„Svi su protiv mene. Sada imam samo ovog psa, dajem mu sve u životu. Moj dom je pun ljubavi.“ Ove rečenice često zvuče plemenito, ali iza njih se neretko krije mračna istina: pas postaje žrtva nečije potrebe da se oseća važnim. U takvoj konstelaciji, odnos čoveka i psa prestaje da bude partnerstvo i postaje emocionalno zatočeništvo.
Spasitelj ili tamničar?
Neki ljudi imaju patološku potrebu da budu spasioci. Žele da se osećaju velikim, bitnim i nezamenljivim. Pas im služi kao dokaz te veličine. „Vidiš li koliko te volim? Sve je ovo zbog tebe, nigde ne idem zbog tebe, sve sam uradio samo zbog tebe!“ – to nije ljubav, to je nametanje osećaja duga biću koje ne može da odgovori.
Kada se čitav svet vlasnika svede na „samo ti, ti i ti“, pas prestaje da bude pas i postaje instrument za popunjavanje emotivnih rupa. Ta opsesivna fokusiranost stvara nepodnošljiv pritisak pod kojim pas fizički i psihički propada.
Nevidljivi neprijatelji u stanu: Kako tehnologija menja biologiju vašeg psa?
Homeopatija za probleme sa kostima i kolagenom kod pasa – prirodna podrška zglobovima i pokretljivosti
Zdrav odnos podrazumeva slobodu, a ne emocionalno ucenjivanje ljubimca.
Trenutak panike i poziv na buđenje
U kom trenutku panika postaje tolika da moramo „prevariti“ čoveka kako bismo mu spasili život – i život njegovog psa? Odnos čoveka i psa je ovde duboko narušen jer vlasnik, u svojoj zaslepljenosti sopstvenom ulogom žrtve i spasioca, više ne vidi stvarnost.
Pas koji živi u ovakvom ambijentu je talac. On plaća cenu vlasnikove nesposobnosti da se suoči sa svetom van te „prelepe kuće pune ljubavi“ koja je zapravo kavez. Spasiti psa u ovakvoj situaciji često znači prvo osvestiti vlasnika o destruktivnosti njegove „ljubavi“. Jer prava ljubav oslobađa, a ova o kojoj pričamo – guši.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony