U emisiji „1000 zašto – 4 zato“ stiglo je pitanje o psu koji da bi izašao napolje mora da se obuče.
Problem nije hladnoća, već način na koji psi regulišu toplotu
Problem pasa napolju nije hladnoća. Pas ima potpuno drugačiji koncept termoregulacije, mi ne možemo da se poistovetimo sa time kako se psi hlade i greju jer oni nemaju znojne žlezde. Njima je termoregulacija totalno drugačija, i način na koji oni stvaraju kroz krzno i dlake jedan tanak sloj vazdušnog omotača kroz koji struji vazduh.
Kada izvedete psa napolje, taj pas je u vazdušnom omotaču i taj jedan mali vakum vazduha zapravo zimi greje, a leti hladi. Zato je često jako veliki problem šišanje leti na jako kratko, jer onemogućite psu da stvori taj jedan sloj vazduha koji ga zapravo čuva leti od pregrejavanja, a zimi od hladnoće.
Čak i ako je pas kratkodlaki, ta kratka dlaka isto tako polegne, kao kod pasa poput pinča ili boksera. Oni imaju izrazito tanku, finu dlaku, ali i takva dlaka ima sloj podlake.
Linjanje i zaštitna uloga dlake
Kratkodlaki psi se jako puno linjaju. Njima je život dlake 21 dan, a život podlake 1 do 2 nedelje, i za tri nedelje ode cela dlaka. Taj ciklus se neprestano ponavlja.
Ta dlaka, koliko god da je kratka, uvek se malo izdigne — to je možda neprimetno našem ljudskom oku, ali dovoljno da napravi vazdušni prostor između dlake i kože koji psa zimi štiti od hladnoće, a leti od pregrevanja.
Uzrok problema je anksioznost psa
Problem psa opisanog u pitanju zapravo je potpuna njegova anksioznost. Pas je anksiozan u svom korenu odnosa sa vlasnikom.
Vlasnik je svom psu naredio da sedne, pas se malo uplašio i sedne, ali ne može protiv svoje anksioznosti. U svom mozgu vaš pas ima zadatak da vas zaštiti — u vožnji od vožnje, napolju od drugih ljudi — i on stalno živi u toj anksioznosti, u anksioznom napadu, zato što je mali i ne može da kontroliše svet koji ste vi oko njega stvorili.
Pas hoće napolju samo kada je obučen, problem je anksioznost, a ne hladnoća
Svojim ponašanjem i načinom na koji se ophodite prema njemu pokazujete mu kako niste u stanju da taj svet održite čitavim, i zbog toga je on stao u ulogu vašeg zaštitnika. Kao posledica, sve ovo se dešava.
Kako se anksioznost manifestuje
Ne bi me začudilo da pas, pored ovog svega, još i vuče na povocu, laje previše na ljude, laje na zvono, neće da ostane kući sam, neće da jede i da stalno ima neki problem u kojem on zapravo pokazuje kako nema poverenje u vas.
Pas to ne može da nosi. Pitanje je samo kada će pod teretom stresa taj njegov mali organizam da posustane.
Oblačenje nije rešenje
Oblačenje nema nikakve veze sa izlaskom napolje i sa hladnoćom.
Šta čoveka boli kada je nervozan? Stomak. Kako je stomak povezan sa nervnim sistemom? Povezan je vagus nerv — to je jedan od najvećih nerava koji postoji i u našem i u psećem životu. On povezuje parasimpatički nervni sistem i objedinjuje sve organe, između ostalog i srce i organe za varenje.
Kada se strah psa u organizmu probudi, to je u zimskim periodima mnogo vidljivije, jer je tada teže kontrolisati stanje. To je zimski instinktivni strah od zime i preživljavanja, duboko usađen u genetski kod pasa i njihovih predaka, vukova.
Zima je period kada se instinktivno budi borba za opstanak jer je tada manje hrane, i kroz istoriju to je bio najteži period za preživljavanje.
Psi koji ne mogu da nose stres okruženja u kome žive i način na koji je njihova porodica ustrojena preuzimaju teret brige o članovima porodice. U zimskom periodu taj teret postaje neizdrživ.
Najviše „sunovrata“ kod pasa dešava se upravo zimi — jer se nismo dobro pripremili za taj period:
pravilnom ishranom,
upotrebom prebiotika i probiotika,
redovnim čišćenjem od parazita,
i primenom Priručnika u kojem se jasno pravi distanca između psa i vlasnika.
Upravo kroz to pas može da dođe sebi, da počne da živi kao pas, da vas prati gde god idete — i u kolima, i u šetnji, i kod kuće.
Svaki vlasnik psa se bar jednom našao u situaciji da mu ljubimac skače na goste, laje ili pokazuje nervozu kada neko uđe u kuću. Dobra vest je da rešenje ne leži u kažnjavanju psa, već u pravilnom ponašanju nas i naših gostiju.
Iz mog iskustva sa psima
Kada god me neko pita kako smiriti psa kada dolaze gosti, moj odgovor je uvek isti – nije problem pas, već ljudi. Većina gostiju uđe u kuću kao da psa nema, dok se u isto vreme obraćaju ljubimcu: „Jao vidi kuca, kako je sladak, pa skače, pa gde je kuče, pa ovo, pa ono…“To je trenutak kada pas dobije signal da je centar pažnje i kreće da skače, trči i pokazuje anksiozno ponašanje.
Prva stvar koju sam naučio jeste da gosti moraju da poštuju psa. Ako žele da mu priđu, moraju to da urade pravilno – bez previše uzbuđenja i bez davanja nepotrebne važnosti. Pas ne sme da ima utisak da je on glavni domaćin. Njegova uloga je da bude deo čopora, a ne da ga vodi.
Moja praksa sa gostima
Kada mi dolaze gosti, najpre ih zamolim da ignorišu psa u prvih nekoliko minuta. Ako žele, mogu ga nežno odgurnuti kada priđe, ali bez kontakta očima i bez obraćanja pažnje. Pas tada vrlo brzo shvati da nema potrebe da se uzbuđuje i da situacija nije stresna.
Druga opcija koju često primenjujem jeste da psa zatvorim u drugu sobu dok gosti ne sednu. Tek kada atmosfera postane mirnija, pustim ga da uđe. Tada više nema skakanja, trčanja i nervoze, jer vidi da su ljudi deo naše kuće, ali ne i njegova briga.
Ignorisanje psa pri dolasku gostiju pomaže da se ljubimac brzo smiri.
Zašto pas reaguje tako?
Psi ne shvataju da gosti dolaze i odlaze. Njihov instinkt govori da se čopor proširuje, i to za stalno. Kada neko dođe, pas se uznemiri jer ne zna kakvu novu ulogu taj gost ima u njegovom svetu. Ako mu vi date važnost i reagujete burno, on misli da je zadužen da kontroliše celu situaciju.
Tako nastaje anksioznost – pas preuzima odgovornost koju ne može da nosi. U trenutku kada mu oduzmete taj zadatak i pokažete da vi brinete o gostima, ljubimac se opušta. On mora da zna da je vaš zadatak da zaštitite dom, a njegovo da vam veruje.
Moja poruka vlasnicima
Najvažnije što sam naučio jeste da pas ne sme da misli da je važniji od vlasnika. Ako mu dajete taj osećaj, nikada neće biti miran. Ljubimac će misliti da mora da štiti i vas i goste, a to dovodi do još većeg stresa. Zato budite dosledni – vi ste vođa čopora, a on je član koji vas prati.
Mnogi vlasnici se pitaju zašto njihov pas odbija da obavi nuždu napolju ili pokazuje znake nesigurnosti tokom šetnje. Razlog leži u tome što psi, iako pripitomljeni, u svojoj glavi i dalje funkcionišu kao mali vukovi. Ako im ne pružimo sigurnost i vođstvo, lako mogu postati uplašeni i anksiozni kada izađu iz svog doma.
Psi su i dalje mali vukovi
Psi su možda promenili izgled, ali u glavi su ostali mali vukovi. Njihov instinkt i način razmišljanja potiču od predaka, pa ih i danas doživljavamo kao bića koja traže vođstvo i sigurnost.
Uloga vlasnika je vođstvo i zaštita
Kako vlasnici greše?
Često previše pažnje poklanjamo psu – stalno mu se obraćamo, komentarišemo svaki njegov pokret, posmatramo ga i reagujemo na sitnice. Time mu nesvesno dajemo osećaj da je on lider.
Zašto pas preuzima ulogu roditelja?
Kada pomisli da je on taj koji vodi, pas ulazi u veliku odgovornost – veruje da mora da brine o nama. Ali ta uloga mu stvara nesigurnost i pritisak, jer nije sposoban da se nosi sa tolikom obavezom.
Neki psi odbijaju da obave nuždu napolju zbog nesigurnosti
Posledice straha i nesigurnosti kod pasa
Agresija kao odbrambeni mehanizam
Kod nekih pasa nesigurnost prelazi u agresivnost, kao način da se izbore sa pritiskom.
Odbijanje da piški napolju
Kod drugih se javlja submisivno ponašanje – pas odbija da obavi nuždu napolju jer se ne oseća sigurno među drugim psima i spoljnim uticajima. Umesto toga, čeka da se vrati kući gde se oseća zaštićeno.
Kako pomoći psu da prevaziđe strah?
Najvažnije je da vlasnik preuzme ulogu pravog vođe – da psu pruži sigurnost, jasnoću i osećaj da je zbrinut. Tek tada ljubimac može da se opusti napolju i da se oslobodi straha koji ga sputava.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Ako tvoj pas grize šape ili nokte, to nije samo navika. Saznaj šta to znači, kako stres utiče i gde zapravo počinje problem.
Pas ne grize bez razloga
Često dobijam pitanje:„Zašto moj pas grize šape ili nokte?“ Ljudi misle da je to navika ili dosada, ali istina je mnogo dublja. Kada pas uporno grize, to je znak da mu telo govori da nešto nije u redu.
Nije u pitanju samo koža ili šape. U pitanju je stres koji pas nosi.
Anksioznost i kortizol – šta se dešava u telu psa?
Kada pas živi u stanju anksioznosti, njegov organizam stalno luči kortizol. A kada je kortizol dugo povišen, imuni sistem počinje da se zbunjuje.
Studija u časopisu Animals (MDPI, 2024) navodi: „Produžena izloženost povišenom kortizolu dovodi do disregulacije imunog sistema, što rezultira paradoksalnim reakcijama preosetljivosti.”
Griženje noktiju kod psa može biti znak duboke anksioznosti.
Slično objašnjava i Comparative Immunology:
„Hronični stres možda ne potiskuje imuni sistem, već ga reprogramira da prekomerno reaguje na nepatogene (neopasne) podražaje.”
Drugim rečima – pas može postati „alergičan“ na sve: na hranu, šampon, hemikalije s poda, pa čak i na tvoju napetost.
Kada imuni sistem „više ne sluša“
Znaš li kako izgleda insulinska rezistencija kod čoveka? Ćelija više ne sluša insulin. Tako i imuni sistem psa – zbunjen stresom – prestaje da prepoznaje granice. Reaguje burno i na stvari koje nisu opasne.
To je trenutak kada tvoj pas počinje da se češe, da grize šape ili nokte, da „odvaja“ energiju na autoimuni način.
Rešenje nije u kortizolu, već u odnosu
Mnogi pitaju: „Pa šta da dam psu? Koji lek? Koju kremu?“ A ja im uvek kažem: pas ne traži dodatni kortizol, nego smiraj. Pas traži odnos koji mu vraća sigurnost.
Problem ne počinje u njegovim šapama. Problem počinje u tvom odnosu s njim.
Danas psi žive kao mali ljudi. Antropomorfizam nas je doveo do toga da im prepisujemo emocije i obrasce koje oni ne razumeju. U toj konfuziji – pas postaje hronično napet.
I kada grize svoje šape, on nam poručuje: „Ne mogu više da nosim ovu napetost.“
Gde je istinsko rešenje?
Ako želiš da razumeš psa, moraš da se okreneš sebi. Jer on je tvoj senzor, tvoj ogledalni sistem. Kada ti spustiš napetost – i pas će stati.
Zato sam pripremio besplatan priručnik koji će ti pomoći da urediš svoj odnos sa psom.
Ne leči samo posledicu. Reši ono gde problemi zaista počinju.
