od strane Saša Riess | 05.06.26. | Komunikacija i ponašanje
Kako nas istraživanje prirode i biologije približava razumevanju naših ljubimaca
Kada posmatramo prirodu, teško je ne primetiti jednu fascinantnu činjenicu. Bez obzira da li govorimo o vuku u šumi, orlu na planinskim vrhovima, delfinu u okeanu ili mravu u zemlji, svako živo biće deluje kao da tačno zna gde pripada. Njegovo telo, nervni sistem pasa ili bilo koje druge vrste, ponašanje i način života razvijali su se milionima godina u skladu sa okruženjem u kojem živi. Priroda nije stvarala savršena bića. Stvarala je bića sposobna da se prilagode.
Sa druge strane: čovek. Jedino biće koje nije moralo da se prilagođava svetu oko sebe, već je dobilo sposobnost da svet prilagođava sebi.
Čovek može da gradi gradove usred pustinja, da osvetli noć kao da je dan, da promeni tokove reka, kontroliše temperaturu prostora u kojem živi i proizvodi hranu hiljadama kilometara daleko od mesta gde je nastala. Nijedna druga vrsta na planeti nema takvu moć. Međutim, upravo tu počinje jedan od najvećih paradoksa prirode.
Što je čovek više ovladao okruženjem, kao da je sve manje uspevao da ovlada samim sobom.
Nikada u istoriji nismo imali više udobnosti.
Nikada više izbora.
Nikada više mogućnosti da odlučujemo gde ćemo živeti, šta ćemo jesti, sa kim ćemo graditi odnose i kako ćemo organizovati svoj život.
Istovremeno, nikada nije bilo više anksioznosti, hroničnog umora, poremećaja spavanja, emocionalne iscrpljenosti i osećaja unutrašnje nestabilnosti. Kao da smo osvojili spoljašnji svet, a izgubili vezu sa unutrašnjim.
Možda zvuči provokativno, ali ponekad izgleda da je čovek jedina vrsta koja sistematski stvara uslove koji umanjuju kvalitet sopstvenog života.
Pri tome ne govorim samo o ratovima, zagađenju ili društvenim sukobima.
Govorim o svakodnevnim odlukama. O načinu na koji jedemo, spavamo, radimo, gradimo odnose i organizujemo svoje okruženje. Imamo slobodu da biramo, ali veoma često biramo ono što nas udaljava od ravnoteže.
U svom sunovratu čovek sa sobom povlači i sve one koje voli: svoju porodicu, svoju decu i životinje sa kojima deli život. Zbog toga ovo nije samo priča o čoveku. Ovo je i priča o psu.
Mnogi problemi koje pripisujemo psima zapravo su posledica okruženja koje smo stvorili.
Kako moderna civilizacija opterećuje nervni sistem pasa
Tokom većeg dela svoje istorije pas je živeo u svetu koji je bio relativno predvidiv.
Smene dana i noći bile su jasne. Mirisi su dolazili iz prirode.
Zvuci su uglavnom imali značenje povezano sa opstankom.
Njegov biološki sklop razvijao se u okruženju koje je bilo daleko jednostavnije od sveta u kojem danas živimo.
Savremeni pas, međutim, više ne živi u prirodi. Kao što smo ranije pisali, mineralna ravnoteža u telu direktno zavisi od prirode, ali savremeni pas više ne živi u njoj. On živi u ljudskoj civilizaciji.
Živi okružen saobraćajem, ekranima, veštačkom rasvetom, bukom, hemikalijama, neprekidnim promenama rasporeda i ogromnom količinom stimulacije koju njegov nervni sistem psa mora svakodnevno da obradi.
Ironično, mnogi problemi koje danas pripisujemo psima možda nisu nastali u njima.
Možda su nastali u okruženju koje smo stvorili.
Često govorimo o anksioznim psima, reaktivnim psima ili preosetljivim psima. Mnogo ređe postavljamo pitanje da li je moguće da se nervni sistem psa jednostavno pokušava prilagoditi uslovima života koje nijedna generacija pre njega nije poznavala.
Da bismo razumeli zašto je to važno, moramo se vratiti jednom od najvažnijih principa biologije. Homeostazi. Jer kada je u pitanju nervni sistem pasa, homeostaza predstavlja ključ opstanka i unutrašnjeg mira u ovom haotičnom svetu.
A o tome čitamo se u sledećoj kolumnu.
Hvala vam, čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku OVDE
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 04.06.26. | Komunikacija i ponašanje
Kada psi žive u konstantno anksioznom i napetom okruženju, njihovo telo počinje da šalje jasne fizičke signale. Oni postaju uznemireni, ubrzano dišu, teško podnose vlagu i pokazuju opštu nelagodu.
Ono što mnogi vlasnici ne povezuju jeste da su pojačane suze i stres kod pasa u direktnoj biološkoj vezi. Stalna izloženost stresnim okolnostima menja unutrašnju hemiju organizma, a oči postaju ogledalo tog opterećenja.
Biološka veza: Kako jetra i porfirin stvaraju tamne fleke?
Ako posmatramo problem čisto biološki, u pozadini se odvija metabolizam crvenih krvnih zrnaca i rad jetre. Kada je organizam preopterećen, dolazi do prevelikog lučenja ili nedovoljnog izlučivanja porfirina – jedinjenja koje boji dlaku oko očiju u prepoznatljivu crvenkasto-braon boju.
Svaki put kada se pojavi ovaj problem dekompozicije, mi se zapravo vraćamo na priču o jetri i neophodnom procesu detoksikacije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, imunitet mora da pruži podršku celom telu.
Odbrana na dva fronta: Kako pomoći psu koji „plače“?
Kada su u pitanju suze i stres kod pasa, imunitet i oporavak deluju na dva različita fronta. Prvi front obuhvata holističku podršku organizmu kroz homeopatiju, čajeve i adekvatno čišćenje jetre kako bi se neutralisali toksini.
Uklanjanje stresnih okolnosti je prvi korak ka čistim očima i zdravoj jetri.
Drugi front je onaj na koji vi, kao vlasnik, možete da reagujete odmah. To je rad na uklanjanju stresnih okolnosti iz okruženja psa. Uz stručne smernice i promenu svesti, možete uspešno smiriti organizam svog ljubimca i rešiti problem iz korena.
Tekstove možete čitati i na engleskom jeziku OVDE
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Preporučeno za vas:
Šta vaš pas stvarno jede: Između industrije i iskrene brige
Norveška je zakonom zabranila rutinsku sterilizaciju i kastraciju zdravih pasa
Protokol za paraanalne žlezde
od strane Saša Riess | 28.05.26. | Komunikacija i ponašanje
Kada se suočite sa problemom da pas odjednom počne da piški po kući, prva i najvažnija stvar jeste da odmah eliminišete zdravstvene uzroke. Pre nego što uopšte pomislite na promenu ponašanja, odvedite psa na analizu krvi i proveru urinarnih kanala.
Nemojte tražiti od psa da izdrži nešto što njegovo telo fizički ne može da podnese. Ako pas ima upalu bešike, a vi ga uz to hranite granulama, on će piti vodu bez prestanka. Bubrezi postaju preopterećeni, organizam je u stalnom stresu i životinja jednostavno mora da urinira svakih sat vremena.
Zašto kažnjavanje pasa nikada nije rešenje?
Kada vlasnici zateknu baricu u kući, prva reakcija je često ljutnja. Međutim, kažnjavanje pasa u svesnoj komunikaciji uopšte ne postoji. Vikom, grdnjom ili fizičkom kaznom nećete rešiti problem; samo ćete stvoriti preplašenog psa koji će sledeći put piškiti sakriven iza fotelje.
Ako je u pitanju zdravstveni problem, kazna je direktno mučenje bolesne životinje. Ako je u pitanju ponašanje, kazna samo produbljuje nerazumevanje između vas. U komunikaciji sa psom nema mesta agresiji – postoji samo postavljanje jasnih granica kroz mir i energiju.
Moć smirene separacije
Umesto vike i kazne, jedini ispravan i efikasan alat jeste privremeno odvajanje (separacija). Kada pas uradi nešto sa čim se vi apsolutno ne slažete, vaša dužnost je da ostanete potpuno mirni i neutralni. Bez vike, bez maženja i bez emotivnih govora – smireno uzmite psa i odvedite ga u drugu prostoriju na kratko vreme.
Mirno odvajanje u drugu prostoriju govori psu više od bilo kakve vike.
Ova izolacija mu šalje jasnu poruku da je svojim ponašanjem prekinuo kontakt sa vama. Kada shvatite da kažnjavanje pasa samo ruši poverenje, počećete da posmatrate svaku baricu kao signal da vašem prijatelju treba pomoć, a ne vaša ljutnja.
Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Preporučeno za vas:
od strane Saša Riess | 27.05.26. | Komunikacija i ponašanje
Kada se pomene homeopatija, ljudi često pomisle na male šećerne kuglice ili kapi vode, pitajući se kako nešto tako jednostavno može imati isceliteljsku moć. Odgovor na pitanje kako radi homeopatija leži u fizici, informaciji i frekvencijama. Pomoću specijalnih aparata, u bazu od šećera ili vode utiskuje se tačna frekvencija određene biljke ili prirodnog elementa, imitirana direktno iz prirode. Kada vaš pas uzme tu kuglicu ili popije kap te vode, on u svoj organizam ne unosi hemiju, već čistu informaciju koja podstiče telo da prepozna i samo eliminiše uzrok bolesti.
Princip sličnosti: Mikro-doze koje isceljuju
Homeopatija se oslanja na drevni prirodni zakon da se „slično leči sličnim“. Određene biljke ili supstance koje u velikim količinama mogu izazvati simptome bolesti, u homeopatskim, ekstremno razblaženim dozama imaju potpuno suprotan efekat – one postaju lekovite. Unosom te minimalne, precizne frekvencije, imuni sistem psa dobija jasan signal kako da se aktivira i vrati u ravnotežu. Zato je ovo prirodno lečenje potpuno bezbedno, bez toksičnih nuspojava i hemijskog opterećenja za jetru i bubrege vašeg ljubimca.
Aktivna saradnja sa stručnjacima za maksimalan rezultat
Svaki holistički protokol koji kreiramo za pse uvek sadrži i istraživanje o preporučenim homeopatskim preparatima. To radimo sa ciljem da vas pripremimo za svestan i aktivan razgovor sa stručnjacima. Kroz detaljan intervju koji vodi homeopata vašeg psa, vi mu prenosite specifičnu dinamiku ponašanja, navika i emocija vašeg ljubimca. Na osnovu tih detalja, homeopata može mnogo preciznije da odredi pravu ustavnu terapiju. Razumevanje toga kako radi homeopatija omogućava nam da sa ponosom pokrenemo čitavu dinamiku harmonije u telu naših najboljih prijatelja.
Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 26.05.26. | Komunikacija i ponašanje
Odlazak kućnog ljubimca je verovatno najteže iskustvo kroz koje jedan vlasnik može proći. Često svedočimo situacijama gde psi mesecima pate, telo im se raspada, a vlasnici očajavaju govoreći: „Umiram i ja sa njim, ne mogu više da izdržim ovo“. Ono što u tim trenucima ne shvatamo jeste da nas naši psi duboko osećaju. Oni ostaju zarobljeni u svojoj patnji jer osećaju naš strah i našu nesposobnost da nastavimo dalje bez njih. Tek kada osete da smo sposobni da preživimo, oni dobijaju slobodu da odu u miru.
Rečenice koje donose mir i oslobođenje
Kada nastupi ovaj bolan trenutak, postoje reči koje treba da izgovorite svom psu – ne nužno naglas, već duboko iz srca. Pogledajte ga i recite mu: „Moj dragi prijatelju, ja mogu da nastavim svoj put i bez tebe. Ako je tvoje vreme došlo, molim te, idi u ljubavi. Vidrećemo se ponovo kada dođe moj čas. Ni ja ne mogu izbeći odlazak, on dolazi, i svakim danom sam ti sve bliži. Ali moje vreme na ovom svetu još uvek traje.“ Ova svesna dozvola je najplemenitiji dar koji mu možete pružiti.
Odlazak u miru je konačni čin zahvalnosti za vernost.
Snaga iskrenog opraštanja iz srca
Često se dešava da vlasnici koji su smogli snage da ovo urade iskreno, iz dubine duše, dožive neverovatne trenutke. Nakon što psu daju slobodu i oslobode ga tereta brige o njihovom bolu, pas odjednom dobije neku čudnu, poslednju snagu. Dođe, poslednji put dotakne svakog člana porodice svojom njuškom koliko god može da podigne glavu, pozdravi se, legne i zaspi u miru. Odlazak kućnog ljubimca ne mora biti prožet agonijom; on može postati svestan, dostojanstven prelazak ispunjen čistom, oslobađajućom zahvalnošću za vreme koje ste proveli zajedno.
Sasha Riess Bliss GRATITUDE je idealan VITAMINSKI DODATAK HRANI za starije pse koji se preporučuje uz redovnu ishranu Seniora – starijih pasa (od 7 godine starosti).
Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
od strane Saša Riess | 25.05.26. | Komunikacija i ponašanje
Svaki kontakt koji ostvarujemo sa svojim ljubimcem može se svrstati u specifične, svakodnevne ceremonije. Kada bolje razmislite, postoje ključni rituali u životu psa koje konstantno ponavljamo: hranjenje, izlazak i ulazak u kuću (spajanje i razdvajanje), šetnja i igra.
Sa psom zapravo ne možete raditi ništa izvan ovih okvira. Ono što pravi suštinsku razliku između stabilnog i balansiranog ljubimca i onog koji pokazuje probleme u ponašanju jeste način na koji spajamo te rituale i kako se krećemo iz jednog u drugi.
Kako povezujemo svesne trenutke?
Kada završimo hranjenje, šta radimo sledeće? Da li psa odmah vodimo napolje i na koji način to činimo?
Ključ je u tome kako povezujemo ritual hranjenja, ritual šetnje, ritual igre, kao i rituale spajanja i razdvajanja. Svaki put kada smo sa psom, mi se nalazimo unutar nekog od ovih procesa.
Dinamika i energija koju unosite u te prelaze direktno kreiraju svest vašeg psa i njegovu percepciju sveta koji ga okružuje.
Šetnja nije samo izlazak napolje, to je ceremonija povezivanja.
Zamka komfora i žurbe
Često čujemo vlasnike kako govore: „Teško mi je“, „Ne mogu“ ili „Ovo nije lako“. Međutim, istina je potpuno drugačija. Problem ne leži u tome što je briga o ljubimcu naporna, već u tome što čovek, usled sopstvenog konformizma i brzog tempa života, ne poštuje zakone prirode. Kada smo u žurbi, pa psu spustimo činiju u trku, bez kontakta očima i bez prisutnosti, ovi ključni rituali u životu psa gube svoj smisao. Pas oseća našu odsutnost, što unosi nemir u njegovu svakodnevicu.
Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony i počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Preporučeno za vas:
