Reaktivnost kod pasa: Pas nije agresivan već preopterećen

Epidemija anksioznosti i reaktivnosti kod pasa

Već više od dvadeset i pet godina govorim isto. Ne kao upozorenje koje dolazi spolja, nego kao nešto što svakodnevno gledam u radu sa psima i njihovim vlasnicima. I svaki put mi dolaze sa istom rečenicom, izgovorenom gotovo identično, kao da postoji neka kolektivna skripta: “Ali moj pas nikada nikoga nije ujeo, ne znam šta mu je bilo.” U toj rečenici nalazi se sve. Strah, zbunjenost, ali i potpuno pogrešno razumevanje onoga što se zapravo dešava.

Jer pas ne mora da ujede da bi bio u problemu. Ujed je kraj, završna tačka procesa koji je dugo trajao. Ono što dolazi pre toga, ono što danas zovemo reaktivnost kod pasa, to je zapravo jezik. Pas pokušava da kaže da više ne može da izdrži. Da je previše. Da je sistem preopterećen. Lajanje, trzanje, napetost, nemogućnost da se smiri, preterana uzbuđenost ili nagli strah, to nisu “problemi u ponašanju”. To su signali.

Ali mi ne živimo u svetu signala. Mi živimo u svetu očekivanja.

Zašto nastaje reaktivnost kod pasa u modernom svetu?

Očekujemo da pas bude miran, socijalan, stabilan, da se uklopi u naš život, naš tempo, naš haos. I kada to ne može, mi kažemo da je pas problem. Retko se zapitamo kakav je svet koji smo mu dali. Jer današnji pas ne živi prirodan život. On živi život koji nikada u istoriji nije postojao. Konstantna stimulacija, buka, saobraćaj, kontakt sa desetinama pasa i ljudi, nedostatak tišine, nedostatak prostora za povlačenje. Čak ni dom više nije mesto mira. Ljudi su ubrzani, pod stresom, u konfliktima, u mislima koje ne prestaju. Pas to ne razume racionalno, ali ga njegovo telo registruje.

I tu počinje ono što danas zovemo epidemijom. Ne epidemijom agresije, nego epidemijom preopterećenih i reaktivnih nervnih sistema.

Reaktivnost kod pasa nije slučajan incident; pas ne reaguje na situaciju, već na stanje sistema u kojem živi. A taj sistem je sastavljen od mnogo više od onoga što mi želimo da vidimo. Nije samo šetnja, nije samo trening, nije samo komanda. To je spoj našeg ponašanja, hrane koju pas unosi, načina na koji ga dodirujemo i radimo sa njegovim telom, i možda najdublje od svega, načina na koji ga doživljavamo.

Jer ono što danas retko povezujemo, a zapravo je srž problema, jeste formula u kojoj živimo. Ponašanje vlasnika, nutricionizam, Dog Grooming i antropomorfizam. Četiri elementa koji, kada se spoje bez razumevanja reda, stvaraju haos koji posle pokušavamo da rešimo treningom.

Hranite psa najskupljom hranom, a on i dalje boluje?

Lepše je i lakše sa psima: Kako nas ljubimci vraćaju sopstvenoj snazi?

Reaktivnost kod pasa je jezik kojim nam pas govori da mu je sistem preopterećen.

Četiri stuba koja utiču na reaktivnost

Vlasnik koji je ubrzan, rasejan, nesiguran u granicama, često nesvesno stvara nepredvidiv prostor za psa. Pas tada pokušava da pronađe stabilnost, ali nema alat za to. Njegovo telo ulazi u stalnu pripravnost. I onda se pitamo zašto se javlja reaktivnost kod pasa na drugog psa, na zvuk ili na pokret. Ne reaguje on na to. Reaguje na stanje u kojem već jeste.

Istovremeno, taj pas jede hranu koja često nema veze sa njegovom biološkom potrebom. Hranu koja remeti hormone, utiče na nervni sistem, podiže unutrašnji nivo uzbune. Telo koje nije u balansu ne može da bude mirno. Zatim dolazi nega. Nega krzna, koji je u većini slučajeva sveden na estetiku i brzinu. Dodir koji bi trebalo da reguliše nervni sistem često postaje izvor dodatnog stresa. Pas pamti. Sledeći put reaguje ranije. I opet kažemo da je pas težak.

Dok verujemo da psu činimo dobro, kupamo ga mirisnim šamponima punim eteričnih ulja, ne razumejući da te supstance ne ostaju samo na dlaci, već ulaze u organizam kroz kožu, završavaju u jetri i bubrezima gde se vremenom nagomilavaju, pa nam onda bude čudno kada pas “iznenada” oboli, a zapravo je telo dugo pokušavalo da izdrži ono što mu svakodnevno dajemo.

Pripremite psa za zdravu hranu: Kako izbeći strah od detoksikacije?

Pas koji ne laže: Kako je naskakanje razotkrilo bračnu aferu

Sasha Riess formula

I na kraju, možda najtiši ali najdublji sloj, antropomorfizam. Ideja da je pas mali čovek. Da razmišlja kao mi, da oseća kao mi, da treba da živi kao mi. Tu se gubi red. Pas više ne zna gde pripada. Granice nestaju, a bez granica nema sigurnosti. Kada se sve to spoji, dobijamo psa koji ne može da se smiri, koji „nikada nikoga nije ujeo“, ali sve češće dolazi na ivicu.

Zato reaktivnost kod pasa nije problem koji se rešava tehnikom. Nije komanda, nije trik, nije alat. To je stanje koje traži razumevanje. Jer možemo naučiti psa da sedi, da ćuti, da ne reaguje spolja, ali ako unutra ostane pritisak, on će se negde pojaviti. Kroz strah, kroz bolest, kroz sledeću situaciju.

Ova epidemija nije problem pasa. Ovo je slika društva u kojem živimo. Psi su samo prvi koji to pokažu jer nemaju način da sakriju. Njihovo telo govori istinu koju mi često izbegavamo. Promena ne počinje od psa. Počinje od nas. Kada se to promeni, ne kroz tehniku nego kroz razumevanje, tada se menja i pas.

Tada više nećemo slušati rečenicu iz panike. Tada ćemo možda početi da čujemo nešto drugo, tiše, ali mnogo istinitije: “Sada vidim da moj pas nikada nije bio problem. Samo je prvi pokazao gde problem zaista postoji.”

Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus

Preuzmite besplatni priručnik Saše Riess OVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.

Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony