Terapeutski psi: kada pomoć postaje teret za psa
Kada terapeutski psi pomažu čoveku – gde prestaje ljubav, a počinje teret? U novoj epizodi serijala „Ponekad u osam“, Saša Riess razgovara sa Svetozarom Stevinom, osnivačem organizacije Prijateljska Šapa, o ulozi terapijskih pasa u životima ljudi i njihovoj dobrobiti.
Video razgovor dostupan je u celosti ispod teksta, a u nastavku prenosimo najvažnije delove i poruke iz ove otvorene i iskrene diskusije.
Kako terapeutski psi pomažu deci i zajednici
Svetozar Stevin, po struci fizioterapeut i radni terapeut, godinama radi sa decom tipične populacije i decom sa smetnjama u razvoju. Kako kaže, ljubav prema psima spojila se sa njegovim pozivom:
„Još na studijama sam pokušavao da spojim rad sa decom i ljubav prema psima. Prvi put sam tada čuo za terapijske pse i pse vodiče slepih. Krenuo sam da učim, da se povezujem sa ljudima iz inostranstva, jer kod nas tada toga gotovo nije bilo.“
Zajedno sa veterinarkom i bihevioristkinjom Dunjom Kovač, Svetozar je formirao prvi tim koji se bavi uključivanjem pasa u rad sa decom, kroz individualne i grupne aktivnosti.
Kako kaže, cilj je ne samo pružiti podršku deci, već i edukovati zajednicu o tome šta su psi i koje su njihove stvarne potrebe.
Status terapijskih pasa u zakonima Srbije
Jedna od ključnih tema razgovora bila je zakonska neregulisanost statusa terapijskih pasa u Srbiji.
„Kod nas se u zakonima pominju rehabilitacioni i terapijski psi, ali nigde nije precizirano šta tačno oni mogu da rade, pod kojim uslovima i ko ih može obučavati. Institut za standardizaciju Srbije sada pokušava da uvede standarde, što je prvi korak ka jasnijim pravilima.“
Za razliku od zemalja poput Hrvatske, gde terapeutski psi mogu nesmetano ulaziti u bolnice i učestvovati u terapijama, u Srbiji se taj rad uglavnom odvija u vrtićima i edukativnim ustanovama.
Od 2017. godine, „Prijateljska Šapa“ uspela je da otvori vrata državnim vrtićima u Novom Sadu, gde deca uče o psima, emocijama i empatiji kroz zajedničke aktivnosti.
Kada terapeutski psi preuzimaju teret ljudskih emocija
U nastavku razgovora, Saša Riess otvara pitanje koje retko ko postavlja naglas – da li psi zapravo pate zbog toga što su stavljeni u službu čoveka.
„Da li su psi zaista u službi ljudi, ili su postali žrtve te službe? Kada pas preuzima naše emocije, stres i traume – koliko to košta njegovo zdravlje?“
Saša dodaje da mnogi zaboravljaju fiziološku stranu priče: hormoni, kortizol, stres, simpatikus – sve to utiče na psa jednako kao i na čoveka. Terapijski psi moraju biti sterilisani
Pet terapija, kako kaže, može biti prelepa stvar ako se vodi „trauma aware“ pristupom, u kojem je pas zaštićen i u kojem se prati njegov emocionalni i fizički kapacitet.
Šta raditi kada pas ugine: Tuga, bol i put ka ozdravljenju
Terapeutski psi svakodnevno pomažu ljudima u bolnicama i školama
Kako edukacija pomaže terapijskim psima i njihovim korisnicima
„Ako želimo da evoluiramo u bilo čemu, moramo da počnemo od sebe. Kad ne znaš šta da radiš – počni da radiš na sebi, jer tu uvek ima posla“, kaže Svetozar.
On ističe da svaka interakcija sa psom nosi mogućnost učenja, ali i obavezu samorefleksije.
Kroz deceniju rada sa decom i psima, često se suočavao sa situacijama koje ga vraćaju upravo na to – da svaki susret zahteva prisustvo, pažnju i stalno usavršavanje.
Pas u službi čoveka – izbor ili sudbina terapeutskog psa?
Razgovor dotiče i filozofsku dimenziju odnosa čoveka i psa.
Svetozar navodi primer uličnog psa iz svog kraja koji samoinicijativno prati decu do škole i vraća se nazad – bez dresure, bez „naredbi“.
„On ima svoju službu. Niko mu to nije nametnuo – on je izabrao da brine. I to je takođe pas u službi, ali po sopstvenom izboru.“
Saša Riess dodaje da psi, za razliku od ljudi, nikada ne gube vezu sa svojom prirodom, dok čovek često zloupotrebljava sopstvenu svest:
„Čovek je jedino biće koje može da stvori okruženje u kojem sam ne može da preživi. Pas, ma koliko bio u službi, uvek zna gde pripada.“
Pitanja koja ostaju otvorena
Razgovor se završava bez zaključaka, ali sa mnogo tema koje ostaju da odzvanjaju:
- da li je terapeutski pas pomagač ili žrtva,
- da li ljubav može da opravda stres koji pas preuzima,
- i gde je granica između pomoći i iskorišćavanja.
„Ovo su teme koje se ne iscrpljuju. O njima se može govoriti satima, jer svaka nova priča sa psima otvara novu dimenziju učenja – i o njima, i o nama samima“, zaključuje Svetozar – Prijateljska Šapa – misija i programi
Pet terapija danas raste neverovatnom brzinom, ali malo ko razume šta se dešava u telu psa.
- Hormoni
- Kortizol
- Stres
- Simpatikus
Ovo je nauka, ne romantika.
Epizoda koja otvara oči vlasnicima, roditeljima, edukatorima i svima koji vole životinje.
Ako želite da razumete psa na dubljem nivou i ako želite da saznate kako da zaštitite njegovo zdravlje dok pomaže drugima, gledajte video do kraja.
Preuzmite besplatan priručnik koji će vam pomoći da uredite svoj odnos sa psom.
Pridružite se Viber grupi Pure Love and Harmony