrane i količinu ugljenih hidrata
uvođenje probiotika i prirodnih suplemenata
doslednu komunikaciju i smiren pristup
Umesto zaključka – praktična poruka
Ponašanje poput jedenja izmeta ne mora da znači da pas ima ozbiljan problem, već da šalje poruku da mu nešto nedostaje – bilo u ishrani, pažnji ili komunikaciji. Kada naučimo da prepoznamo signale i reagujemo na pravi način, pas postaje uravnoteženiji i srećniji.
Psi u nama lako bude “mamu” i “tatu” – evo zašto ih doživljavamo kao decu i kako da izbegnemo zamku roditeljstva.
Neotanija i evolucija pasa
Kada su psi počeli da se razvijaju od vukova i prilaze ljudima, morali su da pronađu način kako da se čoveka ne plaše, ali i da ga ne uplaše. Ovaj proces je ključan za razumevanje zašto doživljavamo pse kao decu.
Bejbi oblik i roditeljski instinkt
Ljudi lakše prilaze bićima koja imaju bebeći oblik i izgled. Psi su tokom evolucije zadržali neotanične karakteristike – okrugle oči, mali nos, meke linije tela – koje aktiviraju naš roditeljski instinkt. Ne samo da izgledaju poput beba, već i njihovo ponašanje podseća na mladunce: traže pažnju, zavise od nas i ostaju privrženi.
Razlika između psa sa bebastim crtama i odraslog psa jasno prikazuje kako neotanične karakteristike kod pasa utiču na naš odnos i percepciju
Zašto je ovo zamka?
Kako psi i roditeljstvo oblikuje ponašanje ljubimca
Mali vuk, ili beba psa, traži roditelje da bi preživeo. Odrasli vuk može da formira čopor sa drugim vukovima, mali ne može. Isto važi i za pse – prirodno nas privlače i izazivaju osećaj odgovornosti. Zato lako upadamo u zamku roditeljstva prema psima. Psi nisu naša deca, iako ih doživljavamo kao takve.
Razumevanje evolucijske pozadine i neotaničnih osobina pasa pomaže nam da razlikujemo instinktivnu privrženost od roditeljskog osećaja. Psi nas podsećaju na bebe vukove, ali njihova uloga u našem životu je drugačija – nisu naša deca, već naši partneri u zajednici i ljubavi.
Preuzmite besplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Mnogi vlasnici se pitaju zašto njihov pas sve liže, skače na ljude ili pokazuje agresiju prema drugim psima. Odgovor se često krije u nedostatku sigurnog odnosa i poverenja između psa i vlasnika. Kada ljubimac nema stabilnu emocionalnu vezu, oseća potrebu da sam brani i sebe i svog čoveka, a to često dovodi do problema u ponašanju.
Izgradnja poverenja i pravilna socijalizacija ključni su za rešavanje ovih situacija. Pas koji se oseća sigurno i zna da mu je vlasnik oslonac, neće imati potrebu da reaguje burno na svaki podražaj iz okoline.
Zašto pas liže i napada?
Kada pas stalno liže ili skače, to je njegov način da traži pažnju, sigurnost ili da kanališe nervozu. Ako uz to pokazuje agresivnost prema drugim psima ili ljudima, uzrok leži u nesigurnosti. On misli da mora da zaštiti vlasnika od svega oko sebe, jer nema poverenja da je čovek taj koji vodi i kontroliše situaciju.
Reakcije na strah kod pasa
Kao i ljudi, i psi imaju tri osnovne reakcije na strah:
Bekstvo – pas pokušava da pobegne iz situacije, ali često nema gde.
Zamrzavanje – pas se ukoči i ostaje nepomičan u nadi da će neprijatnost proći.
Agresija – kada ne može da pobegne ili se zamrzne, pas bira napad kao poslednju opciju.
Agresivnost, lajanje i napadi na druge pse ili ljude nisu znak „zla“ u psu, već rezultat straha i nesigurnosti.
Lizanje šapa često je znak nesigurnosti i anksioznosti kod pasa.
Odnos vlasnika i psa kao ključ
Način na koji pas reaguje zavisi isključivo od kvaliteta veze sa vlasnikom. Ako pas oseća da je sam u suočavanju sa svetom, razvija obrasce ponašanja poput lajanja na sve što se kreće ili napadanja drugih pasa. Kada, međutim, razvije sigurno afektivno vezivanje sa svojim čovekom, postaje smireniji i uči da mu ne treba agresija da bi se osećao bezbedno.
Kako rešiti problem ponašanja?
Doslednost i strpljenje – pas mora znati da vlasnik vodi situaciju.
Rituali i rutina – hranjenje, šetnja i igra uvek u isto vreme smiruju psa.
Nagrađivanje – pozitivno ponašanje uvek nagradite, jer pas uči kroz ponavljanje.
Socijalizacija – postepeno upoznavanje sa drugim psima i ljudima u kontrolisanim uslovima.
Poverenje kao temelj srećnog psa
Problemi poput lizanja svega, napadanja ili agresije nisu nepobedivi – oni su samo signal da pas traži sigurnost. Kada razvijete poverenje, pružite mu strukturu i naučite ga da se osloni na vas, vaš ljubimac će se smiriti i postati srećan, privržen član porodice.
O problemima ponašanja pasa više možete pročitati u priručniku.
Pas reži kada ga neko pokuša uzeti u ruke – da li je to znak agresije ili nepoverenja?
Da li bi srećan i zdrav pas trebalo svakome da dozvoli da ga pomazi i uzme u ruke?
U emisiji „1000 zašto – 4 zato“ vlasnica psa podelila je svoj problem – njen pas reži i ujeda kada neko pokuša da ga podigne. To je podstaklo pitanje: zašto bi iko uopšte morao da dira psa ako on to ne želi?
Pas nije igračka
Mnogi vlasnici nesvesno posmatraju pse kao bića koja „moraju biti dobra prema svima“. Međutim, to često odražava našu potrebu da se svima dopadnemo – da budemo uvek ljubazni i dostupni, čak i kada se unutra osećamo drugačije.
Kada takav obrazac prenesemo na svog psa, očekujemo da i on bude isti – miran, poslušan, „dobar prema svima“. Ali pas nije produžetak naše ličnosti, već biće sa sopstvenim granicama, iskustvima i emocijama.
Čopor, grupa i granice
Pas je biće čopora – ali kada živi s ljudima, on postaje deo grupe koja funkcioniše po drugačijim pravilima.
Čopor vukova čine roditelji i njihovi potomci. Mi sa psima nemamo taj odnos – mi smo dve vrste koje stvaraju zajedničku dinamiku. Ta dinamika se zasniva na afektivnoj vezanosti i osećaju sigurnosti.
Za psa je čovek izvor sigurnosti. Ako u porodici postoji nesklad – ako se roditelji ne poštuju, ako su odnosi napeti ili disfunkcionalni – pas to oseća.
U takvom ambijentu on ne zna na koga može da se osloni, pa postaje nesiguran, anksiozan, a to se često ispoljava kao režanje, ujedanje ili odbijanje dodira.
Promene u grupi stvaraju nesigurnost
Kada u dom dođu gosti, prijatelji ili novi član porodice, pas mora ponovo da „mapira“ svoju ulogu u toj grupi.
Ako nema stabilnu tačku – osobu od poverenja – on se ne može opustiti. Svaka promena broja članova, dolazak ili odlazak nekoga, za psa znači potrebu da ponovo pronađe svoje mesto.
U zdravim porodicama, gde postoji poštovanje i ravnoteža između članova, pas oseća mir i sigurnost. Ali u disfunkcionalnim odnosima, gde nema jasnih uloga i poštovanja, pas ne može da bude stabilan jer niko u porodici nije stabilan.
Poverenje se gradi strpljenjem i razumevanjem, a ne prisilom
Zašto pas ne želi da ga neko drugi uzima?
Ako pas reži kada ga neko drugi pokuša podići, to ne znači da je agresivan – to znači da ne želi da izgubi kontrolu ili oseća strah.
Možda je ranije bio zlostavljan, silom nošen, imao traumu iz štenadskog perioda, ili jednostavno ne voli fizičko ograničavanje.
Pas takođe može živeti i reflektovati potisnute emocije vlasnika. Ako je vlasnik nekada doživeo zlostavljanje, emotivno ili fizičko, a to nije razrešeno, pas može pokazivati slične reakcije – režanje, izbegavanje dodira ili odbrambeno ponašanje.
To nije slučajnost – psi prepoznaju našu energiju, nesvesne obrasce i reaguju instinktivno. Kada vlasnik razume i integriše sopstvena iskustva, i pas postaje mirniji.
Kako pomoći psu koji ne voli dodir?
Rešenje nije u „prisiljavanju psa da se navikne“, već u postepenom radu na poverenju i desenzibilizaciji.
To podrazumeva da pas uči da dodir nije pretnja, da ga ljudi mogu dotaći bez pritiska i da ima pravo da kaže „ne“.
U takvim slučajevima pomaže stručni vodič ili priručnik za rad sa psima koji imaju strah od dodira i narušen osećaj sigurnosti.
Pas koji reži kada neko pokuša da ga uzme u ruke nije „nevaljao“. On govori – „Nisam siguran. Ne verujem ti još.“
Razumevanje, strpljenje i emocionalna stabilnost porodice mogu pomoći psu da se ponovo oseti bezbedno i da nauči da kontakt s ljudima nije pretnja, već znak ljubavi i poverenja.
Preuzmite besplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Prong — metalna ogrlica sa šiljcima koja deli svet dresure pasa na dva tabora. Dok Ivan iz Super Dog akademije brani njegovu upotrebu, Saša Riess jasno poručuje: „To nije alat, to je simptom našeg nerazumevanja psa.“ U ovom razgovoru otvaraju pitanje koje pogađa samu suštinu odnosa čoveka i psa — gde je granica između kontrole i nasilja?
Šta je prong i zašto izaziva polemike
Prong ogrlica, poznata i kao „ogrlica sa šiljcima“, dizajnirana je da prilikom povlačenja izazove pritisak oko vrata psa. Za neke trenere to je efikasno sredstvo za brzo korigovanje ponašanja, dok drugi smatraju da je u pitanju sredstvo koje stvara strah i narušava odnos između psa i vlasnika.
Ivan iz Super Dog akademije objašnjava:
„Prong nije zabranjen svuda. U svetu je to alat koji, ako se koristi pravilno, može pomoći u izbegavanju ozbiljnijih problema.“
Sa druge strane, Saša Riess upozorava da broj zemalja koje ga zabranjuju nije zanemarljiv i da razlozi za to nisu slučajni.
Saša Riess: Opravdano zlostavljanje ne postoji
Saša postavlja duboko etičko pitanje — da li uopšte postoji „malo“ zlostavljanje?
„Da li postoji malo zlostavljanje, malo šamara, malo bola? Moramo da shvatimo da pas ne greši da bi nas provocirao — već da bi komunicirao.“
On naglašava da pas ne skače iz agresije, već iz ljubavi, a kada ga povučemo prongom, učimo ga da se plaši sopstvenog instinkta. „Problem nije u psu, već u čoveku koji nema kontrolu nad sopstvenim emocijama“, kaže Saša.
Dodaje da se trauma kod psa javlja kad mu se onemogući da izrazi prirodno ponašanje, što dovodi do dubokog stresa i psiholoških posledica.
Ivan iz Super Dog akademije: „Prong se koristi da bi se izbegla kazna“
Ivan, koji u praksi koristi prong, tvrdi da alat može imati mesto u dresuri ako se pravilno koristi.
„Prong ne simulira kaznu, on pomaže da se izbegne kazna. Deluje preventivno, kao policijska patrola — samo prisustvo menja ponašanje.“
Ipak, priznaje da efekat zavisi od znanja i iskustva onoga ko ga koristi.
„Koristim prongove koji nisu oštri, već tehnički precizni. Sve zavisi od načina na koji se alat koristi.“
Ivan ukazuje na neurološki princip ponašanja — da se svaka reakcija psa zasniva na promeni u mozgu. Međutim, i sam priznaje da pogrešna upotreba može izazvati dugotrajni stres, što potvrđuju brojna istraživanja.
Stručna istraživanja i iskustva pokazuju da prong može izazvati sledeće posledice:
fizički bol i povrede vrata,
povećan stres i anksioznost,
gubitak poverenja u vlasnika,
potisnute reakcije koje kasnije prerastaju u agresiju ili strah.
Saša Riess zaključuje:
„Ako alat deluje tako da pas trpi, a vlasnik se oseća moćnije — to nije trening, to je terapija za čoveka.“
Pravna i etička dimenzija
Prong ogrlica je trenutno zabranjena u više od 20 zemalja sveta, među kojima su Austrija, Švajcarska, Norveška i Švedska. Zabrane nisu samo zakonska formalnost, već odraz promenjenog razumevanja dobrobiti životinja.
Dok pojedine zemlje i dalje dopuštaju upotrebu, trend je jasan — svet ide ka humanijim metodama.
Umesto bola i pritiska, moderni treneri širom sveta preporučuju sledeće metode:
Pozitivno pojačanje — nagrađivanje željenog ponašanja umesto kažnjavanja.
Preusmeravanje — pokazati psu šta da radi umesto šta ne sme.
Kontrola okruženja — sprečiti situacije koje izazivaju neželjeno ponašanje.
Rad sa emocijama psa — razumeti uzrok straha ili frustracije.
Rad na sebi kao vlasniku — smiren, dosledan pristup pravi najveću razliku.
Na kraju
Prong nije samo alat — on je ogledalo našeg odnosa prema psima. Ivan ga vidi kao disciplinu i prevenciju; Saša Riesskao opasnost i produžetak ljudskog besa.
Bez obzira na stav, jedno je sigurno:što više razumemo pse, to nam manje trebaju ekstremni alati.
Prava snaga trenera ne leži u kontroli — već u poverenju koje gradi.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
