U savremenom svetu se koncept vaspitanja i prenošenja znanja prečesto zasniva na rigidnoj sili i slepoj poslušnosti. Kada posmatramo moderne metode obuke, moramo otvoreno priznati da je tradicionalna dresura pasa zapravo samo rafinisani produžetak cirkusa.
U pitanju je potpuno isti, zastareli koncept kontrole, surove discipline i skrivene traume. Razlika je, naime, samo u tome što danas u areni ne sedi slon pod pretnjom biča. Umesto toga, danas pas nesrećno sedi u našoj dnevnoj sobi, dok dete uplašeno ćuti u školskoj učionici.
Kako traumatološki koncept poslušnosti uništava živa bića?
Kada unutar svog doma autoritativno izgovorimo rečenicu da će biti isključivo onako kako mi kažemo, mi aktiviramo opasan obrazac. To je, slikovito rečeno, klasičan traumatološki koncept discipline koji polako ali sigurno guši svest i slobodnu volju živog bića.
Životinja pod tim pritiskom ne uči iz ljubavi, već izvršava komande iz čistog, bazičnog straha od kazne ili odbacivanja. Međutim, svest čovečanstva se menja, te polako dolazi vreme kada će ovaj vid ponašanja biti potpuno prepoznat i odbačen. Ovaj skriveni mehanizam prisile polako izlazi na svetlost dana.
Zakonski okviri za zaštitu dostojanstva naših ljubimaca
Istorija nam dokazuje da društvo ipak poseduje sposobnost da evoluira i ispravi svoje teške civilizacijske greške. Naime, svedoci smo toga da su divlji cirkusi uspešno ušli u restriktivne zakonske okvire i zvanično prestali da koriste i muče životinje.
Istinsko prijateljstvo se ne gradi kroz silu, već kroz obostrano poštovanje i slobodu.
Na potpuno isti način, čvrsto verujem da će i klasična dresura pasa u budućnosti biti pravno prepoznata kao čist oblik zloupotrebe. Zakon će, pre ili kasnije, morati da zaštiti emotivni i neurološki integritet naših četvoronožnih prijatelja. Prinuda će prosto morati da ustupi mesto svesnom vođenju.
Izgradnja novih puteva kroz čisto poverenje i međusobno poštovanje
Na kraju ove važne priče, ljudi će definitivno morati da pronađu potpuno nove i humanije puteve komunikacije sa prirodom. Svrha našeg suživota sa životinjama nikada ne sme biti njihovo surovo korišćenje, iscrpljivanje i lomljenje njihovog karaktera radi našeg ega.
KNJIGA O KOJOJ SE GOVORI – NADMUDRIVANJE ĐAVOLA
Knjiga koja izaziva.
Knjiga koja inspiriše.
Knjiga koja se ne zaboravlja.
Suština se, zapravo, krije u tome da ih istinski razumemo, duboko poštujemo i sa ljubavlju vodimo kroz život pored sebe. Kada strah zamenite čistim poverenjem, vi dobijate odanog prijatelja za ceo život. To je, ujedno, i jedina prava poenta celokupne holističke filozofije nege.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
📞 Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmonyi počni da kuvaš za svog ljubimca, podeli svoje iskustvo, pitaj za savet…
Trauma kod pasa se često previđa u modernoj dresuri jer se previše oslanjamo na poslastice. Kada pas dobije nagradu za ono što je uradio „dobro“, mi retko primećujemo drugu stranu tog procesa: trenutak kada nagrada izostane. Iako se sistem nagrađivanja smatra „pozitivnim“, on za fiziologiju psa može biti duboko kontraproduktivan.
Trauma skrivena u iščekivanju
Mnogi se pitaju: kakva trauma može nastati kada nagradim psa jer je bio dobar? Problem nije u samom trenutku nagrade. Problem nastaje u trenutku kada pas nije dobar, a nagrada izostane. Za psa tada ne postoji teorija ni metoda dresure – postoji samo iskustvo praznine.
Učenje kroz čisto uslovljavanje (conditioning) direktno utiče na fiziologiju psa, ali ne na način na koji mislimo. Pozitivna stimulacija hranom je samo jedna strana medalje. Druga strana je negativan efekat traume koji se javlja u telu psa kada on nešto uradi, a očekivana nagrada „izostane“ iz njegovog sistema.
Izgradite odnos koji ne zavisi od komada hrane u vašem džepu.
Odnos iznad metode: Prevencija traume kod pasa
Pitanje nije samo kako psa učimo, nego kakav odnos gradimo dok ga uslovljavamo. Da li gradimo partnerstvo zasnovano na razumevanju ili zavisnost koja narušava unutrašnji mir? Prava komunikacija sa ljubimcem ne dolazi kroz komadić hrane u ruci. Ona dolazi kroz energetsku usklađenost koja ne ostavlja prostor za fiziološki stres koji kasnije prerasta u hronična stanja. Zapamtite, svaki put kada koristite uslovljavanje, rizikujete da se razvije trauma kod pasa koja se kasnije teško leči.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Mnogi veruju da su električne ogrlice za pse samo bezazlen podsetnik, ali istina je da nasilje koje se ne doživljava kao nasilje postaje nevidljivo, a ono što je nevidljivo najdublje ulazi u telo.
„Stavi mu tu ogrlicu“.
„Samo da ga malo podseti gde mu je mesto“.
„To ništa ne boli.. Mislim, malo samo al ništa strašno“.
„I mene su tukli pa sam ispao normalan.“
Ove rečenice se danas izgovaraju mirno, gotovo nežno. Bez povišenog tona, bez drame, često uz osmeh i uverenje da se radi o odgovornosti, disciplini i brizi. Izgovaraju ih jednako roditelji, treneri, vlasnici pasa koji veruju da je bol mali, kontrolisan i opravdan, a da je rezultat red, poslušnost i stabilnost. Upravo zato su opasne.
Mali bol i električne ogrlice: Duboke posledice po nervni sistem
Kada govorimo o električnoj ogrlici, o „malom peckanju“, ne govorimo o tehnologiji. Govorimo o jednom vrlo starom obrascu ljudskog ponašanja. Govorimo o gvozdenoj ruci. O ideji da je bol legitiman alat vaspitanja. Da je strah kraći put do reda. Da je potiskivanje emocija znak snage. Taj obrazac nije nastao sa psima. Psi su samo poslednji koji ga nose.
Bol, bez obzira na jačinu, ne deluje na nivou razuma. Nervni sistem ne meri milivolte, ne pravi moralne procene i ne razume dobru nameru. On reaguje binarno: Bezbedno ili nebezbedno. Kada električni impuls prođe kroz telo psa, mozak ne registruje poruku tipa „ovo ponašanje nije poželjno“. Registruje prekid bezbednosti. U tom trenutku aktivira se amigdala, centar za preživljavanje, a čitav organizam prelazi u stanje alarma.
Spolja savršeno miran pas, iznutra tihi alarm. Telo uvek pamti ono što um pokušava da opravda.
Kad disciplina boli: Paralela između dece i pasa
Isto se dešava i sa decom odgajanom gvozdenom rukom. Dete koje je udareno, posramljeno ili ućutkano ne postaje disciplinovano. Ono postaje oprezno. Uči da sakrije impuls, da potisne emociju, da ne pokazuje ono što bi moglo izazvati kaznu. Spolja izgleda „dobro vaspitano“. Iznutra, nervni sistem ostaje u stanju hronične pripravnosti.
Nasilje ne prestaje kada se ponašanje zaustavi. Ono se samo premesti. Ako ne sme da se ispolji kroz ponašanje, ono se ispoljava kroz telo. Fraza „mene su tukli i ništa mi ne fali“ često se izgovara kao dokaz otpornosti. Međutim, neurobiologija govori drugačije. Dete koje nije smelo da se brani, da vrišti ili da pobegne, ostaje sa zarobljenom energijom koja se skladišti u nervnom sistemu.
Kušingova bolest i hronični stres kod pasa
Kod pasa danas vidimo isti obrazac. Nikada ranije nije bilo toliko „dresiranih“ i „mirnih“pasa koji istovremeno pate od hroničnih bolesti. Kušingova bolest, poremećaji nadbubrežne žlezde i problemi sa imunitetom sve su češći kod pasa koji žive u naizgled sigurnim uslovima.
Hormon stresa, kortizol, nije izolovan problem. On je odgovor na dugotrajno stanje unutrašnje napetosti. Pas koji ne sme da reaguje živi u konstantnoj adaptaciji. Njegovo telo ne dobija signal da je opasnost prošla. Nadbubrežne žlezde rade bez prestanka. Električne ogrlice za pse postaju simbol tog procesa. Nije problem u jednom impulsu, već u poruci: Sigurnost je uslovljena poslušnošću.
Psi kao ogledalo naše potisnute emocije
Zato ova tema izaziva toliko otpora. Ako priznamo da „malo peckanje“ ima posledice, moramo se suočiti sa sopstvenim iskustvima i cenom koju smo platili da bismo bili „dobri“. Psi su danas ogledalo tog procesa. Njihova tela govore umesto njih.
Pravo pitanje nije da li električna ogrlica boli. Pravo pitanje je šta učimo biće koje voli kada mu pokažemo da se bol koristi kao podsetnik na mesto. Možda nas psi danas ne pozivaju da budemo mekši, već svesniji. Jer telo, bilo pseće ili ljudsko, uvek pamti ono što um pokušava da opravda.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Da, dresura može biti traumatična za pse – i to ne samo kada se koristi fizička sila, već i onda kada se pas kažnjava uskraćivanjem nagrade, pritiskom ili manipulacijom. Svaki metod koji koristi strah, bol ili osećaj gubitka sigurnosti proizvodi trajnu promenu ponašanja kroz traumu, a ne kroz razumevanje.
Jedini način na koji se kroz silu dobija „rezultat“ jeste taj da telo psa ulazi u stanje šoka. Organizam tada reaguje isto kao da je u neposrednoj opasnosti po život. Mozak to registruje kao pretnju opstanku – i pas se prilagođava iz straha, a ne zato što razume šta se od njega traži.
Šta sve spada u traumatičnu dresuru pasa?
Kada govorimo o tome da je dresura traumatična za pse, ne mislimo samo na udaranje. Trauma nastaje i kroz:
povlačenje povodca i gušenje
davilice i ogrlice sa bodljama
elektronske šok-ogrlice
uskraćivanje nagrade kada pas „ne uradi kako treba“
svaku vrstu pritiska u kojoj pas gubi izbor
I fizička kazna i uskraćivanje nagrade deluju isto na nervni sistem psa – kao gubitak sigurnosti i kontrole.
Trauma deluje brzo jer telo pamti. Pas prestaje da se ponaša „nepoželjno“, ali ne zato što je naučio pravilno ponašanje, već zato što je naučio šta ne sme da uradi da bi preživeo. To nije učenje – to je adaptacija na strah.
Takva dresura ne gradi poverenje, već stvara psa koji:
stalno procenjuje opasnost
reaguje iz napetosti
nema stabilan odnos sa vlasnikom
gubi sposobnost samostalnog donošenja odluka
Alternativa traumi ne znači popustljivost
Izbegavanje traumatične dresure ne znači odsustvo strukture. Naprotiv. Pasu je potrebna jasna struktura, ali bez pretnje, bola i ucene. Stabilno ponašanje ne nastaje kroz šok, već kroz sigurnost, doslednost i razumevanje psećeg jezika.
Ako želimo psa koji je miran, stabilan i pouzdan, moramo prestati da koristimo metode koje funkcionišu samo zato što proizvode strah.
Ne propustitebesplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pas kao ogledalo vlasnika ili zašto je pas odraz nas samih? Kada pas pokazuje problematično ponašanje, to nije njegov problem – već naš odraz. Pas ne traži da menjamo njega, već sebe.
Pas ogledalo vlasnika – šta to znači?
Često čujem ljude kako govore da imaju problematičnog psa. Ali istina je da pas nikada nije problem. Pas je naš odraz. On je senzor koji oseti našu napetost, naš nemir i našu nesigurnost.
Ako pas pokazuje ponašanje koje nam se ne dopada, to nije znak da njega treba menjati. To je znak da najpre treba pogledati u sebe jer pas je ogledalo vlasnika.
Kada ja nisam iskren prema sebi, ni moj pas ne može biti miran. Kada sam napet, i on se stegne. Kada sam u neskladu, on to živi sa mnom.
Zašto pokušavamo da „popravimo psa“ ako je on ogledalo vlasnika
Ljudi se često hvataju za treninge, priručnike i nove tehnike, verujući da će time „ispraviti psa“ ne razmišljajući o tome da je pas njihovo ogledalo.
Pas ne traži korekciju, već autentičnost.
Kao što dete nije odgovorno za to kako se roditelj oseća, tako ni pas nije uzrok problema – on je posledica.
Kada mi menjamo sebe, menja se i naš pas. To je ono što zovem holističkim pristupom.
Često i medicina i veterina posmatraju samo simptom, bez razumevanja šire slike. A život nije zbir odvojenih delova – duša, emocija i telo su povezani.
Zato nije dovoljno rešavati samo posledicu: lajanje, povlačenje na povodcu, ili probavne smetnje. Ako izostane istina i promena u nama, ni najbolji treneri ni najskuplji priručnici neće pomoći.
Istina i autentičnost – ključ promene u odnosu sa psom
Sve alate već imamo. Ali ono što najčešće nedostaje jeste istina. Kada dodamo istinu u ono što radimo – pas reaguje, i sve se postavlja na svoje mesto.
Kao što dete ne postaje srećno kada se „popravlja“, već kada roditelj nađe sklad u sebi, tako i pas. On je posledica naše energije.
Pas nije tvoj problem. Pas je tvoj pokazatelj. Ako želiš da se promeni on, prvo moraš da se promeniš ti. To je i najteži, ali i jedini put ka pravoj harmoniji sa psom.
Sve što ste hteli da znate o psima, a niste imali koga da pitate.
