od strane Saša Riess | 09.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Većina ljudi misli da pas reaguje samo na komande, ton glasa ili trening. Ali istina je daleko dublja: i psi, i mala deca mnogo više osećaju ono što mi jesmo, nego ono što mi radimo. Zato se često dogodi da pas ne sluša, dete ne reaguje, a nama deluje kao da „ne razumeju“. U stvarnosti — razumeju bolje nego što bismo želeli.
Šta pas zapravo oseća?
Pas ne odgovara na naše reči, već na atmosferu koju stvaramo. Ako smo nervozni, nesigurni, ljuti ili uplašeni, pas će to osetiti mnogo pre nego što mi to priznamo sebi. Nije problem u povocu, ogrlici, komandi ili tehnici — problem je u energiji kojom ulazimo u odnos.
Kao što ne moramo da vodimo psa na davilici ili elektronskoj ogrlici, tako ne moramo ni da ga „lomimo disciplinom“. Pas reaguje na čitav ambijent koji mi oblikujemo, na način na koji se krećemo, govorimo, dišemo, prilazimo.
Zašto je isto sa malom decom?
Slično je i sa decom: ona retko reaguju na ono što im kažemo, već na ono što osećaju iz nas. Ako smo zbunjeni, napeti, ljuti na sebe, preplašeni životom — oni to osete kao sopstvenu nesigurnost.
Ne reaguju na našu priču, već na našu unutrašnju realnost.
I baš tu leži suština problema: često se plašimo da budemo ono što zaista jesmo. Zato nosimo maske. Glumimo sigurnost, smirenost, autoritet. A pas i dete — vide pravo ispod toga.
Deca osećaju ono što živimo, a ne ono što govorimo
Kako da promenimo njihov odgovor?
Jedini način da promenimo ponašanje psa ili deteta jeste da promenimo sebe:
- da usporimo,
- da smanjimo tenziju,
- da budemo prisutni,
- da ne skrivamo emocije,
- da ne šaljemo mešovite signale.
Oni reaguju na istinu, ne na našu glumu. Kada se mi promenimo — promeni se i njihovo ponašanje.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 07.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Kada pas neće da dođe na poziv, posebno napolju, mnogi vlasnici pomisle da negde greše. Međutim, pas najčešće nije „neposlušan“, već donosi odluku zasnovanu na dinamici odnosa sa vlasnikom i iskustvima koja je imao. Odbijanje poziva nikada nije slučajno – ono uvek ima razlog.
Da bi pas želeo da dođe kada ga pozovete, vežba uvek počinje kod kuće. Prvi korak je uspostavljanje jasnog rituala hranjenja. Nakon što vi uzmete zalogaj i pripremite obrok za psa, načinite nekoliko koraka unazad i pozovite ga da priđe. Čak i ako vas prati, važno je da izgovorite njegovu komandu i zatim mu spustite hranu. Kada završi sa jelom i odmakne se od posude, vi je podignite – to stvara jasnu strukturu i uči psa da vaši pozivi imaju smisao.
Nagrade su snažan alat, ali samo ako se koriste ispravno. „Grickalica“ ne treba da bude stalno dostupna sitnica, već nagrada zarađena određenim ponašanjem. Upravo zato je idealno da pas svaki put dobije nagradu kada dođe na poziv – i nigde drugde. Hrana je, za pse, sveti komunikacijski kanal i zato ga treba koristiti pažljivo i smisleno.
Trening pouzdanog dozivanja uvek počinje kod kuće.
Na ovaj način pas uči da dolazak na poziv donosi nešto dobro, da je to predvidljivo i sigurno ponašanje. Kada uspostavite rituale u kući, oni se postepeno prenose i na situacije napolju. Imajte na umu da pas ne ignoriše poziv „namerno“, već zato što mu iskustvo govori da je nešto drugo u tom trenutku važnije. Vaš zadatak je da napravite da vaš poziv postane najvredniji signal u njegovom okruženju.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Ne propustite ni jedan članak – pridružite se Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 05.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Mnogi vlasnici sanjaju o psu koji „sluša bez greške“. Međutim, retko se zapitamo koja je stvarna cena poslušnog psa i kakva emocionalna iskustva stoje iza te savršene poslušnosti. Da li je pas poslušan zato što razume pravila ili zato što se plaši posledica?
Ovo pitanje je mnogo dublje nego što deluje, jer poslušnost zasnovana na strahu može u psu ostaviti nevidljive, ali životno važne posledice.
Cena poslušnog psa kada je poslušnost zasnovana na strahu
Kada pas u trenutku vašeg naglog uticaja — šamara, vikanja, grubljeg hvatanja — ne razume šta se dešava, on to registruje kao primordijalni strah. Za psa, čak i „mali šamar“ može biti doživljen kao blizina smrti.
Fiziologija psa ne razlikuje našu nameru.
Njegov mozak registruje samo:
naglost, bol, pretnju, opasnost.
Ako pas oseti da je udarac „samo malo jači“ mogao da mu ugrozi život, taj trenutak se duboko utisne u njegov nervni sistem.
Zašto trauma može izgledati kao poslušnost
Pas koji je kažnjavan vrlo često izgleda „idealno”:
- hoda tik uz nogu
- brzo reaguje na komande
- ne pravi probleme
- ne izražava svoje potrebe
Ali to nije poslušnost — to je naučena bespomoćnost.
Pas ne bira da sarađuje.
Pas pokušava da izbegne novu bol.
I upravo tu leži najveća cena poslušnog psa: on ne živi opušten život, već život stalnog predviđanja opasnosti.
Kako trauma utiče na telo psa
Traumatski strahovi ne ostaju samo u psihi — oni ulaze u fiziologiju psa:
- povećan kortizol
- lošiji imunitet
- problemi sa digestivnim traktom
- kardiovaskularni stres
- osetljivost na zvukove i iznenadne pokrete
- agresija iz straha
- povlačenje i apatija
Pas možda izgleda kao da „sluša“, ali njegova unutrašnja slika sveta je stalna napetost.
Prava poslušnost počinje tek kada pas oseća sigurnost, ne strah.
Poslušnost iz ljubavi i sigurnosti — jedina zdrava poslušnost
Prava poslušnost nikada ne dolazi iz straha.
Dolazi iz odnosa u kojem pas oseća:
- sigurnost
- stabilnost
- predvidivost
- doslednost
- mir
- poštovanje
Pas koji se oseća bezbedno sam bira da prati vlasnika.
Ne zato što mora, nego zato što želi.
Kolika je cena poslušnog psa?
Poslušnost nije problem — način na koji do nje dolazimo jeste.
Pas može naučiti pravila kroz:
❌ kaznu
❌ strah
❌ bol
❌ pretnju
ili:
✅ rituale
✅ doslednost
✅ smiren ton
✅ jasne granice
✅ mirnu energiju
Ako je pas poslušan zato što veruje, a ne zato što preživljava — tada cena poslušnosti nije trauma, već odnos pun ljubavi i stabilnosti.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony
od strane Saša Riess | 03.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Zašto pas piški po stanu a nije pre to radio
Promena u mokrenju kod psa koji je ranije imao uredne navike često zbunjuje vlasnike. Kada pas piški po stanu, razlog može biti medicinski, hormonski, emocionalni ili bihevioralni. Kod odraslih pasa, posebno ne sterilisanim mužjacima, mokrenje može biti i vid obeležavanja teritorije. Zato je važno najpre isključiti zdravstvene probleme, a zatim posmatrati ponašanje psa i situacije u kojima se incidenti dešavaju.
Medicinski razlozi zbog kojih pas može početi da mokri u stanu
Pre nego što se posumnja na neposlušnost, treba proveriti da li je prisutan medicinski problem. Infekcije urinarnog trakta, problemi sa bubrezima, dijabetes ili upale mogu dovesti do naglog i češćeg mokrenja. Analiza urina ili krvi daje jasnu sliku o tome da li pas ima zdravstveni problem zbog kog ne može da trpi. Ako je medicinski razlog prisutan — problem nije ponašajni, već realna fizička tegoba.
Medicinski pregled pomaže da se isključe infekcije mokraćnih puteva
Kada je u pitanju ponašanje: dominacija, obeležavanje i privlačenje pažnje
Kod polno zrelih pasa mokrenje može biti i obeležavanje teritorije. To se posebno javlja kod mužjaka koji nisu sterilisani.
Ponekad pas piški po stanu jer je:
- uznemiren
- ljubomoran
- želi da privuče pažnju
- oseća nesigurnost
- testira granice u odnosu sa vlasnikom
Ako pas shvati da mokrenjem dobija reakciju — čak i negativnu — može nastaviti da to koristi kao alat za privlačenje pažnje.
Odrasli mužjaci često obeležavaju prostor kad se osećaju nesigurno.
Zašto ne smete kažnjavati psa kada piški po stanu
Kažnjavanje pogoršava problem. Pas tada mokrenje povezuje sa strahom i napetošću. Umesto da razume da je ponašanje neželjeno, on shvata da je mokrenje način da pokrene interakciju s vlasnikom i da izazove reakciju.
Ignorisanje je mnogo efikasnije, jer pas tada ne dobija ništa zauzvrat. Samo tiho očistite bez kontakta, a pozitivno nagradite svaki put kada obavi nuždu napolju.
Kako rešiti problem i pomoći psu da se vrati starim navikama
Da biste sprečili da pas i dalje piški po stanu:
- prvo isključite medicinski problem
- razmotrite sterilizaciju (ako nije urađen)
- uvedite jasnu rutinu šetnji i obavljanja nužde
- smanjite emocionalne okidače (promene, stres, dolazak novih ljubimaca)
- redovno čistite mesta gde je pas mokrio enzimskim sredstvima
- ne kažnjavajte ga, već nagrađujte uspehe
Doslednost i miran pristup su ključni da se navike stabilizuju, a to možete postići PRIRUČNIKOM.
od strane Saša Riess | 02.12.25. | Komunikacija i ponašanje
Pas uzet iz azila često deluje povučeno, tužno i nesigurno jer iza sebe nosi iskustva koja ne poznajemo. Ovaj tekst objašnjava zašto se to dešava, kako izgleda period „odboljevanja“ psa i šta vlasnik treba – i ne treba – da radi u prvim danima zajedničkog života.
Kada u dom stigne pas uzet iz azila, mnogi vlasnici očekuju zahvalnost, privrženost i brzu povezanost. Umesto toga, pas često deluje povučeno, tužno, nesigurno ili potpuno distancirano. Iako ovo može delovati zabrinjavajuće, takvo ponašanje je prirodna reakcija psa koji je promenio ceo svoj svet i tek treba da shvati gde je stigao i ko ste vi u njegovom životu.
Zašto pas uzet iz azila deluje povučeno i tužno
Psu koji je proveo određeno vreme bez stabilnog doma svet funkcioniše sasvim drugačije nego psu koji je rođen u porodici i odmah dobio sigurnost. On vas ne doživljava kao „spasioca“, već kao osobu koja ga je premestila iz jednog nepoznatog okruženja u drugo.
Mnogi psi u prvim danima čak žele da „idu nazad“, ne zato što im je tamo bilo bolje, već zato što je poznato uvek sigurnije od nepoznatog. Njihova tuga zapravo je proces žalovanja za životom koji su poznavali, ma kakav on bio.
Psu je potrebno vreme da „odboluje“ svoj stari svet
Pas uzet iz azila prolazi kroz proces emocionalne stabilizacije. Mora da razume da se prethodni dom, boks ili leglo više ne vraća – i da ste vi sada njegova nova referentna tačka.
U tom periodu pas može delovati izgubljeno, neaktivno, previše umiljato ili potpuno povučeno. Ne treba ga odmah tešiti, gurati u interakciju ili naterivati da se igra.
Najzdravije je da mu date prostor da sam priđe kada bude spreman.
Distanca je normalna faza prilagođavanja psa udomljenog iz azila
Rituali hranjenja kao ključ za poverenje
U prvim danima ne treba da zatrpavate psa pažnjom, maženjem i igrom. Umesto toga, koristite rituale hranjenja koji psu daju strukturu, predvidljivost i osećaj sigurnosti.
Spustite mu hranu, sačekajte da završi, podignite činiju kada se odmakne – i ništa više.
Kroz taj mali, ali snažan ritual, pas počinje da razume da ste figura stabilnosti, a ne neko ko ga opterećuje emocijama.
Zašto ne treba reagovati na prvi dolazak psa
Kada se pas uzet iz azila konačno ohrabri da vam priđe, to je znak napretka — ali nemojte reagovati impulsivno.
Ne treba ga odmah maziti, podizati, tešiti ni glasno hvaliti. To ga može uplašiti i vratiti u stanje povlačenja.
Umesto toga, sačekajte da se smiri, pa ga tek onda pozovite.
Na taj način, pas uči da je interakcija sa vama stabilna, mirna i predvidljiva.
Zašto je važno da pas ima svoje sigurno mesto
Od prvog dana pas treba da ima kutak – korpu, ćošak, prostirku – gde ga niko ne uznemirava.
To mesto nije za igru, nije za decu, nije za posete.
To je „zona oporavka“ u kojoj može da odboluje svoju prošlost i polako prihvati novu stvarnost.
Najveća greška vlasnika – previše pažnje
Mnogi ljudi, iz najbolje namere, psu stalno prilaze, zovu ga, nude mu igračke i grickalice, pokušavaju da ga uteše.
Ali pas uzet iz azila to ne doživljava kao podršku.
Naprotiv — takvo ponašanje može povećati stres, jer pas još uvek ne zna šta se od njega očekuje.
Njega ne treba „preplaviti“ emocijama da bi se osećao sigurnim.
Potrebni su mu rutina, struktura i tišina.
Saznajte zašto je pas uplašen napolju i kako mu pomoći.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
od strane Saša Riess | 27.11.25. | Komunikacija i ponašanje
Da li se psi zaista druže kao ljudi?
Ljudi često zamišljaju da se psi druže kao i mi. Mislimo da psi uživaju u odlasku u park, susretu sa drugim psima ili poseti komšiji. Međutim, psi ne funkcionišu kroz takav koncept. U prirodi ne postoji ideja da jedna životinja odlazi kod druge „na druženje“. Zato je važno da razumemo kako psi zaista doživljavaju kontakt sa drugim psima.
Zašto se psi ne druže kao ljudi i zašto ne razumeju koncept druženja?
Psi ne poseduju društveni model kao ljudi, pa zato ne možemo reći da se psi druže onako kako mi to razumemo.
Ne postoji razlog u njihovoj biologiji da neko „dolazi i odlazi“ iz kuće ili prostora samo zbog druženja.
Taj koncept je nama normalan, ali psima je potpuno nejasan. Njima je važno okruženje, stabilnost i odnos sa svojim vlasnikom — ne širenje kruga poznanika.
Kada ih stalno vodimo kod drugih pasa, u parkove pune nepoznatih životinja ili kod komšinice „da se druže“, mi ih zapravo izlažemo kontinuiranom preopterećenju čula.
Pas tada mora opet da otvori sva senzorna polja, da proceni bezbednost, da traži afektivnu sigurnost — i to stalno iznova.
Pas ne traži društvo drugih pasa — traži sigurnost pored svog čoveka.
Kako stalni susreti utiču na psa?
Česta izlaganja drugim psima i ambijentima teraju psa da neprestano ulazi u stanje procene:
- da li je drugi pas bezbedan
- da li mora da se brani
- da li treba da preuzme kontrolu
- da li je vlasnik tu dovoljno stabilan
- da li će naći sigurnost kod druge životinje
To nije druženje. To je stalna aktivacija fiziologije koja psu uglavnom nije potrebna.
Umesto spokoja i stabilnosti, pas se stalno nalazi u režimu analize i preživljavanja — a to iscrpljuje i telo i emocije.
Šta pas zaista želi?
Ne želi „drugara iz parka“.
Ne želi „druženje radi druženja“.
Ne želi „mrežu prijatelja kao mi“.
Pas želi stabilnost, sigurnost i vlasnika koji mu je emocionalni oslonac.
Kada to ima — sve ostalo mu nije potrebno.
Kada razumemo da psi ne žele da se druže na ljudski način, postaje jasnije šta im zaista treba.
Sve što ste hteli da znate o psima, a niste imali koga da pitate.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmoni
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Svesni smo da prepoznavanje ovih obrazaca može biti preplavljujuće. Teško je samostalno uvideti gde sistem puca kada ste i sami deo njega. Zato je tu Luka.
Luka je odrastao uz Sašu, pse i principe „Svesnog vlasništva“. On ne dolazi da dresira vašeg psa, već da vam pomogne da razumete jezik kojim vaš zajednički nervni sistem komunicira. Kroz tročasovne konsultacije u vašem domu, Luka analizira vaše okruženje, komunikaciju i energiju, postavljajući temelje za trajni mir.
Jedna uplata donosi doživotnu podršku. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule, Luka je tu da vam pokaže put ka isceljenju koji počinje u vašem dnevnom boravku.
Kontaktirajte Luku na 065-317-0390 i započnite promenu već danas.
Zapratite nas na Instagramu i Facebooku.
