Život sa kućnim ljubimcem predstavlja neprekidnu razmenu energija i emocija koje se ne mogu sakriti niti lažirati. Naime, mnogi vlasnici se često žale na stalnu anksioznost, hiperaktivnost ili prosto nemogućnost da se njihova životinja potpuno umiri. U potrazi za rešenjem, mi obično analiziramo spoljne faktore ili pokušavamo da korigujemo samo ponašanje pasa u kući.
Međutim, surova istina jeste da pas nikada neće moći istinski da se opusti dok mi u sebi nosimo unutrašnju napetost. Ti nevidljivi i tihi odbrambeni zidovi koje svakodnevno gradimo unutar sebe postaju njihovo najteže breme.
Skriveni mehanizmi odbrane od iracionalnih ljudskih strahova
Da bismo razumeli ovaj fenomen, moramo duboko i iskreno da pogledamo u sopstvene odbrambene mehanizme. Mi te složene emotivne blokade razvijamo i koristimo kroz svakodnevne postupke kao štit od onoga što nas suštinski plaši.
Taj duboki, unutrašnji strah zapravo je potpuno iracionalan, ali ima stravičnu moć nad našim nesvesnim postupcima. Ovde se uopšte ne radi o prirodnom i urođenom strahu od fizičke smrti ili samog telesnog bola. U korenu ove tenzije krije se paralizujući strah od gubitka onih bića koja volimo najviše na svetu.
Iluzija o sopstvenoj nezamenljivosti koja blokira mir u domu
Ovaj strah se u našoj svesti bolno reflektuje kao strah od sopstvenog nestanka i duboke praznine. Mi, naime, podsvesno verujemo da ljudi i životinje koje volimo prosto neće imati načina da nastave svoj život bez nas. Svaka ta unutrašnja odbrana i svaki mehanizam kojim grozničavo bežimo od suočavanja sa tim osećanjima momentalno se projektuje na okolinu.
Životinja bez greške čita tu našu energetsku blokadu, te njeno kompletno unutrašnje stanje postaje odraz našeg nemira. Zato devijantno ponašanje pasa najčešće predstavlja samo krik i vapaj za našim unutrašnjim isceljenjem.
Prihvatanje sopstvene ranjivosti kao jedini put do bezuslovne ljubavi
Zato ključ istinskog mira i stabilnosti u domu nikada ne leži u dresuri ili tehničkom prevaspitavanju uplašene životinje. Naprotiv, sve počinje onog trenutka kada svesno naučimo da prihvatimo sopstvenu ranjivost pred životom i prolaznošću. Tek kada postanemo stabilni unutar sebe i kada se hrabro suočimo sa onim što nas najviše plaši, nastaje preokret.
Bića pored nas tada konačno mogu da osete istinski mir, duboku sigurnost i onu čistu ljubav koja ne traži ništa zauzvrat. Pomozite svom psu tako što ćete prvo pomoći sebi i srušiti zidove koji vas razdvajaju od mira.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pridružite se Viber grupiPure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Kako nas istraživanje prirode i biologije približava razumevanju naših ljubimaca
Kada posmatramo prirodu, teško je ne primetiti jednu fascinantnu činjenicu. Bez obzira da li govorimo o vuku u šumi, orlu na planinskim vrhovima, delfinu u okeanu ili mravu u zemlji, svako živo biće deluje kao da tačno zna gde pripada. Njegovo telo, nervni sistem pasa ili bilo koje druge vrste, ponašanje i način života razvijali su se milionima godina u skladu sa okruženjem u kojem živi. Priroda nije stvarala savršena bića. Stvarala je bića sposobna da se prilagode.
Sa druge strane: čovek. Jedino biće koje nije moralo da se prilagođava svetu oko sebe, već je dobilo sposobnost da svet prilagođava sebi.
Čovek može da gradi gradove usred pustinja, da osvetli noć kao da je dan, da promeni tokove reka, kontroliše temperaturu prostora u kojem živi i proizvodi hranu hiljadama kilometara daleko od mesta gde je nastala. Nijedna druga vrsta na planeti nema takvu moć. Međutim, upravo tu počinje jedan od najvećih paradoksa prirode.
Što je čovek više ovladao okruženjem, kao da je sve manje uspevao da ovlada samim sobom.
Nikada u istoriji nismo imali više udobnosti.
Nikada više izbora.
Nikada više mogućnosti da odlučujemo gde ćemo živeti, šta ćemo jesti, sa kim ćemo graditi odnose i kako ćemo organizovati svoj život.
Istovremeno, nikada nije bilo više anksioznosti, hroničnog umora, poremećaja spavanja, emocionalne iscrpljenosti i osećaja unutrašnje nestabilnosti. Kao da smo osvojili spoljašnji svet, a izgubili vezu sa unutrašnjim.
Možda zvuči provokativno, ali ponekad izgleda da je čovek jedina vrsta koja sistematski stvara uslove koji umanjuju kvalitet sopstvenog života.
Pri tome ne govorim samo o ratovima, zagađenju ili društvenim sukobima.
Govorim o svakodnevnim odlukama. O načinu na koji jedemo, spavamo, radimo, gradimo odnose i organizujemo svoje okruženje. Imamo slobodu da biramo, ali veoma često biramo ono što nas udaljava od ravnoteže.
U svom sunovratu čovek sa sobom povlači i sve one koje voli: svoju porodicu, svoju decu i životinje sa kojima deli život. Zbog toga ovo nije samo priča o čoveku. Ovo je i priča o psu.
Mnogi problemi koje pripisujemo psima zapravo su posledica okruženja koje smo stvorili.
Kako moderna civilizacija opterećuje nervni sistem pasa
Tokom većeg dela svoje istorije pas je živeo u svetu koji je bio relativno predvidiv.
Smene dana i noći bile su jasne. Mirisi su dolazili iz prirode.
Zvuci su uglavnom imali značenje povezano sa opstankom.
Njegov biološki sklop razvijao se u okruženju koje je bilo daleko jednostavnije od sveta u kojem danas živimo.
Savremeni pas, međutim, više ne živi u prirodi. Kao što smo ranije pisali,mineralna ravnoteža u telu direktno zavisi od prirode, ali savremeni pas više ne živi u njoj. On živi u ljudskoj civilizaciji.
Živi okružen saobraćajem, ekranima, veštačkom rasvetom, bukom, hemikalijama, neprekidnim promenama rasporeda i ogromnom količinom stimulacije koju njegov nervni sistem psa mora svakodnevno da obradi.
Ironično, mnogi problemi koje danas pripisujemo psima možda nisu nastali u njima.
Možda su nastali u okruženju koje smo stvorili.
Često govorimo o anksioznim psima, reaktivnim psima ili preosetljivim psima. Mnogo ređe postavljamo pitanje da li je moguće da se nervni sistem psa jednostavno pokušava prilagoditi uslovima života koje nijedna generacija pre njega nije poznavala.
Da bismo razumeli zašto je to važno, moramo se vratiti jednom od najvažnijih principa biologije. Homeostazi. Jer kada je u pitanju nervni sistem pasa, homeostaza predstavlja ključ opstanka i unutrašnjeg mira u ovom haotičnom svetu.
A o tome čitamo se u sledećoj kolumnu.
Hvala vam, čitamo se.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Već više od dvadeset i pet godina govorim isto. Ne kao upozorenje koje dolazi spolja, nego kao nešto što svakodnevno gledam u radu sa psima i njihovim vlasnicima. I svaki put mi dolaze sa istom rečenicom, izgovorenom gotovo identično, kao da postoji neka kolektivna skripta: “Ali moj pas nikada nikoga nije ujeo, ne znam šta mu je bilo.” U toj rečenici nalazi se sve. Strah, zbunjenost, ali i potpuno pogrešno razumevanje onoga što se zapravo dešava.
Jer pas ne mora da ujede da bi bio u problemu. Ujed je kraj, završna tačka procesa koji je dugo trajao. Ono što dolazi pre toga, ono što danas zovemo reaktivnost kod pasa, to je zapravo jezik. Pas pokušava da kaže da više ne može da izdrži. Da je previše. Da je sistem preopterećen. Lajanje, trzanje, napetost, nemogućnost da se smiri, preterana uzbuđenost ili nagli strah, to nisu “problemi u ponašanju”. To su signali.
Ali mi ne živimo u svetu signala. Mi živimo u svetu očekivanja.
Zašto nastaje reaktivnost kod pasa u modernom svetu?
Očekujemo da pas bude miran, socijalan, stabilan, da se uklopi u naš život, naš tempo, naš haos. I kada to ne može, mi kažemo da je pas problem. Retko se zapitamo kakav je svet koji smo mu dali. Jer današnji pas ne živi prirodan život. On živi život koji nikada u istoriji nije postojao. Konstantna stimulacija, buka, saobraćaj, kontakt sa desetinama pasa i ljudi, nedostatak tišine, nedostatak prostora za povlačenje. Čak ni dom više nije mesto mira. Ljudi su ubrzani, pod stresom, u konfliktima, u mislima koje ne prestaju. Pas to ne razume racionalno, ali ga njegovo telo registruje.
I tu počinje ono što danas zovemo epidemijom. Ne epidemijom agresije, nego epidemijom preopterećenih i reaktivnih nervnih sistema.
Reaktivnost kod pasa nije slučajan incident; pas ne reaguje na situaciju, već na stanje sistema u kojem živi. A taj sistem je sastavljen od mnogo više od onoga što mi želimo da vidimo. Nije samo šetnja, nije samo trening, nije samo komanda. To je spoj našeg ponašanja, hrane koju pas unosi, načina na koji ga dodirujemo i radimo sa njegovim telom, i možda najdublje od svega, načina na koji ga doživljavamo.
Jer ono što danas retko povezujemo, a zapravo je srž problema, jeste formula u kojoj živimo. Ponašanje vlasnika, nutricionizam, Dog Grooming i antropomorfizam. Četiri elementa koji, kada se spoje bez razumevanja reda, stvaraju haos koji posle pokušavamo da rešimo treningom.
Reaktivnost kod pasa je jezik kojim nam pas govori da mu je sistem preopterećen.
Četiri stuba koja utiču na reaktivnost
Vlasnik koji je ubrzan, rasejan, nesiguran u granicama, često nesvesno stvara nepredvidiv prostor za psa. Pas tada pokušava da pronađe stabilnost, ali nema alat za to. Njegovo telo ulazi u stalnu pripravnost. I onda se pitamo zašto se javlja reaktivnost kod pasa na drugog psa, na zvuk ili na pokret. Ne reaguje on na to. Reaguje na stanje u kojem već jeste.
Istovremeno, taj pas jede hranu koja često nema veze sa njegovom biološkom potrebom. Hranu koja remeti hormone, utiče na nervni sistem, podiže unutrašnji nivo uzbune. Telo koje nije u balansu ne može da bude mirno. Zatim dolazi nega. Nega krzna, koji je u većini slučajeva sveden na estetiku i brzinu. Dodir koji bi trebalo da reguliše nervni sistem često postaje izvor dodatnog stresa. Pas pamti. Sledeći put reaguje ranije. I opet kažemo da je pas težak.
Dok verujemo da psu činimo dobro, kupamo ga mirisnim šamponima punim eteričnih ulja, ne razumejući da te supstance ne ostaju samo na dlaci, već ulaze u organizam kroz kožu, završavaju u jetri i bubrezima gde se vremenom nagomilavaju, pa nam onda bude čudno kada pas “iznenada” oboli, a zapravo je telo dugo pokušavalo da izdrži ono što mu svakodnevno dajemo.
I na kraju, možda najtiši ali najdublji sloj, antropomorfizam. Ideja da je pas mali čovek. Da razmišlja kao mi, da oseća kao mi, da treba da živi kao mi. Tu se gubi red. Pas više ne zna gde pripada. Granice nestaju, a bez granica nema sigurnosti. Kada se sve to spoji, dobijamo psa koji ne može da se smiri, koji „nikada nikoga nije ujeo“, ali sve češće dolazi na ivicu.
Zato reaktivnost kod pasa nije problem koji se rešava tehnikom. Nije komanda, nije trik, nije alat. To je stanje koje traži razumevanje. Jer možemo naučiti psa da sedi, da ćuti, da ne reaguje spolja, ali ako unutra ostane pritisak, on će se negde pojaviti. Kroz strah, kroz bolest, kroz sledeću situaciju.
Ova epidemija nije problem pasa. Ovo je slika društva u kojem živimo. Psi su samo prvi koji to pokažu jer nemaju način da sakriju. Njihovo telo govori istinu koju mi često izbegavamo. Promena ne počinje od psa. Počinje od nas. Kada se to promeni, ne kroz tehniku nego kroz razumevanje, tada se menja i pas.
Tada više nećemo slušati rečenicu iz panike. Tada ćemo možda početi da čujemo nešto drugo, tiše, ali mnogo istinitije: “Sada vidim da moj pas nikada nije bio problem. Samo je prvi pokazao gde problem zaista postoji.”
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portaluSvet Plus
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Epidemija anksioznosti kod pasa: Šta se tu zapravo dešava?
U poslednjih nekoliko godina jedna tema sve češće izlazi na površinu u svetu odnosa između ljudi i pasa. To je porast anksioznosti kod pasa. Ono što je nekada smatrano pojedinačnim problemom ili izuzetkom, danas postaje obrazac koji se pojavljuje u gotovo svim društvima u kojima psi žive blisko sa ljudima.
O ovoj pojavi danas se govori u naučnim istraživanjima, u veterinarskoj praksi, u radu trenera pasa, ali i u velikim medijima. Nedavno je čak i New York Times posvetio opširno istraživanje upravo ovom fenomenu, pokušavajući da razume zašto sve veći broj pasa pokazuje znake stresa, straha, razdražljivosti ili separacione anksioznosti.
Promenjeni uslovi života i rast stresa
Za mnoge ljude to deluje iznenađujuće. Psi su oduvek živeli uz ljude, pa se postavlja pitanje zašto se sada odjednom govori o epidemiji anksioznosti. Međutim, ako pažljivo posmatramo način na koji danas psi žive, možda odgovor nije tako iznenađujući. Savremeni pas često živi u prostoru koji je oblikovan ljudskim tempom života. Stanovi, zatvoreni prostori, promenjeni ritmovi kretanja, emocionalni pritisak koji ljudi nose iz svakodnevnog života, sve to stvara okolinu koja je veoma drugačija od one u kojoj se odnos čoveka i psa razvijao tokom hiljada godina. U takvom okruženju pas nije samo posmatrač. On je deo sistema.
U svojoj knjizi „Opsima i buđenju“ koju sam napisao 2018. pokušao sam da opišem upravo ovu dimenziju odnosa između ljudi i pasa. Još tada sam pisao da će se u narednim godinama pojaviti sve više problema u ponašanju pasa ako ne počnemo da razumemo dublje veze između čoveka i životinje. Nakon pandemije to je postalo još mnogo jasnije. Danas živimo u svet koji sam opisao pre skoro deset godina. Razlog za to ne nalazi se samo u treningu ili u načinu vaspitanja psa. On se nalazi u nečemu mnogo suptilnijem.
Psi žive u polju odnosa sa čovekom. Jedan od naučnika koji je pokušao da objasni ovakve pojave bio je biolog Rupert Šeldreik. On je opisao koncept morfičkih polja, odnosno informacionih polja koja povezuju živa bića kroz obrasce ponašanja i iskustva. U kontekstu odnosa između ljudi i pasa, ta ideja otvara mogućnost da psi ne reaguju samo na spoljašnje događaje, već i na emocionalne i energetske obrasce u kojima žive.
Kada posmatramo odnos između psa i njegovog vlasnika, često možemo videti da se ponašanje psa menja zajedno sa emocionalnim stanjem čoveka. Pas reaguje na napetost, na nesigurnost, na promene raspoloženja. On registruje promene u nervnom sistemu ljudi mnogo pre nego što ih mi sami postanemo svesni. Zbog toga pas ponekad postaje nosilac napetosti koja zapravo ne potiče iz njega. Kada takvo stanje traje dugo, organizam psa počinje da pokazuje znakove stresa. Nervni sistem postaje osetljiviji, tolerancija na stimuluse se smanjuje, a reakcije postaju intenzivnije nego ranije.
U tišini pogleda, pas nam često govori više nego u hiljadu situacija.
Simptomi koji zahtevaju razumevanje sistema
Tada se pojavljuju simptomi koje danas sve češće opisujemo kao anksioznost kod pasa. Pas može početi da pokazuje strah od zvukova, preteranu uznemirenost kada ostane sam, nagle reakcije na situacije koje ranije nisu bile problem ili stalnu napetost koja deluje kao da nema jasan uzrok. U takvim situacijama često pokušavamo da rešimo problem kroz trening ili kontrolu ponašanja. Međutim, ako je pas deo šireg emocionalnog sistema, onda ponašanje nije samo pitanje discipline. Ono je često signal. Signal da nešto u odnosu između čoveka i psa traži ravnotežu.
To ne znači da su psi samo pasivni odraz ljudi. Oni imaju sopstvenu biologiju, sopstveni temperament i sopstvene reakcije na svet. Ali njihov nervni sistem je izuzetno osetljiv na odnose u kojima žive. Zato nije slučajno što danas, u vremenu u kojem ljudi žive pod velikim psihološkim pritiskom, vidimo i rast problema u ponašanju kod pasa. Možda je upravo pas prvi koji pokazuje da sistem u kojem živimo nije u ravnoteži.
Ako ovu pojavu posmatramo samo kao problem psa, lako možemo promašiti širu sliku. Ali ako je posmatramo kao deo odnosa između čoveka i životinje, ona može postati važna informacija. Informacija da odnos između ljudi i pasa ulazi u novu fazu. Psi su hiljadama godina živeli uz ljude i razvili izuzetnu sposobnost da čitaju naše emocije, naše pokrete i naše namere. Ta sposobnost je deo njihove evolucije. Možda je upravo zato pas danas jedan od prvih pokazatelja promena u našem načinu života. Ne zato što je slab, nego zato što je povezan. I možda nas upravo kroz tu povezanost podseća na nešto što savremeni život često zaboravlja. Da odnos između čoveka i psa nije samo zajednički prostor stanovanja. To je zajednički nervni sistem.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Svesni smo da prepoznavanje ovih obrazaca može biti preplavljujuće. Teško je samostalno uvideti gde sistem puca kada ste i sami deo njega. Zato je tu Luka.
Luka je odrastao uz Sašu, pse i principe „Svesnog vlasništva“. On ne dolazi da dresira vašeg psa, već da vam pomogne da razumete jezik kojim vaš zajednički nervni sistem komunicira. Kroz tročasovne konsultacije u vašem domu, Luka analizira vaše okruženje, komunikaciju i energiju, postavljajući temelje za trajni mir.
Jedna uplata donosi doživotnu podršku. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule, Luka je tu da vam pokaže put ka isceljenju koji počinje u vašem dnevnom boravku.
Kontaktirajte Luku na 065-317-0390 i započnite promenu već danas.
Hronični gastritis kod pasa nije samo problem digestivnog trakta. Često je signal da je pas pod stresom ili da preuzima emocionalni teret koji nije njegov. Kada pas dođe u novo okruženje ili mu se promeni rutina, probavni sistem je prvi koji reaguje – a stres i anksioznost mogu pogoršati gastritis.
Psi sa dugotrajnim problemima želuca često pokazuju i druge simptome: vuku povodac, laju, skaču na ljude ili imaju ponašanja povezana sa anksioznošću. Hronični gastritis kod pasa može oslabiti imuni sistem, a telo tada stvara zapaljenske procese, bakterijske i virusne infekcije, i pojačano lučenje histamina.
Kako hronični gastritis kod pasa pokazuje stres i anksioznost
Stres ne pogađa samo želudac. Kod pasa sa hroničnim gastritisom, dugotrajna anksioznost oslabljuje imunitet i stvara reakcije koje telo ne bi normalno pravilo. Pravilno praćenje ponašanja i smanjenje stresa su ključni za poboljšanje probavnog zdravlja.
Pravilna rutina i mirno hranjenje pomažu kod gastritisa.
Podrška psu sa hroničnim gastritisom
Da bi se poboljšalo stanje psa sa gastritisom:
Smanjiti stres – stabilna rutina, mirno okruženje i jasne granice.
Pažljivo posmatrati ponašanje – pratiti znakove anksioznosti ili nervoze.
Podrška imunitetu – igra, šetnje i mentalna stimulacija.
Veterinarska pomoć – suplementi i terapija pomažu, ali nisu prvi korak; prvo mora da se smanji stres.
Zašto je stabilno okruženje ključno za hronični gastritis kod pasa
Hronični gastritis kod pasa pokazuje koliko pas zavisi od sigurnog okruženja. Kada mu pružimo mir, rutinu i doslednu pažnju, probavni sistem se smiruje, imuni sistem jača, a pas manje reaguje anksiozno. Pravilno vođenje psa ne rešava samo gastritis – omogućava mu zdrav i srećan život.
Ne propustite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom
