Gvozdena ruka vaspitanja: Da li električne ogrlice zapravo lome pse?

Mnogi veruju da su električne ogrlice za pse samo bezazlen podsetnik, ali istina je da nasilje koje se ne doživljava kao nasilje postaje nevidljivo, a ono što je nevidljivo najdublje ulazi u telo.

„Stavi mu tu ogrlicu“.

„Samo da ga malo podseti gde mu je mesto“.

„To ništa ne boli.. Mislim, malo samo al ništa strašno“.

„I mene su tukli pa sam ispao normalan.“

Ove rečenice se danas izgovaraju mirno, gotovo nežno. Bez povišenog tona, bez drame, često uz osmeh i uverenje da se radi o odgovornosti, disciplini i brizi. Izgovaraju ih jednako roditelji, treneri, vlasnici pasa koji veruju da je bol mali, kontrolisan i opravdan, a da je rezultat red, poslušnost i stabilnost. Upravo zato su opasne.

Mali bol i električne ogrlice: Duboke posledice po nervni sistem

Kada govorimo o električnoj ogrlici, o „malom peckanju“, ne govorimo o tehnologiji. Govorimo o jednom vrlo starom obrascu ljudskog ponašanja. Govorimo o gvozdenoj ruci. O ideji da je bol legitiman alat vaspitanja. Da je strah kraći put do reda. Da je potiskivanje emocija znak snage. Taj obrazac nije nastao sa psima. Psi su samo poslednji koji ga nose.

Bol, bez obzira na jačinu, ne deluje na nivou razuma. Nervni sistem ne meri milivolte, ne pravi moralne procene i ne razume dobru nameru. On reaguje binarno: Bezbedno ili nebezbedno. Kada električni impuls prođe kroz telo psa, mozak ne registruje poruku tipa „ovo ponašanje nije poželjno“. Registruje prekid bezbednosti. U tom trenutku aktivira se amigdala, centar za preživljavanje, a čitav organizam prelazi u stanje alarma.

Zlatna pasta za pse: Prirodni recept za zdravlje vašeg ljubimca

Da li psi i deca reaguju na ono što radimo?

Spolja savršeno miran pas, iznutra tihi alarm. Telo uvek pamti ono što um pokušava da opravda.

Kad disciplina boli: Paralela između dece i pasa

Isto se dešava i sa decom odgajanom gvozdenom rukom. Dete koje je udareno, posramljeno ili ućutkano ne postaje disciplinovano. Ono postaje oprezno. Uči da sakrije impuls, da potisne emociju, da ne pokazuje ono što bi moglo izazvati kaznu. Spolja izgleda „dobro vaspitano“. Iznutra, nervni sistem ostaje u stanju hronične pripravnosti.

Nasilje ne prestaje kada se ponašanje zaustavi. Ono se samo premesti. Ako ne sme da se ispolji kroz ponašanje, ono se ispoljava kroz telo. Fraza „mene su tukli i ništa mi ne fali“ često se izgovara kao dokaz otpornosti. Međutim, neurobiologija govori drugačije. Dete koje nije smelo da se brani, da vrišti ili da pobegne, ostaje sa zarobljenom energijom koja se skladišti u nervnom sistemu.

Kušingova bolest i hronični stres kod pasa

Kod pasa danas vidimo isti obrazac. Nikada ranije nije bilo toliko „dresiranih“ i „mirnih“ pasa koji istovremeno pate od hroničnih bolesti. Kušingova bolest, poremećaji nadbubrežne žlezde i problemi sa imunitetom sve su češći kod pasa koji žive u naizgled sigurnim uslovima.

Hormon stresa, kortizol, nije izolovan problem. On je odgovor na dugotrajno stanje unutrašnje napetosti. Pas koji ne sme da reaguje živi u konstantnoj adaptaciji. Njegovo telo ne dobija signal da je opasnost prošla. Nadbubrežne žlezde rade bez prestanka. Električne ogrlice za pse postaju simbol tog procesa. Nije problem u jednom impulsu, već u poruci: Sigurnost je uslovljena poslušnošću.

Psi kao ogledalo naše potisnute emocije

Zato ova tema izaziva toliko otpora. Ako priznamo da „malo peckanje“ ima posledice, moramo se suočiti sa sopstvenim iskustvima i cenom koju smo platili da bismo bili „dobri“. Psi su danas ogledalo tog procesa. Njihova tela govore umesto njih.

Pravo pitanje nije da li električna ogrlica boli. Pravo pitanje je šta učimo biće koje voli kada mu pokažemo da se bol koristi kao podsetnik na mesto. Možda nas psi danas ne pozivaju da budemo mekši, već svesniji. Jer telo, bilo pseće ili ljudsko, uvek pamti ono što um pokušava da opravda.

Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus

Ne propustite besplatan priručnik  koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.

Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony