Zašto vaš pas ne sluša ono što govorite i kako se gradi odnos sa psom
U prethodnoj kolumni govorili smo o vidu i pokušali da razumemo jednu važnu činjenicu. Pas ne reaguje na svet koji vidi, već na značenje koje njegov nervni sistem dodeljuje onome što vidi. Oči predstavljaju samo ulazna vrata kroz koja informacije dolaze do mozga, dok tek u mozgu nastaje percepcija, odnosno unutrašnja stvarnost na osnovu koje organizam donosi odluke. Upravo zbog toga dva psa mogu posmatrati potpuno isti događaj, a reagovati potpuno različito. Nije se promenio prizor. Promenilo se značenje koje je njihov nervni sistem tom prizoru dodelio.
Svet frekvencija: Kako psi čuju emocije i tonove
Sledeće čulo koje oblikuje tu unutrašnju stvarnost jeste sluh. Međutim, kao i kod vida, priča o sluhu nema mnogo veze sa ušima. Uši predstavljaju samo mehanički uređaj koji prikuplja zvučne talase iz okruženja. Tek kada ti talasi stignu do mozga, zvuk dobija značenje. Upravo zato možda najveća zabluda koju ljudi imaju o psima jeste verovanje da pas sluša naše reči. U stvarnosti, pas gotovo nikada ne reaguje na reč. Pas reaguje na iskustvo koje je njegov nervni sistem povezao sa tim zvukom.
Kada govorimo o fiziologiji sluha, psi žive u svetu koji je ljudima gotovo nezamisliv. Čovek u proseku čuje zvukove do približno dvadeset hiljada herca, dok pas može registrovati frekvencije koje prelaze šezdeset hiljada herca. Njegove pokretljive ušne školjke funkcionišu poput antena koje neprekidno traže izvor zvuka, omogućavajući mu da sa izuzetnom preciznošću odredi odakle određeni signal dolazi.
To znači da pas ne čuje samo više zvukova od čoveka. On čuje i mnogo više nijansi svakog pojedinačnog zvuka. Dok čovek često registruje samo glas, pas istovremeno registruje promenu intonacije, ritma, jačine, disanja, napetosti mišića vrata, pa čak i sitne promene u rezonanci glasa koje prate emocionalno stanje osobe koja govori.
Ova sposobnost razvijala se hiljadama godina. U prirodi je upravo zvuk često predstavljao prvu informaciju da se nešto važno događa. Šuštanje trave moglo je značiti približavanje plena, ali i dolazak predatora. Zvuk grančice koja puca mogao je predstavljati razliku između života i smrti. Evolucija zato nije razvijala sluh kako bi organizam uživao u muzici ili razgovoru. Razvijala ga je kao sistem ranog upozorenja. Pas i danas nosi isti taj nervni sistem, iako više ne živi u svetu za koji je on oblikovan.
Izgubljeni u zvučnoj buci modernog sveta
Moderni svet potpuno je promenio zvučno okruženje u kojem psi odrastaju. Tokom najvećeg dela zajedničke istorije čoveka i psa zvučni pejzaž bio je relativno jednostavan. Vetar, kiša, ptice, drugi psi, ljudi, voda, grmljavina i povremeni zvuci životinja činili su gotovo čitav akustični svet. Danas pas živi okružen televizorima, mobilnim telefonima, alarmima, mikrotalasnim pećnicama, klima uređajima, usisivačima, automobilima, sirenama, liftovima, elektronskim uređajima i neprekidnom bukom gradova. Njegog nervni sistem nije evoluirao za takvu količinu zvučnih informacija. Ipak, svakoga dana pokušava da ih obradi i pronađe smisao u njima.
Tu dolazimo do možda najvažnije osobine mozga. Mozak ne može sebi da dozvoli luksuz da svaki zvuk obrađuje kao potpuno novu informaciju. To bi zahtevalo ogromnu količinu energije. Umesto toga, nervni sistem neprekidno traži obrasce. Svaki novi zvuk pokušava da poveže sa prethodnim iskustvima. Drugim rečima, mozak ne sluša zvuk. Mozak sluša sećanje koje je povezano sa tim zvukom.
Upravo na tom mestu nastaju asocijacije. U neurobiologiji asocijativno učenje predstavlja jedan od najvažnijih mehanizama preživljavanja. Kada se određeni zvuk više puta pojavljuje zajedno sa određenim iskustvom, između njih nastaje neuronska veza. Vremenom zvuk više nije samo zvuk. On postaje najava događaja koji će uslediti. Zvono može značiti hranu. Zvuku povodnika može značiti šetnju. Zvuk automobila može značiti dolazak vlasnika. Međutim, isti mehanizam funkcioniše i u suprotnom smeru. Zvuk može postati najava kazne, neprijatnosti, straha ili frustracije. Nervni sistem ne pravi razliku između pozitivnih i negativnih iskustava. On samo uči njihove međusobne veze.
Ime psa kao izvor stalne emocionalne konfuzije
Ovo je jedan od razloga zbog kojih sam tokom svog profesionalnog rada počeo da posmatram ime psa na potpuno drugačiji način. Za čoveka ime predstavlja identitet. Za psa ime predstavlja zvuk. Međutim, to nije bilo kakav zvuk. To je verovatno najčešće ponavljana reč u njegovom životu. Tokom jedne godine vlasnik može izgovoriti ime svog psa nekoliko hiljada puta. Tokom deset godina, desetine hiljada puta. Problem nastaje kada isti zvuk svakodnevno dobija potpuno različita, a često i međusobno suprotstavljena značenja.
Istim imenom psa budimo iz sna. Istim imenom ga pozivamo na igru. Istim imenom ga grdimo kada uradi nešto što ne želimo. Istim imenom ga dozivamo kada želimo da ga zagrlimo. Istim imenom ga upozoravamo. Istim imenom ga kažnjavamo. Istim imenom ga hvalimo. Čovek razume kontekst. Razume da ista reč može imati različito značenje u zavisnosti od situacije. Pas ne razume jezik na taj način. Njegov nervni sistem prvenstveno registruje emocionalnu vrednost zvuka. Kada jedna ista reč hiljadama puta dolazi u potpuno različitim emocionalnim stanjima, ona postaje sve manje predvidiva, a samim tim i sve manje korisna kao signal.
Kada ime postane izvor konfuzije, stabilan odnos sa psom počinje da slabi.
Moć novog početka: Kako se resetuje odnos sa psom
Tokom godina počeo sam da primećujem obrazac koji sam u početku smatrao slučajnošću. Kod pasa koji su razveli izrazito dezorganizovan afektivni odnos sa svojim vlasnicima, promena imena često je predstavljala početak izuzetno brzih promena u ponašanju. Novo ime nije bilo magično. Ono nije menjalo karakter psa. Ono nije menjalo njegovu genetiku. Ono je prekidalo istoriju jedne zvučne asocijacije. Novi zvuk nije nosio hiljade prethodnih iskustava, kontradikcija, frustracija i emocionalnih konflikata. Po prvi put nervni sistem mogao je da izgradi potpuno novu vezu između jednog zvuka i jednog značenja. Novo ime postajalo je predvidivo. Predviđalo je sigurnost, kontakt, saradnju i prijatnu interakciju. Upravo u toj predvidivosti mnogi psi prvi put pronalazili su emocionalnu stabilnost koju ranije nisu imali.
Možda upravo zato najveća greška koju pravimo sa psima nije u tome što ih ne učimo dovoljno, već u tome što retko razmišljamo šta njihov nervni sistem svakodnevno uči od nas. Svaka reč koju izgovorimo, svaki ton glasa, svaka promena intonacije i svaka emocija koja prati naš glas ostavljaju trag u njihovom mozgu. Za čoveka je govor sredstvo prenošenja misli.
Za psa je zvuk sredstvo predviđanja budućnosti. Kada određeni zvuk postane dosledan i predvidiv, nervni sistem pronalazi sigurnost. Kada isti zvuk hiljadama puta dobija različita, pa čak i suprotna značenja, organizam gubi mogućnost da pouzdano predvidi šta sledi. Upravo tada nastaje konfuzija, a konfuzija je jedan od najvećih neprijatelja homeostaze.
Možda zato sledeći put kada izgovorite ime svog psa ne bi trebalo da razmišljate da li vas je čuo. Mnogo važnije pitanje jeste šta je njegov nervni sistem naučio da vaše reči znače. Jer pas ne sluša ono što govorimo. On sluša istoriju svakog zvuka koji smo godinama gradili zajedno sa njim. Upravo u toj istoriji nastaju poverenje, sigurnost i odnos, ali isto tako nastaju strah, neizvesnost i dezorganizacija. A kada jednom razumemo da zvuk nije samo zvuk, već iskustvo koje mozak pamti, postaje mnogo jasnije zašto je ponekad dovoljno promeniti jednu jedinu reč da bi se promenio čitav svet u kojem pas živi.
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portalu Svet Plus
Svaki vlasnik želi mirnu i opuštenu šetnju sa svojim ljubimcem u prirodi. Međutim, situacija u kojoj pas vuče povodac ili neprestano laje na prolaznike predstavlja svakodnevicu za mnoge. Naime, sličan izazov se javlja i kada pokušavamo da naviknemo psa na mačku.
Važno je razumeti da pas sve ove stvari radi iz samo jednog razloga. On, zapravo, želi po svaku cenu da vas odbrani od spoljnih uticaja. Zato rešenje ovog problema zahteva potpuno drugačiji pristup od uobičajenog.
Prestanite sa šetnjama dok ne postanete centar psećeg sveta
Da biste trajno rešili ovaj izazov, morate se odmah vratiti na sam početak. Zbog toga je potrebno da privremeno potpuno stopirate klasične šetnje. Nemojte voditi psa na mesta gde on stalno gubi kontrolu nad sobom. Radite sa njim u izolovanom prostoru sve dok mu to ne postane navika.
Vaš glavni cilj jeste da postanete jedini centar interesovanja za svog psa. Na taj način vi postajete njegova najveća i najvrednija nagrada u životu.
Vi ste nagrada, a ne komad sira ili igračka
Kada radite na komunikaciji, nemojte se oslanjati na spoljne stimulacije. Dakle, poenta nije u tome da stalno koristite komad sira, čarapu ili neku igračku. Osim toga, suština je u tome kako da izrastete u najveću nagradu koju vaš pas uopšte može da ima. Životinja treba da želi stalni boravak sa vama i da vas posmatra kao savršeno biće. Čovek je, naime, prirodni centar mete za svakog psa. Iz našeg međusobnog odnosa direktno izvire čitava njihova suština života.
Kada postanete centar psećeg sveta, šetnja postaje čisto uživanje i harmonija
Voditi psa znači postati lider sopstvenog života
Psi podsvesno imaju ogromnu želju da ljudi budu njihovi pravi lideri. Oni iskreno žele da mi budemo ti koji će ih sigurno voditi kroz život. Međutim, to automatski znači da mi prvo moramo postati lideri sopstvenih života. Upravo je to, zapravo, najteža stvar za svakog modernog čoveka. Ljudskom biću je uvek najteže da uradi ono što suštinski mora da uradi sa sobom. Tek kada preuzmete odgovornost za svoj mir, situacija u kojoj pas vuče povodac nestaće sama od sebe.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju.
Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€ + putni troškovi van Novog Sada). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas.
Kada pas uporno traži nešto – bilo da je to izlazak na terasu ili pažnja – a mi mu to bez pogovora ispunjavamo jer je „sladak“, mi nesvesno upadamo u zamku. To nije agresivnost sa njegove strane, već čista tvrdoglavost koja testira naše vođstvo. Pitanje je: da li mi upravljamo situacijom ili dopuštamo da trenutna želja psa diktira naš život?
Paralela sa čokoladom: Cena slabosti
Setite se deteta koje stalno traži sladoled i čokoladu. Roditelj koji uvek popušta misli da voli svoje dete, ali u desetoj godini, kada se suoči sa dijagnozom dijabetesa, shvata da je to bila čista slabost. Deca nisu kriva, kao što nisu krivi ni psi. Kriva je naša nesposobnost da postavimo granicu. Ta slabost se ne završava kod psa; ona se preliva na sve naše odnose – sa partnerima, prijateljima, kolegama.
Gde nestaje „Ja“?
Kada svima drugima dajemo prioritet, kada je svaka želja našeg psa ili okoline važnija od našeg mira, mi polako nestajemo. Više nema „mene“, nema mog srca, nema mog integriteta. Postajemo senke sopstvenih slabosti. Postavljanje granica psu nije čin strogoće, već čin samopoštovanja. Tek kada naučimo da kažemo „ne“ onome što nas iscrpljuje, možemo istinski da volimo – i sebe i svog psa.
Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Već više od dvadeset i pet godina govorim isto. Ne kao upozorenje koje dolazi spolja, nego kao nešto što svakodnevno gledam u radu sa psima i njihovim vlasnicima. I svaki put mi dolaze sa istom rečenicom, izgovorenom gotovo identično, kao da postoji neka kolektivna skripta: “Ali moj pas nikada nikoga nije ujeo, ne znam šta mu je bilo.” U toj rečenici nalazi se sve. Strah, zbunjenost, ali i potpuno pogrešno razumevanje onoga što se zapravo dešava.
Jer pas ne mora da ujede da bi bio u problemu. Ujed je kraj, završna tačka procesa koji je dugo trajao. Ono što dolazi pre toga, ono što danas zovemo reaktivnost kod pasa, to je zapravo jezik. Pas pokušava da kaže da više ne može da izdrži. Da je previše. Da je sistem preopterećen. Lajanje, trzanje, napetost, nemogućnost da se smiri, preterana uzbuđenost ili nagli strah, to nisu “problemi u ponašanju”. To su signali.
Ali mi ne živimo u svetu signala. Mi živimo u svetu očekivanja.
Zašto nastaje reaktivnost kod pasa u modernom svetu?
Očekujemo da pas bude miran, socijalan, stabilan, da se uklopi u naš život, naš tempo, naš haos. I kada to ne može, mi kažemo da je pas problem. Retko se zapitamo kakav je svet koji smo mu dali. Jer današnji pas ne živi prirodan život. On živi život koji nikada u istoriji nije postojao. Konstantna stimulacija, buka, saobraćaj, kontakt sa desetinama pasa i ljudi, nedostatak tišine, nedostatak prostora za povlačenje. Čak ni dom više nije mesto mira. Ljudi su ubrzani, pod stresom, u konfliktima, u mislima koje ne prestaju. Pas to ne razume racionalno, ali ga njegovo telo registruje.
I tu počinje ono što danas zovemo epidemijom. Ne epidemijom agresije, nego epidemijom preopterećenih i reaktivnih nervnih sistema.
Reaktivnost kod pasa nije slučajan incident; pas ne reaguje na situaciju, već na stanje sistema u kojem živi. A taj sistem je sastavljen od mnogo više od onoga što mi želimo da vidimo. Nije samo šetnja, nije samo trening, nije samo komanda. To je spoj našeg ponašanja, hrane koju pas unosi, načina na koji ga dodirujemo i radimo sa njegovim telom, i možda najdublje od svega, načina na koji ga doživljavamo.
Jer ono što danas retko povezujemo, a zapravo je srž problema, jeste formula u kojoj živimo. Ponašanje vlasnika, nutricionizam, Dog Grooming i antropomorfizam. Četiri elementa koji, kada se spoje bez razumevanja reda, stvaraju haos koji posle pokušavamo da rešimo treningom.
Reaktivnost kod pasa je jezik kojim nam pas govori da mu je sistem preopterećen.
Četiri stuba koja utiču na reaktivnost
Vlasnik koji je ubrzan, rasejan, nesiguran u granicama, često nesvesno stvara nepredvidiv prostor za psa. Pas tada pokušava da pronađe stabilnost, ali nema alat za to. Njegovo telo ulazi u stalnu pripravnost. I onda se pitamo zašto se javlja reaktivnost kod pasa na drugog psa, na zvuk ili na pokret. Ne reaguje on na to. Reaguje na stanje u kojem već jeste.
Istovremeno, taj pas jede hranu koja često nema veze sa njegovom biološkom potrebom. Hranu koja remeti hormone, utiče na nervni sistem, podiže unutrašnji nivo uzbune. Telo koje nije u balansu ne može da bude mirno. Zatim dolazi nega. Nega krzna, koji je u većini slučajeva sveden na estetiku i brzinu. Dodir koji bi trebalo da reguliše nervni sistem često postaje izvor dodatnog stresa. Pas pamti. Sledeći put reaguje ranije. I opet kažemo da je pas težak.
Dok verujemo da psu činimo dobro, kupamo ga mirisnim šamponima punim eteričnih ulja, ne razumejući da te supstance ne ostaju samo na dlaci, već ulaze u organizam kroz kožu, završavaju u jetri i bubrezima gde se vremenom nagomilavaju, pa nam onda bude čudno kada pas “iznenada” oboli, a zapravo je telo dugo pokušavalo da izdrži ono što mu svakodnevno dajemo.
I na kraju, možda najtiši ali najdublji sloj, antropomorfizam. Ideja da je pas mali čovek. Da razmišlja kao mi, da oseća kao mi, da treba da živi kao mi. Tu se gubi red. Pas više ne zna gde pripada. Granice nestaju, a bez granica nema sigurnosti. Kada se sve to spoji, dobijamo psa koji ne može da se smiri, koji „nikada nikoga nije ujeo“, ali sve češće dolazi na ivicu.
Zato reaktivnost kod pasa nije problem koji se rešava tehnikom. Nije komanda, nije trik, nije alat. To je stanje koje traži razumevanje. Jer možemo naučiti psa da sedi, da ćuti, da ne reaguje spolja, ali ako unutra ostane pritisak, on će se negde pojaviti. Kroz strah, kroz bolest, kroz sledeću situaciju.
Ova epidemija nije problem pasa. Ovo je slika društva u kojem živimo. Psi su samo prvi koji to pokažu jer nemaju način da sakriju. Njihovo telo govori istinu koju mi često izbegavamo. Promena ne počinje od psa. Počinje od nas. Kada se to promeni, ne kroz tehniku nego kroz razumevanje, tada se menja i pas.
Tada više nećemo slušati rečenicu iz panike. Tada ćemo možda početi da čujemo nešto drugo, tiše, ali mnogo istinitije: “Sada vidim da moj pas nikada nije bio problem. Samo je prvi pokazao gde problem zaista postoji.”
Članak je prvobitno objavljen kao kolumna na portaluSvet Plus
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
Pitanje kako pomiriti psa i mačku jedno je od najčešćih u svetu vlasnika ljubimaca. Većina traži trikove, pregrade ili mirise, ali suština je mnogo dublja. Ako vaš pas proganja mačku, on to često radi jer oseća potrebu da brani vas ili svoju teritoriju. Ponašanje pasa u ovom odnosu je direktna poruka vama: „Ti nisi centar mog sveta, pa ja moram sam da donosim odluke o tome ko je ovde dobrodošao.“
Pas koji brani vlasnika od mačke
Mnogi ne shvataju da agresija ili netrpeljivost prema mački proističe iz psećeg instinkta da zaštiti svog čoveka. Ako pas u vama ne vidi neprikosnovenog lidera, on preuzima odgovornost za bezbednost čopora. Da biste rešili ovaj sukob, ne treba da trenirate psa da „sedne“ pored mačke. Morate se vratiti na početak i postati centar interesovanja svog psa.
Vi ste najveća nagrada, a ne poslastica
Zaboravite na podmićivanje psa sirom ili igračkama kako bi prihvatio mačku. Pravi odnos se gradi kada vi postanete najveća moguća nagrada svom psu. Kada on u vama vidi svog „boga“ i apsolutni autoritet, njegova potreba da proganja mačku ili da se bavi spoljnim nadražajima nestaje. On želi da vas prati i da vam ugodi jer ste vi lider njegovog života.
Budite lider svom psu i on će prestati da oseća potrebu da „rešava“ situaciju sa mačkom.
Liderstvo u sopstvenom životu
Psi žude za vođom koji stabilno korača kroz svet. Najteža stvar za čoveka je da uradi ono što se mora uraditi – da bude dosledan i miran. Kada vi ovladate sobom i svojim životom, vaš pas će to osetiti. U tom trenutku, prisustvo mačke prestaje da bude pretnja ili meta, jer pas zna da je vođa taj koji donosi odluke o miru u kući.
Preuzmite besplatni priručnik Saše RiessOVDE. Saša ne postiže sve, a retki su oni koji poznaju priručnik dovoljno dobro za konsultacije. Luka je odrastao uz Sašu, pse i priručnik, pa sada kreće u novu misiju. Luka nudi 3h konsultacija kod vas (350€+put van NS). Jedna uplata donosi doživotnu pomoć. Uz beskompromisnu promociju Saša Riess formule i filozofije, Luka je tu za vas. Kontaktirajte ga na 065-317-0390.
