Ako se vaš pas neprestano lepi uz vas, traži maženje, penje se u krilo i ne odvaja se od vas, razlog nije samo ljubav — postoji dublji emocionalni mehanizam koji mnogi vlasnici ne vide.
Možda vam deluje slatko kada se pas ne odvaja od vas, penje se u krilo, leži na vama i neprekidno traži da ga mazite. I jeste slatko — ali samo dok vi odlučujete kada se maženje dešava.
U trenutku kada pas počne da određuje tempo, to više nije samo maženje.
To postaje mala igra moći u kojoj čovek gotovo uvek izgubi — jer psi su majstori u tome da nas nežno uvuku u svoje rituale.
Šta je zapravo problem?
Nije problem što se pas lepi za vas. Nije problem ni što traži nežnost. Problem nastaje onda kada se ta potreba javlja isključivo kada ON hoće, a mi — svaki put — odgovorimo.
Na taj način pas nesvesno uči da upravlja našim ponašanjem.
Kako da povratite balans?
Sledeći put kada pas dođe da se mazi — ignorišite ga na kratko.
Ne grubo, ne hladno, samo mirno se ne odazovite.
Sačekajte da se udalji.
Dajte mu minut–dva da se smiri.
Onda ga vi pozovite.
Pozovite ga na isto ono maženje koje bi se desilo da je on tražio — samo što se sada dešava po vašoj inicijativi.
I tu dolazimo do zanimljivog dela:
u trenutku kada ga vi zovete, ponekad — pas neće doći.
I većina ljudi tada popusti: „Pa dobro, hajde kad već hoće sada… bolje ikad nego nikad.”
Ali to je zamka.
To je trenutak kada nehotice prepuštamo autoritet psu.
Maženje je važno, ali treba da se dešava onda kada vi to inicirate.
Ko vodi igru? Ko donosi sigurnost?
Pas ne treba šefa u klasičnom smislu — treba mu vodič, figura koja donosi sigurnost, strukturu i mir.
Kao što vučić doživljava vučicu:
ona ga štiti, daje mu granice, daje mu ljubav, ali i jasno pokazuje šta je dozvoljeno, a šta ne.
Zamislite kako bi se mali vučić osećao da njegova majka nema autoritet, da je zbunjena, da mu ne daje sigurnost.
Bio bi izgubljen, nesiguran i stalno napet.
Isto je i sa psima.
Važna istina
Naš zadatak nije samo da psa volimo —
nego da mu damo okvir, sigurnost i osećaj da neko drži kormilo.
To psima donosi mir.
I upravo to je ljubav koja smiruje i čoveka i pse.
Preuzmite besplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pas reži kada ga neko pokuša uzeti u ruke – da li je to znak agresije ili nepoverenja?
Da li bi srećan i zdrav pas trebalo svakome da dozvoli da ga pomazi i uzme u ruke?
U emisiji „1000 zašto – 4 zato“ vlasnica psa podelila je svoj problem – njen pas reži i ujeda kada neko pokuša da ga podigne. To je podstaklo pitanje: zašto bi iko uopšte morao da dira psa ako on to ne želi?
Pas nije igračka
Mnogi vlasnici nesvesno posmatraju pse kao bića koja „moraju biti dobra prema svima“. Međutim, to često odražava našu potrebu da se svima dopadnemo – da budemo uvek ljubazni i dostupni, čak i kada se unutra osećamo drugačije.
Kada takav obrazac prenesemo na svog psa, očekujemo da i on bude isti – miran, poslušan, „dobar prema svima“. Ali pas nije produžetak naše ličnosti, već biće sa sopstvenim granicama, iskustvima i emocijama.
Čopor, grupa i granice
Pas je biće čopora – ali kada živi s ljudima, on postaje deo grupe koja funkcioniše po drugačijim pravilima.
Čopor vukova čine roditelji i njihovi potomci. Mi sa psima nemamo taj odnos – mi smo dve vrste koje stvaraju zajedničku dinamiku. Ta dinamika se zasniva na afektivnoj vezanosti i osećaju sigurnosti.
Za psa je čovek izvor sigurnosti. Ako u porodici postoji nesklad – ako se roditelji ne poštuju, ako su odnosi napeti ili disfunkcionalni – pas to oseća.
U takvom ambijentu on ne zna na koga može da se osloni, pa postaje nesiguran, anksiozan, a to se često ispoljava kao režanje, ujedanje ili odbijanje dodira.
Promene u grupi stvaraju nesigurnost
Kada u dom dođu gosti, prijatelji ili novi član porodice, pas mora ponovo da „mapira“ svoju ulogu u toj grupi.
Ako nema stabilnu tačku – osobu od poverenja – on se ne može opustiti. Svaka promena broja članova, dolazak ili odlazak nekoga, za psa znači potrebu da ponovo pronađe svoje mesto.
U zdravim porodicama, gde postoji poštovanje i ravnoteža između članova, pas oseća mir i sigurnost. Ali u disfunkcionalnim odnosima, gde nema jasnih uloga i poštovanja, pas ne može da bude stabilan jer niko u porodici nije stabilan.
Poverenje se gradi strpljenjem i razumevanjem, a ne prisilom
Zašto pas ne želi da ga neko drugi uzima?
Ako pas reži kada ga neko drugi pokuša podići, to ne znači da je agresivan – to znači da ne želi da izgubi kontrolu ili oseća strah.
Možda je ranije bio zlostavljan, silom nošen, imao traumu iz štenadskog perioda, ili jednostavno ne voli fizičko ograničavanje.
Pas takođe može živeti i reflektovati potisnute emocije vlasnika. Ako je vlasnik nekada doživeo zlostavljanje, emotivno ili fizičko, a to nije razrešeno, pas može pokazivati slične reakcije – režanje, izbegavanje dodira ili odbrambeno ponašanje.
To nije slučajnost – psi prepoznaju našu energiju, nesvesne obrasce i reaguju instinktivno. Kada vlasnik razume i integriše sopstvena iskustva, i pas postaje mirniji.
Kako pomoći psu koji ne voli dodir?
Rešenje nije u „prisiljavanju psa da se navikne“, već u postepenom radu na poverenju i desenzibilizaciji.
To podrazumeva da pas uči da dodir nije pretnja, da ga ljudi mogu dotaći bez pritiska i da ima pravo da kaže „ne“.
U takvim slučajevima pomaže stručni vodič ili priručnik za rad sa psima koji imaju strah od dodira i narušen osećaj sigurnosti.
Pas koji reži kada neko pokuša da ga uzme u ruke nije „nevaljao“. On govori – „Nisam siguran. Ne verujem ti još.“
Razumevanje, strpljenje i emocionalna stabilnost porodice mogu pomoći psu da se ponovo oseti bezbedno i da nauči da kontakt s ljudima nije pretnja, već znak ljubavi i poverenja.
Preuzmite besplatan priručnikkoji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Prong — metalna ogrlica sa šiljcima koja deli svet dresure pasa na dva tabora. Dok Ivan iz Super Dog akademije brani njegovu upotrebu, Saša Riess jasno poručuje: „To nije alat, to je simptom našeg nerazumevanja psa.“ U ovom razgovoru otvaraju pitanje koje pogađa samu suštinu odnosa čoveka i psa — gde je granica između kontrole i nasilja?
Šta je prong i zašto izaziva polemike
Prong ogrlica, poznata i kao „ogrlica sa šiljcima“, dizajnirana je da prilikom povlačenja izazove pritisak oko vrata psa. Za neke trenere to je efikasno sredstvo za brzo korigovanje ponašanja, dok drugi smatraju da je u pitanju sredstvo koje stvara strah i narušava odnos između psa i vlasnika.
Ivan iz Super Dog akademije objašnjava:
„Prong nije zabranjen svuda. U svetu je to alat koji, ako se koristi pravilno, može pomoći u izbegavanju ozbiljnijih problema.“
Sa druge strane, Saša Riess upozorava da broj zemalja koje ga zabranjuju nije zanemarljiv i da razlozi za to nisu slučajni.
Saša Riess: Opravdano zlostavljanje ne postoji
Saša postavlja duboko etičko pitanje — da li uopšte postoji „malo“ zlostavljanje?
„Da li postoji malo zlostavljanje, malo šamara, malo bola? Moramo da shvatimo da pas ne greši da bi nas provocirao — već da bi komunicirao.“
On naglašava da pas ne skače iz agresije, već iz ljubavi, a kada ga povučemo prongom, učimo ga da se plaši sopstvenog instinkta. „Problem nije u psu, već u čoveku koji nema kontrolu nad sopstvenim emocijama“, kaže Saša.
Dodaje da se trauma kod psa javlja kad mu se onemogući da izrazi prirodno ponašanje, što dovodi do dubokog stresa i psiholoških posledica.
Ivan iz Super Dog akademije: „Prong se koristi da bi se izbegla kazna“
Ivan, koji u praksi koristi prong, tvrdi da alat može imati mesto u dresuri ako se pravilno koristi.
„Prong ne simulira kaznu, on pomaže da se izbegne kazna. Deluje preventivno, kao policijska patrola — samo prisustvo menja ponašanje.“
Ipak, priznaje da efekat zavisi od znanja i iskustva onoga ko ga koristi.
„Koristim prongove koji nisu oštri, već tehnički precizni. Sve zavisi od načina na koji se alat koristi.“
Ivan ukazuje na neurološki princip ponašanja — da se svaka reakcija psa zasniva na promeni u mozgu. Međutim, i sam priznaje da pogrešna upotreba može izazvati dugotrajni stres, što potvrđuju brojna istraživanja.
Stručna istraživanja i iskustva pokazuju da prong može izazvati sledeće posledice:
fizički bol i povrede vrata,
povećan stres i anksioznost,
gubitak poverenja u vlasnika,
potisnute reakcije koje kasnije prerastaju u agresiju ili strah.
Saša Riess zaključuje:
„Ako alat deluje tako da pas trpi, a vlasnik se oseća moćnije — to nije trening, to je terapija za čoveka.“
Pravna i etička dimenzija
Prong ogrlica je trenutno zabranjena u više od 20 zemalja sveta, među kojima su Austrija, Švajcarska, Norveška i Švedska. Zabrane nisu samo zakonska formalnost, već odraz promenjenog razumevanja dobrobiti životinja.
Dok pojedine zemlje i dalje dopuštaju upotrebu, trend je jasan — svet ide ka humanijim metodama.
Umesto bola i pritiska, moderni treneri širom sveta preporučuju sledeće metode:
Pozitivno pojačanje — nagrađivanje željenog ponašanja umesto kažnjavanja.
Preusmeravanje — pokazati psu šta da radi umesto šta ne sme.
Kontrola okruženja — sprečiti situacije koje izazivaju neželjeno ponašanje.
Rad sa emocijama psa — razumeti uzrok straha ili frustracije.
Rad na sebi kao vlasniku — smiren, dosledan pristup pravi najveću razliku.
Na kraju
Prong nije samo alat — on je ogledalo našeg odnosa prema psima. Ivan ga vidi kao disciplinu i prevenciju; Saša Riesskao opasnost i produžetak ljudskog besa.
Bez obzira na stav, jedno je sigurno:što više razumemo pse, to nam manje trebaju ekstremni alati.
Prava snaga trenera ne leži u kontroli — već u poverenju koje gradi.
10 ključnih veština koje pomažu da postanete vodič kome vaš pas u potpunosti veruje – kroz svakodnevne rituale, emocionalnu stabilnost i sigurno zajedništvo.
Dresura nije odnos – ona pse svodi na tačke u programu. Pravi odnos sa psom počinje tek kada prestanemo da ga treniramo i počnemo da ga osećamo.
Dresura kao nastavak cirkusa
Dresura, onako kako je danas zamišljena, za mene nikada nije bila odnos. Ona je samo nastavak cirkusa. Nekada su ljudi koristili slonove, tigrove ili lavove da pokažu moć i zabave publiku. Danas, u drugačijem obliku, to se preslikalo na pse.
Kada gledam pse koji „izvode trikove“, ja u tome ne vidim slobodu, već ograničenje. Pas tada postaje tačka u programu – alat za našu zabavu, a ne biće koje oseća i diše.
Zoološki vrtovi i „pozitivna terapija“
U zoološkim vrtovima i dalje vidimo isti princip. Životinje se uče da prihvate pregled, da otvore usta, da prime lek. To se naziva „pozitivna terapija“, ali suština ostaje ista: čovek prilagođava životinju sebi.
Bone broth – supa od kostiju koja jača zglobove i varenje – Recept
Prebiotski kolačići– poslastice koje hrane dobre bakterije u crevima –Recept
Pas je srećan pored vlasnika – prirodan odnos bez dresure – foto: Pixabay
Prava suština odnosa
Niko tu ne ulazi u dušu životinje, niti u njen unutrašnji svet. Ideja ostaje ista – da se ponašanje oblikuje da bi čoveku bilo zgodno, dok je potreba životinje ostavljena po strani.
Pas nije došao u naš život da bi bio cirkuska tačka ili sredstvo kojim se dokazujemo. Njegova uloga je mnogo dublja – on je tu da nas nauči odnosu.
Pogled pun poverenja – pas oseća sigurnost pored čoveka – foto: Pixabay
Odnos, a ne dominacija
Odnos koji se ne temelji na dominaciji, već na poverenju, pripadnosti i iskrenoj ljubavi. Kada prestanemo da ih „treniramo“ i počnemo da ih osećamo, tek tada prestajemo da im oduzimamo ono što jesu.
Prava zajednica, a ne cirkus
Kada sam to shvatio, otkrio sam i nešto drugo – tada veza sa psom prestaje da liči na cirkus i počinje da liči na pravu zajednicu. To je trenutak u kojem i čovek i pas postaju ono što zaista jesu – partneri u životu.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Svaki vlasnik psa se bar jednom našao u situaciji da mu ljubimac skače na goste, laje ili pokazuje nervozu kada neko uđe u kuću. Dobra vest je da rešenje ne leži u kažnjavanju psa, već u pravilnom ponašanju nas i naših gostiju.
Iz mog iskustva sa psima
Kada god me neko pita kako smiriti psa kada dolaze gosti, moj odgovor je uvek isti – nije problem pas, već ljudi. Većina gostiju uđe u kuću kao da psa nema, dok se u isto vreme obraćaju ljubimcu: „Jao vidi kuca, kako je sladak, pa skače, pa gde je kuče, pa ovo, pa ono…“To je trenutak kada pas dobije signal da je centar pažnje i kreće da skače, trči i pokazuje anksiozno ponašanje.
Prva stvar koju sam naučio jeste da gosti moraju da poštuju psa. Ako žele da mu priđu, moraju to da urade pravilno – bez previše uzbuđenja i bez davanja nepotrebne važnosti. Pas ne sme da ima utisak da je on glavni domaćin. Njegova uloga je da bude deo čopora, a ne da ga vodi.
Moja praksa sa gostima
Kada mi dolaze gosti, najpre ih zamolim da ignorišu psa u prvih nekoliko minuta. Ako žele, mogu ga nežno odgurnuti kada priđe, ali bez kontakta očima i bez obraćanja pažnje. Pas tada vrlo brzo shvati da nema potrebe da se uzbuđuje i da situacija nije stresna.
Druga opcija koju često primenjujem jeste da psa zatvorim u drugu sobu dok gosti ne sednu. Tek kada atmosfera postane mirnija, pustim ga da uđe. Tada više nema skakanja, trčanja i nervoze, jer vidi da su ljudi deo naše kuće, ali ne i njegova briga.
Ignorisanje psa pri dolasku gostiju pomaže da se ljubimac brzo smiri.
Zašto pas reaguje tako?
Psi ne shvataju da gosti dolaze i odlaze. Njihov instinkt govori da se čopor proširuje, i to za stalno. Kada neko dođe, pas se uznemiri jer ne zna kakvu novu ulogu taj gost ima u njegovom svetu. Ako mu vi date važnost i reagujete burno, on misli da je zadužen da kontroliše celu situaciju.
Tako nastaje anksioznost – pas preuzima odgovornost koju ne može da nosi. U trenutku kada mu oduzmete taj zadatak i pokažete da vi brinete o gostima, ljubimac se opušta. On mora da zna da je vaš zadatak da zaštitite dom, a njegovo da vam veruje.
Moja poruka vlasnicima
Najvažnije što sam naučio jeste da pas ne sme da misli da je važniji od vlasnika. Ako mu dajete taj osećaj, nikada neće biti miran. Ljubimac će misliti da mora da štiti i vas i goste, a to dovodi do još većeg stresa. Zato budite dosledni – vi ste vođa čopora, a on je član koji vas prati.
