od strane Saša Riess | 20.10.25. | Komunikacija i ponašanje
Često se postavlja pitanje – da li postoje opasne rase pasa? Najčešće se na meti predrasuda nađu pitbullovi, stafordi, dobermani ili rotvajleri. Međutim, istina je da nijedna rasa sama po sebi nije opasna. Pas postaje opasan isključivo zbog uticaja čoveka, lošeg vaspitanja, nebrige i emotivnog stanja svog vlasnika.
Psi su odraz ljudi pored kojih žive. Kada vlasnik ne ume da se nosi sa sopstvenim traumama, strahovima i emotivnim blokadama, pas preuzima ulogu zaštitnika i tada može razviti ponašanja koja deluju opasno ili neuračunljivo.
Da li je pitbull opasan?
Pitbull, kao i svaka druga rasa, može biti nežan, veran i odan ljubimac ako se pravilno odgaja. Nije rasa ta koja nosi opasnost – već način na koji se čovek ophodi prema psu. Pogrešna socijalizacija, agresivni trening ili zanemarivanje dovode do problema u ponašanju.
Psi i emotivna povezanost sa vlasnikom
Psi veoma jasno osećaju emotivno stanje svojih vlasnika. Ako je čovek zarobljen u sopstvenim traumama i problemima, pas to prepoznaje i pokušava da preuzme ulogu zaštitnika. Tada dolazi do neračunljivog ponašanja – lajanja, skakanja, napada ili povlačenja.
U svojoj knjizi „O psima i buđenju“, naglašeno je da postoji priručnik komunikacije između čoveka i psa. Ako vlasnik ne razvije zdravu i jasnu komunikaciju, pas ulazi u emotivnu zamku zajedno sa njim.
Pitbull može biti nežan i veran pas kada ima pravog vlasnika.
Ko je zapravo „opasan“?
Ne postoje opasni psi, već opasni ljudi koji ne znaju kako da rukovode emocijama, odnosima i sopstvenim životima. Kada čovek zanemari sebe i svog psa, ljubimac strada, ali i sam vlasnik prolazi kroz emotivnu nestabilnost.
Ključ mirnog odnosa sa psom
Pitbull ili bilo koja druga rasa nije opasna sama po sebi. Opasno postaje ono što čovek nesvesno prenese na psa – strah, trauma ili agresija. Ključ mirnog i stabilnog psa leži u odgovornom vlasniku, doslednosti i ljubavi. Saznajte i zašto pas grize šape ili nokte.
Preuzmite besplatan priručnik.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 19.10.25. | Komunikacija i ponašanje
Pas oseća ono što mi skrivamo
Iz mog dugogodišnjeg rada sa psima, shvatio sam da epileptični napad kod pasa nikada ne nastaje slučajno. Uvek postoji triger – nešto što aktivira proces u organizmu psa. Kod različitih dijagnoza epilepsije, razlozi su različiti, ali zajednički imenitelj je uvek prisutan: nešto mora da pokrene reakciju.
To može biti hormon, stres, miris, dodir, zvuk ili emocija. Psi su izuzetno povezani sa nama i često su njihova čula „uključena” mnogo jače nego što mislimo. Oni čuju, osećaju i reaguju na ono što se dešava u nama.
Kada u psu vidim reakciju straha ili napetosti, gotovo uvek se ispostavi da je povezana sa emocionalnim stanjem vlasnika – potisnutim besom, tugom ili stidom koji nismo dozvolili sebi da izrazimo.
Moja iskustva iz prakse
O epileptičnim napadima kod pasa napisao sam knjigu, zasnovanu na sopstvenim istraživanjima i primeni sistemskih konstelacija. Tokom rada sa vlasnicima pasa, često su na površinu izlazili duboko potisnuti događaji i emocije – od porodičnih tajni do trauma koje su oblikovale čitav život ljudi.
Pas to oseća. Kada mi nešto skrivamo, potiskujemo ili „kompresujemo”, on to prepoznaje kao promenu u energetskom polju. I tada njegov organizam reaguje. Nije važno da li mi to negiramo ili racionalno objašnjavamo – pas zna i oseća da nešto nije u redu.
U tim situacijama, pas može da „ponese” naše emocionalno breme i reaguje kroz fiziološke procese, među kojima je epileptični napad.
Saša Riess u emisiji „1000 zašto – 4 zato“
Kako nastaje epileptični napad kod pasa
Na fiziološkom nivou, epileptični napad nastaje kada se naruši ravnoteža natrijumovih i kalijumovih jona u mozgu psa. Tada dolazi do prevelike električne aktivnosti u nervnim ćelijama.
To stanje često prate i promene u nervnom sistemu, nadbubrežnoj žlezdi i nivou stresa, jer pas ulazi u stanje „bori se, beži ili se zamrzni”. Kada ne može da pobegne niti da se izbori, njegov mozak „zamrzava” telo – a to je upravo ono što mi vidimo kao napad.
Ono što mnogi ne znaju jeste da taj fiziološki proces uvek ima emocionalni koren. Pas reaguje na našu energiju i na ono što mi nosimo u sebi.
Smirenost i prisustvo vlasnika ključni su tokom napada.
Kada pas živi sa našim tajnama
Psi osećaju ono što mi ne izgovaramo. U radu sa desetinama, pa i stotinama pasa sa epileptičnim napadima, gotovo uvek je postojala neka tajna u porodici – abortus, preljuba, incest, trauma, ili neizgovoreni bol koji je oblikovao dinamiku u domu.
Pas, kao biće koje živi u potpunoj emocionalnoj otvorenosti, ne može da ignoriše ono što mi potiskujemo. On reaguje na to, i ponekad – upravo kroz epileptični napad – pokazuje ono što mi odbijamo da priznamo.
Nažalost, epilepsija kod pasa često postane način da se ta potisnuta emocija „iznese na svetlo”.
Kako pomoći psu tokom napada
Kada dođe do napada, najvažnije je ostati smiren. Ako paničite, vičete ili pokušavate da ga smirite dodirom, samo pogoršavate situaciju. Pas u tom trenutku doživljava preplavljenost stimulansima.
Umesto toga, pokušajte da posmatrate i analizirate šta je moglo da pokrene napad – zvuk, miris, emocija, događaj u kući. Kada otkrijete triger, možete postepeno stvoriti ambijent u kojem pas više neće reagovati na isti način.
Epileptični napad nije kazna ni slučajnost – to je signal. I kada naučimo da ga čitamo, možemo razumeti mnogo više i o sebi i o svom psu.
Ne propustite da pročitate o transgeneracijskim traumama – tragovima prošlosti u nama
Preuzmite besplatan priručnik.
od strane Saša Riess | 19.10.25. | Komunikacija i ponašanje
U emisiji „1000 zašto – 4 zato“ postavljeno je pitanje u vezi straha koji pas ima od naglih pokreta, vetra…
Kada se pas boji vetra, za to uvek postoji razlog. Ponekad se desi da je, dok je bio štene, vetar dunuo i nešto palo na njega. Dakle, pas vrlo često može da napravi poveznicu između takvog događaja i straha, i zato je važno da u „dresuri“ psa naučimo kako da pravilno reaguje.
Pas može da poveže uzrok i posledicu samo ako se reakcija desi u roku od 1,25 sekundi – to su naučnici utvrdili. Dakle, imate samo toliko vremena da psu jasno date do znanja šta je uradio dobro ili loše.
Ako je, na primer, vetar dunuo i nešto palo na njega, on to povezuje kao opasnost. Sledeći put kada dune vetar, on očekuje da će opet nešto da padne. Isto tako, bilo da je u pitanju šok-ogrlica, povodac, cimanje ili nagradica – sve to mora da se desi u tom prozoru od 1,25 sekundi kako bi pas mogao da napravi vezu između uzroka i posledice.
Ako dođete kući i vidite da se pas ukakio, pa ga tada istučete – džabe ste ga tukli. On vas samo gleda i pita se zašto ste ljuti. Ne zna on da je pogrešio, jer se to desilo pre dva sata. Vi ste ga svojim tonom i ponašanjem uveli u stanje straha, a on ne razume zbog čega.
Na taj način stvarate svet u kojem kazna ne samo da nema pozitivne efekte – već ima isključivo loše posledice.
Pas tokom treninga uči kako da poveže uzrok i posledicu u ponašanju.
Prestanite da narušavate psu mir
Preuzmite besplatno priručnik i naučite kako da pravilno komunicirate sa psom. Prestanite da pričate sa njim kada to nije potrebno i posebno izbegavajte da mu prilazite dok spava.
Pas je tada u svom svetu – opušten i miran. Kada mu priđete, vi narušavate njegov unutrašnji mir i to je oblik nepoštovanja. Ako pas spava, nemojte mu prilaziti. Umesto toga, pozovite ga da on dođe do vas. Tada je na njemu da odluči da li želi interakciju.
Ako ne dođe – razumite da mu se u tom trenutku jednostavno ne igra. Na taj način gradite uzajamno poštovanje, a ono je osnova svakog stabilnog odnosa između čoveka i psa.
Psi znaju „priručnik“ i primenjuju ga svakog dana. Na nama je da ga naučimo.
Fiziološki uzroci ponašanja kod pasa
Kada bi se uradila HTM analiza, verovatno bi se pokazalo da je:
- natrijum povišen,
- bakar može biti visok,
- magnezijum nizak,
- kalcijum povećan.
To su sve faktori koji ukazuju na fiziološke promene u organizmu psa, i bez njih se ponašanje ne može potpuno razumeti.
Fiziološka promena je uvek primarni razlog zbog kog se određeno ponašanje ispoljava kao posledica. Dakle, ponašanje nije „problem“ – ono je odgovor organizma na spoljašnji uticaj, stres ili promenu u ravnoteži minerala.
Ne propustite da pročitate o transgeneracijskim traumama – tragovima prošlosti u nama
od strane Saša Riess | 18.10.25. | Komunikacija i ponašanje
U emisiji „1000 zašto – 4 zato“ postavljeno je pitanje o psima koji se plaše vožnje kolima. Jedna vlasnica je ispričala da je probala sve – da psa drži u rukama, da ga veže pojasom na zadnjem sedištu, da ga stavi u transporter… ali ništa nije pomoglo.
Takav strah nije redak. Naprotiv, često se javlja kod pasa koji nemaju poverenje u to da ih vlasnik može zaštititi. Oni ne veruju da ste vi „vođa čopora“ koji kontroliše situaciju, pa zato automobil doživljavaju kao opasno mesto.
Vožnja kolima počinje kod kuće – u odnosu, ne u autu
Kada pas pokazuje strah od vožnje, rešenje nije u transporteru, pojasevima ili maženju tokom puta. Rešenje je u odnosu. Taj odnos se ne gradi u kolima, nego kod kuće.
Tehnički posmatrano, dok vozite psa, ne treba da puno pričate, da ga mazite ili držite u rukama. Sve to psu samo potvrđuje da postoji razlog za strah. Na taj način vi zapravo podržavate njegovo anksiozno ponašanje, iako vam je namera da ga utešite.
Umesto toga, potrebno je da svojim ponašanjem pokažete mir, sigurnost i granice. Pas reaguje na vaše stanje, ne na vaše reči.
Prvi korak: preuzmite priručnik i počnite od sebe
Prva stvar koju savetujem svakom vlasniku jeste da preuzme besplatan priručnik. On nije samo vodič za trening, već način da razumete kako pas vidi svet.
Pas ne razume kaznu, ne razume objašnjenja, ali odlično razume energiju i ton.
Drugi korak: vežbanje u kolima bez priče i muzike
Kada želite da psa postepeno naviknete na automobil, uradite sledeće:
obucite ga u nešto što je malo tesnije – ako nosi veličinu 3, uzmite veličinu 2. Važno je da ga steže oko grudi jer to stimulira vagus nerv, koji ima umirujući efekat.
Zatim ga smestite na zadnje sedište i bez ikakvih reči i kontakta očima – svaki put kada pokuša da vam priđe, nežno ga rukom vratite nazad. Bez priče, bez pogleda, bez emocije.
U kolima ne treba da bude muzike, niti razgovora. Samo tišina i vaša stabilna energija. Na taj način pas uči da je automobil neutralno mesto, a ne prostor stresa i tenzije.
Vežbanje poverenja između psa i vlasnika počinje kod kuće.
Treći korak: ponavljanje i poverenje
Ponavljajte ovu rutinu nekoliko puta nedeljno, bez vožnje u početku. Kada pas počne da se ponaša smirenije, tek tada ga možete kratko provozati – najpre par minuta, zatim postepeno duže.
Pas mora da oseti da je vožnja sigurna, a da ste vi mirni i prisutni.
Miran pas – miran vozač
Pas koji se plaši vožnje kolima ne traži luksuz, već sigurnost. Kada mu pokažete da vi kontrolišete situaciju, da ne paničite, da ne preterujete u emocijama – pas će početi da veruje.
Strah se ne leči rečima ni silom, već energetskom stabilnošću i doslednošću. Kada naučimo da budemo mirni, naši psi to odmah prepoznaju i prate.
Ne propustite da pročitate o transgeneracijskim traumama – tragovima prošlosti u nama
od strane Saša Riess | 15.10.25. | Ishrana, Komunikacija i ponašanje
Mnogi vlasnici se zbune kada njihov pas odbija hranu iz činije. Često pomisle da ljubimac nije gladan ili da mu nešto fali, ali moje iskustvo pokazuje da uzrok može biti mnogo jednostavniji. Evo kako sam ja rešio ovaj problem i šta savetujem svakom vlasniku pasa.
Kada pas odbija da jede iz činije
Dešavalo mi se da pas neće ni da priđe činiji, a kamoli da jede iz nje. Najčešći razlog je što se plaši zvuka, naročito ako je činija metalna i zvecka dok je pomera. Zato je prvi korak da probate da zamenite činiju – plastična ili keramička su tiše i psima deluju sigurnije.
Ritual hranjenja je ključ
Ono što je meni promenilo odnos prema hranjenju jeste ritual. Pas mora da shvati da hrana dolazi od vas, kao prirodnog vođe čopora. Ja sam sebi pripremao nešto jednostavno – parče jabuke, malo hleba, kockicu čokolade (za sebe, naravno, nikako za psa). Kada ja zagrizem, pas odmah oseti mirise, vidi da je obrok počeo i njegovi instinkti se pokreću.
Nakon toga, spuštam njegovu hranu. On tada doživljava da sam mu ja prepustio ostatak svog obroka, što je prirodan proces u psećem svetu. Upravo tako se gradi autoritet i sigurnost.
Strpljenje pre hranjenja deo je rituala kojim pas prihvata autoritet vlasnika.
Doslednost u hranjenju psa
Ako pas odbije hranu, ja je odmah sklanjam. Nema nagovaranja, nema „ajde probaj još malo“ i nema zamene za nešto drugo. Ja odlučujem kada će jesti, šta će jesti i koliko će jesti. Pas to vrlo brzo nauči i prihvati, jer shvata da je ritam hranjenja deo hijerarhije u čoporu.
Moja poruka vlasnicima
Ako vaš pas odbija hranu iz činije, ne brinite odmah – uzrok je najčešće trivijalan i lako rešiv. Promenite činiju, uvedite ritual hranjenja i budite dosledni. Psi obožavaju strukturu i rutinu, a kada osete da ste vi taj koji vodi proces, vrlo brzo će pojesti sve iz činije, bez pogovora.
Napomena: Uvek koristite keramičke bele činije bez bilo kakavih sličica i boja.
Ponašanje vašeg psa je njihov jezik. Ako vas zbunjuje njihovo ponašanje, vreme je da ga razumete i uspostavite vezu. Preuzmite besplatni priručnik Tajni Komunikacije, sveobuhvatni vodič zasnovan na više od tri decenije iskustva, istraživanja i ljubavi prema našim psićima.
od strane Saša Riess | 13.10.25. | Komunikacija i ponašanje
Kada vlasnici primete da njihov pas stalno liže njušku, obično me pitaju da li je to normalno ponašanje ili znak da nešto nije u redu. Moj odgovor je – zavisi od šire slike. Lizanje njuške može biti potpuno bezazleno, ali isto tako može ukazivati na alergije, iritacije ili ozbiljnije zdravstvene probleme.
Osetljivost psećeg nosa
Psi imaju neverovatno razvijen njuh. Njihov nos je i do 200 puta osetljiviji od našeg, što znači da sve ono što mi jedva primetimo, oni osećaju daleko intenzivnije.
Mirisi u kući kao uzrok
Ako u svom domu koristite mirisne sveće, osveživače vazduha ili sredstva za čišćenje sa jakim mirisom, postoji mogućnost da upravo to smeta vašem psu. Lično sam primetio da mnogi psi reaguju lizanje njuške upravo kada su izloženi takvim mirisima. Zato vlasnicima savetujem da u prisustvu psa koriste što blaže proizvode – idealno bez mirisa.
Alergije kod pasa
Kako prepoznati alergiju?
Alergije su čest razlog zašto pas stalno liže njušku. Ako pas pored toga kija, češe se, gricka šape ili pokazuje znake nervoze, vrlo je verovatno da se radi o alergijskoj reakciji.
- Najčešći alergeni
- Polen i prašina
- Hemikalije i mirisi u kući
- Određene namirnice u ishrani
Moj savet je da obratite pažnju na promene u okolini ili ishrani koje su se desile pre nego što je pas počeo da pokazuje ovakvo ponašanje.
Paraziti i izrasline
Pored alergija, uzrok lizanja njuške mogu da budu i paraziti. Postoje slučajevi kada se larve nastane u nosnoj šupljini i izazivaju osećaj nelagodnosti. Takođe, moguće su i izrasline ili polipi koji smetaju psu i izazivaju trljanje i lizanje njuške.
Ne propustite da se zabavite uz horoskop za pse.
Posmatranje psa otkriva važne signale o njegovom zdravlju
Kada treba posetiti veterinara?
Ako primetite da pas ovo ponašanje ponavlja svakodnevno, posebno uz druge simptome (češanje, kijanje, gubitak apetita), savetujem da što pre posetite veterinara. Samo pregled može da otkloni sumnju i da precizno odredi uzrok.
Posmatrajte širu sliku
Ako pas povremeno liže njušku – nema razloga za brigu. Ali ako to radi stalno, onda je to signal da treba obratiti pažnju. Moj pristup je uvek isti: posmatram širu sliku, eliminišem moguće uzroke u kući i, kada je potrebno, upućujem vlasnika veterinaru.
Psi nam kroz ovakva ponašanja jasno pokazuju da nešto osećaju. Na nama je da ih razumemo i reagujemo na vreme.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
