Kako jedna rečenica može da promeni ceo život deteta

Reč koja je postala rana

Jedna pogrešna rečenica — izgovorena bez loše namere — može ostaviti trag koji traje čitav život.
Ovo je priča o Luki, dečaku koji je izgubio poverenje u školu i u odrasle, nakon što ga je učitelj javno nazvao „falsifikatorom“.

Kako je sve počelo

Luka je bio u osnovnoj školi kada se dogodio trenutak koji je zauvek promenio njegov pogled na školu i autoritet.

Donio je opravdanje od lekara na kojem je pisalo „laringitis“ — upala grla. Kada ga je učitelj pred celim razredom pitao:

„A kako si sada?“

Luka je odgovorio:

„Dobro, stomak me više ne boli.“

Učitelj se nasmejao i rekao:

„Kako onda na tom opravdanju piše upala grla, ako te je boleo stomak? Ti si jedan mali falsifikator! Ali dobro si to uradio, izgleda kao pravi doktorov rukopis.“

„Jedna rečenica može zauvek promeniti način na koji dete vidi svet“ — Saša Riess

Trenutak koji je sve promenio

Luka je tog učitelja mnogo voleo.
Te reči su za njega bile ogroman šok — osećaj izdaje od čoveka kome je beskrajno verovao.
Zatvorio se u sebe. Postao dete koje se više ne javlja, koje ne traži pažnju i koje se boji da pogreši.

Jedna jedina rečenica — izrečena olako — obeležila je njegovo detinjstvo i način na koji doživljava školu, poverenje i autoritet.

Koliko su naše reči teške

Reči odraslih imaju moć da podignu ili slome dete. Jedna nepažnja može da ostavi trag dublji od svake ocene.

Više o tome kako se takvi obrasci prenose kroz generacije pročitajte u tekstu „Transgeneracijska trauma – tragovi prošlosti u nama“

Kada sledeći put budemo želeli da „popravimo“ dete rečima, setimo se da ono čuje mnogo više nego što mislimo.

Svako dete pamti ton, izraz i rečenicu.

Ponekad je dovoljno jedno „verujem ti“ da zaleči ono što je nekada neko nehotice povredio.

Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony